tag:blogger.com,1999:blog-44713697024420405972024-03-13T16:46:47.208-07:00Православна ВераЈована Лолаhttp://www.blogger.com/profile/15102558908731145634noreply@blogger.comBlogger76125tag:blogger.com,1999:blog-4471369702442040597.post-84670983517108149412012-09-16T08:40:00.000-07:002012-09-16T08:40:56.171-07:00О крсном знамењу <div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on"><br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="http://4.bp.blogspot.com/-oEaoAwbgAhI/UFXy97DEkTI/AAAAAAAABx0/QuiIFhHhlw4/s1600/bbb73792.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="300" src="http://4.bp.blogspot.com/-oEaoAwbgAhI/UFXy97DEkTI/AAAAAAAABx0/QuiIFhHhlw4/s400/bbb73792.jpg" width="400" /></a></div><b><span style="font-size: large;">Ми се називамо хришћанима, зато што верујемо у Бога тако, како нас је научио да верујемо Сам Син Божији, Господ наш Исус Христос.</span></b><br />
<br />
<b><span style="font-size: large;">Исус Христос не само да нас је научио да правилно верујемо у Бога, него нас је и спасао од власти греха и вечне смрти.</span></b><br />
<br />
<br />
<b><span style="font-size: large;">Син Божији, Исус Христос, имајући љубав према нама грешнима, сишао је са неба, и као обичан човек, пострадао је уместо нас за наше грехе, био је распет, умро је на Крсту и у трећи дан је васкрсао.</span></b><br />
<br />
<b><span style="font-size: large;">Тако је безгрешни Син Божији Крстом Својим (тојест страдањима и смрћу на Крсту за грехе свих људи, целог света) победио не само грех, већ и саму смрт - васкрсао је из мртвих, и учинио крст оруђем Своје победе над грехом и смрћу.</span></b><br />
<br />
<b><span style="font-size: large;">Као победитељ смрти - васкрсли у трећи дан - Он је спасао и нас од вечне смрти. Он ће васкрснути све нас, умрле, када наступи последњи дан света. Васкрснуће нас за радостан, вечни живот са Богом.</span></b><br />
<br />
<b><span style="font-size: large;">Крст је оруђе или знамење победе Христове над грехом и смрћу.</span></b><br />
<br />
<b><span style="font-size: large;">Један учитељ, да би што боље објаснио ученицима, како је Исус Христос могао Крстом Својим да победи зло у свету, појаснио је следећим примером.</span></b><br />
<br />
<b><span style="font-size: large;">Дуго година Швајцарци су се борили против својих непријатеља - Аустријанаца. Напослетку обе непријатељске војске сишле су у једну долину, да би се тамо десила коначна битка. Аустријска војска одевена у панцире (жељезна одећа) је образовала својим истуреним копљима густе редове и Швајцарци, замахујући својим палицама (тешким тољагама са задебљалим крајем - буздованима) безуспешно су се мучили да пробију редове непријатеља. Неколико пута Швајцарци су се пробијали напред на непријатеља са безумном xраброшћу, али су сваки пут били одбијани. Они нису имали силу да пробију густ поредак копаља.</span></b><br />
<br />
<b><span style="font-size: large;">Тада је један од швајцарских војсковођа - Арнолд Винкелрид, жртвујући себе, истрчао напред, обухватио обема рукама неколико копаља истурених према њему и допустио им да му их забију у груди. Тако је, преко њега, пут Швајцарцима био отворен и они су се пробили у редове Аустријанаца и однели су коначну победу над непријатељем.</span></b><br />
<br />
<b><span style="font-size: large;">Херој Винкелрид је жртвовао свој живот, и умро, али дао је могућност свом народу да победи непријатеља.</span></b><br />
<br />
<b><span style="font-size: large;">Слично тако и Господ наш Исус Христос, за нас страшна и непобедива копља греха и смрти, примио је у Своје груди, умро је на Крсту, али је и васкрсао, као победник над грехом и смрћу, и тако нам открио пут ка вечној победи над злом и смрћу, тојест открио нам је пут ка вечном животу.</span></b><br />
<br />
<b><span style="font-size: large;">Сада све зависи од нас самих: ако ми желимо да се избавимо од власти зла - греха и вечне смрти - ми смо дужни да идемо за Христом, односно да верујемо у Христа, да волимо Њега и испуњавамо Његову свету вољу - и да у свему слушамо Њега (да живимо са Христом).</span></b><br />
<br />
<b><span style="font-size: large;">Ето зашто, да би изразили нашу веру у Исуса Христа, Спаситеља нашег, ми носимо на телу крст, а у време молитве изображавамо на себи десном руком знак крста, или осењујемо себе крсним знамењем (крстимо се).</span></b><br />
<br />
<b><span style="font-size: large;">За прављење крсног знамења ми слажемо прсте десне руке овако: три прва прста (палац, кажипрст и средњи) скупљамо на њиховим врховима, а два последња прста (домали и мали) савијамо ка длану.</span></b><br />
<br />
<b><span style="font-size: large;">Слагање три прва прста заједно изражава нашу веру у Бога Оца, Бога Сина и Бога Духа Светога, као једносуштну и нераздељну Тројицу, а два прста, савијена ка длану, означавају, да је Син Божији, по силаску свом на земљу, будући Богом, постао човек, тојест означују Његове две природе - Божанску и човечанску.</span></b><br />
<br />
<b><span style="font-size: large;">Осењујући себе крсним знамењем, ми стављамо скупљене прсте на чело – за освећење нашег ума, на стомак (живот) - за освећење наших унутарњих чувстава, потом на десно и лево раме - за освећење наших сила телесних.</span></b><br />
<br />
<b><span style="font-size: large;">Крсно знамење даје нам велику силу да одгонимо и побеђујемо зло и творимо добро, али дужни смо да знамо, да крст морамо полагати на себе правилно и полако, иначе то неће бити изображавање крста, него просто махање руком, чему се зли духови веома радују. Немарним савршавањем крсног знамења ми показујемо своје непоштовање Бога - и грешимо, а тај грех се назива скрнављењем.</span></b><br />
<br />
<b><span style="font-size: large;">Осењивати себе крсним знамењем, односно крстити се, треба: на почетку молитве, за време молитве и по окончању молитве, а такође, приликом приласка свему светоме: када улазимо у храм, када целивамо крст, иконе итд. Крстити се треба у свим важним приликама у нашем животу: у опасности, у несрећи, у радости итд.</span></b><br />
<br />
<b><span style="font-size: large;">Када се крстимо али не у време молитве, тада мислено, у себи, говоримо: "У име Оца и Сина и Светога Духа, амин", изражавајући тако нашу веру у Пресвету Тројицу и наше жеље да живимо и трудимо се у славу Божију.</span></b><br />
<br />
<b><span style="font-size: large;">Реч "амин"- значи: заиста, истина, нека буде тако.</span></b><br />
<br />
<br />
</div>Јована Лолаhttp://www.blogger.com/profile/15102558908731145634noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-4471369702442040597.post-72541250020832258922012-09-16T08:36:00.000-07:002012-09-16T08:36:12.724-07:00Најважније радње при савршавању светих тајни<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on"><br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="http://1.bp.blogspot.com/-PuVhVqGza90/UFXx4Cz6ORI/AAAAAAAABxs/nmq39TJl-qQ/s1600/bbb35.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="266" src="http://1.bp.blogspot.com/-PuVhVqGza90/UFXx4Cz6ORI/AAAAAAAABxs/nmq39TJl-qQ/s400/bbb35.jpg" width="400" /></a></div><span style="font-size: large;"><b>О унутарњој сили и значењу тајни речено је више, приликом објашњавања десетог члана Символа Вере.</b></span><br />
<br />
<b style="font-size: x-large;">КРШТЕЊЕ И МИРОПОМАЗАЊЕ</b><br />
<br />
<b style="font-size: x-large;">Пре савршења тајне крштења даје се име, које човек добија у част неког од Светих из Православне Цркве. При томе свештеник трикратно осењује крсним знамењем особу и моли Господа да буде милостив према том човеку, и да после присаједињења светој Цркви кроз крштење, њега учини учесником вечног блаженства. А када наступи време крштења, свештеник моли Господа да изгна (отера) из тог човека сваког лукавог и нечистог духа, сакривеног и угњежденог у његовом срцу, и учини га чланом Цркве и наследником вечног блаженства; а крштени, одричући се ђавола, даје обећање да неће служити њему, већ Христу, и читањем Символа Вере потврђује своју веру у Христа, као Цара и Бога. Ако се крсти мало дете, тада одрицање од ђавола и свих дела његових, као и читање Символа Вере чини уместо њега крсни кум, тј. крсни отац и крсна мати, који су тада јемци за веру крштеног и примају на себе обавезу да њега науче вери, када оно порасте, као и бригу о томе, да ће он живети као хришћанин. Затим свештеник моли Господа да освети воду у крстионици, и одагнавши од ње ђавола, чини је за крштеног извором новог и светог живота и при томе три пута чини у води знамење крста прво својом руком, а потом освећеним јелејем, којим он помазује такође и крштеног у знак милости Божије према њему. После тога свештеник трикратно погружава њега у воду, произносећи: "крешчаетсја раб Божии" (и помиње његово име) "во имја Отца, амин; и Сина, амин; и Свјатаго Духа, амин". На крштеног се полажу бела одежда и крст. Бела одежда служи као знак чистоте душе после крштења и подсећа га, да он и надаље треба да сачува ту чистоту, а крст служи као видљив знак његове вере у Исуса Христа. Одмах после тога савршава се тајна миропомазања. Свештеник помазује крштеног св. миром, чинећи њиме знак крста на разним деловима тела произносећи речи "печат (тј. знак) дара Духа Свјатого". Баш тада невидљиво крштеном се подају дарови Св. Духа уз помоћ којих он узраста и укрепљује се у духовном животу. Чело, се помазује миром за освећење ума; очи, ноздрве, уста, уши - за освећење чула; груди - за освећење срца; руке и ноге - за освећење дела и општег понашања. А трикратно хођење свештеника са новокрштеним и његовим кумом около купељи је знак славља и радости духовне. Запаљене свеће у рукама служе као знак духовног просвећења, а крстовидно пострижење косе (шишање) на глави крштеног се чини у знак његовог посвећивања Господу.</b><br />
<br />
<br />
<span style="font-size: large;"><b>ПОКАЈАЊЕ И ПРИЧЕШЋЕ</b></span><br />
<br />
<br />
<span style="font-size: large;"><b>Онај ко приступа к овим тајнама спочетка пости неколико дана и посећуjе црквене службе, при чему се, сећаjући се својих грехова, скрушава због њих и моли Господа да га помилује. Потом у договорено време он долази код свештеника, који савршава исповест поред налоња, на ком леже Крст и Јеванђеље, и каје се за грехе. Свештеник, видевши његово чистосрдачно покајање, полаже крај епитрахиља на његову наклоњену главу и чита молитву разрешења, опраштајући њему грехе у име Самог Исуса Христа и осењује га крсним знамењем. Целивајући крст, исповеђени одлази са успокојеном савешћу и моли Господа да га удостоји причешћа св. Тајнама. Тајна причешћа савршава се за време Литургије. Сви који су се исповедили понављају за свештеником молитву пред причешћем и чине земни поклон, а потом са страхопоштовањем прилазе к св. Чаши и причешћују се св. Тајнама, примајући у виду хлеба и вина истинито Тело Христово и истиниту Крв Христову. После причешћа, осим благодарења, изговореног на Литургији, читају се још у име причешћених, посебне захвалне молитве. Болесне свештеник причешћује у њиховом дому, прво их исповедивши.</b></span><br />
<br />
<br />
<span style="font-size: large;"><b>СВЕШТЕНСТВО</b></span><br />
<br />
<br />
<span style="font-size: large;"><b>Ова тајна се савршава у олтару поред престола при архиерејском служењу Литургије. У ђаконе и свештенике посвећује један епископ, а посвећења у епископе савршава сабор епископа. Посвећење у ђакона се обавља на Литургији после освећења дарова, чиме се показује, да ђакон не добија право да савршава тајне; а свештеници се посвећују на "литургији верних" после "великого входа", да би посвећени, као онај који је примио надлежну благодат за то, узео учешће у освећењу дарова; а епископи се посвећују за време "литургије оглашених" после "малог входа", чиме се показује, да се епископу даје право да посвеђује друге у разне свештене степене. Најважније дејство при посвећењу је архијерејско полагање руку са призивањем благодати Св. Духа на посвећеног, и затим посвећени се назива другачије и рукоположеним. Рукоположени у ђакона или свештеника се уводи кроз царска врата у олтар. После трикратног обилажења око престола и целивања његових углова, он се поклања пред њим. Архијереј покрива његову главу крајем свог омофора, три пута њу осењује крсним знамењем, и положивши на њу своју руку, возглашава наглас, да тог човека "Божественнаја благодат... пророчествует (тј. производи кроз рукоположење) у ђакона (или у презвитера); помолимсја убо о нем, да приидет на него благодат Всесвјатаго Духа". На клиросу поје се на грчком: "Кирие елеисон", што значи: Господи, помилуи. При полагању свештених одежди на рукоположеног, припадајућим његовом чину, архиереј возглашава: "аксиос!" тј. достојан, и то "аксиос" потврђују сви свештенослужећи и појци. После облачења, свештенослужитељи тог степена, ком ће припасти рукоположени га целивају, као свог сабрата, и он заједно са њима прима учешће у служби. Готово исто тако протиче и посвећење у епископе, само са том разликом, што посвећени пре почетка Литургије на средини цркве наглас произноси исповедање вере и обећање како треба по закону проводити своје служење, а после "малог входа" за време певања "трисвјатого" он се приводи у олтар и спушта се на колена пред престолом; а када затим први у служењу архијереј чита молитву посвећења, тада сви архијереји, од горе положивши на посвећеног своју десну руку, држе још над његовом главом отворено Јеванђеље текстом на доле.</b></span><br />
<br />
<br />
<span style="font-size: large;"><b>БРАК</b></span><br />
<br />
<br />
<span style="font-size: large;"><b>Тајна брака се савршава у средини цркве, пред налоњем, на ком се налазе Крст и Јеванђеље, и при томе прво се врши обручење, а после њега венчање. Обручење се савршава овако. Младожења стаје са десне стране, а невеста са леве. Свештеник три пута њих благосиља упаљеним свећама и даје им у руке те свеће, као знаке супружанске љубави, благословене од Господа. После молитве Богу за даривање сваког блага и милости обрученима и да Он благослови њихово обручење, сједини их и сачува их у миру и једномишљењу, свештеник их благосиља и обручује их прстеновима, раније положеним на престо за освећење. Младожења и невеста примају то прстење, као свештени залог и знак неразрушивости тог супружанског савеза, у који они xоће да ступе. После обручења следи венчање. При томе свештеник моли Господа да благослови брак и ниспошље на њих, који ступају у њега, Своју небеску благодат. Као видљиви знак те благодати, он полаже на њих венце, а потом их три пута заједно благословљава, произносећи: "Господи, Боже наш, славоју и честију венчаи ја! (тј. њих). Чита се посланица апостола Павла у којој се говори о важности тајне брака и о узајамним обавезама мужа и жене, а у јеванђељу - о присуству Самог Господа на свадби у Кани. Сједињени браком пију вино из једне принете им чаше у знак тога, што су од сада они дужни да живе једнодушно, делећи међусобно и радост и тугу. Трикратно хођење њихово за свештеником око налоња служи као знак духовне радости и славља.</b></span><br />
<br />
<br />
<span style="font-size: large;"><b>ЈЕЛЕОСВЕЋЕЊЕ</b></span><br />
<br />
<br />
<span style="font-size: large;"><b>Ова тајна се другачије назива саборовањем и савршава се над болеснима због њиховог исцељења од немоћи душевних и телесних. За њено савршење сабира се седам свештеника, мада је по потреби може савршавати и један свештеник. У посуду са пшеницом смешта се невелики суд са јелејем (уљем), као знаком милости Божије, а јелеју се додаје црвено вино као подражавање "милосрдном самарјанину" и у сећање на Крв Христову, проливену на Крсту; око тог суда стављају се у пшеницу запаљене свеће воштанице и међу њима седам штапића - стручаца, обавијених на једном крају ватом и које служе за седмократно помазивање болесног. Свим присутнима се раздају запаљене свеће. После молитве за освећење јелеја и за то да он по благодати Божијој послужи болесном на исцељење немоћи душевних и телесних, чита се седам изабраних места из књига апостолских и седам јеванђељских прича. По читању сваког јеванђеља, свештеник крстообразно помазује болесном чело, образе, груди, руке, произносећи у исто време молитву Господу, да Он, као лекар душа и тела, исцели Свог болесног слугу или слушкињу Своју од телесне и душевне немоћи. После седмог помазања свештеник отвара Јеванђеље, и држећи га текстом на доле, полаже руку - као исцељујућу руку Самог Спаситеља - на главу болесног и при томе моли Господа да опрости све његове грехе. Затим болесни целива Јеванђеље и Крст, и тиме се завршава савршење тајне јелеосвећења.</b></span><br />
<br />
</div>Јована Лолаhttp://www.blogger.com/profile/15102558908731145634noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-4471369702442040597.post-88833291771311303892012-08-31T06:52:00.000-07:002012-08-31T06:52:29.919-07:00Спомен чуда светог архангела Михаила у Хони (Колоси) у Фригији<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on"><br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="http://3.bp.blogspot.com/-UOE51phHDRM/UEDBdEfu12I/AAAAAAAABxE/YRKVSanaUlo/s1600/aq65465468.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://3.bp.blogspot.com/-UOE51phHDRM/UEDBdEfu12I/AAAAAAAABxE/YRKVSanaUlo/s1600/aq65465468.jpg" /></a></div><b><span style="font-size: large;">У Фригијском граду Колоси, близу града Јерапоља, над извором чудотворне воде бејаше храм светог Архистратига Михаила. Од воде овога извора болесници добијаху многа исцељења, више него од бање Силоамске. У бању Силоамску само једном у години силажаше Анђео Господњи и узмућиваше воду, а овде свагда беше присутна благодат Војводе анђелског. Тамо оздрављаше само онај који први улажаше пошто се замути вода, а овде оздрављаху сви, и први и последњи, који год долажаху с вером. Тамо беху неопходни тремови ради боравка болних који дуго чекаху на исцељење, пошто понеки добијаше исцељење после тридесет осам година а овде за један дан, или за један час, болник добијаше исцељење.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b> <b><span style="font-size: large;">O пореклу овог извора прича се ово. Када сва васељена бејаше помрачена тамом безбожног многобоштва, и људи се поклањаху твари а не Творцу, - у то време у Јерапољу многобошци почитоваху једну огромну и страшну гују, којој се сва такрајина, ослепљена демонском прелешћу, поклањаше. Незнабожни људи држаху ту гују закључану у храму, подигнутом у њену част; и приносећи јој многе и различне жртве, они храњаху ту отровну и опасну гују. А једини истинити Бог, желећи просветити свет светлошћу Свога познања и заблуделе људе извести на пут истине, посла у све земље Своје свете ученике и апостоле да проповедају Еванђеље свој твари. Двојица од њих, свети Јован Богослов и свети Филип, дошавши један у Ефес а други у Јерапољ, труђаху се тамо у проповедању Еванђеља Христова.У то време у Ефесу се налажаше диван храм и чувени идол незнабожачке богиње Артемиде. Са њеним служитељима и поклоницима свети Богослов дуго вођаше борбу духовним мачем речи Божије, и победи их: јер силом имена Христова он учини те паде и храм и идол и претворише се у прах, и сав град приведе вери у Христа. После тога свети Јован Богослов пође из Ефеса у Јерапољ да помогне своме сатруднику, светом апостолу Ф и липу. У то време тамо се десише свети апостол Вартоломеј и сестра Филипова Мариамна, те заједно с њима свети Богослов послужи спасењу људи. Најпре се они наоружаше против гује, којој безумни људи приношаху жртве имајући је као бога, и молитвом је убише, а њене поклонике обратише јединоме истинитоме Богу, Творцу неба и земље. Стојећи пак на једном месту званом Херотопа, они прорекоше да ће на њему засијати благодат Божија, и да ће то место походити Војвода Небеских Сила, свети Архистратиг Михаил, и да ће се ту збивати чудеса.Све се то убрзо и зби. Јер када свети Јован Богослов отиде у друге градове на проповед, и свети апостол Филип пострада од незнабожаца, а Вартоломеј и Мариамна разиђоше се у друге земље, - на том месту провре чудотворна вода, као што прорекоше свети апостоли. И тако се испунише речи Светога Писма:У пустињи ће проврети воде и потоци у земљи сасушеној; и сухо ће место постати језеро, и земља сасушена извори водени;тамо ће бити весеље птицама, и биће трава, трска и сита. И тамо ће бити пут чист, и назваће се светим путем (Ис. 35, 6-8).</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b> <b><span style="font-size: large;">К томе извору стадоше долазити многи, не само верни него и неверни, јер чудеса која биваху тамо, као громогласна труба призиваху туда све; и сви који пијаху и умиваху се из тог извора исцељиваху се од својих недуга, и многи, добивши оздрављење, крштаваху се у име Свете Тројице.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b> <b><span style="font-size: large;">У то време живљаше у Лаодикији један јелин, чија кћи јединица беше нема од рођења. Због тога отац њен силно туговаше и веома се труђаше да је исцели од немила, али без успеха. Зато овлада њиме тешка потиштеност. Но једне ноћи када он заспа на својој постељи, он виде анђела Божјег који је сијао као сунце. Ово виђење би њему, не што га он бејаше достојан, него да би преко тог виђења дошао у познање истине и друге привео к Богу. Угледавши анђела он се уплаши, али у исто време чу од њега ове речи: "Ако хоћеш да се одреши језик твоје кћери, ти је одведи на онај мој извор у Херотопи близу Јерапоља, и напој је од те воде, па ћеш видети славу Божију". - Пробудивши се из сна тај се човек зачуди виђењу, и поверовавши речима које му беху речене он одмах узе кћер и журно оде на чудотворну воду. Тамо он затече мноштво људи који захватаху од те воде и крштаваху се у њој и добијаху исцељења од својих болести. Он их упита: Кога призивате мијући се том водом? - Они му одговорише: Призивамо име Оца и Сина и Светога Духа, а призивамо у помоћ и светог Архистратига Михаила. - Тада човек тај, подигавши очи и руке к небу, рече: "Оче и Сине и Свети Душе, Боже хришћански, помилуј нас! Свети Михаиле, слуго Божји, помози и исцели кћер моју!" И захвативши од воде са извора он је са вером ули у уста своје кћери, и одмах јој се језик везан немилом одреши на словословље Божије, и она проговори јасно кличући: "Боже хришћански, помилуј ме! Свети Михаило, помози ми!" - И сви што беху тамо дивљаху се сили Божијој, и слављаху Свету Тројицу, и величаху помоћ светог Архистратига Михаила. Јелин пак тај, видећи исцељење своје кћери, веома се радоваше, и одмах се крсти са својом кћери и са свима домашњима својим који беху дошли с њим. У знак пак своје благодарности он подиже над чудотворним извором прекрасну цркву у име светог Архистратига Михаила, Војводе Небеских Сила. И украсивши цркву сваким благољепијем, и довољно се помоливши у њој, он се врати дому свом.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b> <b><span style="font-size: large;">У деведесетој години после саграђења ове цркве дође тамо из Јерапоља десетогодишњи дечак Архип, син хришћанских, родитеља, васпитан у побожности, и стаде живети при овој цркви светог Архистратига Михаила вршећи дужност црквењака. Он постави себи овакво правило живота: откако стаде живети при тој цркви служећи Богу он не окуси ништа од световних јела и пића: ни меса, ни вина, чак ни хлеба није јео, него се хранио нскључиво пустињским зељем, које је брао и варио и једанпут недељно јео, и то без соли, а пиће му је била вода у врло малој количини. Таквим уздржањем он умртви своје тело, и у таквим врлинама неизменљиво проведе од младости своје па све до старости, сав се сједињујући с Богом и уподобљавајући се животу Бестелесних Сила. Одећа његова беше врло бедна: имао је само два кострета: један је носио на телу, а другим је покривао своју постељу која беше засута оштрим камењем. Постељу је покривао костретом, да они који улазе у његово обиталиште не би видели да он спава на оштром камењу; а као узглавље му је служио мали јастучић, напуњен трњем. Таква беше постеља овог блаженог подвижника. А његов сан и одмор састојали су се у следећем: када је осећао потребу за сном, он би легао на камење и оштро трње, те његов сан бејаше више бдење нега спавање, и његов одмор - више мучење него одмарање. Јер какав је одмор телу - лежати на тврдом камењу; и какав сан, када почива на оштром трњу? Архип је сваке године мењао своју одећу: кострет који је годину дана носио на телу, скидао је и њиме покривао своју постељу; а одевао кострет којим је његова постеља била покривена годину дана. По истеку године он је опет мењао те исте кострете. Тако он не имађаше одмора ни дању ни ноћу, умртвљујући тело своје и чувајући душу своју од замки вражијих.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b> <b><span style="font-size: large;">Проходећи тесни и тужни пут, Архип се мољаше Богу говорећи: Не допусти ми, Господе, да се сујетном радошћу обрадујем на земљи, и нека блага овога света не изађу пред очи моје, и нека ме ништа временско не весели у овом животу, него испуни, Господе, очи моје сузама духовним, скруши срце моје, исправи путеве моје, и дај ми да потпуно умртвим себе и да тело моје потчиним духу. Јер шта ми користи тело ово, од блата саздано? Оно сада постоји, а ускоро га неће бити; као цвет, оно се ујутру расцвета, а увече увене! Стога ми дај, Господе, да се усрдно трудим око онога што души користи и обезбеђује живот вечни.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b> <b><span style="font-size: large;">Тако се молећи и тако се поучавајући блажени Архип постаде као анђео Божји, проводећи небески живот на земљи. И брињаше се он не само о своме спасењу него и о спасењу других, јер многе неверне он обраћаше ка Христу и крштаваше их. Гледајући то, безбожни многобошци стадоше завидети блаженоме Архипу и, не подносећи славна чудеса која биваху од свете воде, омрзнуше овог светог мужа који живљаше тамо. Они често нападаху светог Архипа, вређаху га, чупаху му косу и браду, обараху га на земљу и гажаху ногама, и злостављајући га на разне начине изгоњаху отуда. Али блажени Архип, тврд душом као дијамант, јуначки трпљаше све то од идолопоклоника и не одступи од светога храма, служећи Богу у светости и незлобивости срца свога и бринући се о спасењу душа људских.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b> <b><span style="font-size: large;">Сабравши се једном, незнабожни јелини говораху међу собом: Ако не заспемо земљом онај извор и не убијемо оног човека, одевеног у кострет, онда ће сви богови наши бити потпуно унижени од оних који се исцељују тамо. - И огромно мноштво њих крену да заспе земљом чудотворну воду и да убије невиног човека, блаженог Архипа. Приближивши се к светоме месту они се раздвојише у две групе: једни појурише к цркви и извору, а други похиташе к обиталишту слуге Божјег Архипа да га убију. Но Господ који се брине о судби праведних и не да их у руке грешника, сачува слугу Свога од тих убица: јер наједном њима се укочише руке, те их они не могаху ни подићи на преподобнога. Од воде пак показа се необично чудо: када се незнабошци приближише извору, тог часа изиђе из воде пламен огњени и устремивши се на безаконике одагна их далеко од извора. И тако безаконици ови побегоше са стидом од чудотворног извора и од преподобног Архипа, не причинивши им никакво зло. Међутим они се не уразумише ни тим чудом, него шкргућући зубима они се хваљаху да ће уништити тај извор и цркву, и служитеља црквеног. На том месту беше река, звана Хрисос, која течаше с леве стране цркве. Безаконици намислише да ту реку наврну на свето место, да би свети извор, помешавши се са речном водом, изгубио своју чудотворну силу. И када они стадоше приводити у дело своју злу намеру навраћајући ток реке ка извору, да би га река поплавила, тада по наређењу Божјем река даде својој води други правац, те потече с десне стране цркве. И тако се незнабошци опет посрамљени вратише кућама својим.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b> <b><span style="font-size: large;">Тамо се налажаху још две друге реке које тецијаху са истока и приближаваху се овом светом месту на растојању три стадије; једна се река називала Ликокапер, а друга Куфос. Обе ове реке, састајући се у подножју велике планине, образоваху једну реку која скреташе надесно и течаше у Ликијску страну. Свелукави ђаво убаци злим људима у срце злу намисао: да обе те реке наврате на чудотворно место, да би на тај начин разорили храм светог Архистратига Михаила, поплавили водом свети извор и утопили преподобног Архипа. А тај предео беше врло подесан за навраћање воде тамо, јер те реке силажаху са врха планине, а црква се налажаше у низини. Договоривши се, незнабошци се у огромном броју слегоше из свих градова те покрајине у насеље Лаодикију, и упутише цркви. Близу пак црквеног олтара бејаше огромна стена; од те стене они почеше копати дубок и широк ров све до саме планине под којом се реке састајаху. Затим они с великим трудом ископаше ров, којим би вода могла бити пуштена на цркву, и зајазише обе реке да се накупи што више воде; десет дана трудише се незнабошци у том узалудном потхвату свом. Видећи тај потхват њихов, преподобни Архип паде у цркви на земљу, и са сузама се мољаше Богу и призиваше у помоћ усрдног заштитника, светог Архистратига Михаила, да сачува од потопљења своје свето место и не допусти да се обрадују непријатељи који се старају да униште светињу Господњу. И говораше блажени Архип: Нећу отићи из овог светог места, нити ћу изаћи из цркве; и нека и сам умрем овде, ако Господ допусти да ово место буде потопљено.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b> <b><span style="font-size: large;">По истеку пак десет дана када се вода веома накупи, незнабошци прокопаше оно место којим је вода требала да се сјури у припремљени ров, па пустише реке на свети храм Архангелов у седам сати увече, а сами се попеше на једну узвишицу с леве стране желећи да посматрају потапање светог места. Вода, јурећи страховитом брзином, захуча као ломњава громова. А преподобни Архип находећи се у цркви на молитви, чувши хуку воде, још усрдније завапи к Богу и к светом Архистратигу Михаилу просећи милост и помоћ да не буде потопљено свето место, да се не би узвеселили већ посрамили безбожни непријатељи; а да се прослави име Господње, и да се узвелича Архангелска сила и помоћ. И запева он псалам Давидов: Подигоше реке, Господе, подигоше реке глас свој, подигоше реке вале своје. Од ујања воде многе и силне, од вала морских силнији је на висини Господ. Дому твоме припада светост, Господе, на дуго време (Пс. 92, 3.4.5).</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b> <b><span style="font-size: large;">Када блажени Архип певаше ово, он чу глас који му наређиваше да изађе из цркве. А кад изађе из цркве он угледа чувара и усрдног заштитника рода хришћанскога, светог Архистратига Михаила у облику предивног и пресветлог човека, као што се некада он беше јавио пророку Данилу. Не будући у стању гледати на њега, блажени Архип од страха паде на земљу. А Арханђео му рече: Не бој се! устани и приђи к мени овамо и видећеш силу Божју на водама овим. - Блажени Архип устаде и прилазећи са страхом к Војводи Небеских Сила заустави се по његовом наређењу с леве стране, и угледа огњени стуб од земље до неба. А када вода дође близу, Архистратиг подиже своју десну руку и прекрсти воду говорећи: Заустави се тамо! - И одмах вода удари назад. Тако се испуни реч пророчка: Видеше те воде, и устрепташе (Пс. 76, 17). Вода стаде као камена стена, и подиже се у висину као превисока гора. Одмах затим Архистратиг се окрену ка храму, удари у огромну стену која се налазила близу олтара и нацрта на њој крсни знак. И тог часа настаде страховита грмљавина, земља се затресе, и стена се раседе на двоје образовавши огромну раселину. Тада рече свети Архангел Михаил: Нека се овде сатре свака противничка сила и нека овде добијају избављење од свакога зла сви који са вером долазе овамо!</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b> <b><span style="font-size: large;">Рекавши то свети Архистратиг нареди блаженом Архипу да пређе на десну страну. А када пређе на ту страну, свети Арханђео громко викну к води: "Ући у ову провалију!" И одмах јурну вода с хуком у раселину, и од тога времена стално је текла тим путем кроз стену. А непријатељи који стајаху на левој страни и жељно очекиваху да виде потопљење светога храма, скаменише се од страха.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b> <b><span style="font-size: large;">Пошто на тај начин сачува од потопљења свој храм и преподобног Архипа, свети Архистратиг узиђе на небо, а блажени Архип узнесе благодарност Богу поводом овог преславног чуда и величаше великог чувара, архистратига Михаила, због његове помоћи. Противници се постидеше, а верни се испунише велике радости, и долазећи к Архангеловом храму и к чудотворном изверу узношаху хвалу Богу са преподобним Архипом. И од тога времена установише празновати онај дан у који се догоди чудо Архангеловим јављењем. Преподобни Архип поживе много година на том месту усрдно служећи Богу, и мирно се престави ка Господу у седамдесетој години свога живота. И би погребен од стране верних на том истом светом месту, које се због споменутог чуда назва Хони, тојест погружење, понирање, зато што се вода погрузи у стену.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b> <b><span style="font-size: large;">Треба у овај дан споменути и друга чудеса светог Архистратига Михаила, добротвора рода хришћанскога.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b> <b><span style="font-size: large;">Између Јадранског Мора и планине Гарган налази се град Сипонт, удаљен од ове планине дванаест хиљада стопа. У томе граду бејаше један богат човек, чија стада пасијаху под планином Гарган. Једном залута од стада један во. Господар га је са слугама тражио и најзад га пронађе на врху планине крај отвора једне пештере. љут и уморан од дугог тражења, господар подиже лук и стрелу и пусти је на свога вола, са намером да га убије. Но стрела се изненада врати натраг и погоди самога стрелца. Видевши то, они што беху с њим уплашише се, и не усуђујући се приближити се тој пештери они се вратише у град и испричаше шта им се догодило. Дознавши за то, епископ тога града се помоли Богу да му открије ту тајну. И јави му се у виђењу свети Архистратиг Михаил и саопшти му да је то место он изабрао себи, и чува га, и жели да га често посећује и помаже људима који буду с молитвом долазили тамо. Епископ обавести о овом виђењу људе и целом граду наложи тродневни пост. После тога епископ са клиром својим и са целим народом пође ка тој планини. Када се попеше на њу, они нађоше у стени пештеру са тесним улазом, и не усудише се ући унутра, него обавише молитве пред улазом. Од тога времена стадоше тамо често одлазити људи, узносећи своје молитве Богу и светом Архистратигу Михаилу.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b> <b><span style="font-size: large;">Једном Неапољци, који још беху незнабошци, сабравши своју војску, неочекивано падоше под град Сипонт, са намером да га узму и разоре; и грађани бише у великом страху. Тада епископ нареди грађанима пост: да три дана не окусе хране, и да се усрдно моле за избављење од непријатеља који их је опсео. Уочи дана у који су непријатељи хтели свим силама да ударе и заузму град, Војвода Небесних Сила, Архистратиг Михаил јави се у виђењу епископу и рече: "Сутра у десет сати пре подне нареди својим грађанима да се наоружају и изађу из града против непријатеља, и ја ћу вам доћи у помоћ". - Уставши од сна, епископ исприча свима своје виђење, и људи се веома обрадоваше обећаној победи над непријатељима. А када настаде десет сати проломи се страховита грмљавина, и подигавши очи људи угледаше велики облак где силази на гору Гарган. У исто време појавише се, као некада на Синају, огањ, дим, муње и громови; те се сва гора тресијаше и облацима покриваше. Видевши то непријатељи се силно уплашише и нагоше бежати; а грађани, разумевши да им је дошао у помоћ добри чувар и брзи помоћник, свети Архангел Михаил, са својим небеским војницима, отворише градске капије и стадоше гонити непријатеље секући их као пруће. И док их они гоњаху отпозади, свети Архистратиг Михаил их с висине поражаваше громом и муњама, те погибе шест стотина људи од грома и муње. Грађани Сипонта гонише непријатеља све до Неапоља, и победивши их потпуно помоћју Војводе Небеских Сила они се победоносно вратише у свој град. Од тога времена Неапољци, познавши снажну руку свемоћнога Бога, примишс свету веру.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b> <b><span style="font-size: large;">Сипонтиски пак грађани, сабравши се сви са еиископом и с клиром, пођоше ка гори, на којој би страшно јављење, желећи да тамо узнесу благодарност Богу и своме помоћнику, светом Архистратигу Михаилу и свима Небеским Силама. Када се они приближише к улазу оне пештере, нађоше на мермеру траг мале стопе људске, добро отиснуте као на блатњавој земљи. И говораху међу собом: "Гле, заиста свети Архистратиг Михаил остави овде знак своје посете, јер сам он бејаше овде избављајући нас од непријатеља наших". - И поклонивши се они целиваше те стопе, и обавивши богослужење радоваху се што имају таквог покровитеља и бранитеља, и узношаху благодарност Богу. И том приликом решише да на том месту подигну цркву у име светог Архистратига Михаила. И када се припремаху да приступе грађењу, свети Архистратиг се опет јави епископу и рече: "Не треба да се трудите око грађења цркве, јер ја без вашега труда уготових тамо храм себи; само уђите у њега. Ти пак другога дана одслужи у њему свету литургију и причести верне Светим Божанственим Тајнама".</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b> <b><span style="font-size: large;">После овог виђења епископ нареди свима људима да се припреме за причешће Светим Тајнама, и пође с њима творећи молебна пјенија. А када дођоше на оно свето место где свете стопе беху изображене на мермеру, нађоше у камену истесану малу цркву, у виду пећине; зидови њени не беху глатки, а висина јој бејаше различита: негде си могао главом додирнути свод, а негде га ни руком ниси могао досегнути. - Из тога би јасно људима, да Бог хоће у цркви не скупоцено камење већ чисто срце. - Престо у овој цркви беше покривен пурпурним покривачем; епископ изврши на њему свету литургију и причести верне Пречистим Тајнама. У олтару на северној страни протече вода - чиста, укусна, врло бистра и чудотворна; пијући је, болесници добијаху здравље; а ту воду пијаху људи после причешћа Светим Тајнама; и безбројна чудеса биваху у тој цркви, и сви се недузи исцељиваху молитвама светог Архистратига Михаила. Епископ сагради при цркви келије, и смести тамо свештенике, ђаконе, певаче и чтеце, да би се у њој свакодневно вршило црквено правило у славу Бога и у част светог Архистратига Михаила.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b> <b><span style="font-size: large;">Споменућемо још и чудо које се десило на Атонској Гори. У дане благочестивих царева бугарских живљаше један богат и знаменит човек, по имену Дохиар, царски великаш. Једном он, дошавши у страх Божји, пожеле да буде монах. И узевши мноштво злата из својих ризница, он крену у Свету Гору да посети тамошње манастире и да потражи себи погодно место за живљење. Обишавши многе манастире и раздавши много милостиње, он иђаше од лавре блаженог Атанасија обалом морском, и нађе врло лепо место са укусном водом и врло обилним растињем, а на коме нико не живљаше. Ово му се место веома допаде, и он намисли да се ту насели и сагради манастир. Прионувши усрдно на посао, он убрзо оствари своју жељу. Најпре подиже дивну цркву у име светог Николаја Чудотворца, а затим сагради манастир и огради га каменим зидовима. Пошто уреди све како ваља, он се и сам обуче у иночки образ. Међутим, зидајући многе зграде он потроши све своје злато, те тако му нестаде пара да цркву украси како треба. Но положивши наду на Бога он говораше: Ако Господ Бог усхтедне прославити ово место, Он ће на неки Свој начин промислити и о украшењу цркве. Нека буде воља Његова!</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b> <b><span style="font-size: large;">Према Светој Гори налази се острво, звано Луг, удаљено дан путовања морем. На том острву живљаху пастири и пасијаху стоку, јер беше дивне паше у изобиљу. А на једном пустом месту тога острва беше постављен један веома висок камени стуб, и на стубу идол са оваквим натписом на грчком језику: "Сваки који ме удари по глави наћи ће мноштво злата". Због тога многи покушаваху да дознају је ли то истина, и бијаху идола по глави, али ништа не налажаху. А догоди се у то време да један јуноша пасијаше волове близу тог стуба; беше јуноша паметан и писмен. Прочитавши натпис на стубу, јуноша удари идола по глави, као што су то и други радили, али ништа не нађе. Онда он помисли да је злато, можда, сакривено у земљу, и при заласку сунца обрати пажњу где се завршава на земљи сенка тога стуба, и на месту где се завршавала сенка од идолове главе он стаде копати земљу тражећи злато, али и ту не нађе ништа. После тога он при рађању сунца опет мотраше где се завршава сенка стуба, и тамо стаде копати. При копању на том месту он зачу некакав звук, и схвативши да се благо налази ту негде, поче још марљивије копати и наиђе на огроман воденични камен који он не могаше подићи. Провукавши руку кроз рупу тога камена он нађе много злата и беше у недоумици шта да ради. И мишљаше у себи: ако коме кажем за злато, бојим се да ме не убије због злата.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b> <b><span style="font-size: large;">Међутим Бог, услишавајући молитве гореспоменутог старца и промишљајући о украшењу светога храма, стави јуноши мисао у ум, да иде у Свету Гору у један од манастира и да исприча игуману о наћеном благу. Јуноша тако и уради. Узевши неколико златника као доказ пронађеног блага, јуноша оде у село близу мора и тамо најми човека да га превезе у Свету Гору. По промислу Божјем он се заустави у пристаништу новоподигнутог манастира, названог по имену његовог оснивача "До хиар". Превозач се врати у своје село, а јуноша оде у манастир. Нашавши игумана он му подробно исприча о пронађеном благу. Познавши у томе дело Божије, игуман позва три инока, исприча им оно што чу од јуноше, па их са њим посла да пронађено злато донесу у манастир. Они хитно чамцем кренуше ка острву, и када дођоше до оног стуба одвалише воденични камен и нађоше под њим котао пун злата, чему се веома обрадоваше. А л и ненавидник добра, ђаво, убаци једноме од та три инока злу мисао у срце, и он рече другоме иноку: Брате, каква нам је нужда да нађено злато носимо к игуману? Бог нам посла ово злато, да сами себи саградимо обиталиште и подигнемо манастир. - А кад му овај примети: "Како ћемо сакрити ово злато?" он одговори: То је у нашој вољи: ми можемо овог јуношу бацити у море, и неће бити никаквих сведока против нас.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b> <b><span style="font-size: large;">Договоривши се тако, они своју намеру саопштише трећем иноку. Но овај пун страха Божјег, рече им: Не, браћо, не усуђујте се то урадити: не погубљујте јуношу, а уједно и душе своје злата ради. - Али они, не слушајући његове савете, дуго га примораваху да пристане на њихову одлуку. Најзад му рекоше: Ако не пристанеш уз нас, ми ћемо и тебе погубити заједно са јуношем. - Видећи њихову непоколебљиву злу намеру, брат се овај уплаши да и њега не погубе, и рече им: Ако сте тако решили, онда радите што хоћете, а ја вам се кунем именом Божјим, да никоме нећу причати о томе, . и ни злата не тражим од вас.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b> <b><span style="font-size: large;">И тако, потврдивши реч своју заклетвом, он ћуташе. А они, узевши злато и онај камен којим злато беше покривено, унеше у чамац, и севши у њега заједно са јуношем запловише ка манастиру. А када беху посред пучине они нападоше на јуношу и стадоше му везивати камен о врату. Видећи шта хоће да учине са њим, јуноша их поче с плачем и ридањем молити да га не погубљују, али тиме ништа не успе: јер ти несрећни црнорисци, имајући окамењено срце и златољубиву душу, не убојаше се Бога, не дарнуше их јуношине сузе и не услишише усрдну молбу његову, него дохватише јуношу с каменом га бацише у море, и он одмах потону. А беше ноћ када ови безбожни људи обављаху овај злочин. Но милосрдни Бог, који са висине посматраше горко ридање јуноше и гледаше његово утопљење, посла чувара рода људског, светога Архистратига Михаила, да узме утопљенога са дна мора и однесе га жива у цркву. И би тако. Јуноша се изненада обрете у цркви близу свете трапезе, са каменом обешеним о врату његову. А када наступи време за јутрење, еклисиарх уђе у цркву да упали свеће и клепа за јутарње богослужење. Утом он чу у олтару као глас човека који уздише, и силно се уплаши, па отрча и извести игумана о томе. Игуман га назва плашљивицом и слабодушним и нареди му да опет иде у цркву. Отишавши по други пут у цркву, он опет чу исти глас, па поново оде к игуману. Тада игуман пође с њим у цркву и, чувши глас, уђе у олтар и угледа јуношу где лежи близу свете трапезе са каменом о врату и вода му цури са одела. Познавши га, игуман га упита: Шта се то десило с тобом, чедо? и како си допао овамо? - А јуноша, као пробудивши се из сна, рече: Они лукави иноци, које ти посла са мном по нађено злато, привезаше ми овај камен о врат и бацише ме у море. Потонувши на дно, ја угледах два светла човека који сијаху као сунце, и чух како разговарају међу собом. Један говораше другоме: "Архангеле Михаиле, однеси овог јуношу у манастир Дохиар". Чувши ово, ја се онесвестих, и не знам како се обретох овде.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b> <b><span style="font-size: large;">Саслушавши казивање јуношино игуман се веома удиви и прослави Бога који твори дивна и преславна чудеса. Затим рече јуноши: Чедо, остани ти овде на овом месту до сванућа, док злоба не буде изобличена. - Онда изишавши игуман затвори цркву, и запрети еклисиарху да никоме ништа не прича о овоме, а односно јутрења нареди да се одслужи у паперти. При томе он скрену пажњу еклисиарху: Ако неко упита, зашто се јутрење служи у паперти а не у цркви, ти одговори да је тако наредио настојатељ.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b> <b><span style="font-size: large;">Када се раздани убице се приближаваху манастиру, а злато беху сакрили на другом месту. Угледавши их игуман им са осталом братијом изиђе у сусрет, и упита их: Шта је то, јуче вас оде четворо, а сада се враћате троје? где вам је четврти? - А они, као да су срдити, одговорише: Оче, онај јуноша превари и тебе и нас рекавши да је нашао благо; он нам ништа не показа, јер и сам ништа не зна; због тога се постиђен сакри од нас, и ми га дуго тражисмо али га не нађосмо, па се сами вратисмо к теби. - Игуман рекавши на то: "Нека буде воља Божја", уђе с њима у манастир. Онда их одведе у цркву где онај јуноша лежаше, са чијег се одела још цеђаше вода, и показа им га питајући их: А ко је ово? - Угледавши јуношу они се препадоше, и стајаху као избезумљени, не будући у стању дуго време ништа одговорити. Но најзад и не хотећи признаше свој злочин и казаше где су сакрили нађено злато. Тада игуман посла највернију братију и они донесоше злато у манастир.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b> <b><span style="font-size: large;">Ово преславно чудо рашчу се по свој Светој Гори, и стекоше се иноци из свих манастира да виде то чудо. Саставивши сабор они променише име тој цркви у име светог Архистратига Михаила, а у име светог Николаја Чудотворца подигоше другу цркву. Ону пак двојицу лукавих убица проклеше, и пошто им лица жигосаше, изгнаше их из обитељи. А оног трећег инока, који не пристаде на утопљење јуноше и уклони се од злочина, огласише невиним. Избављени пак из мора јуноша обуче се у иночки образ, и постаде добар подвижник и искусан инок. А игуман донесеним златом дивно украси сву цркву и подиже сасвим нов врло леп притвор. Камен пак са којим јуноша би бачен у море, игуман узида у зид, да сведочи свима о чуду. Када се игуман престави, на његово место би постављен за игумана избављени из мора инок. Поживевши богоугодно, и он пређе ка Господу, ношен рукама светог Архистратига Михаила, као што раније беше њиме пренесен из мора у цркву.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b> <b><span style="font-size: large;">Због свега тога прославимо Оца и Сина и Светога Духа, и величајмо вавек светог Архистратига Михаила.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b> <b><span style="font-size: large;">Извор: www.spc.rs</span></b><br />
</div>Јована Лолаhttp://www.blogger.com/profile/15102558908731145634noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-4471369702442040597.post-71186168674025898432012-08-31T06:40:00.000-07:002012-08-31T06:40:36.793-07:00БЕСЕДА О НЕБЕСКОЈ АНГЕЛСКОЈ ВОЈСЦИ<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on"><br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="http://2.bp.blogspot.com/-B0TDOF-cGv8/UEC-yTzunlI/AAAAAAAABwg/Rfrh-g7TbiI/s1600/ASSS___20120309_1928925092.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="640" src="http://2.bp.blogspot.com/-B0TDOF-cGv8/UEC-yTzunlI/AAAAAAAABwg/Rfrh-g7TbiI/s640/ASSS___20120309_1928925092.jpg" width="429" /></a></div><b><span style="font-size: large;">У име Оца и Сина и Светога Духа!</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Данас смо се, љубљени моји пријатељи, сабрали овде да прославимо архангела Михаила и сву небеску ангелску војску.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Ова црква, у којој се налазимо, освештана је у част архистратига Михаила. На тај начин, данашњи празник је истовремено и престони празник наше обитељи.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Укратко, историја данашњег празника је следећа. Још у апостолска времена, било је распрострањено лажно учење о ангелима. Пагани су од њих начинили идоле којима су се клањали као боговима. Неки су сматрали да је архистратиг Михаило бог Јудејаца и посебно су га поштовали.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">И међу хришћанима су се појавили јеретици, посебно у црквама Колошана и Лаодикејаца, који су ширили лажна учења о ангелима и клањали им се као боговима. Један део тих јеретика био је убеђен да видљиви свет није створио Бог него ангели, па су ангеле поштовали више него и Самог Христа, Сина Божијег.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">У жељи да развеје то лажно ангелопоклоњење, апостол Павле је писао Колошанима: Нико да вас не обмањује тобожњом понизношћу и служењем ангелима, упуштајући се у оно што није видео (Кол. 2; 18). Апостол Павле је имао право да тако разобличује јеретике будући да је он сам, као што знамо, био вазнет до трећег неба, где је слушао неизрециве речи и видео различите ангелске чинове.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Он је то објаснио свом ученику, Дионисију Ареопагиту. На основу тога, богомудри Оци су створили православно учење о небеској ангелској јерархији, која се састоји од девет ангелских чинова.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Лажно ангелопоклоњење било је толико опасно, да су Свети Оци били принуђени да и пре Првог сабора, 319. или 321. године, сазову помесни сабор у Лаодикеји. На њему је 35. правилом било осуђено безбожно ангелопоклоњење и установљено побожно, правилно поштовање ангела као служитеља Божијих и чувара људског рода. Тада је наложено да се Сабор архистратига Михаила и осталих небеских бесплотних (бестелесних) сила празнује 8. новембра.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Дан празновања није изабран случајно. Новембар је девети месец после марта, који се сматра првим месецом после стварања света.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Да би се означило девет ангелских чинова, празник ангела установљен је управо у новембру, деветом месецу у години. Осми дан указује на дан Страшног суда, у којем ће непосредно учествовати и ангели. Према веровању наше свете Цркве, а на основу речи Самог Спаситеља (Мт. 25; 31, 13; 39, 49, 16; 27 и Мк. 13; 2627), нама ће на дан Страшног суда судити ангели. Дан Страшног суда Свети Оци називају Осмим даном.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Све до данас, време се мери седмицама. Међутим, сам дан Страшног суда неће се односити на број дана последње седмице, као што неће бити ни први дан нове седмице - он ће бити последњи дан света, Осми дан. Један део тога дана односиће се на садашњи, а један на будући живот. Посветивши осми дан деветога месеца прослављању и поклоњењу светим ангелима, ми их молимо да буду наши руководитељи у овом животу, како бисмо се у Осмом дану, након страшног звука трубе, удостојили да станемо међу изабране. Тај дан је назван Ангелским сабором, јер у тај дан прослављамо и поштујемо све ангеле због њиховог служења нашем спасењу.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Он се именује као "Сабор архистратига Михаила и осталих небеских бестелесних (бесплотних) сила" зато, што је архангео Михаило био вођа оних ангела, који су остали верни Богу.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">За постојање ангелског света знамо из Светог Писма. Знамо, да га је Бог створио и пре стварања видљивог света и човека. Знамо да је број ангела небројено велики и да је премудрост Божија установила задивљујући поредак у тој небеској војсци, стварајући ангелску јерархију и поделивши све ангеле на девет чинова, по три чина у јерархији, потчинивши ниже чинове вишим.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Ангели се једни од других разликују како по просветљености, тако и по степену благодати.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Највишу јерархију ангела, који стоје у непосредној близини Божијој, чине ангели који носе имена Серафими, Херувими и Престоли. Саобразно свом имену, серафими имају срца која пламте љубављу према Богу и подстичу друге да такође ватрено љубе свог Створитеља. Серафим, заправо, значи "пламени".</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Херувими поседују пуноту знања и обиље премудрости. Они су озарени обиљем луча светлости Божије. Њима је дато да све знају у оном степену, у којем могу да знају створена суштаства.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Престоли су ангели, који су толико узвишени и толико озарени благодаћу, да Господ обитава у њима и кроз њих објављује Своје судове.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Другу, средњу јерархију, чине ангели који носе имена Господства, Силе и Власти. Господства уче људе да господаре над својом вољом и да буду изнад сваког искушења, а такође заповедају оним злим духовима, који су се заклели да ће погубити човека. Силе су ангели, испуњени божанственом снагом. То су они духови, кроз које Господ савршава Своја чудеса. Њима је од Бога даровано да ниспошљу благодат чудотворења оним угодницима Божијим, који током живота на земљи творе чуда. Власти су они ангели који имају власт да укроте демонску силу и да одбију ђаволска искушења. Осим тога, они укрепљују добре подвижнике у њиховом духовном и телесном труду.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Трећа, најнижа јерархија, укључује у себе такође три чина: Начала, Архангели и Ангели. Начала - то је онај ангелски чин, којем је поверено да управља васељеном, да чува поједине земље и народе и да их руководи. То су, дакле, ангели који управљају народима. Њихово достојанство је више, него достојанство ангела - чувара појединих људи. Из Књиге пророка Данила дознајемо да је архистратигу Михаилу била поверена брига о јудејском народу (в. Дан. 10; 21). Архангели су велики благовесници Божијих тајни и свега великог и преславног. Они у људима укрепљују свету веру и просветљују њихове умове за познање и разумевање воље Божије.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Ангели (последњи, девети чин јерархије) - то су светла духовна суштаства, која су нам најближа и која се посебно брину о нама. О њима ћу касније исцрпније говорити. Сада ћу укратко рећи нешто о архангелима.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Из Светог Писма нам је познато да архангела, тј. старијих ангела, који началствују над свима осталима, има седам.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">У Књизи о Товији читамо да је ангео, који је беседио с њим, рекао: Ја сам Рафаил, један од седморице ангела (Тов. 12; 5). У Откровењу св. Јована Богослова говори се о седам духова, који су пред престолом Божијим (Откр. 1; 4). Међу њих седморицу света Црква убраја Михаила, Гаврила, Рафаила, Уриила, Селатиила, Јегудиила и Варахиила. Предање им придружује и Јеремиила.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">1. Архангео Михаило: први међу врховним ангелима, бранитељ славе Божије. Он се често изображава у војничком одејанију, заједно са другим ангелима, верним Богу. Понекад се изображава сам, у војничком одејанију, са мачем или копљем у рукама, док ногама гази змаја или древну змију - ђавола.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Он се тако изображава у знак сећања на велику битку која се некада на небесима водила између ангела - служитеља Божијих и злих духова, ангела који су отпали од Бога и постали слуге сатанине.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Понекад се изображава са копљем чији врх украшава бели барјак са крстом. То је посебна одлика архангела Михаила и његове војске, која означава моралну чистоту и непоколебиву верност Небеском Цару.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">2.<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span>Архангео Гаврило: гласник одлука Божијих и служитељ Његовог свемогућства. Понекад се изображава са рајском гранчицом у руци или тако што у једној руци држи фењер унутар којег гори свећа а у другој огледало. Свећа затворена у фењер означава да одлуке Божије често бивају скривене до времена њиховог испуњења, али и да их након испуњења разумеју само они, који се пажљиво загледају у огледало своје савести и речи Божије.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">3.<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span>Рафаил се изображава с алабастерским сасудом, испуњеним исцељујућим уљем. Име "Рафаил" означава "милосрђе", "помоћ свим страдалницима".</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">4.<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span>Уриил - архангео светлости и пламена Божијег, изображава се са муњом спуштеном надоле. Он озарује пламеном ватрене љубави, просветљује људске умове откровењем душекорисних истина. За њега би се могло рећи да је посебан покровитељ људи, који су се посветили наукама.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">5.<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span>Селатиил: архангео молитве. Изображава се или са бројаницама у руци, или у молитвеној пози, са рукама побожно укрштеним на грудима.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">6.<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span>Јегудиил - "похвала Божија". Изображава се са златним венцем у једној и са бичем са три гајтана у другој руци. Венац се изображава стога, да би подстакао људе који се подвизавају у славу Божију, а бич ради њихове заштите од непријатеља именом Пресвете Тројице.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">7.<span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre;"> </span>Варахиил - архангео Божијих благослова, који се у време овоземаљског живота шаљу онима што се труде на задобијању небеских, вечних благослова.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Такви су архангели.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Сада ћемо нешто рећи о ангелима.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Мећу мноштвом ангела, налази се и ангео - чувар свакога од нас. Сви смо ми, драги моји, дужни да стремимо ка томе да што је могуће боље упознамо свог ангела - чувара, да га упознамо у тој мери, да можемо да осетимо његово присуство у својој близини. Зато је неопходно да о њему сазнамо што је могуће више.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Наша Црква учи да је Бог ангеле саздао по Свом образу. То су бестелесна, разумна (словесна), чиста суштаства, слична духу. Они су од Бога изобилно обдарени природним даровима: умом, способношћу да познају и љубе како свог Творца, тако и људе, и да буду живи образац Божијих савршенстава. Они су верни служитељи Божији и извршиоци Његове воље. Они нису способни само да разумеју један другога и да међусобно беседе него, исто тако, разумеју и језик наших душа, због чега можемо да им се обраћамо у молитви. У томе је залог нашег блиског и непосредног општења са ангелом - чуваром, што је доступно свакоме од нас.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Ми смо грешни људи, и својим телесним очима не видимо ангеле, иако су они свагда присутни у нашим храмовима, на нашим богослужењима. Ми не видимо ни свог ангела - чувара, иако је он стално у нашој близини. Међутим, неопходно је да научимо да присуство свог небеског покровитеља осећамо душом и да га гледамо својим духовним очима.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Веровање наше Цркве у то, да сваки хришћанин има свог ангела - чувара засновано је на сведочењима Светог Писма и на учењима Светих Отаца. На то нам указује Сам Господ у светом Еванђељу: Гледајте да не презрете једнога од малих ових, јер вам кажем да ангели њихови на небесима стално гледају лице Оца Мога Небескога (Мт. 18; 10).</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">О томе говоре и житија светих. Она нам казују како су велики угодници Божији и преподобни оци видели своје ангеле и беседили са њима. О томе можемо пронаћи многа сведочења код пустиножитеља (посебно египатских), а такође и у житијима познијих векова, па чак и оних сасвим блиских нама.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Према учењу Цркве, свакоме од нас је у светим тренуцима Крштења од Бога дат ангео - чувар. Он нас стално прати, чувајући нас на нашем животном путу, и свагда се налази у нашој непосредној близини.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Свети Василије Велики учи да уз свакога верног (тј. верујућег) постоји ангео - чувар, који као педагог и пастир управља његовим животом.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Слично св. Василију, и свети Атанасије Синаит, изражавајући учење Цркве, каже: "Онима, који су се удостојили крштења, од Бога су дати ангели, који се брину о њима и помажу им."</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Иако ми због своје огреховљености и душевне нечистоте не видимо ангеле онако, како их виде свети, верујемо да нас они окружују, да просветљују наш ум у богопознању, да нас поучавају у љубави према Богу и људима, да нас подстичу на молитву и на све што је свето, чисто и узвишено. Они наше душе испуњавају унутрашњим миром.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Свети Оци - Дионисије Ареопагит, Јован Дамаскин, Василије Велики, Григорије Богослов и низ других, оставили су нам учење о небеској ангелској јерархији, указујући нам да наши ангели - чувари, служитељи и устројитељи нашег спасења, заузимају девети, тј. најнижи чин у јерархији.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">То, међутим, не би требало да збуни никога од нас. Иако се они налазе на самом крају јерархије па су, према томе, удаљенији од Бога више него остали, ми бисмо се, да можемо да их видимо, запрепастили њиховом красотом и племенитошћу, и не бисмо били у стању да поднесемо усхићење и дивљење.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Срећни смо, драги моји, и због саме свести о томе да су ангели чувари служитељи нашег спасења, да нисмо усамљени у свом земаљском животу и у свом труду на спасењу своје бесмртне душе. Ми поуздано знамо да су с нама наши помоћници и да нас ограђују од свих могућих недаћа које сусрећемо на животном путу, као и од гнева Божијег, који је сваки од нас заслужио. Наш ангео - чувар је суштаство, које нас бескрајно љуби. Он нас љуби свом пунотом своје љубави. Његова љубав је велика, и њено дејство је силно будући да он, созерцавајући Бога, види вечну љубав која жели наше спасење.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Не збуњујте се, драги моји, тиме што наш ангео - чувар заузима девето, последње место у Небеској ангелској јерархији. Његово служење је велико у очима Божијим. Он је одређен да чува и спасава нас, људе, а човек је, као што сви ми добро знамо, круна творевине Божије.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Наш ангео - чувар је, на неки начин, наша друга мати. Он се исто тако, па чак и више, брине о нама. Мати се посебно брине о нама док смо у детињем и младалачком узрасту. Ангео се о нама брине од тренутка крштења па до последњег дана живота, и за све то време он је наш брижни педагог. Уколико га ми сами не одгурнемо од себе током свог земаљског живота, он ће нашу душу повести и на поклоњење Богу, када наступи време да се душа разлучи са телом.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Још једном вам понављам да се не збуњујете тиме, што се наш ангео - чувар налази на деветом месту у небеској јерархији. Ако је Бог послао ангела да чува и штити човека, Он му је истовремено дао и силу да надвлада непријатеље.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Наши ангели - чувари су моћни по својим личним особинама, али су моћни и силом коју су добили од Бога. Моћни су и молитвама, које за нас упућују Свевишњем Богу.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Све што је у нама чисто, добро и светло, свака добра мисао, свако добро кретање срца, наша молитва, покајање и добра дела - све се то у нама рађа и савршава према савету нашег невидљивог ангела чувара. Дејствујући кроз нашу савест и срце, он, наш ангео, уздржава нас од греха и саблазни. Он нам помаже да се боримо са искушењима, он нам сугерише страх пред тешким грехопадом.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Када наш ангео - чувар види да идемо спасоносним путем, свесрдно се стара да нас ободри и утврди на том путу. Ако пак падамо у грех и удаљујемо се од пута спасења, он испољава тако дирљиву бригу да заблуделу овцу врати у стадо Христово! Истовремено, када ми, привучени световном испразношћу, престанемо да га слушамо и паднемо у грех, ангео за време наше непоправљивости одступа од нас, плаче због нас, са стране мотри на нас и за нас се моли Богу да буде стрпљив и да оклева са казном. За све то време, он не престаје да куца на двери наше савести, с циљем да у нама пробуди покајање.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Ангео - чувар, који нам је дат, на неки начин представља нашу проширену и отворену савест. Он свим силама настоји да нас спасе, и ми немамо право да га у томе ометамо. Ми смо дужни да му помажемо у његовим напорима да нас спасе. Дужни смо да га молимо да наш ум обогати обиљем светих мисли, да нас оснажи у навикнутости на благочестива размишљања. Ми смо дужни да га волимо као свог старијег и снажнијег брата. Ми, међутим, у суштини, толико често заборављамо на њега, не молимо му се и својим гресима вређамо његову светост! И поред тога, он опет и опет пројављује своју бригу о нама. Он посредује за нас пред милосрђем Божијим, он се моли Богу за наше потребе, и Отац Небески никада не одбија његове прозбе.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">О, кад бисмо свог ангела - чувара упознали тако, да се из наших груди отргну речи: "Ангеле Божији, ангеле небески, ангеле, утешитељу мој, јави ми се и откриј се мом срцу! На моју несрећу, ја те све до сада нисам познавао. Говори моме срцу и оно ће те послушати, послушаће твоје савете и испуниће их!"</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Потрудимо се, драги моји, да задобијемо такво душевно расположење.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Због чега пак ангели Божији испољавају такву бригу о људима?</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Као прво, зато што су они служитељи Божији и што су од Бога добили заповест да чувају и спасавају људе. Као друго, и они сами су створења Божија, тако да се и на њих, као и на људе, односе речи: Будите савршени, као што је савршен и Отац ваш Небески (Мт. 5; 48). Они то разумеју и настоје да, подражавајући свога Творца, покажу и своје милосрђе и своје дуготрпљење према људима.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">У њиховој тежњи да подражавају Бога, за ангеле на земљи, међу људима, постоји широко поље делања. С каквом тежњом и с каквом радошћу они због тога носе на земљу, људима, богате дарове Божије! Они нам приступају да би несрећног човека нахранили хлебом благодати, да би га напојили са неколико капи с извора небеских наслада, да би помогли човеку да раскине окове греха и да би га с тријумфом довели у дом Оца Небеског. Они помажу убогима, укрепљују слабе, васкрсавају мртве тј. доводе грешнике до искреног и скрушеног покајања, васкрсавајући их за живот вечни.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Каква је радост за њих, да спасавају душе које је Христос искупио Својом Крвљу и које ће (уз њихову помоћ) заједно с њима делити њихову славу и блаженство!</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Ако бисмо били бар мало осетљивији, приметили бисмо колико нам наш ангео - чувар помаже да се кроз покајање вратимо на пут спасења. Он не само да нас подстиче на покајање, него обећава и да ће нас подсетити на све наше грехове, на све животне грешке и несмотрености.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Он нам каже: "Кад се припремиш за покајање, ја ћу стајати поред тебе и подсетићу те на све твоје грехе, јер сам био њихов сведок. Док си грешио, стајао сам на извесној удаљености од тебе, али сам видео све твоје рђаве поступке, жалио сам те и плакао сам због њих!"</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Како би било добро, кад би на те речи свог ангела - чувара човек могао да одговори: "Твоји савети, мој ангеле - чувару, проничу у моје скамењено срце, и ја те призивам из дубине бездана у који сам пао својим гресима: приведи ме мом Небеском Оцу!"</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Добро запамтите, драги моји, да ће у тренутку, кад пођете да своје покајање принесете служитељу Цркве, ваш ангео - чувар бити уз вас. Колико ће се он обрадовати, кад види да је искрена исповест очистила вашу душу од грехова!</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Наши ангели - чувари, Божији изасланици који су нам упућени, без препрека и брзо прелазе пут од Бога до нас, и од нас до Бога (када их наша дела не би спречавала у томе). Они од Бога исходе ка нама, да би нам донели Његову благодат. Они од нас усходе ка Богу, да би Му предали наше молитве и благодарења.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Колико је потребно да свакоме од нас буде близак његов ангео - чувар! Какво би поверење требало да имамо у њега! Током свог живота, њему можемо да поверимо најскривеније тајне своје душе. Оне тајне, које не бисмо поверили ни најприснијим људима. То је стога, што у ангелу-чувару видимо најмудријег саветника, најнекористољубивијег у љубави и помоћи, благог у привезаности за нас, брижног у нашим потребама.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Због тога наша Црква током богослужења свакодневно у наше име узноси молитву: "Ангела мира, верног вођу, чувара душа и тела наших, молимо од Господа." Чему та свакодневна прозба ако је, као што смо рекли, Бог свакоме од нас већ дао ангела - чувара?</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Разлог је у нама самима. Ми га својом немарношћу и својим гресима једноставно приморавамо да се удаљи од нас јер он, будући да је свет, не подноси грех.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">О, колико нам је он потребан у свим околностима нашег живота! Колико је срећан онај човек, који свој пут савршава пред лицем Божијим и будући руковођен својим ангелом - чуваром! Његов живот је чист и спокојан. Такав човек се плаши чак и сенке греха, да не би ражалостио свог ангела.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Међутим, тешко нама ако га својим поступцима приморамо да уместо нашег заступника постане наш тужилац! Према учењу Цркве, ангео - чувар ће стати пред свакога од нас у тајанственом, страшном, свештеном и неизбежном тренутку наше смрти.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Тада ћемо га молити и преклињати да се не удаљује од нас. Да нас не напушта приликом проласка кроз митарства, јер ће нам без њега бити веома страшно. Колико ћемо дубоко тада жалити што смо се за свог живота удаљили од њега и што смо заборавили да му се молимо, посебно у тренуцима опасности!</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Колико ће бити блажени они међу нама, који су за живота научили да му се молитвено обраћају: "Ангеле - чувару мој! Када наступи час моје смрти, похитај ми у помоћ приликом разлучења душе од тела. Буди мој утешитељ у борби са смрћу и прими ме под твоју заштиту када пређем у област вечности, када изађем из овог света и ступим у мени непознати свет. Охрабри ме својим присуством, да те видим како стојиш с моје десне стране, као мој светли и тихи заступник..." Ако се човекова душа покаже као достојна, ангео - чувар ће ју пратити у поклоњењу Богу и у трећем, и у деветом, и у четрдесетом дану после смрти, неће ју оставити саму у загробном животу.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">То је оно веома сажето и основно што сам желео да вам кажем о нашим ангелима - чуварима.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Све, што је претходно речено, обавезује свакога од нас да побожно поштује свог ангела - чувара и да му се моли. Причасници данашњег дана! Посебно позивам вас да, када будете приступали светој Чаши, имате на уму да ми само због своје недостојности не видимо колико је ангела окружило Чашу са живототворним Телом и Крвљу Христовом. Нечујно за нас, они лепршају својим крилима и узносе славу свемогућем Богу. Поред свакога од вас иде и верни пријатељ, којега такође не видите, али који вас саветује: "Не хитај, не жури и не гурај оне, који иду заједно с тобом (као што то ми, на жалост, често чинимо) и уступи место ономе, који жели да прође пре тебе! Корачај са сваком побожношћу!"</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Тиме ћете обрадовати свог ангела - чувара. Свима вама, пријатељи моји, желим не само да љубите свог ангела - чувара као нешто недостижно узвишено и свето, него и да сваки од вас, сразмерно својим духовним снагама, осети како уз њега непрестано стоји и његов ангео - чувар, његов најближи и најискренији пријатељ.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">То осећање свима вама најискреније желим од свег срца.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Амин.</span></b><br />
<br />
<b><span style="font-size: large;">28. фебруара (13. марта) 1994. године</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;"> АРХИМАНДРИТ ЈОВАН (КРЕСТЈАНКИН)</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">ОЖИВИМО СРЦА ЗА БОГА!</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Писма духовног руковођења за савременог човека</span></b><br />
<br />
</div>Јована Лолаhttp://www.blogger.com/profile/15102558908731145634noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-4471369702442040597.post-36703518680667352252012-08-31T06:35:00.000-07:002012-08-31T06:35:31.093-07:00БЕСЕДА НА ДАН ПРАЗНИКА САБОРА АРХИСТРАТИГА МИХАИЛА И ОСТАЛИХ БЕСПЛОТНИХ НЕБЕСКИХ СИЛА<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on"><br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="http://3.bp.blogspot.com/-A5DrON4Mys4/UEC9kJs_PVI/AAAAAAAABwY/j7kbNNthG8I/s1600/aq800px-%D0%A7%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D1%8F_%D0%90%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B3%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%B0.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="300" src="http://3.bp.blogspot.com/-A5DrON4Mys4/UEC9kJs_PVI/AAAAAAAABwY/j7kbNNthG8I/s400/aq800px-%D0%A7%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D1%8F_%D0%90%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B3%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%B0.jpg" width="400" /></a></div><b style="font-size: x-large;">Свети Архангеле Божији Михаило, муњоликим мачем својим одагнај од нас духа лукавога, који нас искушава. О, велики архистратиже Божији Михаило, победниче демона! Победи и сруши све наше непријатеље, видљиве и невидљиве, и умоли Господа Сведржитеља да нас Господ спасе и сачува од свих недаћа и свих болести, од смртоносне ране и од изненадне смрти, сада и увек и у векове векова Амин.</b><br />
<br />
<span style="font-size: large;"><b>У име Оца и Сина и Светога Духа!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Данас је, љубљени моји пријатељи, празник и прослављање архистратига (војсковође) Божијег Михаила и небројеног мноштва ангела То је велики празник за васцелу Православну Цркву, док је за нас то двоструки празник: храм, у којем се сада налазимо, освештан је у част архистратига Михаила, вође и предводника васцеле небеске ангелске војске, верних и ревносних служитеља Бога Творца и Сведржитеља.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Овај дан (8. новембар по црквеном календару) најважнији је међу свим празницима, посвећеним ангелима.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>У народном говору, он се назива Аранђеловданом и верујући га веома поштују. Црква га назива Сабором архистратига Михаила и осталих бесплотних (бестелесних) небеских сила</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Сабор, тј. сједињење, свеукупност свих светих ангела на челу са архистратигом Михаилом - јер они сви заједно и једногласно славе Свету Тројицу и једнодушно служе Богу.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Овај дан је, драги моји, Црква посветила архистратигу Михаилу, вођи небеских сила, који се на иконама изображава у строгом, војничком виду. На његовој глави је шлем а у руци мач или копље. Под његовим ногама је змај, којег је поразио.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>И ви и ја, драги моји, знамо да је сав ангелски свет, који је створен пре стварања човека и целог видљивог света, приликом стварања био обдарен савршенствима и благодатним даровима. Његово назначење било је велико и славно. У том ангелском свету, један од врховних ангела, Денница, открио је у самоме себи извор зла и гордости и побунио се против свог Творца. Ангели су, слично људима, створени са слободном вољом. У почетку, они су могли да злоупотребе ту слободу и власт за грех. Денници се то и догодило. Пожелео је да буде самосталан и независан од Бога. Духовни свет се поколебао, и један део ангела пошао је за њим.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>У том тренутку, из те исте ангелске средине иступа поборник славе Божије и бранилац части ангелско света - архистратиг Михаило. Он заповеднички оглашава: "Нико није као Бог", обраћајући се тим призивом свим ангелима. Тим одважним речима он је показао да зна Бога и да признаје Њега једног, јединог Бога, Творца и Господара читаве васељене.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>"Нико није као Бог", одважно изговара он, сведочећи о величини Божијој.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>У том његовом поступку пројавиле су се његове личне особине: чврста вера, смелост и одлучност у поступцима, способност не само да верује него и да сведочи о Богу, да зрачи од Бога примљеном божанственом светлошћу, распростирући је на цео свет.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Борба је била тешка, јер је Денница био обдарен великим савршенствима.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Међутим, силе добра надвладале су силе зла. Денница је збачен са неба заједно са свим својим следбеницима, док се архангео Михаило утврдио као вођа васцелог ангелског света верног Богу.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Од тог доба, у рукама архистратига Михаила налази се мач јер сатана, који је збачен са неба, не престаје да војује против небожитеља. Палим ангелима је пресечена могућност да проникну у више области створеног света. Због тога су они сву своју злобу управили на људе, а превасходно на све, који верују у Бога.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Да ли у таквим околностима мач архангела Михаила може да мирује? Наравно да не може! Архистратиг не престаје да војује с ангелима зла и таме, ограђујући верна чеда Божија од њихових лукавих сплетки.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Та борба ће посебно постати сурова пред крај света.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Сада би сви ми требало да разумемо зашто се архистратиг Михаило изображава у том ратничком лику. Он је заштитник Цркве Божије, и требало би да његов лик изазива страх у непријатељима Божијим. Ми би, пак, требало да се радујемо што имамо тако одважног заштитника - победоносног вођу небеских сила. Поред тога, требало би да имамо на уму да ће његов заштитнички мач свагда бити уз нас, уколико не ступимо у савез с оним истим непријатељем, против којег се бори архистратиг Михаило.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Ангели, који су остали верни Творцу и који чине војску архистратига Михаила, током времена су се толико утврдили у добру да је грех за њих постао немогућ. Не због тога што они, имајући слободну вољу, не могу да преступе вољу Божију, него једноставно због тога што они не желе то да учине, не желе да сагреше.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Обратите пажњу, пријатељи моји, на ове речи. Не желе да сагреше! Колико је то поучно за нас!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Не желети да сагрешиш - то значи имати могућност да се приближиш Богу и да га видиш као што Га виде ангели. Да служиш Њему и само Њему, испуњавајући Његове заповести.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Реч "ангео" значи гласник (весник). Бесплотни (бестелесни) духови се називају тако због тога, што они људима обзнањују (оглашавају) вољу Божију. Ангео је онај, којега Господ може да пошаље с поруком и који ће тачно испунити тај задатак.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Антели обитавају на свим местима. Они, међутим, превасходно обитавају на небу, око престола Божијег. Тамо, где им Бог највише открива Своју славу, а кроз њих и Своју вољу у односу на људе. Свети Оци Цркве називају их другим светлостима, неком врстом одраза (одблеска) божанствене светлости.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Они су - друге светлости! Како да то схватимо? С чим то да упоредимо, па да буде разумљиво за наш ум?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Налазећи се у непосредној близини Божијој, ангели се испуњавају усхићењем, величином Божијом, Његовом светошћу, мудрошћу и највећом љубављу Творца васељене према Његовој творевини.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Нека божанствена светлост се у широком млазу слободно излива кроз њих. Она, међутим, не само да једноставно протиче кроз њих као по слободном кориту, не задржавајући се, изливајући се и пропадајући. Напротив, она се излива тако, као што се излива, искри и блиста светлост, када падне на драго камење. Светлост долази до његове средине, одакле се као одговор појављује одраз, распростире се, умножава и расипа на све стране, преламајући се на ивицама, добијајући задивљујуће боје, озарујући а повремено и заслепљујући својом лепотом.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>У томе је обличје истинске светости. Небеске силе су у себе примиле светлост Божију, преломиле су је у себи и, одразивши је и поделивши на мноштво прекрасних луча, распростиру је око себе и дају и оним људима, који су способни да је прихвате. У том одраженом, неумањеном и незатамњеном блистању божанствене светлости, у блистању које је умножено, ствара радост и доноси живот, ми познајемо Бога.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Кад не би постојали ангели, никада не бисмо могли да, макар и у малом и човеку доступном степену, осетимо и примимо божанствену светлост.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Ми сами нисмо способни да видимо и осетимо славу Божију. Нама су потребни посредници, који ју тако преображавају, да она постаје доступна и за нас.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Ангели су управо такви посредници.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Пријатељи моји, да ли људи одражавају божанствену светлост коју су примили? Да ли су људи за то способни?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Да! Људи беспрекорног живота и пламене љубави према Богу, у одређеним тренуцима свог живота и за оне који их окружују блистају видљиво том божанственом светлошћу. Читајући житија светих, пронаћи ћемо мноштво примера за то. О таквим људима, богослужбени текстови кажу: "Ангелски си живео на земљи" или "твој живот је био равноангелни".</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Навешћу вам као пример два имена наших сународника, који су живели у нама блиским временима. То су свима нама добро познати преподобни Серафим Саровски и мање познати харковски светитељ Мелетије. Обојица су у својим срцима носили снажан пламен љубави према Богу.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Сетите се и казивања из Дела апостолских. Кад су осудили првомученика, архиђакона Стефана, он је рекао да види отворена небеса и славу Божију. Сви који су седели у синедриону, видели су његово лице "као лице ангела".</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>То значи да је за нас могуће и доступно да се још у овом животу уподобимо ангелима. С наше стране је потребно само да тежимо ка томе.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Свети ангели не служе Бога само похвалом, они настоје да Га подражавају и у својим дејствима. Ангелском духу је својствен и истински дух разума, делатно учешће у људској историји.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Као што је речено у светом Еванђељу, Син Божији је на земљу дошао да служи људима и да их спасе. Ангели бивају послати на земљу са истим циљем - служења људима. Први хришћани су, на основу откровења и опита, поуздано знали да за њих посредују бесплотне силе.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Да бисмо и ми реално осетили постојање ангела и њихово непрестано присуство, очистимо своје срце и душу од грешних помисли и жеља, а утолико пре од таквих дела. Непрестано буди на стражи своје душе и старај се о њеној чистоти, И видећеш ангеле. Уз њихову помоћ, приближићеш се Богу и видећеш Га, јер је речено: Чисти срцем ће Бога видети (в. Мт. 5; 8).</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Очисти своје срце, и бићеш удостојен узвишене радости, као некада праотац Авраам, који је под своју сеницу примио ангеле.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Труди се да избегаваш општење с грешницима, а сам не твори грешна дела и тада ће те, као некада Лота, твој ангео узети за руку и извешће те из погибељног окружења световне испразности.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Буди кротак и смирен и побеђуј зло добрим. Тада ће те, као некада Јакова, на твом путу ка Богу сусрести мноштво ангела (в. 1. Мојс. 32; 1).</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Објасните самима себи, пријатељи моји, колико је неопходно да будно мотрите на своје понашање, да се наши верни помоћници ангели - не би удаљили од нас!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Према мишљењу учитеља Цркве, човек је створен због тога да би допунио број ангела, одакле су неки (ангели) отпали. Према томе, требало би да и ми уђемо у сабор ангела. Помислите онда, драги моји, колико мора да буде чист и свет наш живот! Ми смо дужни да се још овде, на земљи, благовремено припремимо за саживот са ангелима, за усхођење у њихов светли и свети сабор. У онај сабор, који ви и ја данас свечано празнујемо!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Због тога, међутим, ми морамо да задобијемо ангелске мисли и осећања. Од нас се захтева да очистимо место за љубав, да своја срца припремимо за то да у себе примимо натприродну љубав, ону љубав коју Бог од нас очекује.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>То је сасвим једноставно! Живи према еванђелским заповестима, и достићи ћеш све, што је неопходно. Еванђелске заповести пак нису неиспуњиве. У том делу нам опет помажу ангели, просветљујући наш ум познањем светог Еванђеља. Будући свесни важности наше тесне повезаности с ангелима, поставимо себи, пријатељи моји, циљ да нас сваки проживљени дан не одваја од ангела него да нас, напротив, зближава са њима, а посебно са нашим ангелом - чуваром.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>У том циљу, није довољно да свакодневно само прочитамо молитве ангелу - чувару, које улазе у састав наших јутарњих и вечерњих молитава, него и једно посебно дело, намењено да нам помогне, "Размишљања о ангелима за сваки дан у месецу." Има их укупно тридесет једно, према сваком дану у месецу. Та Размишљања су кратка по свом садржају. Она ће нам помоћи да љубимо Бога онако, као што су дужна да Га љубе верна чеда Божија, посебно уколико будемо чешће изговарали речи из Размишљања за 19. дан:</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>"Ангеле мој, удахни у моје срце макар неколико искри оне љубави каквом ти пламтиш!"</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Као закључак нашег кратког објашњења значаја данашњег празника у част архистратига Михаила и васцелог сабора ангела Божијих, додајмо и следеће.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Из Светог Писма знамо да ће на дан Страшног суда Господњег, на Осми дан, када Син Човечији дође у Својој слави и с Њим сви свети ангели, Господ послати ангеле да по читавом свету сакупе и спале коров, а да пшеницу, тј. Његова изабрана верна чеда, саберу у Његову житницу.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>О, кад би они у тај број изабраних узели и нас, који сада с почастима празнујемо њихов Сабор! Амин.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b> АРХИМАНДРИТ ЈОВАН (КРЕСТЈАНКИН)</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>ОЖИВИМО СРЦА ЗА БОГА!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Писма духовног руковођења за савременог човека</b></span><br />
<br />
</div>Јована Лолаhttp://www.blogger.com/profile/15102558908731145634noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-4471369702442040597.post-11062154481178179822012-08-31T06:29:00.000-07:002012-08-31T06:29:24.669-07:00БЕСЕДА НА ДАН ПРАЗНИКА ЧУДОТВОРНЕ ИКОНЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ "СВИХ ЖАЛОСНИХ РАДОСТ"<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on"><br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="http://3.bp.blogspot.com/-ce47Ca6HvY4/UEC8CbRARNI/AAAAAAAABwQ/JqhNJ7xs6Mk/s1600/aqSvih+zalosnih+Radost+06.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="640" src="http://3.bp.blogspot.com/-ce47Ca6HvY4/UEC8CbRARNI/AAAAAAAABwQ/JqhNJ7xs6Mk/s640/aqSvih+zalosnih+Radost+06.jpg" width="526" /></a></div><b><span style="font-size: large;">Пријатељи наши, данас ћемо наставити тему, које смо се дотакли на дан празновања Покрова Пресвете Богородице. Наиме, сада прослављамо и празнујемо духовно покровитељство, посредовање и заступништво пред Богом које добијамо услед велике љубави и милосрђа Пресвете Богородице према нама. На данашњи дан се празнује помен чудотворне иконе Пресвете Богородице, "Свих жалосних радост".</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Помен овог празника дошао нам је из 1668. године. Сестра патријарха Јоакима, Јефимија, страдала је од ране на боку и готово да се уопште више није надала оздрављењу. Међутим, једном приликом се пробудила веома рано и почела да изговара молитву: "Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме." Након тога је приморала себе да се придигне. Почела је да призива Пресвету Богородицу, молећи се за своју неподношљиву болест и јадикујући због жалости и безнађа који су је обузели. Патња ове страдалнице била је тако велика, да је Пресвета Богородица похитала свом унесрећеном чеду. Јефимија је зачула Њен глас: "Јефимија, ти тако дуго страдаш! Зашто не притекнеш ка заједничкој Исцелитељки свих? У Преображењској цркви, која се налази у Москви, на Ординки, постоји Моја икона Свих жалосних радост. Позови свештеника из те цркве и нека он одслужи молебан. Тада ћеш се исцелити од своје болести." Заповест је била извршена, и болест се истог часа повукла.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Сећање на ово прекрасно исцелење брижљиво је чувано и преношено из поколења у поколење. Од тога доба, страдалници, болесници и осакаћени похитали су ка чудотворној икони, у којој је Пресвета Богородица пројавила Своју благодатну силу и милост. Све до дана данашњег није пресушио извор благодати, која истиче са иконе Свих жалосних радост. Само се моли, преклињи и уздиши из дубине срца. Принеси свој бол Богомајци, и нико те неће боље од Ње разумети, нити ће ти брже од Ње помоћи.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Драги моји, пажљиво погледајте икону Царице Небеске Свих жалосних радост. Ко је то поред Ње, ко је пао пред Њене ноге и какве је патње принео, ко је према Њој испружио руке, изнемогле од туге и немоћи? Зар то нисмо ви и ја?</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Ми смо данас дошли да изразимо поштовање Царици Небеској, ми смо данас похитали под покров Радости свих ожалошћених. Сваки од нас је дошао са својим патњама, које су данас безбројне. Овде су и наше болести, и патња због болести наших ближњих. Овде је и неизмерна туга нашег срца, која нас оптерећује због наших грехова, овде су и наше заједничке патње. Сви ми, који смо овде дошли, налазимо се под јармом житејских страдања. Поред тога, сада се опет, као некад, бурни таласи подижу и на сам темељ нашег живота - на нашу свету Цркву.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Често се дешава да многи изгубе наду у Бога и у Пресвету Богородицу. Када доћу до потпуне изнемоглости, постављају питање: "Зашто је и због чега тај бесконачно жалосни живот - страдање?" Човек се рађа са вапајем, у страдањима, страда читавог живота и умире у страдањима.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">То питање нипошто није излишно, јер га постављају сви људи. Одговор на њега, међутим, добијају од самог живота и животом. Тај одговор зависи од једног суштинског момента, односно, зависи од тога, како човек верује.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Људи који су непросветљени светлошћу еванђелског учења и који су искусили живот с његовим преокретима и привидно бесмисленим смењивањем радости и патње, почињу да сматрају да је највећа срећа на земљи уопште се и не родити и не видети сунчеву светлост, јер је за њих живот "случајан и узалудан дар". Тада почињу да живе од данас до сутра, да једу, пију и да се веселе, јер ће сутра ионако умрети. У обезбоженом свету, нису ретки ни случајеви самовољног и дрског прекраћивања сопственог живота.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Међутим, блажен је онај којем светлост Христовог учења озарује згуснуту таму живота, кога снажна десница Божија води по непознатом путу и кога покров Царице Небеске заклања сигурније од сваке друге заштите. Наиме, Господ управо њима открива велики смисао животних патњи које, слично лествици, воде човека ка духовном узрастању, а заједно са њим и ка блаженству у Богу.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Нећу се уморити понављајући вам речи Светих Отаца, који су прошли сурову школу патњи и познали спокојство и радост у Богу. То су оне речи, у којима се налази стожер наше снаге, да се не бисмо поколебали: "На земљи не постоји ништа обезглављено, јер је почетак свему - Бог."</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Ето у чему је наша нада и снага - у непоколебивом уверењу да се у свету ништа не дешава без Бога, него да се све дешава или по</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Његовој вољи, или по Његовом допуштењу. Све што је добро, савршава се по Његовој вољи и по Његовом дејствовању; када нас покровитељство Божије напусти због нечистоте и окорелости срца, тада се допушта да нас тиранише ђаво или срамне телесне страсти.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Управо се у томе крије узрок несрећа које нас сустижу. Постали смо слепи и глуви. Будући окорелог срца, спремни смо свакога да оптужимо, заборављајући да само лични грех може да унакази наш сопствени живот. Бог увек жели да тријумфује истина. Он је Цркви заповедио да је обзнањује свету. На нама је да слушамо глас Цркве, тј. глас истине.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Међутим, и у Цркви постоје патње, и у Цркви постоје несугласице, и у њој се стварају такве околности, због којих смо спремни да посумњамо у истине које обзнањује Црква, па чак да посумњамо и у Самог Бога. Међутим, управо смо у тим тешким тренуцима дужни да имамо на уму да је Бог љубав и добро, и да Он све шаље ради наше користи. Сам начин, на који то Господ чини, не би требало да истражујемо, као што не би требало ни да очајавамо или да негодујемо када не можемо да разумемо шта се догађа. Човек управо у таквим околностима показује подвиг вере и бива овенчан спасењем.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">У тешким тренуцима, жалост, тескоба и недоумица обузимају срце, иако би управо у то време требало да се повучемо у своје срце: зар није баш оно узрок туге - оно, моје срце, које се буни против промисла Божијег и захтева од Бога одговор зашто се нешто догађа овако, а не другачије? Требало би да у своје срце урежемо једно једино знање: ма шта да чини Господ, Он то чини ради наше користи, а ми смо дужни да све прихватамо с благодарношћу, као од Доброчинитеља и од Доброг Владике, макар то за нас било и болно. Тако су поступали људи Божији у свим временима, тиме су пролазили кроз тескобу животног пута.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Колико се пута у историји Цркве против ње подизала силна олуја! Колико пута су то верујући осећали и на "сопственој кожи"! Непријатељи Христови су се наоружавали против ње (Цркве) почев од њеног младалачког узраста. Тако се у првим вековима хришћанства чинило да млада Црква Христова неминовно мора да пропадне. Хришћане су убијали, храмове рушили а свештене књиге спаљивали. Међутим, Црква је преживела: иако је још увек била малобројна, била је силна духом.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">И колико су се пута у другим, познијим временима, таласи лажних учења подизали на Цркву, на извор живота! И не тако давно, пре седамдесет година, смишљани су лукави планови за уништење Цркве: "Ми морамо ступити у одлучну и беспоштедну битку са свештенством.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Његово противљење морамо угушити са таквом суровошћу, какву неће заборавити нн за следећих неколико деценија." Чак и након што је овакав план спроведен у живот, Црква је прежнвела, иако, заиста, неће заборавити оне, што су дали своје животе за нас, за нашу Цркву и за истину. Када су страшни прогони Цркве тек започели, пророчки су одјекнуле речи једног од јерарха наше свете Цркве, митрополита Сергија (Старогородског, касније свјатјејшег патријарха): "Да, догађаји који прете могу збрисати руско царство, али Црква не може пропасти."</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Пророштво се и остварило. Зашто, међутим, и због чега, Бог допушта да пропадне Његово дело? Зашто Господ, будући Владика природе, није спречио буру и смирио ју на самом почетку?</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">У извесној мери, Свето Писмо то објашњава тиме, што се у суровој школи одгајају душе.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Где је вера ваша, пита Христос Своје ученике (Лк. 8; 25). Где је вера ваша, пита Он и нас.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Спољашњи порази су наши тријумфи и страдања Цркве представљају услов њеног препорођења и спасења. Господ нас учи да тријумф Еванђеља не очекујемо од спољашњих узрока и да је Он ризницу Еванђеља у "глинене сасуде" сместио због тога, да би сви јасно видели да се сила Божија у немоћи показује. Све земаљске власти могу да се уједине против хришћанства, "глинени сасуди" могу да буду разбијени, али оно што се у њима садржи никако не може да буде коначно и без трага уништено: истина ће и поред тога блистати на земљи. Бог ће у датом тренутку притећи у помоћ и неће допустити да до краја пропадне.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Сетите се: кад се боримо са таласима на узбурканом житејском мору, Господ нас покрива, а Пресвета Богородица посредује за нас, јер су они с нама у све дане до свршетка века (Мт. 28; 20). Истина, понекад се догађа да Божија помоћ не дође одмах, да Спаситељ оклева. У томе се и састоји више искушавање вере.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">У светској историји се више пута догађало да је Бог наводио Своје најпреданије и најверније слуге да до краја испију чашу искушавања - земаљских недаћа, да би их затим, након страшног мучеништва, опозвао из света. То су најсавршенији људи, и они су бивали очишћени као злато у ватри.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Имаћемо на уму, пријатељи моји, да нам искушења бивају послата ради наше користи и да Господ не допушта да било ко буде искушаван преко своје мере.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Ако Бог оклева да помогне, онда ћемо стрпљиво сачекати на ту помоћ! Ако се ветар појачава а ноћ постаје све мрачнија, онда ћемо им супротставити своју чврсту веру; садашњим делима - супротставићемо дела будућа, вечери које је окончано у сузама - зору утехе; неправди која нас мучи супротставићемо васпостављање истине, које ће бити неминовно и вечно; царству безакоња, које има крај, супротставићемо Царство Божије које неће имати краја и у којем ће Бог обрисати сваку сузу у нашим очима.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Пресвета Богородица ће увек бити са оним, ко је веран Њеном божанственом Сину, и ко на Његов призив иде путем вечног спасења. Према речима светог Јована Златоустог, Она је прва Наследница божанствених дарова и прва Дароватељка тих дарова и благослова људима, који траже помоћ Господњу и Њену милост.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Тако ће бити увек, до последњег часа и до последњег тренутка живота света.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Нека наше верујуће срце, које познаје силу посредовања Пресвете Богородице, свагда обитава покрај ногу Мајке Божије са својим уздасима, потребама и жалостима, са дубоким покајањем у свим искушењима и у тренуцима оплакивања грехова.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Нека Она, Свих жалосних радост и наша Небеска Мати, рашири Свој моћни покров и нека заступи, спасе и помилује све нас. Амин.</span></b><br />
<br />
<b><span style="font-size: large;">24. октобра (6. новембра) 1990.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;"> АРХИМАНДРИТ ЈОВАН (КРЕСТЈАНКИН)</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">ОЖИВИМО СРЦА ЗА БОГА!</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Писма духовног руковођења за савременог човека</span></b><br />
<br />
</div>Јована Лолаhttp://www.blogger.com/profile/15102558908731145634noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-4471369702442040597.post-14956899171883356712012-05-23T09:46:00.001-07:002012-05-23T10:20:57.526-07:00О МОЛИТВИ Патријарх српски ПАВЛЕ<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on"><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><br />
</div><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="http://3.bp.blogspot.com/-sMlFJ7h9vM4/T70cWO9EpKI/AAAAAAAABqs/uVy6EnxFP8M/s1600/images11.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="640" src="http://3.bp.blogspot.com/-sMlFJ7h9vM4/T70cWO9EpKI/AAAAAAAABqs/uVy6EnxFP8M/s640/images11.jpg" width="422" /></a></div><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><object width="320" height="266" class="BLOGGER-picasa-video" classid="clsid:D27CDB6E-AE6D-11cf-96B8-444553540000" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0" data-thumbnail-src="https://lh4.googleusercontent.com/-3xeKdp4v06s/T70Vr7FDPJI/AAAAAAAABqo/J9bMX0guHus/s1600/%25D0%259F%25D0%25B8%25D1%2580%25D0%25B3%2B%25D0%259C%25D0%25BE%25D0%25BB%25D0%25B8%25D1%2582%25D0%25B2%25D0%25B0%2B%25D0%259F%25D1%2580%25D0%25B0%25D0%25B2%25D0%25BE%25D1%2581%25D0%25BB%25D0%25B0%25D0%25B2%25D1%2599%25D0%25B5.wmv"><param name="movie" value="http://video.google.com/googleplayer.swf?videoUrl=http%3A%2F%2Fredirector.googlevideo.com%2Fvideoplayback%3Fid%3D6684656ecfe09d56%26itag%3D18%26source%3Dpicasa%26cmo%3Dsensitive_content%253Dyes%26ip%3D0.0.0.0%26ipbits%3D0%26expire%3D1337813521%26sparams%3Did%2Citag%2Csource%2Cip%2Cipbits%2Cexpire%26signature%3DA6183D5A098BEC5E20E0EC471FD2EEACBFDA2A63.4996131B3F50ED4AC433DFBE1607A0AD4CC77D48%26key%3Dlh1" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><embed width="320" height="266" src="http://video.google.com/googleplayer.swf?videoUrl=http%3A%2F%2Fredirector.googlevideo.com%2Fvideoplayback%3Fid%3D6684656ecfe09d56%26itag%3D18%26source%3Dpicasa%26cmo%3Dsensitive_content%253Dyes%26ip%3D0.0.0.0%26ipbits%3D0%26expire%3D1337813521%26sparams%3Did%2Citag%2Csource%2Cip%2Cipbits%2Cexpire%26signature%3DA6183D5A098BEC5E20E0EC471FD2EEACBFDA2A63.4996131B3F50ED4AC433DFBE1607A0AD4CC77D48%26key%3Dlh1" type="application/x-shockwave-flash"></embed></object></div><span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Молитва је побожно управљање душе човекове Богу, или беседа срца са Богом, кроз коју, представљајући невидљиво Бога пред собом, човек излива пред Њим осећања своје душе. Она је уздизање ума и срца Богу; њоме човек узлеће у хорове анђела и постаје учесник њиховог блаженства. Молитва је тамјан најпријатнији Богу, најсигурнији мост за прелаз преко искушења таласа живота, необорива стена свих који верују, мирно пристаниште, Божанска одећа која облачи душу великом добротом и лепотом. Молитва је мати свих добрих дела, чуварка чистоте тела (невиности), печат девојаштва, сигурна ограда против свих лукавстава вечитог непријатеља нашег - ђавола. Гони непријатеље именом Христовим, јер јачег од овог средства нема ни на небу ни на земљи. Молитва је утврђење света, умилостивљење Бога за грехе, пристаниште које таласи не могу обурвати, просвећење ума, секира очајању, разбијање туге, рађање наде, ублажавање гнева, заступница свих којима се суди, радост оних који су у тамници, спасење онима који гину. Она је кита учинила да постане дом Јонин, Језекију је вратила од врата смртних животу, вавилонским младићима пламен је претворила у росу. Молитвом је свети Илија затворио небо, те не паде киша на земљу за три године и шест месеци (Јаков. 5:17). Кад ни сами апостоли нису могли изагнати нечисте духове, Господ им је рекао: Овај се род изгони само молитвом и постом" (Мат.17:21).</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Нема ничег драгоценијег од молитве у животу човечјем. Она и немогуће чини могућим, тешко чини лаким, неугодно претвара у угодно. Молитва је толико потребна човековој души, колико и ваздух дисању. Ко се не моли, тај је лишен разговора са Богом, сличан је неплодном дрвету које се сече и у огањ баца (Мат.7:19).</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>"Када управљаш ум и мисли ка небу", вели свети Макарије Велики, "и хоћеш да се сјединиш са Господом, тада велико мноштво злих духова као црни облак надноси се над тобом да би ти спречИли пут небу. Но, као што су стари зидови Јерихона пали од силе Божје, тако ће и сада стене зла, које спречавају ум твој, бити оборене силом Божјом. Кад си на молитви, сети се пред ким стојиш. Буди глув и нем за све Што те окружава, призивај Господа у помоћ и Он ће ти помоћи. Потребно је из корена ишчупати свако осећање гнева и потпуно очистити убиствено осећање телесне жеље, ма чему она била управљена."</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Учитељи Цркве и свети оци саветују да за време молитве сваки има смирење и скрушеност у срцу због својих грехова. Јер, ако човек у срцу не осећа да је грешник, Бог неће услишити његову молитву. То се види и из молитве фарисеја и цариника. Молитва орошена сузама смирења и покајања, одмах бива услишана. Изливајући се из смирене душе она, по речима премудрог Соломона, пробија облаке и не задржава се док не дође до Господа.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Када је време молитви, не бави се никаквим послом, јер се ђаволи о томе и старају да нас у време молитве забаве каквим било послом. Ако се каквим речима молитве услади твоја душа, продужуј молитву, јер се тада твој анђео хранитељ моли заједно с тобом. Свети Нифонт виде једанпут једног монаха како идући чита молитву. Његова молитва, као пламен огњени, излазећи из уста, дохватала је небо. Монах је ишао, но и анђео Божји ишао је, спроводећи монаха са огњеним копљем у руци, којим је ђаволе одгонио од монаха.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>"Непрестано молите се" рекао је свети апостол, да не паднете у напаст. Непрестана молитва састоји се у томе, не само да се ми свагда молимо, већ стално Бога да се сећамо и осећамо Га увек пред собом како гледа на сва дела, намере и помисли наше. Према томе, дивна је навика обраћати се Господу од срца и кратким молитвама у свакој прилици и послу, у почетку са напр: Боже, помози! Господе, благослови! На крају: Слава Ти, Господе! Благодарим Ти, Боже! У изненадним неприликама, каквом било искушењу: Господе, спаси! Боже, милостив буди мени грешнику! Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме, грешног! Пресвета Богородице, спаси нас!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Потребно је молити се не само тада, када се осећамо расположени за молитву, него молити се и тада, када немамо тежње ни наклоности за молитву, када нас леност, сан, заборав и остало, удаљује од молитве. Ако, не гледајући на све ово тамно збориште препрека, принуђавамо себе и боримо се са собом у молитви, таква молитва узлеће на небо да би стала пред престо Господњи. Ноћ је врло подесна за усамљену молитву. Тада се све стишава, умирује, а молитва која се узноси Богу у ноћној тишини из дубине срца, бива услишена и на душу се спушта двострука благодат Божја. За време такве молитве свезлобни враг са нарочито великом силом устаје и удара у богомољце многим искушавањем, страхом и напастима, но тада се и благодат Божја умножава ради духовне помоћи.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>По општем мишљењу светих отаца, молитва, као кћи испуњавања заповести Светог Јеванђеља, у исто време је и мати свију врлина.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Да бисмо се сачували од расејаности ума у молитви, свети оци поручују да се ум - разум што више везује за речи молитве. Отуда, боље је да се молитве читају из молитвеника, а не да се говоре напамет. Ово нарочито важи за почетнике и слабе. Зато у Православној цркви све што се чита или пева обично, ма како се знало напамет, пева се читајући из књиге. Овако удубљен ум у молитвене речи лако не бежи на разне стране. Ако ум не може да се задржи и удуби у речи светих отаца, онда треба тихо читати на глас колико да сам себе чујеш. Нарочито оваква молитва вреди кад се молиш насамо.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>У молитви не треба много напрезати своје живце, нити сувише дубоко уздисати, увлачећи ваздух, нити главу држати подигнуту и забачену, јер је све то штетно. Ваља се тихо молити, с дубоким, али нечујним уздасима, оборене главе земљи, смирено, а с времена на време бацити поглед на свете иконе, као они који се стварно осећају грешни пред Богом.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>У друштву наша молитва треба да буде нечујна, да ничију молитву не би реметила.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Ако би у молитви твој ум ишао на разне стране, а не небу и Богу, ипак не падај духом, него га увек враћај и везуј за речи молитвене. Ипак, таква молитва неће остати без плода, ма да и није сва чиста.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>За човека у тузи нема бољег утешитеља од молитве. Мучи ли се ко међу вама, нека се моли Богу (Јаков 5:13).</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Болести и остале несреће наше, последица су греха. Зато смо дужни молити Господа да нам опрости грехове, да би заједно с тим исцелио нас и од телесних болести и несрећа земаљских. Када Бог пусти глад, рат, кише у невреме, суше, град, земљотрес и осало, то долази од греха народа. Зато узрок свих зала лежи у нама самима. Отуда опет, јавља се потреба да се молимо Богу за опроштај греха, да би, ослободивши се овога корена свих несрећа, били избављени и од свих природних зала, која на нас долазе у виду страшних природних појава.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Ако и бива да понеки проси од Бога штогод, а не добије, то може значити: да Бог услишава ту молитву, но по увиђавности својој испитује богомољца у трпљењу, па кад овај издржи трпљење до краја, онда у већој мери добива од Бога оно што је тражио; или значи да богомољац није добио оно за што се молио због тога, што би му то послужило на зло.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Но молећи се Богу појединачно, насамо, по наредби Господњој (Мат.6:6), не треба сматрати да је то довољно. У разним приликама и потребама живота: рођењу, смрти, женидби, градњи дома, сетви, поласку на дужи пут, болести итд., поред личне молитве, треба се обраћати благодатној и молитвеној помоћи цркве и свештеника, јер Свето Писмо и на то упућује (Јак. 5:14). Уз то не заборављати редовно учествовање на заједничкој молитви у светом храму, што су вршили апостоли и сви свети (Д.ап. 1:14, 12:12), јер је и то воља Божја (Мат. 18:20).</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Не можемо да пропустимо без пажње ни то, да се при молитви треба ограђивати крсним знамењем. Прекрстити се треба правилно, а не као они који, као да се стиде крста Господњега, па мотају пред лицем и грудима, ни прсте правилно не сложивши, ни метнувши их где је одређено. Немарно стављање Крста на себе ожалошћава Господа, и богомољцу се узима за грех. Такав Крст не само да нема никакве силе, но још радује ђаволе, јер тада није најстрашније оружје против њих. Грешник се не плаши толико места казне, колико ђаво дрхће од Крста и у страху бежи, не смејући ни да погледа на његову силу (јер је сила Крста сам Господ Исус Христос) који га пече као огањ. Наоружавши се светим Крстом мученици су ишли без страха на најужасније муке. Светитељи су силом Крста Христовога исцељивали болесне, васкрсавали мртве, без опасности испијали отров, пролазили кроз огањ и воду.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Један од старих Хришћанских писаца, из првих векова Хришћанске цркве, сведочи да су ондашњи Хришћани, следујући апостолској уредби и предању, при сваком раду или покрету ограђивали себе крсним знаком. То су чинили при поласку, облачећи хаљине, обувајући обућу, при умивању, пред јелом и после јела, ложећи ватру, лежући у постељу, седајући после пута, једном речју: при сваком послу, покрету и догађају. А садашњи Хришћани обузети некаквим стидом, долазећи пријатељу на Славу и седајући за обед, чак и не мисле да се прекрсте, као да не знају шта је рекао Господ: "Јер ко се постиди мене и мојих речи у овом роду прељуботворном и грешном, и Син Човечји постидеће се њега кад дође у слави Оца својега са светим анђелима!" (Марко 8:38).</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>СИМВОЛ ВЕРЕ</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Верујем у једнога Бога Оца, сведржитеља, творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божијег, јединородног, од Оца рођеног пре свих векова, светлост од светлости, Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног, нествореног, једносуштног Оцу, кроз кога је све постало.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Који је ради нас људи и ради нашега спасења сишао с небеса и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>И који је распет за нас у време Понтија Пилата и страдао и био погребен.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>И који је васкрсао у трећи дан, по Писму.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>И који се вазнео на небеса и седи с десне стране Оца.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>И који ће опет доћи са славом да суди живима и мртвима и Његовом царству неће бити краја.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>И у Духа Светога, Господа Животворног, који од Оца исходи и који се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави. Који је говорио кроз пророке.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>И у једну свету, саборну и апостолску Цркву.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Исповедам једно крштење за опроштење грехова.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Чекам васкрсење мртвих.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>И живот будућег века.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Амин.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>МОЛИТВА ГОСПОДЊА</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Оче наш, који си на небесима, да се свети име Твоје, да дође царство Твоје, да буде воља Твоја и на земљи као на небу.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Хлеб наш насуштни дај нам данас и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>И не уведи нас у искушење, но избави нас од зла.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Амин.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Отче наш, иже јеси на небесјех, да свјатитсја имја Твоје, да приидет царствије Твоје, да будет воља Твоја, јако на небеси и на земљи.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Хљеб наш насушчниј дажд нам днес и остави нам долги нашја, јакоже и ми остављајем должником нашим.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>И не воведи нас во искушеније, но избави нас от лукаваго.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Амин</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>МОЛИТВА ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Богородице Дјево, радуј се благодатна Маријо,</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Господ је с Тобом.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Благословена си Ти мeђy женама</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>и благословен је плод утробе Твоје,</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>јер си родила Спаситеља душа наших</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Богородице Дјево, радујсја благодатнаја Марије,</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Господ с Тобоју.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Благословена Ти в женах</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>и благословен плод чрева твојего,</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>јако Спаса родила јеси душ нашим.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>ИСУСОВА МОЛИТВА</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Господе, Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>МОЛИТВА ПРЕ ПРИЧЕШЋА</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Верујем, Господе, и исповедам да си Ти заиста Христос, Син Бога живога, који си дошао у свет да спасиш грешнике, од којих сам први ја. Још верујем да је ово само пречисто Тело Твоје и да је ово сама пречасна Крв Твоја. Стога Ти се молим: помилуј ме и опрости ми сагрешења моја, учињена хотимице и нехотице, речју, делом, свесно и несвесно и удостој ме да се без осуде причестим пречистим Тајнама Твојим за опроштење грехова и за живот вечни.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Прими ме данас, Сине Божији, за причесника Тајне Вечере Твоје, јер нећу казати Тајну непријатељима Твојим; нити ћу Ти дати целив као Јуда, већ као разбојник исповедам Те: сети ме се Господе у царству своме.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Да ми причешће светим Твојим тајнама, Господе, не буде за суд или осуду, већ за исцелење душе и тела.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Амин.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>МОЛИТВА ЗА ЖИВЕ</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Спаси, Господе, и помилуј децу моју (имена), супруга мога / супругу моју (име), родитеље моје (имена), духовнога оца мога (име), кумове моје (имена), сроднике моје (имена) и све православне.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>МОЛИТВА ЗА УПОКОЈЕНЕ</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Упокој, Господе, душе уснулих слугу Својих: родитеља мојих (имена), сродника и предака (имена), добротвора (имена) и свих православних хришћана,</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>и опрости им сва сагрешења вољна и невољна</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>и даруј им Царство Небеско.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>MOLITVA ZA DECU</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Господе Исусе Христе, који си сам био дете, и који си децу волео и благосиљао, помилуј и спаси децу нашег времена, да се некрштена крсте, а крштена да се вером у Тебе и љубављу према Теби утврде.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Спаси, Господе, ону децу коју њихови неверујући или зловерни родитељи кваре безбожјем или зловерјем и одвлаче их од Тебе, који си једини Спас и Избавитељ њихов.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Спаси, Господе, и ону децу коју бездушни зли учитељи, безбожни или зловерни, удаљују од Тебе Творца њиховог, и уводе у друштво душом огубаних.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Спаси, Господе, ону децу чије чисте душе оскрвњује сваки неморал на улици и разврат у позоришту, на телевизији и у биоскопу. Спаси их од ових нечистота.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Спаси, Милостиви, и ону дечицу без родитеља која су пала под руку сурових старатеља, злих очуха и маћеха. Спаси их од слушања хулних речи и гледања злих дела.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Помози, Свемогући, да деца узрасту и сазру за синовство Божије и грађанство Небеског Града, на вечно спасење, а у Твоју славу и хвалу.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Амин</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>ПСАЛАМ 50</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Pomiluj me, Bože, po velikoj milosti svojoj, i po obilju milosrdja svoga oèisti bezakonje moje. Operi me dobro od bezakonja moga, i od greha moga oèisti me. Jer bezakonje moje ja znam, i greh je moj stalno preda mnom. Tebi jedinome sagreših, i zlo pred Tobom uèinih. Da se opravedaš u reèima Svojim, i pobediš kad Ti sude. Gle, u bezakonjima se zaèeh, i u gresima rodi me mati moja. Gle, istinu ljubih, i javljaš mi nepoznatosti i tajne mudrosti Tvojoj. Pokropi me isopom, i oèistiæu se; operi me, i biæu belji od snega. Daj mi da slušam radost i veselje, da se obraduju kosti potrvene. Odvrati lice Tvoje od grehova mojih, i sva bezakonja moja oèisti. Srce èisto sazdaj u meni, Bože, i duh prav obnovi u utrobi mojoj. Ne odbaci me od lica Tvoga, i Duha Tvoga Svetoga ne oduzmi od mene. Daj mi radost spasenja Tvoga, i Duhom vladalaèkim utvrdi me. Nauèiæu bezakonike putevima Tvojim, i bezbožnici æe se obratiti k Tebi. Izbavi me od krvi, Bože, Bože spasenja moga; obradovaæe se jezik moj pravdi Tvojoj. Gospode, otvori usne moje, i usta moja kazivaæe hvalu Tvoju. Jer da si hteo zrtve, ja bih Ti prineo; za zrtve svespaljenice ne marim. Žrtva je Bogu duh skrušen; srce skrušeno i uniženo Bog neæe odbaciti. Po blagovoljenju Svome, Gospode, èini dobro Sionu, i neka se podignu zidovi Jerusalimski. Ti æeš blagovoleti žrtvu pravde, prinose i žrtve svespaljenice, tada æe prineti na žrtvenik Tvoj teoce.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>SVAKODNEVNE MOLITVE</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Molitvama svetih otaca na{ih, Gospode Isuse Hriste, Bože na{, pomiluj nas. Amin.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Slava Tebi Bože na{, slava Tebi. Care nebeski, Ute{itelju, Du{e Istine, koji si svuda i sve ispunjava{, Riznico dobara i Davaoèe života, dodji i useli se u nas, i oèisti nas od svake neèistote i spasi, Blagi, Du{e na{e.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Sveti Bože, sveti Krepki, sveti Besmrtni, pomiluj nas (3 puta).</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekovima vekova. Amin.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Presveta Trojice, pomiluj nas;</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Gospode, oèisti grehe na{e;</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Vladaru, oprosti bezakonja na{a;</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Sveti, poseti i isceli nemoæi na{e, imena Tvoga radi.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Gospode, pomiluj! (3 puta).</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>O^E NA[, Koji si na nebesima,</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>da se sveti ime Tvoje,</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>da dodje carstvo Tvoje,</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>da bude volja Tvoja i na zemlji kao na nebu;</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>hleb na{ nasu{ni daj nam danas;</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>i oprosti nam dugove na{e kao {to i mi opra{tamo dužnicima svojim;</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>i ne uvedi nas u isku{enje,</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>no izbavi nas od zloga.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Amin.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Jutarnje molitve</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Ustavši od sna, padamo pred Tobom, Blagi, i uznosimo Ti andjelsku pesmu, Gospode: svet si, svet, svet, Bože, pomiluj nas Bogorodicom.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu;</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Iz postelje i sna podigao si me, Gospode; um moj prosveti i srce, i usne moje otvori da Te slavim, Sveta Trojice; svet si, svet, svet, Bože, pomiluj nas Bogorodicom. I sada i uvek i kroz sve vekove. Amin.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Sudija æe doæi iznenada, i otkriæe se svaèija dela, no sa strahom molimo u ponoæi: svet si, svet, svet, Bože, pomiluj nas Bogorodicom.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>ДВЕ НАЈВЕЋЕ ЗАПОВЕСТИ</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>1.ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svim umom svojim, i svom snagom svojom.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>2. ljubi bližnjega svojega kao samoga sebe.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>(Mt.22,37-40; Mk.12,30-31)</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>DESET BOŽJIH ZAPOVESTI</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>1.Ja sam Gospod Bog tvoj; nemoj imati drugih bogova osim mene</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>2. Ne pravi sebi idola niti kakva lika; nemoj im se klanjati niti im služiti.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>3. Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svoga.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>4. Seæaj se dana odmora da ga svetkuješ; šest dana radi i svrši sve svoje poslove, a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvome.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>5. Poštuj oca svoga i mater svoju, da ti dobro bude i da dugo poživiš na zemlji.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>6. Ne ubij.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>7. Ne èini preljube.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>8. Ne kradi.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>9. Ne svedoèi lažno na bližnjega svoga.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>10. Ne poželi ništa što je tudje. (2.Mojs.20,2-17)</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>CRKVENE ZAPOVESTI</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>1. Moliti se Bogu i uèestvovati na službi Božjoj svake nedelje i praznika.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>2. Držati post pred Rodjenjem i Vaskrsenjem Hristovim, pred praznik sv. ap. Petra i Pavla, pred Veliku Gospojinu, i svake srede i petka.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>3. Poštovati sveštena lica i crkveni poredak.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>4. Ispovedati grehe svoje i prièešæivati se redovno.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>5. Držati postove i molitve koje zapovedi episkop u vreme kakve nevolje.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>6. Svadbe ne èiniti za vreme posta.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>7. Jeretièke knjige ne èitati.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>MOLITVE VEČERNJE</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Molitvama svetih otaca naših, Gospode Isuse Hriste, Bože naš, pomiluj nas. Amin..</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Pomiluj nas, Gospode, pomiluj nas, jer mi grešnici, nemajuæi nikakvog opravdanja, Tebi kao Vladaru prinosimo ovu molitvu: pomiluj nas.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu:</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Gospode, pomiluj nas, jer se u Tebe uzdasmo; ne gnevi se jako na nas, niti pominji bezakonja naša, nego i sada kao milostiv pogledaj i izbavi nas od neprijatelja naših: jer su Ti Bog naš, i mi smo ljudi Tvoji, svi smo delo ruku Tvojih, i ime Tvoje prizivamo.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>I sada i svagda i kroz sve vekove.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Amin.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Otvori nam dveri milosrdja, blagoslovena Bogorodice, da ne poginemo mi koji se u Tebe nadamo, nego da se Tobom izbavimo od beda: jer si Ti spasenje roda hrišæanskog.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Gospode pomiluj ! (12 puta).</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Molitva</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Gospode Bože naš, što sagreših ovoga dana reèju, delom i mišlju, oprosti mi kao blag i èovekoljubiv. Podari mi miran i tih san; pošlji mi svoga Andjela èuvara koji me zaklanja i èuva od svakoga zla. Jer si Ti èuvar duša i tela naših, i Tebi slavu uznosimo, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, sada i uvek i kroza sve vekove.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Amin</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Molitva andjelu čuvaru</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Andjele Hristov, èuvaru moj sveti, zaštitnièe Duše i tela i moga, oprosti mi sve sto sgreših u današnji dan, izbavi me od svakoga zla, da ne bih nikakvim grehom razgnevio Boga mog, no moli za mene grešnoga i nedostojnog slugu, da me pokažeš dostojna dobrote i milosti Sesvete Trojice, i Matere Gospoda moga Isusa Hrista, i svih Svetih. Amin.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Molitva posle ručka</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Blagodarimo Ti Hriste Bože naš što si nas nasitio Tvojim zemaljskim dobrima; ne liši nas ni Tvog nebeskog carstva, kao što si došao medju svoje uèenike, Spasitelju, darujuæi im mir, dodji i nama i spasi nas.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Molitva pre večere</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Neka jede narod Božji i nasitiæe se, i proslaviæe Gospoda koji Ga traže; biæe im živa srca u vekove vekova.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Molitva posle večere</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Tvoja utroba, Bogorodice, posta sveta trpeza sa nebesnim hlebom, Hristom Bogom našim; svaki koji jede od njega ne umire, kao što reèe Hranitelj svih.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Порекло и извори православане вере:</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Где је порекло православне вере?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>У Божијем откровењу израженом у Светом писму и Светом предању.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Шта је Свето писмо и откуд му тај назив?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Збирка светих књига/списа Старог и Новог завета зове се Свето писмо или Библија. Названо је тим именом јер је најсветији Бог наш надахнуо и руководио светим људима у писању ових књига, а с циљем да нас научи светом животу.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Откуд израз Библија и шта то значи?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Реч је грчког порекла и значи: Књиге. Али ова реч није овде употребљена у смислу скупа или множине, већ у смислу квалитета, тј. значење се не односи на много књига, већ на књиге над књигама, на врхунац пирамиде свих књига у свету.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Шта значи реч Јеванђеље?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Јеванђеље је реч грчког порекла и у преводу значи добра или блага вест.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Може ли се одвојити Свето предање од Светог писма?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Не, они су неодвојиви. Јер у светлости Светог предања ми правилно разумемо Свето писмо, а у светлости Светог писма ценимо и волимо Свето предање.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Хришћанско православно исповедање вере</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Шта је то хришћанско православно вероисповедање?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>То су најкраће изложене истине хришћанске вере у вероисповедању Источне православне цркве. Ово вероисповедање се назива Символ вере и састоји се из дванаест чланова који гласе:</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Верујем у једнога Бога Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог;</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божијег, Јединородног, од Оца рођеног пре свих векова. Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног, не створеног, једносушнпг са Оцем, кроз кога је све постало;</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Који је ради нас људи и ради нашег спасења сишао с небеса, и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек;</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>И који је распет за нас у време Понтија Пилата, и страдао и био погребен;</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>И који је васкрсао у трећи дан по Писму;</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>И који се узнео на небеса и седи с десне стране Оца;</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>И који ће опет доћи са славом да суди живима и мртвима, чијем царству неће бити краја;</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>И у Духа Светога, Господа животворног, који од Оца исходи, коме се са Оцем и Сином заједно клања, и заједно се слави, који је говорио кроз пророке.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>У једну, свету, саборну, и апостолску Цркву.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Исповедам једно крштење за опроштење грехова.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Чекам васкрсење мртвих.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>И живот будућег века.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Амин.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Седам светих тајни Цркве Христове</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Шта називамо светом тајном?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Света тајна је видљива свештена радња, кроз коју невидљива спасавајућа сила, која се зове Божија благодат, преноси чудотворне дарове на оне који је примају.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Шта је Божија благодат?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Божија благодат су они Божији дарови које Бог Отац даје кроз Светога Духа, а по заслугама Сина.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Да ли се спасавамо само Божијом благодаћу?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Да, ако слободном вољом усвајамо Божију благодат вером, која се изражава кроз добра дела.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Колико светих тајни има у Православној цркви?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Има их седам: крштење, миропомазање, причешће, покајање, свештенство, брак и јелеосвећење.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Које се свете тајне могу понављати, а које не?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Не могу се поновити крштење, миропомазање и свештенство. Остале могу.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Света тајна крштења</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Шта је света тајна крштења?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>То је света тајна којом се лице које се крсти чисти од свих грехова, и наслеђених и личних, и као новорођено дете Божије укључује се у Цркву Христову.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Која је најважнија радња у овој светој тајни?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Трократно погружавање у воду у име Свете Тројице: Оца и Сина и Светога Духа са одговарајућим молитвама свештеника - извршиоца свете тајне.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Какво значење има трократно погружавање и вађење из воде лица које се крсти?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Трократно погружавање означава смрт у гресима против Свете Тројице, а трократно излажење из воде означва живот у Светој Тројици.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Чијом заповешћу сматрамо да је крштење неопходно за сваког члана Цркве?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Христовом заповешћу: прво, следујући Његовом сопственом примеру; друго, држећи се Његове заповести коју је дао својим ученицима: Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа (Мат. 28,19); треће, чувајући Његову строгу опомену: ...Ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у Царство Божије (Јн. 3,5).</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Шта је кум и ко једино може бити кум?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Кум је сведок исповедања вере онога који се крштава, а ако је у питању дете онај који јамчи веорисповедање уместо детета и то може бити само православно лице способно да поучава или да помаже у поучавању у свим хришћанским истинама и васпитавању лица, детета које је крштено.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Зашто је потребно да се деца крштавају?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Прво, из бојазни да дете, ако умре некрштено, не постане чланом хришћанске породице и да се тако на Последњем суду не појави међу незнабошцима. Друго, зато што су апостоли крштавали децу (Дела ап. 10,44; Кор. 1,16).</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Света тајна миропомазања</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Шта је света тајна миропомазања?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>То је света тајна кроз коју крштено лице добија дарове Светога Духа у снази, мудрости и другим даровима који му помажу да чува праву веру и да живи светим животом.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Како се врши ова тајна над крштеним лицима?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Свештеник помазује поједине делове тела крштеног лица светим миром, изговарајући речи: Печат дара Духа Светога. Амин.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Одакле су узете ове речи?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Од светог апостола Павла, који је рекао: А Бог који нас утврди с вама у Христу и помаза нас, који нас запечати и даде залог Духа у срца наша (2.Кор.1, 21-22).</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Зашто и који делови тела се помазују?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Помазују се ови делови тела: чело, да се освети разум и да размишља о Богу и Његовом закону; груди, да се освети срце и да љуби Бога; очи, да се освете и да виде Божије добро у сваком створењу; уши, да се освете и да слушају речи Божије; образи, да се освете и изражавају радост због учињеног добра и стида због греха; уста, да се освете с циљем да могу славити Господа Бога и да увек говоре истину и добро; руке, да се освете да би увек чиниле добра и племенита дела пред Богом и ноге, да се освете и да би ишле правим хришћанским путем који води у Царство Божије.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Укратко, да се освети цео човек?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Управо тако, да се освети цео човек, и душа и тело, да буде свет као што је Бог свет.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Има ли трага у Старом завету о светој тајни миропомазања?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Да. Стари цареви су били помазивани (И Самуилова 10,1; 16,13; Пс. 50, 99, 20. Сада су сви хришћани миропомазани, јер нас је Христос учинио да будемо: свештеници и цареви пред Богом, Оцем Његовим (Откр. 1,6).</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Света тајна причешћа</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Шта је света тајна причешћа?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>То је света тајна у којој побожни хришћани у виду хлеба и вина примају истинито тело и крв Господа нашег Исуса Христа.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Ко је и када установио свету тајну причешћа?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Господ наш Исус Христос пред својим ученицима на последњој вечери, уочи свога страдања и смрти. То је описано у св. Јеванђељу: И кад јеђаху, узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: Узмите, једите ово је тијело моје. И узе чашу и заблагодаривши даде им говорећи: Пијте из ње сви; јер је ово крв моја Новога завјета која се пролијева за многе ради отпуштења гријехова (Мат. 22,26-28).</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Зашто је Света литургија најважнија од свих црквених богослужења?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Зато што она приказује читаву драму Христова живота од Његовог рођења до Његовог вазнесења на небо.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Зашто је потребно да се причешћујемо, и какве су последице непричешћивања?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Зато што од тога зависи наш вечни живот. Христос је рекао: Ко једе моје тијело и пије моју крв има живот вјечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан (Јн. 6,54; 6,56). Ако се пак не причешћујемо у смртној смо опасности, јер Господ је рекао сасвим јасно: Ако не једете тијело Сина Човјечијега и не пијете крви Његове, нећете имати живота у себи (Јн. 6,53).</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Како појаснити речи из Јеванђеља: Ко једе тијело моје и пије крв моју . . .?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Деца узимају млеко од своји мајки, које је уствари материно тело и крв, али том храном тела расту. Слично ми у светом причешћу узносимо тело и крв Христову и том храном наше душе расту и сазревају.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Како треба да се припрема за свету тајну причешћа?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Постом и молитвом, исповедањем својих грехова и опраштањем свима и све.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Колико пута треба да се причестимо?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Најмање четири пута годишње (у току четири поста). Али је препоручиво приступати светом причешћу што чешће, што је у зависности од приправности причасника. Особито је важно причешћивање у болести.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Света тајна покајања</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Шта је света тајна покајања?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>То је света тајна кроз коју се опраштају наши греси, ако се исповеде, и кроз коју добијамо измирење с Богом.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Који се греси опраштају кроз свету тајну покајања, а који не?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Сви греси које смо учинили после крштења и које смо исповедили свештенику и за које смо се покајали. Ипак не може бити опроштен наследни грех само покајањем без крштења. Такође, неки смртни греси не могу бити опроштени ни на овом ни у будућем свету, према Христовим речима (Мат. 12,31-32).</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Ко су исповедници и ко им је дао власт да опраштају грехе?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Сам Господ Исус Христос рекао је својим апостолима: Примите Духа Светога. Којима опростите гријехе, опростиће им се, и којима задржите, задржаће се (Јн.20.22-23) - Епископска и свештеничка служба продужетак су апостолске службе.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Какву епитимију (казну) може свештеник да нам наложи и која је сврха такве казне?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Према озбиљности греха, свештеник може да наложи различиту епитимију или поправну меру радије него казну. Састоји се у нпр. у томе да: постимо, да се молимо, да дамо накнаду некоме кога смо оштетили, да чинимо дела милосрђа, или, чак, да не приступимо светој тајни причешћа за извесно време. Тиме нас свештеник подстиче на дубље размишљање о нама као саучесницима Тајне вечере коју због почињених грехова нисмо достојни примити без додатних напора и окајавања.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Колико често се треба исповедати и да ли то чинимо само пред причешће?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Што се чешће исповедамо то је боље за нас. Пред свето причешће исповест је обавезна. Крајње је нужно у болести јер не знамо време своје смрти, а неисповеђени, непокајани и неразрешени од почињених грехова нисмо спремни за сусрет са Богом.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Света тајна свештенства</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Шта је света тајна свештенства?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>То је света тајна у којој Дух свети кроз полагање руку епископа даје благодат и право ономе који се рукополаже за епископа или свештеника да свршава остале свете тајне и да руководи верским животом људи.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Ко је установио у Цркви јерархију?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Сам Господ Христос као први Првосвештеник (Јевр. 5,4-6). Он, као извор сваке власти и права у Његовој Цркви, дао је апостолима власт да уче, исцељују и опраштају грехе. Од Њега као главе Цркве апостоли, па од апостола епископи, и од епископа свештеници и ђакони носиоци су јерархије (И Тим.4,14;5,22).</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Зашто зовемо свештеника оцем?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Зато што смо преко свештеника у светој тајни крштења препорођени у децу Божију; преко њих у светој тајни причешћа добијамо небеску храну (Христово тело и крв), у светој тајни покајања преко њих добијамо опроштење од својих грехова, а у осталим светим тајнама нарочите дарове Духа Светога. Поред тога, свештеници се за нас непрестано моле, уче нас, саветују, опомињу нас на свако добро и нама руководе. Према томе, они су заиста наши духовни оци који исто тако морају бити достојни тог имена и те велике службе.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Света тајна брака</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Шта је света тајна брака?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Света тајна брака или венчање је света тајна кроз коју Свети Дух сједињује у једно биће хришћана и хришћанку који пред свештеником непоколебљиво изјаве да ће се цео свој живот узајамно волети и једно другом бити верни, и који примају благослов за рађање и васпитање деце.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Како и када је Бог благословио прву брачну заједницу?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Господ Бог је у Рају благословио наше прародитеље Адама и Еву и рекао им: Рађајте се и множите се и напуните земљу. Рекао је још: Човјек ће оставити оца својега и матер своју и прилијепиће се жени својој, и биће двоје једно тело. (Постање,1,28 ; 2,24; Мат.19-6;Јн. 2).</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Света тајна јелеосвећења</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Шта је света тајна јелеосвећења?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Света тајна јелеосвећења састоји се из молитава свештеника и помазивања болесника освећеним уљем, кроз које делује благодат за оздрављење болесника.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Шта је овде болест?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Оболење душе или тела.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Од ког се времена ова тајна вршила у Цркви?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Од Христовог времена. По заповести Христовој апостоли су ишли да проповедају Јеванђеље, и, међу другим људима, помазивали јелејем многе болеснике и лечили их (Мк. 6,13), а апостоли пренели исту службу на своје наследнике епископе и свештенике заповешћу: Болује ли ко међу вама, нека дозове старешине црквене, те нека читају молитву над њима и нека га помажу уљем у име Господње. И молитва вере, помоћи ће болеснику, и подигнуће га Господ, и ако је гријех учинио опростиће му се (Јак.5,14-15).</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Да ли се врши само над тешким болесницима и онима који умиру?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Не, ова чудотворна света тајна врши се и над онима који су лакше болесни и који јој с вером приступају.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Нови Божји закон</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Колико има Божјих закона и који су?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Постоје три Божја закона: најстарији, стари и нови или последњи Најстарији Божји закон није био писан већ утиснут у срца људска и савести њихове, као што каже ап. Павле за незнабошце који иако не имајући закона сами од себе чине по закону, јер је закон написан у њиховим срцима, будући да им савјест сведочи (Рим. 1,19-20; 2,14-15).</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Тај закон је природан, преноси се са колена на колено и сачуван је као Свето предање кроз многе векове. Због непрестаног утицаја Сатане и због све веће изопачености човека и његовог отпадништва од Бога, Бог је преко Мојсија, око петнаест векова пре Христа, предао писани закон, који се зове Старозаветни Божји закон или стари закон. Али ни он не бива довољан да спасе људски род од три главна зла: Сатане, греха и смрти и Бог даје Нови и последњи закон Божји преко Господа Исуса Христа.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Које су највеће заповести Новог Христовог или последњег закона Божјег?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Прва је ова заповест: Љуби Господа Бога свога свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим; и друга: Љуби ближњега свога као самога себе (Мат. 22, 37-40; Мк. 12,30-31).</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Како испунити ове заповести?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>За потпуно Богољубље што се тражи првом заповешћу потребан је стални - непрекидни додир са Богом (Лук. 18,1) што човек чини кроз хришћанску молитву кроз коју изражава своју веру наду и љубав. Постоје четири врсте молитве: унутарња или умна, спољна или гласна, лична - насамо и нечујно и заједничка - заједно са свим осталим људима у цркви или на неком другом месту.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Извршавајући ову прву заповест, човек је на путу извршења и друге, спровођења у живот искреног човекољубља кроз његов однос према ближњему испуњен хришћанским врлинама.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Које су главне мисли у свакој правилној молитви?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Свака правилна молитва обично има три дела: благодарење, мољење и слављење.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Прво, благодарење Богу за све што смо примили од Њега. Друго, молимо од Њега што нам је моментално потребно. Треће, славимо и величмо Његову доброту, силу и славу.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Постоји ли и која је најсавршенија молитва?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Најсавршенија молитва коју употребљавамо у дому и храму је молитва Господња. Она се зове тако јер је њу предао својим ученицима Господ Исус Христос као образац молитве.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Молитва Господња гласи:</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Оче наш, који си на небесима, да се свети име Твоје, да дође царство Твоје, да буде воља Твоја, и на замљи као и на небу. Хљеб наш насушни дај нам данас; и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим, и не уведи нас у искушење, но избави нас од злога. Јер је Твоје царство, и сила, и слава у векове векова.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Амин. (Мат. 6,9-14).</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Нови Христов закон и развој хришћанског карактера</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Који је главни циљ Последњег закона Божијег?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Нови или Последњи закон Божји је дат људима преко Исуса Христа, оваплоћеног од Бога с циљем да се у људима формира нови карактер, да постану нови људи, који су достојни да се назову децом Божјом и буду достојни да наследе небеско Царство Божје. Овај нови карактер човека треба да буде боголикост и христоликост и треба да се развије из свих јеванђелских врлина, личних и општих.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Шта битно утиче на развој хришћанског карактера?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Духовни и морални карактер хришћана се развија утицајем ових троструких фактора: послушност Христу и Његовој Цркви, лични напори у доживљавању свих врлина и Божја благодат кроз свете тајне или нарочито надахнуће.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Које су највеће хришћанске врлине?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Вера, израз правог мишљења кроз веру у Христа; нада, чисто осећање кроз наду у Христа и љубав, добро дело кроз љубав у Христу.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Које су остале хришћанске врлине?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Има их много, али се смтра да су ових седам изнад осталих: смерност, дарежљивост, морална чистота, милосрђе, уздржљивост, кротост и ревност у вери.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Шта омета правилно развијање хришћанских врлина?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Грех, који је суштински лаж и насиље до погибије, односно до смрти.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Шта лежи у основи греха и чиме се борити против тога?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>У основи сваког греха лежи зло, а по речи Христовој: Овај се род не изгони осим молитвом и постом (Мат. 17,21). Постом се постиже очишћење тела, јачање воље, уздизање душе и оспособљење разума за распознавање зла од добра и сузбијање греха у самој клици. Установио га је сам Господ Исус Христос, својим примером (Мат. 4,2) и својим учењем (Мат. 6,16; 17,21).</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Које грехе зовемо смртним гресима и у каквом су односу према седам великих врлина?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Оне који одводе у вечну смрт и њих има седам који стоје насупрот врлинама: гордост насупрот смерности, среброљубље насупрот дарежљивости, разврат насупрот моралној чистоти, завист насупрот милосрђу, неумереност насупрот уздржљивости, гнев насупрот кротости, очајање насупрот вери.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Постоје ли и други греси и који?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Постоје тзв. четири греха која вапију на небо за казну и то су: хотимично убиство с разбојништвом, содомија, закидање најамничких плата и кињење удовица и сирочади. Постоје и многи други мањи или опростиви греси у мислима, речима, жељама и делима.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Како је још Господ Христос поучавао ученике да се боре против греха?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Свака изговорена реч Христова поука је за лично или друштвено усавршавање и у животу хришћана примењена најбоље је оружје против силе греха. Тешко је издвојити најважније поуке, али поред Беседе на гори и блаженстава Господ нам је јасно указивао на многе личне и друштвене врлине којима се треба у животу руководити. Ево неких од тих поука.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Чување душе и јединства у души:</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Потребно је духовно бринути и о телу и о души, о сваком посебно. Душа се разликује од тела и потребна јој је друкчија храна, одећа и светлост. Не живи човек само о хљебу већ о свакој ријечи Божјој (Лк.4,4). Јединство у души значи снагу и мир, док подељена душа значи слабост и пропадање. Ако је дом подељен у себи, такав дом не може остати (Мт.12,25) рекао је Господ. Он такође каже: Нико не може служити два господара... Не може служити Богу и мамону. (Мат. 6,24)</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Контролисање срца и мисли: Добре мисли су семе за добра дела. Бог види наше мисли. Знајући људске мисли Господ говори: Зашто помишљате зло у срцима својим (Мт.9,4). Јер из срца излазе зле мисли, прељубе и свако зло (Мт.15,19).</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Контролисање језика:</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Заиста, вам кажем, за сваку узалудну реч коју људи кажу одговараће у дан Суда (Мт.12,3б).</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Очекивања смрти и суда:</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Човек који сваког дана гледа и слуша како умиру хиљаде људских бића, а не мисли на своју смрт није разуман. Човеку који није мислио на приближавање смрти, већ гомилао храну за далеку будућност Бог је рекао: Безумниче, ову ноћ узећу душу твоју од тебе; а шта си припремио, чије ће бити? (Лк.12,20).</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Давање милостиње:</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Када чиниш милостињу не труби пред собом, као што чине лицемери.. да их људи хвале. Нека не зна левица шта чини десница. И Отац твој који види у тајности, платиће ти јавно (Мт.6,2-4). Који иште у тебе, подај му; и који хоће да узајми не одреци му (Мт. 5,42). Дај све у име Христа и братства ради.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Љубав према непријатељима:</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе, и молите се Богу за оне који вас гоне (Мт.5,44). Другога пута нема ка заједници са Христом, ни да се у свету оствари мир и братство.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Чинити добро људима:</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Како? Исто онако као што желимо да људи чине нама. Све, дакле, што хоћете да чине вама људи, чините и ви њима; јер је то закон и пророци (Мт.7,12).</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Опраштати брату:</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Ако се брат твој огреши о тебе, покарај га; па ако се покаје, опрости му. И ако ти седам пута на дан згреши, и седам пута на дан дође теби и рече: кајем се, опрости му (Лк. 17,3-4).</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Скромност:</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Христос је рођен у стаји. Зашто се ми онда боримо за највише части и прва места? Седи на последње место.. Јер сваки који се подиже, понизиће се; а који се понизи, подигнуће се (Лк.14,11).</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Помирљивост:</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Пре одласка у цркву а исто тако пре доласка пред суд, хришћанин је дужан покушати да се измири са својим противником ( Мт. 5,23-25). Ако се брат твој огрешио о тебе преузми постепене мере које је јасно одредио Господ (Мт.18,15-17).</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Исповедање Христа пред другима:</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Ко се постиди мене и мојих речи пред људима, и Син Човечији ће се постидети њега када дође у слави својој. (Лк. 9,26).</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Опрезност од лажних христоса:</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Неверници и непријатељи Христови ће уместо истинитог Христа прогласити себе или друга лажна и опасна лица за христосе. Предвиђајући ово, Господ опомиње: Будите обазриви да вас не преваре. Јер ће многи доћи у име моје говорећи: Ја сам Христос. Не идите за њима (Лк. 21,8).</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Разборитост:</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Коме је много дано, много ће се тражити од њега (Лк. 12,48) било у здрављу или богаству, знању или части. Ако вам је дано мање, мање ће се тражити од вас. Божја правда је одређена и савршена. Није мудро бунити се против таквих закона.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Готовост на служење:</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Служење је оплемењено од Христа и кроз Христа. Тако су добровољне слуге у име Божје ново племство. Син човјечији није дошао да му служе, већ да служи (Мт. 20,28)Ако ја, ваш Господ и Учитељ, опрах вама ноге и ви сте дужни једни другима прати ноге .. Ја вам дадох примјер, ...као што учиних вама и ви чините (Јн.13,14-15).</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Готовост на жртвовање:</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Не само материјалних ствари, већ и свог живота за Христа, који је себе жртвовао ради нашег вечног спасења. Од ове љубави нико нема веће, да ко душу своју положи за пријатеље своје (Јн. 15,13).</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Из живота и учења Православне цркве</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Каква им је сврха и шта су то задушни дани у Православној цркви?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Задушни дани освежавају и јачају нашу свест да смо ми и наши умрли хришћани - рођаци и један недељиви живи организам, једна иста жива Црква. Стога је наша прека дужност да се тих дана молимо у храмовима и на гробљима, а исто тако да чинимо милостињу за душе умрлих с дубоким уверењем да ће Бог примити приношења за покој душа оних којима су намењена.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Какве врсте задушних дана имамо у Православној цркви?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Две врсте: посебне и опште задушне дане. Посебне врше породице за своје покојнике у трећи, девети, четрдесети (полугодишњи) и годишњи дан, а опште, којих има три, врши Црква за све своје чланове од искони. Поред тога свака субота је посвећена успомени на мртве и отуда Црква строго препоручује, да уколико се неки од посебних задушних дана веже из практичних разлога за викенд, да то буде суботњи а не недељни дан.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Да ли је све што се налази у храму свето?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Све што је освећено и посвећено служењу Богу сматрамо светим стварима. То су храмови, олтарски сасуди, свештеничка одјејања, богослужбене књиге . . Међу најзначајније свете ствари убрајамо: крст, иконе и свете мошти.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Зашто крст сматрамо светим предметом?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Зато што је Христос умро на крсту ради нашега спасења. Одувек је крст поштован као заједничка застава хришћанства, као симбол победе над Сатаном и над свим Христовим непријатељима. Хришћани га употребљавају још од апостолских дана, јер крст нам даје охрабрење у страху, смирење у болу, слободу од насиља и наду у очајању.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Свете иконе - како их поштујемо и зашто?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Пре свега, оне изображавају лик Спаситеља нашег Исуса Христа и догађаје из Његовог драматичног живота.Оно што је записано у Јеванђељу, то је представљено нашим очима и у боји, насликано на зидовима храма, или на дрвету, или у облицима неке друге материје. Поред тога изображавају и Пресвету Дјеву Богородицу, анђеле и светитеље Божије, где једним посредним путем опет указују на Христа и Његово учење и дело коме су представљени служили или следили у свом животу.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Свете мошти - шта су свете мошти, како и зашто их поштујемо?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Нераспадљиви остаци светитељских тела, која су показала чудотворну моћ. Над њима су се испуниле речи Господње да бог неће оставити душу њихову у аду нити да подлегну труљењу (Пс. 16,10-11; Дап. 2, 27-31). Кроз њих обожавамо Јединог и Истинитог Бога који даје силу моштима својих љубљених светитеља да их прослављамо, као што су они прослављали Бога, док су били у својим телима</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Молитва против ружних помисли</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Владико, Господе Боже мој, у чијим јерукама судба моја, заштити ме по милости Својој, и не дозволида пропаднем по безакоњима својим, нити да идем за вољомтела које похотом војује против духа. Твоје сам створење - не презри дело руку Својих. Не одврати се од мене - сажалисе, а не понизи. Слаб сам, не презри ме, Господе, јер кТеби прибегох, Заштитнику своме Богу: исцели душу моју,јер сагреших Теби! Спаси ме ради милости Своје, јер самТи одан од младости своје! Нека се постиде они што тражеда ме одгурну од Тебе помоћу нечистих дела, ружних помисли,некорисних сећања! Удаљи од мене сваку нечистоту, свакозло, јер си Ти једини Свет, једини Силан, једини Бесмртан,у свему беспримерно моћан, и свима дајеш силу за борбу противђавола и његових војски. Јер Теби приличи свака слава, части поклоњење, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и свагда иу векове векова. Амин.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Молитва против страсти пијанства</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>(која подразумева давање имена дотичнеособе</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>за помињање и вађење честице на Светој Литургији)</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Господепогледај милостиво на слугу Свога (име), обманутогобманом трбуха и плотскога весеља.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Дарујму (име) да позна сладост уздржања у посту и изњега проистичуће плодове Духа Светога.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Амин.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Молитва за болесне</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>(подразумевадавање имена дотичне особе</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>за помињање и вађење честице на Светој Литургији)</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Владико Сведржитељу, Свети Царе, Којиуразумљујеш и не усмрћујеш, Који клецајуће утврђујеш и оборенеусправљаш и телесне муке човекове отклањаш, молимо се Теби,Боже наш, слугу Свога (име болесника) који болује,посети милошћу Својом. опрости му свако сагрешење вољнои невољно. О, Господе, излечујући силу Своју са Небеса пошаљи,прикосни се тела његова, угаси грозницу, укроти страст исваку болест која се крије у њему, буди Лекар слуге Свога(име болесника) подигни га са постеље болесничкеи са одра страдања његовог и даруј га свесавршеног ЦрквиСвојој, да благоугађа Теби и твори вољу Твоју. Јер Твојеје да нас милујеш и спашаваш, Боже наш, и Теби славу узносимоОцу и Сину и Светоме Духу, сада и свагда и у векове векова.Aмин.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Молитва за оне који путују</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Тропар, глас 2: Ти који си Пут и Истина , Христе, пошаљи за сапутника Ангела Свога слугама Својимсада, као некада Товији, да их чува и неповредне сачувана славу Твоју од свакога зла у свакој доброј срећи, молитвамаБогородице, једини Човекољупче.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Кондак, глас 2: Луки и Клеопи сапутникбио Си, ходи сада заједно са слугама Твојим који да путујужеле, од сваке их зле напасти избављајући. Јер Ти као Човекољубацсве можеш.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Молитва: Господе Исусе Христе,Боже наш, Истинити и Живи, Који си изволео да путујеш сатобожњим оцем Својим Јосифом и Пречистом Дјевом Мајком Својому Египат и Који си сапутник Луки и Клеопи био! И сада Тесмерно молимо, Владико Пресвети, са слугама Својим путујблагодатно. И као слуги Твоме Товији Ангела Чувара пошаљи,да нас чува и избавља од свакога злог нападаја видивих иневидивих непријатеља и на испуњавање заповести Твојих упућује,и да нас мирно и срећно и здраво проведе и безметежно кућиврати. И дај слугама Твојим да сву своју добру намеру заблагоугађање Теби срећно у славу Богу испуне. Јер Твојеје да милујеш и спашаваш нас и Теби славу узносимо са БеспочетнимОцем Твојим и са Пресветим и Благим и Животворним ТвојимДухом, сада и свагда и у векове векова. Амин.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Молитва за децу</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Господе Исусе Христе, Који си Сам биоДете, и Који си децу волео и благосиљао, помилуј и спасидецу нашег времена, да се некрштена крсте, а крштена дасе вером у Тебе и љубављу према Теби утврде. Спаси, Господе,ону децу коју њихови неверујући или зловерни родитељи кваребезбожјем или зловерјем и одвлаче их од Тебе, Који си јединиСпас и Избавитељ њихов. Спаси, Господе, и ону децу којубездушни зли учитељи, безбожни или зловерни, удаљују одТебе Творца њиховог, и уводе у друштво душом огубаних. Спаси,Господе, ону децу чије чисте душе оскрвњује сваки неморална улици и разврат у позоришту, на телевизији и у биоскопу.Спаси их од ових нечистота. Спаси, Милостиви, и ону дечицубез родитеља која су пала под руку сурових старатеља, злихочуха и маћеха спаси их од слушања хулних речи и гледањазлих дела. Помози, Свемогући, да деца узрасту и сазру засиновство Божије и грађанство Небеског Града на вечно спасење,а у Твоју славу и хвалу. Амин. Богородице Дјево,радуј се, благодатна Марија! Господ с Тобом,</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Благословена си Ти међу женама и благословен плод утробеТвоје,</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>јер си Спаса родила душа наших!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Молитва за спас земаља православних</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Господе, Боже сило, Боже спасења нашег, Боже који сам чинишчудеса, погледај милостиво и снисходљиво на своје смиренеслуге, и чуј нас човекољубиво и помилуј. Ево, наши се непријатељискупише против нас, да нас униште, и да разоре светиње наше.И Ти, који све знаш, знаш да су неправедно устали на нас ида се не можемо одупрети њиховом мноштву ако нам Ти не помогнеш.И овако грешни и недостојни, кајући се, са сузама ти се молимо:помози нам Боже, Спаситељу наш, и избави нас ради славе именаТвог, да не би рекли непријатељи наши: гле, оставио их јеБог, и нема Онога ко их избавља и спасава већ да познају свинароди да си Ти Бог наш, а ми деца Твоја, увек заштићиванаТвојом влашћу. Амин.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Тропар Крсту и молитва за отаџбину</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Спаси,Господе, људе Своје и благослови наследство Твоје, победунад противницима дарујући и Крстом Својим чувајући многострадалнинарод наш.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Молитва о братској љубави</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Господе Исусе Христе, Боже наш, који си нову заповест даоСвојим ученицима да љубе једни друге, прими ову моју молитвуи Духом Твојим Светим обнови у нама љубав према Теби и нашимближњима; и ту љубав учврсти у срцима нашим, да том љубављуизвршујући заповести Твоје, не тражимо на овој земљи угодностисеби, него да тежимо слави Твојој и напретку и спасењу нашихближњих. Молимо Ти се, Господе Боже наш, да благодаћу ТвогаПресветога Духа уселиш и укорениш у нама нову заповест ТвогаНовога Завета: да љубимо један другога и да себи не угађамо,него да свагда мислимо и чинимо оно што је на славу Твојуи на добро наших ближњих. Молимо Ти се, Човекољубиви Господе,да у душама и срцима нашим побудиш чисту и нелицемерну љубавпрема Теби и браћи нашој. Јер ко мисли да може љубити Тебе,а мрзи на брата свога, лажљивац је и по мраку ходи. Стоганам, Ти Господе, Изворе и Даваоче праве љубави, даруј да искренои истинито волимо све људе Твоје, не само браћу и пријатељенаше, него и саме непријатеље наше, по свеистинитој заповестиТвојој; и да добро чинимо и онима који нас мрзе и прогоне,и да се старамо о њиховом спасењу. Јер си Ти Бог љубави идоброте и човекољубља, и Теби славу узносимо: Оцу - вечномИзвору богољубља и човекољубља, и Сину Твоме Љубљеноме, којије из љубави према свету дошао у свет да спасе човека, и ДухуТвоме, Надахнитељу свете љубави, сада и увек и у векове векова.Амин.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>ЖИТИЈЕ И СТРАДАЊЕ Светог свештеномученика КИПРИЈАНА</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>и</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Свете мученице ЈУСТИНЕ ДЕВИЦЕ</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>У време цара Декија живљаше у антиохији Сиријској неки Кипријан, философ и чувени волхв ( врачар , чаробњак , мађионичар ). Он беше родом из Картагине , од родитеља незнабожаца , који га од детињства предадоше на службу своме незнабожачком и поганом богу Аполону. У седмој години својој Кипријан би поверен волхвима да изучи вештину волхвовања и демонску мудрост. А кад напуни десет година, родитељи послаше Кипријана на гору Олимп, да се усаврши у жречеству, јер ову гору незнабошци назива-ху обиталиштем богова, пошто се на њој налажаше огромно мноштво идола, у којима живљаше безброј демона. На тој гори Кипријан изучи ђавољу науку до савршенства: упознаде разна демонска утварања, научи да изазива промене у ваздуху, да пушта громове и кишу, да узбуркава таласе морске, да прави штете по воћњацима, градинама и пољима, да наводи на људе недаће и болести; једном речју, он изучи свепагубно мудровање и свезло деловање ђаволово. И виде он тамо безбројне војске демона са Кнезом таме, коме једни демони предстојаху, други служаху, трећи клицаху, величајући свога кнеза; а неке демоне шиљаху по целом свету да варају људе. Виде он тамо све незнабожачке богове и богиње, и разноврсне утваре и привиђења по заласку сунца, и то не хлеб или неко друго јестиво већ једино храстов жир. А кад му би петнаест година, Кипријан доби за учитеље седам великих жречева који служаху седморим планетама. И од ових жречева он дознаде многе демонске тајне. Затим отпутова у град Агре, где неко време послужи богињи Ири, и од тамошњег жреца научи многа лукавства. Извесно време Кипријан проведе у Тавропољу, служећи Артемиди. Одатле отпутова у Лекедемонију, и научи каквим се враџбинама и утварањима може чинити то да мртваци говоре из гробаова.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>У својој двадесетој години Кипријан отпутова у Египат, и у граду Мемфису учаше се великим залима и враџбинама. У својој пак тридесетој години он оде код Халдејаца, и изучивши звездословље он заврши своје школовање, и отпутова у Антиохију савршен у сваком злу: волхв, и врачар, и душегубац, велики пријатељ и верни слуга Кнеза пакленога, са којим говори лицем у лице, и од кога се удостоји велике части. О томе он сам говораше овако: верујте ми, ја самог ђавола видех, јер га жртвама умолих, и целивах, и разговарах с њим и са доглавницма његовим; и он ме заволе, и похвали моју памет, и пред свима рече: ''ево новог Амврија; брз нам је на послушање, достојан је нашег удела'' . И обећа ми да ће ме по изласку мом из тела поставити за кнеза, и да ће ме за живота на земљи у свему помагати; и даде ми пук демона да ми служе. А кад одлажах од њега, он викну к мени: '' Буди храбар, ревносни Кипријане!'' И уставши испрати ме, тако да се сви доглавици његови зачудише. Зато и сви кнезови његови, видевши какву и почаст он указује, беху врло услужни према мени. А лице његово беше као цвет травни; на глави имађаше раскошни венац од злата и блиставог камења, које обасјаваше цело поље оно; и одело његово беше чудесно. Када се пак окреташе тамо или овамо, све се оно место тријесаше; и крај престола његовог стајаху у великој покорности многобројни зли дуси разних чинова; тада и ја предадох њему целога себе, покоравајући се свакој заповести његовој.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>То сам о себи казиваше Кипријан после свог обраћења Христу. Из тога се јасно види какав је био човек: пријатељ демонима, чија сва дела чињаше, пакостеће људима и обмањујучи их. Јер, боравећи у Антиохији, он многе људе наведе на сваковрсна гадна безакоња, многе уби отровима и чарањем, младиће и девојке приношаше на жртву демонима; и врло многе научи свом волхвовању злом; он учини да једни по ваздуху лете, други – по облацима у лађама плове, трећи – по водама ходе. И од свих паганаца он беше поштован и слављен као најврховнији жрец и најмудрији слуга њихових богова сегадних. И многи прибегављаху к њему у невољама својим; и он им помагаше демонском силом које беше пун: једнима помагаше у блукочинству, другима у гневу, у непријатељсту и освети, трећима у зависти. И већ сав беше на дну пакла и у устима ђавола, син геене, заједничар демона и вечне погибли њихове.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Но Господ, који не жели смрти грешника, по неисказаној доброти Својој и по милосрђу Свом које греси људски не могу победити, изволи потражити обог пропалог човека, и њега потонулог у дубине пакла, извући из понора и спасти, и на тај начин свима људима показати Своје човекољубље. Јер нема греха који побеђује Његово чонекољубље. А Господ спасе Кипријана од његове погибли на овај начин:</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>У то време живљаше у Антиохији нека девојчица, по имену Јустина. Она се роди од незнабожних родитеља: од оца Едесија, жреца идолопоклоничког, и од матере Клеодоније. Ова девица Јустина, када постаде пунолетна, сеђаше једном код куће крај прозора. Том приликом она чу реч спасења из уста неког ђакона Праилија који је туда пролазио и говорио о очовечењу Госпдода нашег Исуса Христа, како се роди од пречисте Дјеве, и сатворивши многа чудеса благоволи пострадати ради нашег спасења, па васкрсе из мртвих са славом, узнесе се на небо, седе с десне стране Оца, и царује вечито. Ова ђаконова проповед паде на добру земљу у срцу Јустине, и убрзо стаде доносити плод и искорењивати у њој свако трње неверја. Зажеле Јустина да је тај ђакон научи више и потпуније, али јој девојачки стид не допусти да га потражи. Ипак она тајно одлажаше у цркву Христову, и често слушајући реч Божју, делањем Духа Светог у срцу њеном, она поверова у Христа. Ускоро затим она и матер своју приведе Христовој вери. Потом она и свог старог оца приведе вери. Он, видећи своје кћери, и слушајући мудре речи њене, размишљаше у себи: идоли су начињени рукама људским, и како могу бити богови када немају ни душе ни даха? Док он тако размишљаше, виде ноћу у сну неко необично божанствено виђење: виде он велику војску сетлоносних Анђела, а усред њих беше Спаситељ света – Господ Христос, и чу где му Спаситељ говори: Ходите к мени, и даћу вам Царство небеско.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Тргнувши се из сна, Едесије одмах пође са женом и ћерком к епископу хришћанском Оптату, молећи га да их научи Христовој вери и а им подари свето крштење. И још му исприча речи своје кћери, и о своме виђењу Анђела. Чувши то, епископ се обрадова њиховом обраћењу. И пошто им много говор о вери, он крсти Едесија, и жену његову Клеодонију, и кћер Јустину. И причестивши их Светим Тајнама, он их отпусти с миром. А када се Едесије утврди у вери Христовој, тада епископ, видећи побожност његову, рукоположи га за презвитера. И Едесије поживе врлински у страху Божијем годину и шест месеци, и тако у светој вери сконча живот свој. Јустина пак добро се подвизаваше у заповестима Господњим љубећи женика свог __ Христа , и служећи Му у молитвама усрдним, у девству и целомудрију, у посту и уздржању великом. А ђаво који мрзи род људски, видећи такво живљење њено, позавиде врлинама њеним, и стаде јој пакостити, наводећи на њу разне беде и невоље.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>У то време бејаше у Антиохији један младић, по имену Аглаид, схоластик, син богатих и знаменитих родитеља. Он сав живот свој провођаше у сластима и сујети овога света. Једном приликом он угледа девицу Јустину која је ишла цркви, и зачуди се њеној лепоти. И ђаво му убаци у срце рђаву мисао о њој; и распаљујући се пожудом према њој, Аглаид се стаде на све могуће начине паштити (трудити) да се упозна са њом и задобије љубав њену, па да онда чисто јагње Христово ували у своју нечистоту. Са тим циљем он сачекиваше девицу на местима где је она обично пролазила, добациваше јој ласкаве и саблажњиве речи, хваљаше и величаше њену лепоту, и извјављиваше јој љубав, ловећи је на тај начин заводљивим мрежама на блудочинство. Девица се склањаше од њега и бегаше, гнушајући га се, у није хтела да чује његове ласкаве и лукаве речи. Но младић, не престајући да пожудно чезне за њеном лепотом, посла к њој молбу, да ли би хтела да му буде супруга. Она му одговори: ја имам женика – Христа; Њему служим, и чистоту своју чувам; Он и душу и тело моје чува од сваке нечистоте.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Чувши такав одговор целомудрене девице, Аглаид још јаче жудаше за њом, распаљиван ђаволом. И пошто је никако не могаше преластити, он намисли да је на силу отме. И скупивши себи у помоћ разуздане младиће, он вребаше девицу на путу, којим је она обично ишла у цркву на молитву. Угледавши је, он је дохвати и силом је вукаше кући својој. А она стаде силно викати, ударачући га по устима и пљујући га. Чувши њено запомагање, људи истрчаше из својих кућа, и непорочно јагње – свету Јустину отеше из руку поквареног младића као из чељусти вука. Разуздани се младићи разбегоше, и Агалид оде постиђен кући својо. Не знајући шта више да чини јер је зла пожуда расла у њему, Аглаид се реши на још једно зло: оде великоме волхву и чаробњаку Кипријану, идолопоклоничком жрецу, исприча му своју муку, и замоли његову помоћ, обећавајући му много сребра и злата. Чувши све то од Аглаида, Кипријан га тешаше, обећавајући му да ће му сву жељу жељу испунити. Ја ћу учинити то, рече он Аглаиду да ће сама девица искати љубав твоју, и жудеће за тобом више него ти за њом. Утешивши га тако Кипријан га отпусти пуног наде.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Онда се Кипријан даде на посао: отвори своје књиге, и призва једног од нечистих духова за кога сазнаде да може брзо срце Јустине распалити прљавом пожудом према оном младићу. Ђаво му обећа да ће то хитно учинити, и са гордошћу рече: То је лака ствар за мене, пошто сам много пута градове земљотресом потресао, бедеме разваљивао, домове раздељивао, крвопролића и оцеубиства устројавао, велика непријатељства и љутње међу браћу и супруге убацивао, многе жељне девствовања у нечистоту увалио; монахе који су по горама живели, тешке постове држали, никада о телу помишљали, ја сам блудном пожудом распаљивао, и научио их да служе телесним страстима; неке покајнике, који су се били одрекли свега, ја сам опет к првим злим делима вратио; многе сам целомудренике у блудочинство увалио, - па зар да ту једну девицу не приволим на љубав према Аглаиду? Али, зашто више говорити? Ја ћу ускоро самим делом силу своју показати, само узми ову лекарију, (- пружи му неку пуну посуду-), и подај је ономе младићу да покропи Јустинину кућу, па ћеш видети шта ће бити.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Рекавши то он оде. Кипријан позва Аглаида и посла га да тајно покропи Јустинину кућу из ђаволове посуде. Кад овај то учини, тамо уђе демон блуда са распаљеним стрелама телесне пожуде, да девојчино срце рани блудноћом, а тело њено распали прљавом пожудом. Јустина пак имађаше обичај да сваке ноћи узноси молитве своје Господу. И када се она, по обичају свом, у девет сати ноћу мољаше Богу, она изненеда осети у телу лењост огња пакленога. И дуго она би у тој напасти и унутрашњој олуји: и дође јој на памет онај младић Аглаид, и појавише се у њој рђаве мисли. Но девица се чуђаше и сама себе стиђаше, осетивши где јој крв ври као у неком врелом казану, и мишљаше о ономе чега се свагда гнушала као неке гадости. Али, будући благоразумна, Јустина познаде да ова олуја у њој настаде од ђавола, па се одмах лати оружја – крсног знака, и прибеже к Богу топлом молитвом, и завапи из дна душе ка Христу, женику свом, говоррећи: Господе Боже мој, Исусе Христе! ето непријатељи моји усташе на ме, замку спремише ногама мојим и понизише душу моју, а ја се опоменух имена Твог у ноћи, и обрадовах се. И када ми они досађују, ја прибегавам к Теби, и надам се да се непријатељи мој неће обрадовати због мене. Ти знаш, Господе Боже мој, да сам ја слушкиња Твоја, и чистоту тела свог Теби сачувах, и душу своју Теби уручих. Стога сачувај овцу своју, Пастиру Добри; немој ме предати у плен зверу који тражи да ме прогута; даруј ми победу над злом пожудом тела мог!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>И тако света девојка, дуго и трпељиво стојећи на молитви, посрами врага. Јер он, побеђен њеном молитвом, побеже од ње са стидом. И Јустини се поврати спокојство у тело и у срце, и угаси се пламен пожуде, и престаде борба, у умири се кључање крви. И Јустина даде славу Богу, певајући победничку песму. А ђаво се врати Кипријану са рђавом вешћу о потпуном неуспеху. Кипријан га онда упита: Због чега ниси могао победити девицу? А он, и не хотећи, рече истину, говорећи: Због тога што видех на њој неки знак, кога се уплаших, и не могох је победити.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Кипријан онда призва најопакијег беса, и посла га да куша Јустину. Отишав к Јустини, овај бес се окоми на њу страшније од оног првог, јер је нападе са великом силом. Но девица се наоружа свесрдном молитвом, и показа велики подвиг: обуче се у кострет, и умртвљиваше тело своје молитвом и постом, узимајући само хлеб и воду. И тако, укротивши страсти тела свог, она прогна ђавола посрамљеног, који се, као и први, врати Кипријану без икаквог успеха.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Тада Кипријан призва једног од кнезова демонских, и исприча му о немоћи циљаних бесова, како не беху у стању победити једну девојку, и мољаше од њега помоћ. Овај сурово укоро циљане бесове што нису били довољно вични томе послу, и што нису знали на који начин да срцу девојчином омиле блуд. При том он бодри Кипријана надом, обећавши му да ће он сам на други начин саблазнити девојку. И отишавши од Кипријана, овај се демонски кнез претвори у женско, и тако уђе код Јустине. Пошто седоше, он стаде разговарати с њом о Светом Писму, као да жели да следи њеном животу у чистоти, и распитиваше је, каква је награда за такав строги живот и чистоту. Јустина му одговори: Велика је и неисказана награда онима који живе у чистоти, и велико је чудо што људи ни најмање не обраћају пажњу на тако велику ризницу као што је чистота анђелска. Тада ђаво, обелоданибши своју бестидност, стаде је вешто кушати, говорећи: На који би онда начин свет могао опстати? И како би се људи рађали? Да је Ева сачувала чистоту – девственост, откуда би се онда умножио род људски? Нема сумње, супружанство је добро; њега установи сак Бог; и Свето Писмо га хвали, говорећи: Женидбу да држе сви у части, и постеља женидбена да буде чиста. И многи светитељи Божји, зар не беху у браку, који Бог даде на утеху човеку, да би се, гледајући децу своју, веселио и славио Бога?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Слушајући овакве речи, Јустина распознаде свелукавог заводника ђавола, и победи га боље него Ева: јер не залазећи с њим у велики разговор, она брзо прибеже к пристаништу крста Христова: стави на лице своје часни знак крста, и срце своје уздиже ка Богу, Женику своме, и ђаво одмах ишчезе још већма посрамљен него два претходна демона. И он, горди кнез демонски, дође код Кипријана смућен. И Кипријан, познавши да и он ништа није успео, рече ђаволу: Зар и ти не могаде победити девицу, ти – моћни кнез, искуснији од других у таквим стварима? Та ко онда од вас може ишта учинити том непобедивом срцу девичанском? Реци ми, дакли, каквим се то оружјем она супротставља вама? И на који начин ова вашу огромну силу претват у немоћ? – Тада ђаво, принуђен силом Божјом, признаде и против воље, и рече: Ми не можемо да гледам крсни знак, већ бежимо од њега, јер нас он као огањ опаљује и далеко пргони</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Кипријан се онда веома разљути на ђавола што му срамоту нанесе, и свађаше се сњим, говорећи: Таква ли је ваша сила, да вас слаба девојка побеђује? – Тада ђаво, желећи утеши Кипријана, реши се да учини ово: претвори се у Јустину, и пође код Аглаида, да би Аглаид, мислећи да је то Јустина главом, испунио своју жељу, те како не би била обелодањена њихова немоћ ђаволска, нити би Кипријан био посрамљен. И када ђаво у облику Јустине уђе код Аглаида, Аглаид скочи од неисказане радости, и притрчавши загрли је у љубљаше говорећи: Добро ми дошла, дивна Јустино! – Но чим Аглаид изговори реч ''Јустино'' ђаво одмах ишчезе, не будући у стању ни име Јустинино чути.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Аглаид се силно препаде од тога, па одјури коф Кипријана и обавести га о свему. Кипријан онда волхвовањем својим метну на њега птичје обличје и давши му силу да лети по ваздуху, посла га к Јустининој кући да кроз прозозр улети у њену одају. И он у облику птице летећи по ваздуху, ношен ђаволом долете над Јустинину кућу , и жељаше да се спусти на њу. Но деси се да Јустина баш тада погледа кроз прозор куће своје, и ђаво чим је угледа , остави Аглаида и побеже; у том нестаде са Аглаида ипривид птичији у коме се он налажаше, те се умало неразби летећи наниже; но рукама се ухвати за стреху Јустинине куће, и тако висаше; и да га молитва свете Јустине не скину одатле он би кукавац сигурно пао и разбио се.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>И тако, доживевши потпун неуспех, Аглаид се врати Кипријану, и исприча му своју муку. Кипријан се веома снужди, видећи себе посрамљена. И уздајући се у своју чаробњачку силу, њему се прохте да сам отиде к Јустини. Стога се најпрепретвори у жену, па затим у птицу. Али, он још не беше ни приближио капији јустинине куће, а с' њега већ одбегоше привид и лажно обличје жене и птице; и он се врну утучен.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>После тога да би се осветио за свој срамни пораз, Кипријан волховањем својим наведе напасти на Јустинину кућу, и на куће свих њених сродника, суседа и познаника, као некада ђаво на праведног Јова: мораше им стоку, злостављаше им слуге, њих саме уваљиваше у неизмерну бригу. Саму пак Јустину он удари болешћу, те она леже у постељу, и мати јој плакаше око ње. А она тешаше свју матер, давидски говорећи: нећу умрети, него ћу жива бити и казивати дела Господња ( Пс. 117,17 ). Но силно посрамљени Кипријан, у неукротивој јарости својој наведе недаће, по попуштењу Божијем, не само на Јустину и на сроднике њене, него и на сав град. Настаде помор међу стоком, и велика болештина међу људима. И по дејству ђавола пронесе се по целоме граду глас, да велики жрец Кипријан кажњава град због Јустине, пошто му се она противи и не мали број угледних грађана скупише се, одоше код Јустине, и са гневом јој саветоваху да више не огорчује Кипријана, већ да се уда за Аглаида, како их због ње не би снашла нека страшнија беда. А она их тешаше, уверавајући их да ће ускоро нестати све те недаће, које им Кипријан наноси преко демона. Тако и би. Јер када се света Јустина усрдно помоли Богу, одмах погибе сва сила демонска, и сви се од рана осцелише и од болести оздравише. Тада људи, изменивши се, стадоше прослављати Христа а ругати се Кипријану и његовој чаробњачкој вештини, тако да се Кипријан од великог стида ни међу људима не појављиваше, ни са познаницима среташе.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Убедивши се јасно, да крсном знаку и Христовом имену ништа одолети не може, Кипријан дође к себи и рече ђаволу: Пагубниче и обмањивачу свих, ризницо сваки нечистоте и гадости, сада се уверих у твоју немоћ. Јер када се сенке крстове бојиш, и од имена Христова дрхћеш, шта ли ћеш учинити када сам Христос дође против тебе? Када ниси у стању да победиш оне што се крстом крсте, како ћеш онда икога отети из руку Христових? Сада разумех како си ти - ништа, и ништа и не можеш, и немаш силе за освету. Преварих се ја кукавац послушавши те и поверовавши твојој обмани. Зато, одступи од мене, проклети! одступи! Јер ми ваља молити хришћане да се смилују на ме. Ваља ми прибегнути к благочестивим, да ме избаве и побрину се око мог спасења. Одлази! Одлази, безакониче непријатељу истине, противниче и мрзитељу сваког добра!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Чувши ово ђаво полете на Кипријана да га убије. И зграбивши га, стаде га бити и давити. А Кипријан, немајући ни с које стране помоћи, и не знајући како да се спомогне, и већ једва жив, сети се светог крсног знака, којим Јустина противстајаше свој сили ђаволској, и рече: Боже Јустинин, помози ми! – па подигавши руку прекрсти се, и ђаво одмах одскочи од њега као запета стрела. Кипријан онда одахнувши, испуни се смелости, и призивајући име Христово он стављаше на себе крсни знак, и мушки се противљаше ђаволу, проклињајући га и грдећи га. А ђаво, стојећи далеко од њега и не смејући да му се приближи због крсног знака и због имена Христовог, грозно у прећаше, говорећи: Неће те Христос ишчупати из мојих руку! – И силно разјарен на Кипријана, ђаво рикну као лав, и отиде.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Кипријан онда покупи све књиге волхвовања свог, па похита к епископу хришћанском Антиму, и павши на ноге његова мољаше га да се смилује на њега и да му подари свето крштење. А епископ, знајући да је он велики и свима страшан волхв, сматраше да је он дошао к њему да га обмане, па га зато одбијаше говорећи: Многа зла чиниш међу паганцима, немој их још чинити миђу хришћанима, да не би убрзо погинуо. – Кипријан онда све по реду исприча са плачем епископу, даде му у руке књиге своје да их спали.Видећи његово смирење, епископ га посаветова и научи светој вери, и наложи му да припреми себе за крштење. Књигње пак његове он спали пред свима градским хришћанима.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Отишавши,Кипријан са скрушеним срцем олакиваше грехе своје;и посипајући пепелом главу своју он твораше покајање и вапијаше ка истинитом Богу за очишћење безакоња својих.Сутрадан изјутра он оде у цркву,и с радости утрхом слушаше реч Божју стојећи међу вернима.Тада ђакон нареди оглашенима да изиђу напоље,говорећи: Ви који сте оглашени , изиђите!- И док други излажаху , Кипријан не хте изићи него рече ђакону: Слуга сам Христов ,немој ме изгонити одавде. А ђакон му рече: пошто још ниси савршен у светом крштењу, ти мораш изаћи.На то му Кипријан одговори: Жив је Христос Бог мој, који ме сачува од ђавола и помилова, који и девицу Јустину очува чистотом, нећеш ме истерати из цркве док не постанем потпун хришћанин. Ђакон онда извести епископа о томе. А Епископ, видевши Кипријаново усрђе и загрејаност срца за веру Христову, позва га к себи и одмах крсти у име Оца и Сина и Светог Духа.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Дознавши за то, света Јустина узнесе велику благодарност Богу, и многе милостиње даде убогима, и дарове цркви подари.А епископ произведе Кипријана у осми дан за чтеца, у двадесети за ипођакона, у тридесети за ђакона; на годину пак рукоположи га за јереја. Изменивши начин свога живота, свагда плачући због пређашњих злих дела својих, и напредоваше из силе у силу, из врлине у врлину.Ускоро затим он би постављен за епископа. И у томе звању он показа такво живљење, да се изједначи са многим великим светитељима, и мудро пасаше стадо Христово. Свету пак Јустину епископ постави за ђаконису, уручи јој девички манастир, и произведе је за Игуманију над другим хришћанским девицама. И гуманија Јустина својим животом и поукама обрати многе незнабошце од идолослужења и приведе и присаједини Цркви Христовој. И нестајаше служење идолима, а слава Христова се умножаваше.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Видећи такво живљење светог Кипријана и такво старање његово о Христовој вери и о спас- ењу душа људских, ђаво шкргуташе зубима на њега, и подстаче незнабошце да га оптуже пред владарем источних покрајина како он богове њихове ниподаштава и многе људе од њих одвраћа, а слави Христа који је противник богова. И сабраше се незнабошци, и одоше к тадашњем владару источних покрајина Евтолмију, И оклеветаше Кипријана уједно и Јустину, окривљујући их за многе ствари, како су и против богова и против цара и против свих власти, и како смућују народ обмајући га и приводећи вери у Христа распетог. И молише владара да казни смрћу обоје, и Кипријана и Јустину.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Чувши то, владар Евтолмије нареди да Кипријана и Јустину ухвате и у тамницу посаде. Полазећи пак за Дамаск, Евтолмије нареди да их поведу за њим, пошто је желео тамо да им суди. Стигавши у Дамаск, Евтолмије седе на судишту, и пред њега изведоше сужње Христове, Кипријана и Јустину. И он упита Кипријана: Зашто си променуо своју прву славу, јер си нај пре био знаменити служитељ старих богова и многе им људе приводио ? Свети Кипријан му онда исприча све по реду: како увиде немоћ и лаж демонску и познаде силу Христа Бога, кога се сви демони боје и дрхћу, и како демони ишчезавају од чесног крсног знака, и како он би обраћен ка Христу , за кога је готов одмах умрети.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Мучитељ не узе за озбиљно речи светог Кипријана.И пошто не беше у стању да одговори на Кипријанове речи , он нареди да светитеља обесе и стружу тело његово , а да свету Јустину бију по устима и очима.Дуго мучени на такав начин , они непрестано исповедају Христа , и са благодарношћу трпљаху све . Затим их мучитељ врже у тамницу.Онда покуша да их ласкама придобије за идолопоклонство.А када у томе не успе ,он нареди да их баце у врео казан;но кључајући казан им ни најмање не нашкоди , и они као у хладу слављаху Бога.Видећи то , неки идолски жрец по имену Атанасије изјави: И ја ћу исто тако у име Бога Асклипија ући у тај огањ и посрамити ове волхве.- Но чим се дотаче огња , он одмах умре.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Видећи то, мучитељ се уплаши , па не желећи да им даље суди, посла их к цару Клаудију у Никомидију са подробним писменим извештајем о њима. Цар их осуди на посечење мачем.А кад их доведоше на губилиште, Кипријан измоли себи време за молитву. То учини ради тога, да би Јустина била погубљена пре њега: јер се бојаше да се Јустина неуплаши видећи смрт његову.А Јустина весело приклони под мач главу своју, и отиде к женику свом – Христу.Неки пак Теоктист који стајаше тамо и посматраше смрт ових невиних бића људских, веома се сажали на њих, па разгоревши се духом к Бопгу, припаде к светом Кипријану, целивајући га и изјављујући за себе да је хришћанин. И одмах би Теоктист осуђен на посечење мачем са Кипријаном. И тако посечени они предадоше душе своје у руке Божије, а тела њихова лежаше шест дана не сахрањена. Неки пак странци који тамо беху, тајно узеше тела њихова, и у Рим одвезоше. У Риму их предадоше некој чесној и светој жени Руфини, сродници ћесара Клаудија. Она чесно сахрани тела светих мученика Христових: Кипријана , Јустине , и Теоктиста. На гробу њиховом биваху многа исцелења онима који им прибегавају.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>МОЛИТВАМА ОВИХ СВЕТИХ МУЧЕНИКА НЕКА ГОСПОД ИСЦЕЛИ И НАШЕ БОЛЕСТИ ТЕЛЕСНЕ И ДУШЕВНЕ. АМИН.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>ПОВЕСТ О ПОКАЈАЊУ ТЕОФИЛА из ЖИТИЈА СВЕТИХ за месец ЈУНИ, дан 23.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>На много времена до најезде Персијанаца на Грчке земље, у другој Киликијској области, у граду Адани, бејаше економ свете саборне архијерејске цркве тога града, по имену Теофил. Он вођаше врлински и свети живот, мудро и паметно управљаше црквеном имовином, и праведно по Богу обављаше све послове. Месном архијереју он беше као око које пази на све, и као десна рука која руководи свим. И архијереј га веома вољаше; но не само архијереј него и сав клир и сви житељи тога града, због велике врлинскости његове: јер он беше отац сирочади, хранитељ удовица, топло уточиште убогих, бранич онеправђених, помоћник беспомоћних; једном речју, не беше човека кога он не би утешио у невољи речју и делом. Због тога сви поштоваху Теофила као оца, љубљаху га као добротвора, и величаху га многим похвалама.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Када се по Божјој вољи епископ града Адане престави из овог временског живота, онда сви благочестиви житељи његови свакога звања, побуђени истинском хришћанском љубављу према Теофилу због великог добротворства његовог према свима, а притом знајући његов чист и беспрекоран живот, једнодушно га изабраше за свог епископа. Написавши извештај о том избору, они га по најугледнијим грађанима послаше митрополиту киликијском. Прочитавши извештај, митрополит одмах пристаде да потврди избор, јер и сам познаваше Теофила као човека врлинска и богоугодна, способна за управљање епархијом, искусна и опитна у свему. И нареди митрополит да Теофила позову к њему, да би га поставио за епископа Аданске цркве. Али Теофило, добивши и прочитавши митрополитово писмо, не хте отићи к њему, упорно одбијајући да прими епископски чин. А сав клир и сви грађани силним молбама наваљиваху на њега, молећи га са сузама да им буде епископ, али ништа не успеше. Тада они поново упутише митрополиту молбу, да им Теофила постави за епископа, иако он не пристаје.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Митрополит, најзад, посла к Теофилу своје властно наређење, те он, и против своје воље, дође к митрополиту. Митрополит га с радошћу и љубављу прими, и хтеде да га одмах посвети за епископа. Но Теофил паде лицем на земљу пред ногама архијеревим, и са сузама га мољаше да не ставља на њега такво бреме, и вапијући говораше: Ја знам грехе своје, и нисам достојан епископског чина. — И пошто дуго лежаше тако крај архијеревих ногу, плачући и преклињући да га пусти слободна, архијереј му даде рок од три дана да добро размисли о свему, па да пристане примити епископски чин, и на тај начин не пренебрегне молбе толиких људи који усрдно желе да га имају за свога пастира.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>После три дана митрополит поново призва Теофила и стаде га саветовати и молити да се прими епископског чина. При томе митрополит хваљаше чистоту његова живота и искуство у управљању, и говораше да је достојан таквога чина. Но Теофил опет паде пред ноге светитељу, и ронећи силне сузе вапијаше: Нисам достојан епископства!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Видећи да Теофил остаје несавитљив, и упорно одбија и молбе и наредбе, митрополит га најзад препусти његовој сопственој вољи. А за епископа постави другог човека, кога знађаше да је достојан, и посла га у Адану, поверивши му и Теофила, да он и надаље обавља дужност економа.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Пошто нови епископ проведе неко време на свом престолу, а Теофил обављаше своју дужност економа, неки непријатељски расположени људи, подстицани сатанском завишћу, стадоше опадати Теофила код епископа, тајно га клеветајући и оптужујући за многе недоличне ствари. Спочетка епископ не поклањаше ни пажње ни вере њиховим клеветама, видећи да је Теофил у сваком погледу добар и беспрекоран. Али, пошто они дуго време не престајаху клеветати из зависти, скоро сваки дан гадно оптужујући Теофила, епископ стаде мало по мало обраћати пажњу на њихове речи, саслушавати њихове клевете и поклањати им вере. И после извесног времена епископ учини ово: уклони Теофила са економске службе, да више ничим не управља ни у архијерејском дому ни у црквеној имовини, него да живи код своје куће тихо, одмарајући се од трудова. Дужност економа епископ повери другоме.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Ослободивши се житејских брига и вреве, Теофило стаде живети служећи Богу јединоме. Али, ненавидник рода људског ђаво, не могући гледати богоугодан и безбрижни живот Теофилов, наоружа се против њега свим својим лукавствима, па, га стаде смућивати и преко помисли и преко неких људи, говорећи му: Ето, епископ те је осрамотио, бацивши у заборав толике трудове твоје; он те је понизио, претпоставивши теби човека рђавог, неискусног, недостојног; он те је изложио на подсмех и поругу свима.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>И стаде Теофил, спочетка по мало, обраћати пажњу на речи и помисли, подметане му од ђавола; а затим стаде све више и више и сам о томе размишљати и са пријатељима разговарати и жалити. Најзад га ђаволово лукавство доведе дотле, да он заборави на своје уобичајено уздање у Бога и поче изнемогавати од малодушности и неизмерне туге, и паде у очајање. Јер му је изгледало да му се сви подсмевају и ругају, и да га нико више не поштује. И он се поче стидети да излази из своје куће међу људе. Све то учини да се у срцу његовом разгоре неодољива жеља за пређашњом влашћу и управљањем црквеном имовином. И мишљаше о томе дан и ноћ, и смућиваше себе помислима, и премишљаше на који начин да поврати себи пређашње звање, да се непријатељи његови не би више радовали његовом унижењу.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Због такве његове жеље и небогоугодних мисли одступи од његова срца благодат Божја, без које он дође у крајње очајање и поче тражити помоћ у враџбинама и демонима. Он, који није хтео да се прими епископског чина, стаде сада чезнути за далеко мањом влашћу. Бог тако допусти зато што он беше пристао уз рђаве мисли и сатански савет.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>У том граду живљаше неки Јеврејин, опак човек, чувен врачар, чаробњак и варалица. Он беше истински слуга ђаволов и многе одвођаше у погибао. К овоме, дакле, врачару упути се једне ноћи Тиофил и, дошавши његовој кући, стаде лупати на капију. Чувши лупање, врач изиђе да види ко лупа; и, угледавши Теофила, запрепасти се, јер га је познавао. Запрепашћен, врач замоли Теофила да уђе у кућу његову. Када Теофил уђе, врач га упита: Шта је разлог, господине мој, те си се по ноћи намучио да дођеш к мени бедном и недостојном? — У одговор на то, Теофил припаде к ногама врачу и, молећи га, рече: Ако што можеш, помози ми, и не одбацуј ме у мојој великој тузи. — И исприча врачу све потанко, како га епископ ожалости одузевши му управљање, како га изложи на поругу људима, претпоставивши му рђавог, а њега удаљивши од службе. Теофил обећа врачу велику награду, ако му помогне и поврати му раније поштовање. На то му богомрски врач Јеврејин одговори:</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Господине мој, ни најмање не тугуј због тога, него се радостан и спокојан врати сада кући својој, па идуће ноћи у ово време опет дођи к мени, и ја ћу те одвести к моме господару, а он ће ти већ потпуно помоћи у свему. — Чувши ове речи од врача, бедни у то време Теофил се силно обрадова и врати се својој кући пун пагубне наде.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Када прође дан и поново се спусти ноћ, Теофил, по наређењу врача, оде к њему у поноћ. Врач га одведе на иподром, место на коме се приређују коњске трке, и рече: Ако угледаш какво виђење, или чујеш неки глас, ништа се не плаши и не осењуј себе крсним знаком, јер крст не помаже људима; то је достојна смеха обмана хришћанска.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Теофил пристаде на све и обећа врачу да неће ограђивати себе крсним знаком. Тада му врач одмах показа у виђењу мноштво неких необичних лица, украшених разним светлим одећама и са запаљеним свећама у рукама. А то беху ђаволи; они клицаху похвале своме кнезу — Сатани; кнез таме сеђаше усред њих у гордости и привидној слави. Тада кукавни врач јеврејски узе Теофила за руку, уведе га у тај пагубни скуп и приближи се с њим кнезу. И кнез таме упита врача: Зашто си тога човека довео к нама овде? — Господару мој, одговори богомрски Јеврејин, ја га доведох к теби, јер он, веома ожалошћен од свог епископа, иште помоћи од тебе. — Сатана на то рече: Како ја могу помоћи ономе који је слуга Бога свог? Ако пак он стварно хоће да постане мој слуга и да се уброји у моје слуге, онда ћу га ја тако помоћи, да ће он добити већу власт и част него што је имао раније, и биће моћнији од самог епископа.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Тада врач упита Теофила: Чујеш ли шта кнез говори? — Чујем, одговори Теофил, и све ћу учинити што ми он нареди. — Рекавши то, Теофил се одмах поклони Сатани и стаде му целивати ноге. Онда ђаво рече врачу: Нека се овај човек одрече тако званог Сина Маријиног; исто тако нека се одрече и Ње саме, пошто их силно мрзим. А то одрицање нека напише својом руком и преда мени. После тога нека иште од мене што хоће, и добиће. — Саслушавши то, Теофил му одговори: Све ћу извршити што ми наређујеш, господару мој, само да добијем оно што желим.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Када то чу лукави непријатељ рода људског, ђаво, рашири к њему своје демонске руке и, загрливши Теофила, стаде му гладити браду и љубити га, стављајући своја уста на његова уста. И рече Теофилу: Радуј се, мој искрени и верни пријатељу! — Тада несрећни Теофил, потврђујући своје пријатељство с ђаволом, одрече се Христа, Спаситеља нашег, и Његове Пречисте Богоматере. И написавши то своје одречење на хартији, коју врач унапред беше спремио, запечати је и предаде кнезу таме. После тога они се пријатељски загрлише, пољубише, па растадоше. Кнез таме са слугама својим постаде невидљив и удаљи се у своје обиталшпте — ад; а Теофил и Јеврејин вратише се са иподрома, оба радујући се својој погибли.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Сутрадан, по Божјем распоређењу а не по ђавољем удешењу, епископ пробудивши се, раскаја се што је Теофила уклонио са дужности економа, и посла по њега, те га позва у архијерејски двор, и са великом чешћу уведе га у пређашњу дужност, и даде му врло велику власт над целокупном црквеном имовином и над свима пословима. Поред тога епископ у присуству клира и грађана измоли опроштај од Теофила, говорећи: Опрости ми, брате, опрости, јер сагреших теби што твоју светост лиших части и на твоје место поставих човека недостојна. Сада њега отпуштам, а тебе молим, да поново примиш управу над економијом.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Од тога времена Теофил опет стаде живети у својој пређашњој части и власти, и управљати свима економским пословима, поштован више него сви други. Њему указиваху велико поштовање и са страхом му се покораваху не само клирици и сви грађани, него га и сам епископ веома много уважаваше. А пређашњи непријатељи његови умукоше са стидом, и смирено се стараху да задобију његову наклоност. У то време и препредени врач Јеврејин често посећиваше Теофила, и говораше му: Видиш ли, господине, како ти ја и мој кнез помогосмо по твојој жељи, и како ти брзо указасмо помоћ. Теофил одговараше: Ваистину ми помогосте, и ја вам веома благодарим.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Провевши мало времена у таквом богоодступништву, Теофил се поче будити као из сна и долазити к себи, сазнавајући своју погибао. Саздатељ и Искупитељ наш, Христос Бог, који не жели смрти грешника него милостиво очекује њихово покајање, опомену се пређашњег Теофиловог врлинског живота и трудова, његових многобројних милосрдних дела, старања о ништима и удовицама, васпитавања сирочади, заступања за оне којима је неправда учињена, помагања свима којима је потребна помоћ, превелике милостивости његове, и сажали се на њега. И по неисказаној доброти Својој не презирући саздање Своје, јер нема греха који побеђује човекољубље Његово, Господ тајним и божанственим надахнућем Својим стави Теофилу мисао о покајању и обраћењу. И Теофило, освестивши се, стаде размишљати како је он учинио огромно и страшно зло, одрекавши се Христа Бога и Пречисте Богоматере ради временске и ништавне људске части. То му испуни душу великим болом, и он туговаше мишљу и кајаше се у себи, тешко уздишући из дубине срца, ударајући се у прса, плачући горко и ридајући.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>У то време онај врач Јеврејин би ухваћен од управитеља те области и законитим судом осуђен на смрт за многобројна чародејства и враџбинска злодела; и доби заслужену према делима својим казну: он би жив спаљен. Теофил пак дан и ноћ плакаше и ридаше, скрушавајући се срцем; не окушаше ни храну ни пиће, нити с ким разговараше. Затворивши се насамо, он сетоваше и нарицаше, говорећи себи: Авај мени кукавном! авај мени пропалом! шта учиних? у какву погибао себе низринух? Куда ћу сада поћи, да добијем спасење? Коме ћу прибећи, да добијем помиловање? Христу ли Богу? Али ја се одрекох Њега. Богородици ли? Али ја се и Ње одрекох. Ја начиних себе слугом ћавола, и својеручном обавезом то потврдих. И ко може истргнути из његових руку моју обавезу? Ко ће ми помоћи и избавити ме од његове власти? Шта ми требаше да идем к оном поганом и богомрском врачу, да му се поверим, и да заједно с њим предам себе вечноме огњу? Какву корист добих од ове временске части? Шта је гордост и благостање овог ништавног света? Тешко мени, погибох кукавац! Тешко мени, залутах, и упадох у клопку, и не знам на који се начин могу избавити из ње! Тешко мени, одбацих вечну светлост, и сада сам усред таме! Не беше ли ми боље када ме уклонише са дужности економа? Не беше ли ми боље када живљах безбрижно и тихо? Зашто ми се прохте да душу своју бедну погрузим у пакао ради временског и сујетног поштовања од људи и ради ништавне славе? Сам сам ја крив за своју пропаст! сам сам ја убица свој! сам сам ја издајник своје бедне душе! Тешко мени, како настрадах! Тешко мени, како се преварих! Тешко мени, шта ћу да чиним? Тешко мени, шта ћу одговорити Богу у дан Суда, када се све открије и обелодани, када праведници буду овенчани, а ја кукавац осуђен заједно са Сатаном, коме предадох себе? Кога ћу онда умолити да ми помогне? Ко ће ме тада помиловати? Заиста нико. Тешко мојој кукавној и бедној души! Како предаде себе у ропство паклу? О душо, како уби себе? Како паде ужасним падом? Какви те валови утопише? Ка каквом ћеш пристаништу прибећи сада? Или каквом ћеш прибежишту кренути? Тешко мени, душо! тешко мени! шта те то снађе?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Тако ридајући дуго, и у очајању кидајући душу своју жалошћу и тугом, он се поче помало подизати ка нади у Божје милосрђе, и рече себи: Ја се одрекох Господа мог Исуса Христа, рођеног од Пречисте Дјеве Марије, и не смем прибећи к Њему. Но, иако се исто тако одрекох и Његове Богоматере која Га је родила, ипак ћу се обратити Њој, и свом душом и свим срцем припасти к милосрђу Њеном. Поћи ћу у свети храм Пречисте Богородице, пашћу пред иконом Њеном, и остаћу тамо молећи се Њој, и нећу изаћи из храма Њеног, док Је не умилостивим и не добијем преко Ње милост од Бога.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Но којим ћу устима, настави он, почети да се молим Њој, када сам се гадним устима мојим одрекао Ње? Како ћу почети исповест своју? Каквим ћу срцем, каквом савешћу и каквом надом покренути на молитву безбожни језик мој? Не знам, како ћу почети искати опроштај толиким гресима мојим? Бојим се да како не сиђе огањ с неба и спали мене кукавног, или да се не отвори земља и прогута ме живот и рине у бездан паклени. Но ипак, душо моја, не подај се сасвим очајању, него се прени, и постарај се да се избавиш од зла које је овладало тобом, прибегни к Матери Христовој и нећеш се посрамити.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>У том граду, на једном усамљеном месту, бејаше једна црквица у име Пречисте Богородице, у којој се служба служила само празником. V тој цркви и хтело се Теофилу да се затвори ради молитве. Стога се он претходно ослободи од свих послова економских и одбаци све сметње и житејске бриге. Затим се затвори у тој цркви, — о чему нико није знао сем верног слуге његовог Евтихијана који и описа житије његово —, и павши пред чесном иконом Пречисте Богоматере стаде Јој се молити, горко плачући и ридајући. Четрдесет дана и четрдесет ноћи проведе Теофил у тој цркви, постећи се, исповедајући се, и молећи се дан и ноћ непрестано, и припадајући к икони Пресвете Богородице. А по истеку четрдесет дана, када се он мољаше у поноћи, јави му с^ Преблагословена Мати Господа нашег, која Је ваистину спасење целоме свету, и уточиште роду људском, и једина нада наша после Господа, и рече му: О, човече! зашто ми тако бестидно досађујеш, вапијући к мени да ти помогнем? Та ти се одрекао Сина мог и мене! Како ћу ја молити за тебе Сина и Бога мог, да опрости теби, слузи ђавола, који се предао себе ђаволу својеручно написаном обавезом? Каквим ћу очима погледати у пресветло лице Господње, када се будем хтела молити за тебе? Но ни ја не могу трпети бешчешће које се наноси Сину мом и Богу. Ја могу, о човече! да опростим теби оно што си мени сагрешио, јер веома волим род хришћански, нарочито оне који са правом вером и топлом љубављу прибегавају к мени и моле се у мом храму: њих на све могуће начине помажем, примам их у свој загрљај и молитве њихове слушам. Али не могу ни да гледам ни да слушам увреде и срамоте које наносите Сину мом, распињући Га по други пут гресима вашим. Таквима су потребни многи трудови и подвизи и сакрушење срца, да би узмогли умолити Његово милосрђе. Јер, ма да је Он веома милосрдан, ипак је Он и праведни Судија, и страшни одмаздитељ, који свакоме даје по делима његовим.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Силно обрадован виђењем Пресвете Богородице, Теофил се мало ослободи и стаде Јој говорити: О, Владичице моја преблагословена! Заштитнице рода људског! Уточиште и спасење оних који прибегавају к Теби! Знам, ваистину знам, како страшно сагреших и прогневих Тебе и Бога рођеног од Тебе. Али видим многе примере оних који пре мене прогневише Сина Твог и Бога нашег, којима би дат опроштај грехова њихових ради покајања њиховог и исповести. Када не би било покајања, како би онда Син Твој поштедео Ниневљане? (Јона, гл. 2—3). Када не би било покајања, како би онда сачувао блудницу Раву? (Ис. Нав. 6, 24). Када не би било покајања, како би онда не само добио опроштај, него и поново примио пророчки дар Давид, који је био пао у прељубочинство и убиство после добијања пророчког дара? (2 Цар. гл. 11). Када не би било покајања, како би онда после великог пада свог не само добио опроштај него се и велике части удостојио, бивши постављен за пастира словесних оваца Христових, свети врховни апостол Петар, стуб Цркве, који је добио кључеве Царства небеског, а био се одрекао Господа не једанпут, ни двапут, већ трипут, и затим плакао горко? (Јн. 21, 15—17; Мт. 16, 19; Лк. 22, 56—62). Када не би било покајања, како би онда Господ начинио апостолом пљачкаша — цариника? (Мт. 9, 9). Када не би било покајања, како би онда свети Павле од гонитеља постао изабрани сасуд Христов? (Д. А. 9, 1—20). Када не би било покајања, како би онда Господ примио Закхеја, старешину цариника? (Лк. 19, 1—10). Када не би било покајања, како би онда постао мио Оцу блудни син који се вратио Оцу? (Лк. 15, 11—32). Када не би било покајања, како би онда добила опроштај многим гресима својим блудница која је плакала крај ногу Христових? (Лк. 7, 36—50). Када не би било покајања, како би онда рај био отворен разбојнику? (Лк. 23, 39—43). Када не би било покајања, како би онда апостол наредио да приме коринтског грешника? (1 Кор. 5; 2 Кор. 2, 1—8). Када не би било покајања, како би онда могао не само добити опроштај толиким злим делима својим него се и мученичког венца удостојити волх Кипријан, који се сав беше обукао у ђавола и бременитим женама распараше утробе ради својих враџбина, а који затим би чесном Јустином обраћен ка Христу.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Имајући, дакле, толике и такве примере покајања, и посматрајући безмерно милосрђе Божје које је примило те покајнике, и ја се грешник усудих да с покајањем прибегнем к Твоме милосрђу, свемилостива Владичице! Пружи ми руку помоћи, и измоли у Сина Твог и Бога нашег опроштај тешким гресима мојим.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Када Теофил изговори то, Пречиста Дјева Богородица, која је заиста уточиште грешнима, нада безнадежнима, и брза помоћ онима који се моле Њој, рече Теофилу: Исповеди, о човече, да је рођени мноме Син мој, кога си се ти одрекао, ваистину Син Бога живога, који ће доћи да суди живима и мртвима; — и ја ћу Га онда умолити за тебе, и Он ће примити твоје покајање. Теофил одговори: О, преблагословена Владичице! како ћу се ја недостојни и бедни дрзнути да отворим своја погана и нечиста уста, којима се ја, ради ситне и ништавне ствари, одрекох Сина Твог и Бога мог, и крста светог који беше заштитник душе моје, па и светог крштења, и то потврдих својеручном писменом обавезом коју предадох ђаволу. — На то Пречиста Богородица рече: Ти само исповеди, и не сумњај у Његово милосрђе, јер је Он милосрдан и човекољубив, и прима сузе истински кајућих се. Ради тога Он — Бог постаде човек, благоизволевши примити тело од мене, да спасе род људски.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Тада Теофил са стидом и страхом, са смирењем и скрушењем срца отвори уста своја и громко узвикну: Верујем, исповедам и славим једног од Тројице, Господа нашег Исуса Христа, Сина Бога живога, који је пре векова неизразиво рођен од Оца, а који је у последње време сишао с неба и оваплотио се ради спасења нашег од Духа Светога и од Тебе, Пресвете Дјеве Марије, истините Богородице. Савршени Бог и савршени човек, Он изволе добровољно пострадати за грехе наше раширивши пречисте руке Своје на животворном дрвету крста: пастир добри, Он душу Своју положи за овце, би погребен и васкрсе, и узиђе на небо са телом које прими од Тебе Пречисте Дјеве; и опет ће доћи на земљу са славом да суди живима и мртвима, и да свакоме да по делима његовим. Све ово исповедам срцем и устима и клањам се Њему, Богу моме. А Тебе молим, о Владичице! не згади се на мене одвратног, не пренебрегни мољење моје грешно, не остави мене кукавног, прелашћеног злобним врагом и ринутог у погибао, него умоли за мене Онога кога си родила, да ми опрости велике грехе моје и избави ме од погибли, да бих и ја са свима што су добили опроштај певао и прослављао неизмерно милосрђе Рођеног Тобом Бога нашег и Твоје, преблагословена Дјево!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Примивши од Теофила ове речи као неко задовољење, Пречиста Богородица, извор милосрђа, утеха плачућих, тражење пропалих, истинита и непрестана посредница наша пред Богом, и јемац спасења нашег, рече Теофилу: Верујући твоме покајању због крштења којим си се у Христа крстио, и имајући сажаљења према теби, јер веома састрадавам страдалницима, ја ћу приступити к Сину и Богу мом, и помолићу Му се да прими твоје покајање.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Рекавши то, Пречиста постаде невидљива, и дан већ поче свитати. О, како беше срећна за грешног Теофила ова ноћ, у којој се он удостоји таквог виђења Пречисте Богородице и тако опширног разговора с Њом!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>После овог виђења добивши, како олакшање својој тузи тако и велику наду, Теофил проведе још три дана у плачу и молитви пред иконом Пречисте Богородице, гледајући на њу и припадајући к њој, и ударајући главом у земљу, и очекујући Бога да га спасе молитвама Богоматере. И по истеку три дана опет му се јави нада и уточиште наше — свебеспрекорна Мати Господња, радосна лица и светлих очију, и гледајући на њега рече му: Човече Божји! твоје покајање пријатно је милосрдном Владици Богу; Он мене ради услиши молитве твоје и прими сузе твоје. Стога пази и ти сам, да одсада сачуваш праву веру у Њега све до дана смрти своје. — Теофил Јој одговори: Заиста ћу сачувати, Владичице моја преблагословена, и нећу преступити заповест Твоју, јер после Бога Ти си мој заклон и заштита, и на Тебе полажем сву наду своју и све уздање своје. Знам ја, добро знам, премилостива Госпођо моја, да нема људима друге помоћи и друге заштите осим Тебе; и нико се не постиде од оних што се надају у Тебе, и нико не би остављен од оних што преко Тебе моле Бога. Зато и ја грешни молим Твоју неизмерну доброту која лечи немоћи наше: мени заблуделом и палом у дубину зала отвори двери Свога милосрђа, и нареди да ми се у руке да она моја проклета својеручно написана обавеза, коју обманут дадох Сатани. Јер ми то силно мучи душу, и не могу да се ослободим те страшне муке, док се та моја обавеза налази у рукама ђавола.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>После ових Теофилових речи Пресвета Дјева постаде невидљива, а Теофил проведе још три дана у приљежној молитви, као и раније. Затим он, преморен од великог труда, заспа, и у саном виђењу угледа Пречисту Богоматер где му носи ону његову својеручно написану обавезу. Пробудивши се од радости, он не виде Пречисту Дјеву, а на својим грудима нађе своју обавезу читаву и запечаћену. Од радости и од ужаса он још јаче изнеможе телом и постаде као полумртав. Затим, дошавши к себи, о! како велику благодарност он узнесе милосрдном Владици Христу и милостивој Богоматери, својој помоћници и заштитници!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Сутрадан, у недељу, он оде у саборну цркву, у којој архијереј служаше свету литургију. После прочитања светог Еванђеља он се приближи епископу када овај благосиљаше народ, и с плачем се баци пред ноге његове, молећи да буде саслушан, јер је хтео да гласно пред свима принесе покајничку исповест за дела своја. Онда он подробно исприча све што се беше догодило с њим: како га уклањање са дужности економа ожалости, како из жалости пређе у очајање, и одрече се Христа Бога и Пречисте Богоматере, давши о томе Сатани својеручно написану обавезу; како потом постећи се, и молећи се, и плачући, виде Пречисту Богородицу, разговара с Њом, и доби опроштај грехова, и како му, најзад би враћена рукописна обавеза. Испричавши све то громко и потанко пред епископом и народом, Теофил предаде у руке епископу запечаћену обавезу, коју он беше дао Сатани против себе, и замоли епископа да се гласно прочита, да би сви сазнали његов грех и прославили Божје милосрђе, издејствовано Богородицом. Епископ распечати хартију и даде је ђакону. Ставши на амвон, ђакон је прочита. И сви се чуђаху таквом ужасном делу.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>На тај начин дознадоше сви: клирици и сав народ, људи и жене, и мала деца, шта се догодило с Теофилом, како је пао, и устао, и своју обавезу натраг добио. Тада епископ, обративши се народу, громко рече: Ходите сви верни, прославимо преблагог истинитог Бога, Господа нашег Исуса Христа! Ходите благочестиви и богољубиви, видите дивна чудеса! Ходите христољупци, и разумејте како свемилосрдни Владика наш не жели смрти грешника него очекује покајање њихово! Ходите и видите, о правоверни, како много могу да учине скрушеност срца, уздаси и сузе! Ко се неће удивити, браћо и оци, великом и неисказаном трпљењу милостивог Бога! Ко се неће зачудити Његовом безмерном милосрђу и човекуљубљу, које пројављује према нама грешнима! Ваистину чудо! Пророк Мојсије после четрдесетрдневног поста доби од Бога таблице закона (2 Мојс. 24, 18; 31, 18); а брат наш Теофил после четрдесетодневног поста доби своје рукописаније, које сила Божја одузе од Сатане на посредовање Божје Матере! Стога, о возљубљени, запевајмо и ми с њим благодарну песму Господу, који милосрдно прими његово покајање на заузимање свебеспрекорне Богоматере, која је људима мост ка Богу, нада очајнима, уточиште угроженима, истинска врата, која молећим се грешницима отвара Своје милосрђе и молитве наше приноси к рођеном од Ње Богу нашем. И шта да још кажем, или какву песму да запевам, ради прослављења Ње и Сина Њеног? Заиста су чудна дела Твоја, Господе, и никаква реч није у стању да достојно похвали чудеса Твоја! Заиста су величанствена дела Твоја, Господе; све си премудро створио (Пс. 103, 24). Заиста треба сада поновити ону еванђелску реч: Изнесите најлепшу хаљину и обуците га, и подајте му гтрстеа на руку и обућу на ноге; и доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо; јер овај брат наш Теофил беше мртав, и оживе, и изгубљен беше, и нађе се (Лк. 15,22.23.24).</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Док епископ то говораше, Теофил лежаше крај ногу његових плачући. Онда епископ пружи руку и подиже га са земље. Уставши, он замоли епископа да спали то његово рукописаније; но епископ му нареди да он сам спали своје рукописаније, што Теофил и учини пред свима. Гледајући спаљивање те безбожне хартије, народ дуго са сузама вапијаше: Господе, помилуј!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Затим епископ нареди народу да ућути, па настави свету литургију. По завршетку службе епископ причести Теофила пречистим и животворним Тајнама Тела и Крви Христове; и одмах се лице Теофилово просветли као сунце. И сви, видевши измену лица његова, прославише преблагог Бога, који оправдава и освећује кајуће се грешнике.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>После свега тога Теофил оде у ону цркву Пречисте Дјеве Богородице, где се са покајањем и сузама постио, и удостојио светог виђења Њеног, и добио опроштај грехова својих. Тамо се он одмори мало после трудова. А после три дана, сазнавши да му се приближује час смрти, он остави завештање, да се његова кућа и сва његова имовина раздаду сиромасима. Затим, опростивши се са присутном братијом, он предаде чесну душу своју у руке Бога и Божје Мајке. И би погребен пред светом иконом Пречисте Дјеве на месту где беше принео своје покајање. И прослави се у њему милосрђе Христа Бога и Пречисте Богородице, којој са Сином Њеним нека и сада буде од нас грешних, свагда нуждавајућих се Њене помоћи, част, слава, поклоњење и благодарење, сада и увек и кроза све векове. Амин.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Ја, смирени и грешни Евтихијан, — каже записатељ ове повести —, који сам одгајен у дому блаженог Теофила и његовим се заузимањем удостојио да постанем клирик свете католичанске Цркве, служећи господину мом у његовој тузи и патњи, и свуда га пратећи, очима својим видех његово покајање, и ушима својим чух из његових уста повест о томе, тачно и истинољубиво записах све на корист побожнима, а у славу Христа Бога нашег, слављеног вавек. Амин.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Прст Божји</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Не сведочи лажно!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>(9 заповест Господња)</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Лето је. Тек зора забеласала, а Миљко Станић, из Лепојевца, већ уранио, сео на троногу столицу и, обувајући нове, вуницом ишаране чарапе и добро од блата истресене опанке, нешто крупно размишљао...</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>А и не размишљао, кад се спрема у окружни суд, да заклетвом докаже, како је његова њива, звана "у потоку" већа за читавих десет бразда, но што је у истини. Лажном заклетвом он ће данас од свога рођеног брата Раденка одузети неколико стопа земље.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Да увећа њиву била му је давнашња жеља, али за то треба да се криво закуне. Није лако да'нути криво душом ни за читаво имање, а некмоли за неколико бразда.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>— Ето, пуна је кућа деце, све једно другом до ушију — размишљао је Миљко обавијајући кајише око ноге — а земља је иста, не увеличава се. Оно што сам ја наследио има се делити на шест мојих синова. Шта ће сваки добити? — Ништа, шаку јада. А много треба. Дације су велике. Порез, прирез и трошкови из дана у дан расту. Није лако ни наслеђену земљу сачувати. Овако се не може више. Ради поштено, па ништа. Е вала ћу и ђаволу мало запалити свећу, да ако пође на боље.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>— Мој брат узео, чово, жену масанку, па сад има много више земље од мене. Неће му се ни познати ових десет стопа земље, а мени је заувар. Он има само једно дете. За њега биће доста, предоста.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Обузет оваквим мислима, Миљко је изашао пред кућу, где га је очекивала вредна домаћица са пуним вргом свеже воде и чистим убрусом. Жена му поли, а он, заборавивши чак и да се прекрсти по обичају, испљуска се на двоје на троје неколико пута по лицу и отре убрусом.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>— Шта је теби, човече — примети му домаћица — ти од јутрос као да ниси Божји? Зар идеш на тако далеки пут и заборављаш да се прекрстиш?! — То ти не слути на добро. Знаш ли како твој покојни бабо, Бог да му душу прости, увек говораше: "кад се умиваш никад не заборави да се прекрстиш и кажеш: Боже помози..." Он је, докле год је жив био, тако радио, па му је навек кућа певала.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>— Море жено, гледај ти свој посао, одврати јој мргодно Миљко, немој ми ту поповати. Твоја је памет к'о у ћурке. Ваљда нећу још и тебе слушати.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>На лицу му се видела решеност на све. За жену је то био знак да ћути, иначе би зло прошла. И она је заћутала.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Пошто се сасвим опремио, метнуо је у џеп од фермена пљоску препеченице, без ње нигде не иде, а за појасом заденуо у крупици груду земље од праве његове њиве. Кад се буде заклињао, он ће мислити на ову земљу за појасом и тврдиће, да је заиста то његова земља, те ће му у неколико бити истинита клетва. Спремио се да и Бога, који свачије и најтајније мисли зна, слаже!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>И нокте је пустио, да му израсту, па кад буде ставио три прста на свето јеванђеље, он ће га само ноктима додиривати, а чим изађе из суда нокте ће одсећи и сав грех отићи ће од њега. Ово је чуо од чувене, старе картаре, Дуде циганке.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Путовао је дуго, али у суд је стигао на време. Баш кад је судски служитељ отварао велика врата на судском здању, Миљко се прикучивао улазу и заједно са раније дошлом групом сељака ушао у предсобље судско. Сео је у један кутак. Парничари, сведоци, адвокати, адвокатски писари готово су без престанка долазили. Ускоро ће судски распуст, па свако жели да дотле сврши парницу.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Било је ту свакојаких људи. На по неком се лепо види да никад није долазио на судски праг. Бојажљив је, све се склања у крај, сваком који носи капут скида понизно капу. А на неком се јасно чита да је чест посетилац суда. Разговаран, слободан, готово разуздан од слободе, баш као у сеоској механи.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Са једном групицом сељака уђе у судску чекаоницу и брат Миљков, Раденко. Морао је и он доћи на рочиште. Миљка подиђе нека језа, срце поче силније куцати, а пробуђена савест стаде га корити: "Не парничи се с братом... не куни се криво — грехота је, не дај душу ђаволу... приђи брату, измири се и братски пољуби, па идите заједно кући..."</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Али истог часа неки други унутрашњи глас му говораше: "Не детињи се, какав мир, каква заклетва, каква душа, све је то ништа. Приграби што више земље, гледај да се богатиш и уживаш — то ти је овога света..."</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Час по час би електрично звонце зазвонило, а судски служитељ улазио у заседање и излазећи, са врата, позивао поједина лица.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Тек око десет часова пре подне дошла је на ред Миљкова парница.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>— Браћа Станићи, из Лепојевца, — викну служитељ и пређе очима све у чекаоници — брже овамо.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Миљку се окрете чекаоница, ноге му се скратише, нешто му застаде у грлу. Поче се искашљивати.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>— Улази кад ти говорим — викну му осоро служитељ — шта се скањераш ваздан?</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Једва доклеца до врата. Унутра улазаше заједно са братом. Брат му успут добаци: "позеленио си као гуштер, хоћеш туђу земљу... не да Бог."</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Само ово неколико пркосних речи биле су довољне, да Миљка свега испуне мржњом. Сваки му је дамар задрхтао. Онај стари, вековни, српски инат замрачи му савест и он се реши, да се освети брату и криво закуне.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Претседник суда дуго је говорио о важности заклетве. Напоменуо је, да кривоклетника земаљски закони терају на робију, Божја правда на оном свету спрема вечне муке. Прст Божји јавља се на невиној деци кривоклетниковој, а проклетство иде чак и до десетог колена. Али Миљко, обузет мржњом, није појимао ове страшне речи. Он је чуо само звук речи, а смисао је био далеко од њега, јер све његове мисли беху заузете пакошћу на брата свога.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>— Ја ћу се... овај... заклети... то је моја земља — промуца Миљко, а руком се пипну за земљу у појасу.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>— Добро, онда метни три прста на свето јеванђеље — заповеди претседник — и говори за мном.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Миљко је понављао речи што је претседник говорио. То су биле речи, што леде срж у костима. Али их Миљко све до краја изговори.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Суд је на основу заклетве донео пресуду, да десет стопа земље, око којих се парниче Браћа Станићи, припадну Миљку.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>*********</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Приближавало се подне.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Најстарији син Миљков, младић од 17 година, отишао да види, шта му раде два млађа брата код стоке на сеоској утрини. Тамо их затекне око једне гранате, коју је војска, што се ту чешће вежбала, изгубила. Ни слутили нису, да је граната неиспаљена.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Један брат је ударио ушником своје сикирице у гранату, а она је врхом све више улазила у земљу. И најстаријег брата је занимало ово, па се сагнуо и посматрао шта раде браћа. Наједанпут граната страховито груну, земља се запуши, задими се и одјекну врисак најмлађег брата...</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Кад су дојурили околни чобани пред њима се указала језовита слика. Место три жива бића лежала су три унакажена леша. Два старија брата била су мртва. Распрсла граната разнела им лице. Најмлађем однесена десна рука, али је био у животу, тешко је дисао.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Брзо су нађена кола и пренети кући.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Писка и нарицања ојађене мајке и запевка родбине разлегала се долином Лепојевца... Све живо искрено је жалило ову добру децу.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>* *</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Одмах иза суда Миљко се кренуо на пут. Журио да час пре стигне кући. Успут је исекао нокте и бацио у реку, преко које је прелазио, мислећи, да ће река са њима однети и његов грех.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Сунце га у теме жеже, а са чела кипти зној... Тежињава кошуља припила му се уз леђа. Неки терет притискао му душу, али се надао, да ће се разгалити чим дохвати свога Лепојевца и види пуну кућу веселе дечице.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>После дугог заморног путовања приближио се селу. Са једног брежуљка посматрао је своју њиву, коју је сада кривоклетством увећао. Кућа му је необичнија изгледала. Као да је видео неки свет око ње сакупљен. Али рачунао је, да је то због свечаника — бели четвртак по Тројицама — па свет у Лепојевцу не ради, но се овде онде скупља.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Један Лепојевчанин пројури поред Миљка на коњским колима, погледа га чудно, али му ништа не рече. Тешко му беше да он буде гласник несреће. Миљку се учини загонетно понашање овога човека. Сену му кроз главу, да се већ није чуло за његову лажну клетву, па се од њега склањају као од губавог. То му је тешко пало. Лакше би му било да тамнује на робији и носи гвожђе на ногама, но да га се цело село клони и, на њега пружа прст. Помисао, да и ово може бити још га више растужи.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Сада се већ био доста приближио кући. Неко нарицање га трже из размишљања и он ослушну од куда то долази. Оцени, да је ту око његове куће. Али се није могао домислити ко је у његовом комшилуку могао умрети. Јутрос је све здраво и живо оставио. Наједанпут нека страшна слутња прожма га свега, а кроз главу му као усијана игла пројури мисао: да се не буде каква несрећа десила у његовој кући. С почетка малакса, по том доби приток снаге и појури што брже може. За неколико тренутака стигао је кући.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Неочекивани и ужасни призор указа му се пред очима. На одру лежаху оба мртва сина, а крај њих нарицаше мати. То га толико потресе и скрха да дуго није могао до речи доћи. Само се бусао у прса и као ухваћена дивља звер жалосно цичао.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Прве речи беху му:</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>— Убице!... крвопије!... ко ми уби децу?! Осветићу се ја... овамо оружје!...</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Закрвављене очи, разбарушена коса и безумне речи одаваху човека са поремећеним умом. Једва су га уверили, да је ово случајна несрећа и задржали, да не учини какво зло.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Дуго се грувао, чупао косе и крештећим гласом нарицао.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>За то време његов брат Раденко одјурио је колима у варош за лекара, како би се спасао бар живот трећег детета.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Кад је прошао први најјачи удар жалости, Миљко се мало примирио. Тада су му тек у појединостима испричали несрећни догађај. Суза сузу му је престизала. Хтео је извадити убрус из појаса, да обрише лице од суза, али место убруса извади крпицу са грудом земље. Кад смотри земљу, понова зајеца и полете умрлим синовима. Стаде их безумно грлити и љубити њихова онакажена лица. Сад му пуче пред очима, ко је њихов убица. Гушећи се у покајничким сузама тихо нарицаше: "Децо... синови, узданице моје... опростите оцу вашем, највећем грешнику под капом небесном... Ја, кривоклетник, ја сам ваш убица... Ви сте невине жртве мога греха".</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Присутни, чувши исповест кривоклетника задрхташе од тешког греха Миљкова и овако брзе, неочекиване казне Вечног Правосуђа, а шапат оде од уста до уста: Ово је прст Божји.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Љуб. М. Богићевић</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Прича старца Јанићија</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>владика Николај</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Било је то недавно, у једној северној касаби. Под белом летњом месечином, сабрали се људи на разговор у башти старца Јанићија. После многих речи о разним дневним и лаким стварима, усудише се два младића да поставе свом домаћину једно важно питање.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Старац Јанићије дуго оклеваше и ћуташе. Најзад, кад сви радознало навалише на њ, он поче да прича:</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>— Питате ме, децо, како сам ја постао побожан, или, правилније, како сам поверовао у Христа. Ви сте млади, и одувек ме знате као човека побожна и богомољна, но ја памтим себе и друкчијег. У моме младићском добу ја сам мало са висине, готово са презрењем, гледао на своју мајку, која је била велика богомољка.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>У то време ја сам читао многе стране књиге, нарочито француске.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Кад год би ме мајка позвала у цркву, на молитву или на причест, ја сам одбијао са презривим осмехом. И док се она, старица, молила Богу у цркви, ја сам седео дома и читао разблудне француске романе. Са сузама у очима, мајка ме је благо прекоревала, завршавајући обично своје прекоре речима: "Кајаћеш се, синко, те твоје књиге неће те одвести срећи"! О, мудра мајко моја, како си ми истину пророковала! Што сам више читао, све сам више осећао неку жеђ за нечим неодређеним. И црна туга свијала се као змија око мога срца. Једнога дана,рече ми забринута мајка: "Хајде, прочитај и мени нешто из тих књига, да чујем и видим, чиме ти то храниш душу своју!" — „Не смем, мајко", одговорих ја стидљиво, "није ово за тебе. Ти си, овај... стара жена". Мајка уздахну дубоко, поћута, па рече: "Све што ти мени не смеш да прочиташ, синко, то није од добра... Устани, да идемо мало у поље, да се мало прошеташ и освежиш чистим ваздухом. Ах, мени тужној!"</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>И ја невољно пођем за мајком. Имали смо једну њиву, прилично удаљену од вароши. Жега је била велика, и ја почнем осећати жеђ. Нисам марио за разговор са мајком. Једва сам чекао да се одвојим од ње, и да продужим читање књиге, коју сам носио у џепу.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>А у том часу, у џепу ми је била књига "Бонапарта и жене". Тога дана притисла ме беше туга мимо све друге дане, а уз то још и несносна жеђ. Мисли о самоубиству непрестано су ми се ројиле у памети. Најзад рекох мајци, готово грубо, нека она иде да гледа њиву, а ја ћу да легнем у хлад, да бих мало олакшао муке од жеђи.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Тек што се јадна моја мајка удаљила од мене, ја извучем књигу из џепа, легнем у хлад, и почнем нервозно читати. Но, убрзо ме савлада сан и ја заспах. И у сну, господо, видех оно што је цео мој живот окренуло и учинило ме побожним.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Сањам и видим себе у сну као залуталог у некој суровој пустињи без човека, без дрвета и, што је главно, без трага воде. А жеђ ме ужасно стегла, тако да сам почео из свега гласа да вичем за помоћ и да ридам, сав обрван неизмерним страхом. Ехо мога гласа враћао се к мени као церекање. "То је неки зли дух који ми се смеје", таква мисао сину ми у глави, и то ме још више ужасну. Ја престанем да вичем, но оно церекање се продужи све јасније... У том се почеше некакве сенке купити око мене, и ја чух неки велики жагор.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Повиках: "О људи, дајте ми само једну кап воде!" На то дође, као одговор неки језовити глас из најближе моје близине: "Сада ћеш пити са реке, али не воду него пламен!" Ја клонух и изгубих свест... Уто ме неко ухвати за руку и усправи. "Ти си жедан, момче, хајде да те напојим". И у једном тренутку, ми се обресмо пред читавим стројем многобројних чесама, из којих је истицала вода у јаким млазевима.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Прва чесма, пред коју стадосмо, од једноставног црног камена, беше висока као обелиск. На њој беше написано: Чесма фараонска. "Ако можеш, пиј!", рече ми непознати вођ. Ја се жудно нагнух да пијем, али се одмах тргох. Вода је заударала на стрвину, на неку грозну животињску стрвину.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Онда ме вођ брзо ухвати за руку и одведе пред другу чесму. Она беше широка као нека кула и сазидана изванредно лепо од дивних цигала. На чесми беше написано: Чесма содомска. "Ако можеш, пиј", рече ми вођ. Ја се опет жудно нагнух да пијем, али се брзотргох назад. Јер, то не беше вода него нека гадна црна смола, чији ме мирис безмало онесвести.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Онда ме вођ ухвати за руку и доведе пред трећу чесму. Ова беше озидана од белог мермера, и имађаше много стубова унаоколо. На њој беше написано: Чесма јелинска. "Ако можеш,...", рече ми вођ. Ја се жудно нагнух да пијем, али се брзо тргнух назад. Јер, то не беше вода, него нека течност бела као млеко, одвратна по укусу. Ја узех мало од те течности у уста, али све брзо повратих.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Онда ме вођ узе за руку и доведе пред четврту песму. Ова беше од гвожђа изливена. На њој писаше: Чесма римска. "Ако можеш, пиј!", опет ће вођ. Ја похитах, али се опет брзо тргох назад. Јер, то не беше вода, него нека црвена течност. "Крв! ".</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Онда ме вођ ухвати за руку и доведе пред пету чесму која се зваше: Чесма Иродова. Па пред шесту, која се зваше: Чесма Неронова. Па пред седму, која се зваше: Чесма лицемера. Па пред осму, која се зваше: Чесма књижевника... Па пред девету, која се зваше: Чесма гордости. Па пред једанаесту, која се зваше: Чесма прељубе. Па пред дванаесту, која се зваше: Чесма свађе. Па на тринаесту, која се зваше: Чесма непослушности... Па на петнаесту, која се зваше: чесма Дарвинова. И тако даље редом, од чесме до чесме, једне са називом неких порука и грехова, а друге са називом неких великих грешника, које сам ја у то време сматрао великим људима, један предуги низ чесама! Све су оне споља биле врло лепе и привлачне, но течност која је из њих истицала, била је ужасна, или по мирису или по укусу. И ја ни са једне нисам могао пити и своју жеђ утолити. Чини ми се, чак, да је свака та чесма повећавала моју смртоносну жеђ. Уз пут сам приметио да је око сваке чесме била пешчана пустиња. Вода је свуда шибала у млазевима, но одмах је понирала у песак без трага. Чудило ме да, поред толике воде, нигде није било ни травке, нигде дрвета, нигде зелениша, нигде живота! Покушавао сам више пута да свог непознатог вођу о томе упитам, и о другом којечем, но кад год бих ја дигао поглед, да му видим лице, он га је окретао у страну. И тако му ја никако не могох сагледати лица.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Најзад клонух, изнемогао, на руке вођине, те се не сећам, како и куда ме је он даље водио. Када дођох к себи, спазих пред собом једну скромну чесму, израђену од дрвета у виду крста. Из ње се точила обилна вода, чиста као кристал. На чесми је писало: Чесма Воде Живе. Унаоколо је било красно дрвеће, цветне пољане и зелене ливаде. На све стране виделе су се многе красне птице, које су умилно певале. "Ако хоћеш, пиј!", рече ми вођ. Ја се нагнух да пијем, и пих, пих тако дуго, да ме вођ трже за руку и рече: "За сада доста!"</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Ја се усправих и осетих нови живот у себи. Никада у веку нисам пио тако слатке воде. Хтедох се опет нагнути да још пијем, али ми вођ не допусти, на моју велику жалост. И рече ми: "Света Милост доста ти је данас дала. Други пут ће бити више". И трже ме од живодајне и слатке чесме. "Како ћу ја други пут наћи ову чесму без вође?", упитах. "Ево ти вође", рече ми мој сапутник и показа ми једну књигу, на којој је као сунчаним зрацима било исписано: Свето Писмо.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Уто се мој вођ поче од мене удаљавати. Ја га стадох молити да ме не напушта. На то ми он рече: "Па ти си мене први напустио! када се поправиш и удостојиш, опет ћу ти доћи!"</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Ја сав задрхтах. И једва промуцах: "Ко си ти, реци ми, молим ти се!" — "Ја сам твој анђео чувар, слуга Свете Милости" — "Анђео чувар! О томе ми је некада моја драга мајка говорила!" Потрчах за њим и викнух: "Молим ти се, покажи ми бар лице своје!"</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Но, он побеже, одговарајући ми јасно и оштро, реч по реч: "Ниси сад достојан да видиш моје лице. Сувише си пио са оних Проклетих Вода. Не могу да подносим мирис твој. Ако се очистиш, и удостојиш, ја ћу ти опет доћи и ти ћеш видети моје лице".</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Ја јаукнух од бола. У то се и пробудих. Моја мајка седела је крај мене и — плакала.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Заплаках се и ја горко, и прегорко. Па кад дођох до даха, ја завиках иза гласа: "О мајко, слатка мајко! Сад разумем: због твојих суза ја сам видео оно што сам видео. Мајко драга, опрости! И хвала ти, света мајко моја, великомученице, што си ме данас поново родила сузама својим".</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>При томе, старац Јанићије заплака, и изазва сузе у очима свих присутних.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br />
</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>"Отада и због тога, децо моја, ја сам постао онакав каквог ме ви знате", заврши своју причу старац Јанићије.</b></span><br />
<div><br />
</div></div>Јована Лолаhttp://www.blogger.com/profile/15102558908731145634noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-4471369702442040597.post-72438604708388417252012-05-14T06:31:00.001-07:002012-05-14T06:31:05.618-07:00Свети Владика Николај (Велимировић)<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on"><br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="http://1.bp.blogspot.com/-m4m5g5W_iPc/T7EIWHhDuCI/AAAAAAAABZc/k6DgJxHpNzM/s1600/uunicolae-velimirovici.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="640" src="http://1.bp.blogspot.com/-m4m5g5W_iPc/T7EIWHhDuCI/AAAAAAAABZc/k6DgJxHpNzM/s640/uunicolae-velimirovici.jpg" width="492" /></a></div><b><span style="font-size: large;">Свети Владика Николај (Велимировић)</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Хришћанска револуција и револуције</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Свети владика Николај Охридски и Жички (световно Никола Велимировић; село Лелић код Ваљева, Кнежевина Србија, 23. децембар 1880/4. јануар 1881 — Либертивил, САД, 18. март 1956) је новоканонизовани српски светитељ.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Био је епископ охридски и жички, истакнути теолог и филозоф</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Заробљеништво за време Другог светског рата</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Капитулација старе Југославије затекла је Николаја у манастиру Жичи. Од првих дана окупације Владика је, као и манастир Жича, делио судбину свога народа.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Николај је ухапшен 1941. године и одмах затворен у манастир Љубостињу, а затим је пребачен у затвор у манастир Војловицу код Панчева и заточен тамо заједно са Патријархом Српским Гаврилом Дожићем, строго контролисани оружаном немачком стражом. (Сачуван је из тих дана, у једној свесци, Николајев „Молбени канон и Молитва“ Пресветој Богородици Војловачкој, као и касније написане, у Бечу јануара 1945. већ познате „Три молитве у сенци немачких бајонета“, забележене на корицама Јеванђеља у Српској цркви у Бечу).</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Дана 14. септембра 1944. године Немци су Владику Николаја и Патријарха Гаврила спровели из Војловице у концентрациони логор Дахау. Тамо су они затворени у посебном делу за високе официре и свештенство (Ehrenbunker), третирани боље од осталих и имали статус посебних заточеника (Ehrenhäftling).[5] У Дахауу остају три месеца, до децембра 1944. године када их Немци ослобађају. Путују заједно са Миланом Недићем и немачким генералом Херманом Нојбахером у Словенију. Патријарх се одатле враћа у земљу, док Николај одлази прво у Аустрију, па потом у Америку.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Америка</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Николај је дошао у Америку током 1946. године, где је од тада чешће побољевао.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Ипак, и у Америци је Николај наставио свој црквени рад, па је путовао по Америци и Канади. Николај је и у Америци наставио своју списатељску и богословску делатност, како на српском тако и на енглеском језику. Из овога времена потичу његова дела „Касијана“, „Земља Недођија“, „Жетве Господње“, „Диван“ и његово последње, недовршено дело „Једини Човекољубац“. Из Америке је стизао да колико може помогне и нашим манастирима и појединцима у старом крају, шаљући скромне пакете и прилоге, нарочито у црквеним стварима и потребама.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Владика Николај је у Америци и повремено предавао: у привременој српској богословији у манастиру Св. Саве у Либертивилу, у њујоршкој Академији Св. Владимира и у руским богословијама Свете Тројице у Џорданвилу и Св. Тихона у Саут Канану, у Пенсилванији. У овој последњој га је и смрт затекла. Из манастира Св. Тихона пренет је затим у манастир Светог Саве у Либертивил и сахрањен крај олтара цркве, на јужној страни 27. марта 1956., уз присуство великог броја православних Срба и других верника широм Америке.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Пренос моштију у Србију</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Много година после смрти његови посмртни остаци су пренети из Либертивила у Лелић 12. маја 1991. године. Сахрањен је у малој цркви у Лелићу, која је његова задужбина.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Канонизација</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">На пролећном заседању Светог архијерејског сабора Српске праволсавне цркве у мају 2003. проглашен је за светитеља. Свечана канонизација обављена је у Храму Светог Саве на Врачару, у Београду, 24. маја 2003. Већ следеће године, епископ шабачко-ваљевски Лаврентије је своју задужбину, манастир Соко близу Љубовије и Крупња, посветио св. Николају. Манастир Соко је освештан 8. маја 2004. године. У овом манастиру постоји и музеј посвећен св. Николају, његова велика биста у дворишту манастира и још једна велика зграда која се зове „Дом св. владике Николаја“ и у којој преко лета бораве учесници „Мобе“.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">(Из Википедије…)</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">– Ја сматрам Христову науку – у смислу учења моје цркве потпуно револуционарном, не само у односу на човека према самом себи. Унутрашња, морална и духовна револуција, јесте револуција хришћанска. То је једина оправдана, корисна, позитивна и конструктивна револуција. Све остало што је Европа назвала револуцијом, јесте обична гомила злочина, већа или мања.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Лекару излечи се сам! Ова Христова реч грми као гром против оних, који с мачем у руци и сопственим гресима у срцу устају против својих ближњих ради отмице било права, или власти, или части, или хлеба.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Више може учинити молитва једног светог човека него бунт једног целог народа. Милосрђе је решило више питања него мач и гнев.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Но ко то може доказати данас младим људима у Европи, који нису ни покушали магију милосрђа, магију службе Богу и магију службе ближњима. Ко то може доказати очајницима, који се из дана у дан кљукају по свима школама несретне Европе мрачном славом спољашњих крвавих револуционара, тј. болесника, који су губави устали са своје постеље да лече остале болеснике.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Ох, млади људи, нека вам само Бог буде у помоћи.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Погрешно је питати, да ли се Христова науке може применити на модеран живот. Христос није дошао да примењује своју науку на један или други период времена него на људе. А људи су и данас исти као и у старо време. Да ли се људи возе на фараонским двоколицама или на аеропланима, то ни најмање не мења наш однос према Христу.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Свети Владика Николај, «Духовне Поуке» (135) Петровград</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">ПРАВИ ПАТРИОТИЗАМ</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Патриотизам је нeзнабожачка реч, и буквално означава љубав према земљи својих отаца. Интересантно је да од свих хришћанских народа, чини ми се, једино Срби имају за патриотизам реч родољубље, која је по смислу ближа Хришћанству. Јер једна је ствар волети своју земљу, а друга волети свој род, то јест људе блиске себи по разним особинама и ознакама.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Родољубље значи ограничено човекољубље оно није у пуној мери хришћанско човекољубље, али с друге стране није ни земљољубље.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Право родољубље је школа за широко хришћанско човекољубље. Ми се морамо прво школовати да волимо ближње, да би смо доцније научили волети и даљне. Нажалост, родољубље у Европи данас више долази до негативна израза него до позитивна, тј. Више се изражава мржњом према суседним народима него љубављу према свом сопственом народу. Право родољубље не укључује ни мало мржње према суседном народу. Није највећи родољуб француски онај који највише мрзи Немце, ни јапански онај ко највише мрзи Американце.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Родољубље треба ценити по величини љубави, а не по величини мржње, иначе промашава циљ и обраћа се у мрачни шовинизам, тешку болест Европљана којој се Азијати ругају.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Знај, млади човече, да твој народ с правом очекује твоју љубав према њему. Не заборави ни свој дуг благодарности према народу, кроз чији си језик, обичај, установе и искуство и ти дошао до индивидуалног израза као човечија личност. Но не заборави, с друге стране, да је твој народ само једна грана на дрвету човечијег рода, на дрвету које је једна и иста Рука посадила. Та рука држи сунце, којим обасјава цело дрво, очекујући од сваке гране плод свој и време своје.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Псовка у нашем народу</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Замислите један извор из кога би до подне извиралоа бистра вода, а од подне би текао гној. Таква су уста у човека који се час моли Богу а час псује. Ваљда нема народа који тако страшно псује као наш народ. Један француски официр, који је био са нашом војском на Солунском фронту, говорећи у Паризу о нашем народу рекао је да код нас постоји беспримеран обичај псовања светиње. Псовка је као проказа на овом народу. Као од губе, сав се народ огубао псовком. Кад пљусак кише падне на тебе и вола твога, ти псујеш а во твој ћути. Зашто онда ти сам псујеш а во трпи и ћути? Или има вајде од псовке или нема. Ако има, научи и вола свога да псује; ако нема, зашто ти не научиш од вола свога да ћутиш и трпиш?</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">У Светом Писму пише: -Срце праведниково премишља шта ће рећи, а уста безбожника ригају зло-(Приче Солом.15,28). Чуће Бог све што се рекне, зато треба премишљати шта ће се рећи. А безбожник рига зло, јер му је срце пуно зла. Псовком он излива из себе оно што се накупило у њему. Ако је једна чаша пуна отрова, из ње се не може изливати млеко но отров. Тако је и са срцем човековим; из срца тече на уста оно што има у срцу; ако је добро – добро, ако је зло – зло.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Зато се и вели у Светом Писму: – Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада – (Приче Солом.13,3). Када чуваш ногу своју да не стане у блато, зашто не чуваш уста своја да не ригају блатом? И кад чуваш руку своју од огња, зашто просипаш из уста огањ који пече твоје суседе? Заиста лепши је пред Богом и људима човек нем, него човек који псује. Најузвишенија и најопаснија реч коју је људски језик (од иловаче) научио да изговара јесте реч БОГ, то је реч која означава Онога који је створио свет, дао свету живот и законе, и који има неограничену власт над светом, већу него ковач над секиром, скованом његовим рукама. Ко је, дакле толико умно неразвијен или душевно толико заслепљен да се усуђује узимати узалуд име Божије? Па још хулити на то име! Не знате ли да се без казне не сме хулити име кнеза једне земље? А шта су кнезови земаљски према Богу него ли једна шака сува лишћа? Заиста, и хула на Бога не остаје некажњена. Богохулни народ се кажњава ужасно: болешћу, неродицом, тучом, поплавом, богаљастим породом, помрачењем ума и отврднућем срца. Псовачи не само да трпе зло, него временом постају слуге зла, извежбани војници сатане. Гле, како је мало псовача сатане, а како је много псовача Бога!</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Какво добро очекујете од Бога ви што грдите Бога? Никакво, сем проклетство себе и свога порода, и свога рада и целог свог живота. Неки добри људи веле: псовком се човек понижава до животиње. Није истина. Животиња није толико ниска да хули на Бога, но, напротив, својим потпуним поштовањем Божијег закона, усађеног у њу, животиња прославља Бога. Псовач је нижи од животиње него земља од неба.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Извор:благспот</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b><br />
<br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Књижевна дела</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Николај Велимировић објавио је велики број књижевних дела духовне садржине. У периоду после Другог светског рата његова дела су била забрањена за штампање у Југославији. Тек касних осамдесетих година она почињу овде поново да се штампају, пре тога су углавном штампана у дијаспори заслугом епископа Лаврентија, а затим овамо преношена.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Његова дела су:</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Успомене из Боке, 1904.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Француско-словенска борба у Боки которској 1806-1814 (?) (нем. Französisch-slawische Kämpfe in der Bocca di Cattaro 1806-1814), 1910.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Религија Његошева, 1911.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Изнад греха и смрти, 1914.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Место Србије у светској историји (енг. Serbias place in human history), 1915.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Србија у светлости и мраку (енг. Serbia in light and darkness), 1916.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Патерик Манастира светог Наума, 1925.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Охридски пролог, 1928.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Рат и Библија, 1932.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Емануил: тајне неба и земље: чудесни доживљаји из оба света, 1937.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Три молитве у сенци немачких бајонета, 1945.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Победиоци смрти: православна читања за сваки дан године, 1949.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Земља Недођија: једна модерна бајка, 1950.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Песме молитвене, 1952.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Касијана; наука о хришћанском појимању љубави, 1952.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Диван: наука о чудесима, 1953.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Жетве Господње: од почетка до нашег времена и до краја, 1953.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Постхумно објављена</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Једини Човекољубац: живот Господа Исуса Христа, 1958.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Први божји закон и рајска пирамида, 1959.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• О херојима нашег времена: беседа говорена једног необичног мутног и малодушног дана 1914., 1976.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Омилије на недељна и празнична јеванђеља епископа охридског Николаја, 1976.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Мисионарска писма, 1977.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Српски народ као Теодул, 1984.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Пустињак Охридски, 1986.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Рад на ослобађању отаџбине, 1986.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Косово и Видовдан, 1988.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Молитве на језеру, 1988.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Речи о свечовеку, 1988.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Вера светих: катихизис Источне православне цркве, 1988.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Небеска литургија, 1991.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Три авети европске цивилизације, 1991.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• О Богу и о људима, 1993.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Национализам светог Саве, 1994.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Дивно чудо: приче и поуке, 1995.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Душа Србије, 1995.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Говори српском народу кроз тамнички прозор, 1995.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Индијска писма; Изнад Истока и Запада, 1995.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Нове беседе под Гором, 1995.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Сан о словенској религији, 1996.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Књига о Исусу Христу, 1997.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Устанак робова, 1997.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Духовна лира: празничне песме, 1998.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Оче наш као основа друштвеног живота, 1998.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Символи и сигнали, 1998.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Царев завет, 1999.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Љубостињски стослов, 1999.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Живот светог Саве, 1999.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Цветник, 2001.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Наука о закону, 2003.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• О Европи; Духовни препород Европе, 2003.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Агонија цркве</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Некролози</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Трагедија Србије</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• О Светом Сави</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Религиозни дух Словена</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Словенски револуционарни католицизам</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Европска цивилизација угрожена због болести душе</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Вера и нација</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Нови идеал у васпитању</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Божије заповести</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Средњи систем</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Србија је мала Америка</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• О Православљу</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Мали мисионар</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Рођење Христово</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Васкрсење Христово</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Дела владике Николаја објављена у Русији</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Најновије издање сабраних дела српског владике Николаја Велимировића, недавно је објављено у три тома и тиражу од 5.000 примерака на руском језику у издању Сретењског манастира из Москве. Овај манастир је прошле године такође објавио специјални календар под називом „Година Светог Владике Николаја Српског“. Претходно је објавио и више дела, као што су „Мисионарска писма“ и „Молитве на језеру“.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b><br />
<br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b><br />
<br />
</div>Јована Лолаhttp://www.blogger.com/profile/15102558908731145634noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-4471369702442040597.post-33931325281183490142012-05-14T06:28:00.000-07:002012-05-14T06:28:06.276-07:00Свети Владика Николај (Велимировић)<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on"><br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="http://1.bp.blogspot.com/-m4m5g5W_iPc/T7EIWHhDuCI/AAAAAAAABZc/k6DgJxHpNzM/s1600/uunicolae-velimirovici.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="640" src="http://1.bp.blogspot.com/-m4m5g5W_iPc/T7EIWHhDuCI/AAAAAAAABZc/k6DgJxHpNzM/s640/uunicolae-velimirovici.jpg" width="492" /></a></div><b><span style="font-size: large;">Свети Владика Николај (Велимировић)</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Хришћанска револуција и револуције</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Свети владика Николај Охридски и Жички (световно Никола Велимировић; село Лелић код Ваљева, Кнежевина Србија, 23. децембар 1880/4. јануар 1881 — Либертивил, САД, 18. март 1956) је новоканонизовани српски светитељ.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Био је епископ охридски и жички, истакнути теолог и филозоф</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Заробљеништво за време Другог светског рата</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Капитулација старе Југославије затекла је Николаја у манастиру Жичи. Од првих дана окупације Владика је, као и манастир Жича, делио судбину свога народа.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Николај је ухапшен 1941. године и одмах затворен у манастир Љубостињу, а затим је пребачен у затвор у манастир Војловицу код Панчева и заточен тамо заједно са Патријархом Српским Гаврилом Дожићем, строго контролисани оружаном немачком стражом. (Сачуван је из тих дана, у једној свесци, Николајев „Молбени канон и Молитва“ Пресветој Богородици Војловачкој, као и касније написане, у Бечу јануара 1945. већ познате „Три молитве у сенци немачких бајонета“, забележене на корицама Јеванђеља у Српској цркви у Бечу).</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Дана 14. септембра 1944. године Немци су Владику Николаја и Патријарха Гаврила спровели из Војловице у концентрациони логор Дахау. Тамо су они затворени у посебном делу за високе официре и свештенство (Ehrenbunker), третирани боље од осталих и имали статус посебних заточеника (Ehrenhäftling).[5] У Дахауу остају три месеца, до децембра 1944. године када их Немци ослобађају. Путују заједно са Миланом Недићем и немачким генералом Херманом Нојбахером у Словенију. Патријарх се одатле враћа у земљу, док Николај одлази прво у Аустрију, па потом у Америку.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Америка</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Николај је дошао у Америку током 1946. године, где је од тада чешће побољевао.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Ипак, и у Америци је Николај наставио свој црквени рад, па је путовао по Америци и Канади. Николај је и у Америци наставио своју списатељску и богословску делатност, како на српском тако и на енглеском језику. Из овога времена потичу његова дела „Касијана“, „Земља Недођија“, „Жетве Господње“, „Диван“ и његово последње, недовршено дело „Једини Човекољубац“. Из Америке је стизао да колико може помогне и нашим манастирима и појединцима у старом крају, шаљући скромне пакете и прилоге, нарочито у црквеним стварима и потребама.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Владика Николај је у Америци и повремено предавао: у привременој српској богословији у манастиру Св. Саве у Либертивилу, у њујоршкој Академији Св. Владимира и у руским богословијама Свете Тројице у Џорданвилу и Св. Тихона у Саут Канану, у Пенсилванији. У овој последњој га је и смрт затекла. Из манастира Св. Тихона пренет је затим у манастир Светог Саве у Либертивил и сахрањен крај олтара цркве, на јужној страни 27. марта 1956., уз присуство великог броја православних Срба и других верника широм Америке.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Пренос моштију у Србију</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Много година после смрти његови посмртни остаци су пренети из Либертивила у Лелић 12. маја 1991. године. Сахрањен је у малој цркви у Лелићу, која је његова задужбина.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Канонизација</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">На пролећном заседању Светог архијерејског сабора Српске праволсавне цркве у мају 2003. проглашен је за светитеља. Свечана канонизација обављена је у Храму Светог Саве на Врачару, у Београду, 24. маја 2003. Већ следеће године, епископ шабачко-ваљевски Лаврентије је своју задужбину, манастир Соко близу Љубовије и Крупња, посветио св. Николају. Манастир Соко је освештан 8. маја 2004. године. У овом манастиру постоји и музеј посвећен св. Николају, његова велика биста у дворишту манастира и још једна велика зграда која се зове „Дом св. владике Николаја“ и у којој преко лета бораве учесници „Мобе“.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">(Из Википедије…)</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">– Ја сматрам Христову науку – у смислу учења моје цркве потпуно револуционарном, не само у односу на човека према самом себи. Унутрашња, морална и духовна револуција, јесте револуција хришћанска. То је једина оправдана, корисна, позитивна и конструктивна револуција. Све остало што је Европа назвала револуцијом, јесте обична гомила злочина, већа или мања.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Лекару излечи се сам! Ова Христова реч грми као гром против оних, који с мачем у руци и сопственим гресима у срцу устају против својих ближњих ради отмице било права, или власти, или части, или хлеба.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Више може учинити молитва једног светог човека него бунт једног целог народа. Милосрђе је решило више питања него мач и гнев.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Но ко то може доказати данас младим људима у Европи, који нису ни покушали магију милосрђа, магију службе Богу и магију службе ближњима. Ко то може доказати очајницима, који се из дана у дан кљукају по свима школама несретне Европе мрачном славом спољашњих крвавих револуционара, тј. болесника, који су губави устали са своје постеље да лече остале болеснике.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Ох, млади људи, нека вам само Бог буде у помоћи.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Погрешно је питати, да ли се Христова науке може применити на модеран живот. Христос није дошао да примењује своју науку на један или други период времена него на људе. А људи су и данас исти као и у старо време. Да ли се људи возе на фараонским двоколицама или на аеропланима, то ни најмање не мења наш однос према Христу.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Свети Владика Николај, «Духовне Поуке» (135) Петровград</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">ПРАВИ ПАТРИОТИЗАМ</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Патриотизам је нeзнабожачка реч, и буквално означава љубав према земљи својих отаца. Интересантно је да од свих хришћанских народа, чини ми се, једино Срби имају за патриотизам реч родољубље, која је по смислу ближа Хришћанству. Јер једна је ствар волети своју земљу, а друга волети свој род, то јест људе блиске себи по разним особинама и ознакама.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Родољубље значи ограничено човекољубље оно није у пуној мери хришћанско човекољубље, али с друге стране није ни земљољубље.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Право родољубље је школа за широко хришћанско човекољубље. Ми се морамо прво школовати да волимо ближње, да би смо доцније научили волети и даљне. Нажалост, родољубље у Европи данас више долази до негативна израза него до позитивна, тј. Више се изражава мржњом према суседним народима него љубављу према свом сопственом народу. Право родољубље не укључује ни мало мржње према суседном народу. Није највећи родољуб француски онај који највише мрзи Немце, ни јапански онај ко највише мрзи Американце.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Родољубље треба ценити по величини љубави, а не по величини мржње, иначе промашава циљ и обраћа се у мрачни шовинизам, тешку болест Европљана којој се Азијати ругају.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Знај, млади човече, да твој народ с правом очекује твоју љубав према њему. Не заборави ни свој дуг благодарности према народу, кроз чији си језик, обичај, установе и искуство и ти дошао до индивидуалног израза као човечија личност. Но не заборави, с друге стране, да је твој народ само једна грана на дрвету човечијег рода, на дрвету које је једна и иста Рука посадила. Та рука држи сунце, којим обасјава цело дрво, очекујући од сваке гране плод свој и време своје.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Псовка у нашем народу</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Замислите један извор из кога би до подне извиралоа бистра вода, а од подне би текао гној. Таква су уста у човека који се час моли Богу а час псује. Ваљда нема народа који тако страшно псује као наш народ. Један француски официр, који је био са нашом војском на Солунском фронту, говорећи у Паризу о нашем народу рекао је да код нас постоји беспримеран обичај псовања светиње. Псовка је као проказа на овом народу. Као од губе, сав се народ огубао псовком. Кад пљусак кише падне на тебе и вола твога, ти псујеш а во твој ћути. Зашто онда ти сам псујеш а во трпи и ћути? Или има вајде од псовке или нема. Ако има, научи и вола свога да псује; ако нема, зашто ти не научиш од вола свога да ћутиш и трпиш?</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">У Светом Писму пише: -Срце праведниково премишља шта ће рећи, а уста безбожника ригају зло-(Приче Солом.15,28). Чуће Бог све што се рекне, зато треба премишљати шта ће се рећи. А безбожник рига зло, јер му је срце пуно зла. Псовком он излива из себе оно што се накупило у њему. Ако је једна чаша пуна отрова, из ње се не може изливати млеко но отров. Тако је и са срцем човековим; из срца тече на уста оно што има у срцу; ако је добро – добро, ако је зло – зло.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Зато се и вели у Светом Писму: – Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада – (Приче Солом.13,3). Када чуваш ногу своју да не стане у блато, зашто не чуваш уста своја да не ригају блатом? И кад чуваш руку своју од огња, зашто просипаш из уста огањ који пече твоје суседе? Заиста лепши је пред Богом и људима човек нем, него човек који псује. Најузвишенија и најопаснија реч коју је људски језик (од иловаче) научио да изговара јесте реч БОГ, то је реч која означава Онога који је створио свет, дао свету живот и законе, и који има неограничену власт над светом, већу него ковач над секиром, скованом његовим рукама. Ко је, дакле толико умно неразвијен или душевно толико заслепљен да се усуђује узимати узалуд име Божије? Па још хулити на то име! Не знате ли да се без казне не сме хулити име кнеза једне земље? А шта су кнезови земаљски према Богу него ли једна шака сува лишћа? Заиста, и хула на Бога не остаје некажњена. Богохулни народ се кажњава ужасно: болешћу, неродицом, тучом, поплавом, богаљастим породом, помрачењем ума и отврднућем срца. Псовачи не само да трпе зло, него временом постају слуге зла, извежбани војници сатане. Гле, како је мало псовача сатане, а како је много псовача Бога!</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Какво добро очекујете од Бога ви што грдите Бога? Никакво, сем проклетство себе и свога порода, и свога рада и целог свог живота. Неки добри људи веле: псовком се човек понижава до животиње. Није истина. Животиња није толико ниска да хули на Бога, но, напротив, својим потпуним поштовањем Божијег закона, усађеног у њу, животиња прославља Бога. Псовач је нижи од животиње него земља од неба.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Извор:благспот</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b><br />
<br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Књижевна дела</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Николај Велимировић објавио је велики број књижевних дела духовне садржине. У периоду после Другог светског рата његова дела су била забрањена за штампање у Југославији. Тек касних осамдесетих година она почињу овде поново да се штампају, пре тога су углавном штампана у дијаспори заслугом епископа Лаврентија, а затим овамо преношена.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Његова дела су:</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Успомене из Боке, 1904.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Француско-словенска борба у Боки которској 1806-1814 (?) (нем. Französisch-slawische Kämpfe in der Bocca di Cattaro 1806-1814), 1910.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Религија Његошева, 1911.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Изнад греха и смрти, 1914.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Место Србије у светској историји (енг. Serbias place in human history), 1915.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Србија у светлости и мраку (енг. Serbia in light and darkness), 1916.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Патерик Манастира светог Наума, 1925.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Охридски пролог, 1928.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Рат и Библија, 1932.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Емануил: тајне неба и земље: чудесни доживљаји из оба света, 1937.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Три молитве у сенци немачких бајонета, 1945.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Победиоци смрти: православна читања за сваки дан године, 1949.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Земља Недођија: једна модерна бајка, 1950.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Песме молитвене, 1952.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Касијана; наука о хришћанском појимању љубави, 1952.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Диван: наука о чудесима, 1953.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Жетве Господње: од почетка до нашег времена и до краја, 1953.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Постхумно објављена</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Једини Човекољубац: живот Господа Исуса Христа, 1958.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Први божји закон и рајска пирамида, 1959.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• О херојима нашег времена: беседа говорена једног необичног мутног и малодушног дана 1914., 1976.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Омилије на недељна и празнична јеванђеља епископа охридског Николаја, 1976.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Мисионарска писма, 1977.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Српски народ као Теодул, 1984.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Пустињак Охридски, 1986.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Рад на ослобађању отаџбине, 1986.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Косово и Видовдан, 1988.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Молитве на језеру, 1988.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Речи о свечовеку, 1988.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Вера светих: катихизис Источне православне цркве, 1988.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Небеска литургија, 1991.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Три авети европске цивилизације, 1991.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• О Богу и о људима, 1993.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Национализам светог Саве, 1994.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Дивно чудо: приче и поуке, 1995.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Душа Србије, 1995.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Говори српском народу кроз тамнички прозор, 1995.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Индијска писма; Изнад Истока и Запада, 1995.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Нове беседе под Гором, 1995.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Сан о словенској религији, 1996.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Књига о Исусу Христу, 1997.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Устанак робова, 1997.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Духовна лира: празничне песме, 1998.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Оче наш као основа друштвеног живота, 1998.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Символи и сигнали, 1998.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Царев завет, 1999.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Љубостињски стослов, 1999.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Живот светог Саве, 1999.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Цветник, 2001.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Наука о закону, 2003.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• О Европи; Духовни препород Европе, 2003.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Агонија цркве</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Некролози</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Трагедија Србије</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• О Светом Сави</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Религиозни дух Словена</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Словенски револуционарни католицизам</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Европска цивилизација угрожена због болести душе</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Вера и нација</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Нови идеал у васпитању</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Божије заповести</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Средњи систем</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Србија је мала Америка</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• О Православљу</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Мали мисионар</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Рођење Христово</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">• Васкрсење Христово</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Дела владике Николаја објављена у Русији</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;">Најновије издање сабраних дела српског владике Николаја Велимировића, недавно је објављено у три тома и тиражу од 5.000 примерака на руском језику у издању Сретењског манастира из Москве. Овај манастир је прошле године такође објавио специјални календар под називом „Година Светог Владике Николаја Српског“. Претходно је објавио и више дела, као што су „Мисионарска писма“ и „Молитве на језеру“.</span></b><br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b><br />
<br />
<b><span style="font-size: large;"><br />
</span></b><br />
<br />
</div>Јована Лолаhttp://www.blogger.com/profile/15102558908731145634noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-4471369702442040597.post-18050346347412517802012-04-09T01:19:00.000-07:002012-04-09T01:19:49.808-07:00СПАСОНОСНОСТ СВ. ТАЈНЕ ПОКАЈАЊА ИЛИ ИСПОВЕДАЊЕ ГРЕХОВА<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<br /></div>Јована Лолаhttp://www.blogger.com/profile/15102558908731145634noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-4471369702442040597.post-22051704398073717702012-04-09T01:15:00.001-07:002012-04-09T01:15:36.387-07:00АКАТИСТ светитељу НИКОЛАЈУ СРБСКОМ и свеправославном празнује се 20. априла (03. маја)<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://2.bp.blogspot.com/-a312zMuDjLQ/T4KaN2dj8gI/AAAAAAAABKg/Nl6gVxOqDeE/s1600/CB7-14.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="640" src="http://2.bp.blogspot.com/-a312zMuDjLQ/T4KaN2dj8gI/AAAAAAAABKg/Nl6gVxOqDeE/s640/CB7-14.jpg" width="428" /></a></div>
<span style="font-size: large;"><b>Кондак 1.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Златоусти епископе, пети еванђелисте и велики пророче православља, Николаје србски, пошто имаш слободу пред Господом, моли се за нас, и све нас облагороди, у правоверју и правоживљењу руководи, да би ти клицали:</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, Николаје србски, пети еванђелисте и велики пророче православља!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Икос 1.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Творац свеколике твари тебе избра, свеблажени светитељу, Николаје, као милозвучну трубу благовести Спаса, свиралу духовну преумилног гласа. Твоја златоуста слова, чесни оче, учмале нам душе ободрују, злате, и пророштва твоја мелем су за душу, и за боли тела. Твојим златоустим словима све нас научи да ти кличемо:</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, Лелића твога звездо сјајна, и манастира твога који је источник чудеса са вишњих небеса!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, ваљевског краја молитвениче моћни!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, србског рода кормилару и србске цркве куло светиљо, која нам показујеш путе!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Раруј се, Мучениче Нови, од фашиста пострадали, а по смрти од утописта омрзнути!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, јер си злогласни логор у ком си заточен био, својим крвавим знојем осветио!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, јер си се, за онога који те је у логор прогнао усрдно молио, да се сродница његова у манастиру који ће носити твоје име, као инокиња подвизава!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, Николаје србски, пети еванђелисте и велики пророче православља!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Кондак 2.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Видевши те многи, како ангело подобно живиш, и светлиш као светионик на пучини мора, и душама нашим обезбеђујеш мирно пристаниште, прослављају те као путевођу, благовесника, и једног од највећих пророка православља, а Господу своме кличу: Алилуја!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Икос 2.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Европа кад виде тебе, Николаје, мудријег од многих учитеља сујетне мудрости, дару премудрости задиви се твоме, кога си стекао од Господа свога, србска црква кад те, Златоусти виде, умилне ти химне преузноси, поје, богомољци тебе и у звезде кују, као путевођу свог тебе поштују:</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>О, радуј се, јер си пре других видео да Европа пати, да је једва жива!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>О, радуј се, јер си у њеној болести, синдром фарисејски и садукејски препознао!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, јер си нових фарисеја европских и светских делатност прозрео!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, јер си увидео да коров комунистички, социјалистиочки - утопистички, целом свету, а највише Русима и Србима крв на сламку пије!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, јер си богомољцима твојим које си водио и руководио, говорио, да су пост и молитва два крила душе човекове!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, јер си сав еванђелски подвиг сводио на пост и молитву, без кога се не може напредовати, у духовном животу!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, Николаје србски, пети еванђелисте и велики пророче православља!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Кондак 3.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Благодатном силом која се изливала на верне преко живе речи и пера, будио си успаване савести многих, да би врлинско живљење заволели и Господу клицали Алилуја!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Икос 3.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Ко ће од нас земни моћи да опева висине и дубине твога богословља, и мноштво трудова и подвига твојих. Анђелске хвале си достојан. Имајући велику љубав према теби усуђујемо се да ти кличемо:</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, јер списима својим и дан данас проповедаш!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, јер си приступачним народним језиком обичном народу показивао пут спасења!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, јер си узвишеним стилом мудрацима светским објављивао небеску мудрост!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, јер си попут Господа, за своје ученике бирао богоносне чисте душе, који су као благовесници, Духом светим били руковођени!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, јер си знао, да је мудрост овога света ништавна пред Богом, те си се умудрио небеском мудрошћу!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, Николаје србски, пети еванђелисте и велики пророче православља!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Кондак 4.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Бура мисли многих у души ми стоји, како да опевам врлине и речи, којима се паства лечи од свих боли. Да Господу своме Алилуја поје, да Господу кличе и свог Бога воли.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Икос 4.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Сазнавши о теби многи, нови светитељу србски, и свеправославни, Николаје, хранили су се и појили твојим корисним поукама, и враћајући се на прави пут који води у живот вечни, и задовољни ти вапијали:</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, путевођо роду србском, крстоносном!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, јер си по целом свету и речју и пером православље светосавског духа проповедао!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, јер су твоји богомољци, попут рибара галилејских били громогласне трубе благочешћа!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, јер су облагодаћени богомољци србски, тобом вођени и руковођени, и молитвама твојим крепљени, неустрашиво еванђеље проповедали, да им се сав свет дивио!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, јер савета твојих богомудрих и пророштава увек ћемо се сећати!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, Николаје србски, пети еванђелисте и велики пророче православља!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Кондак 5.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Јавио си се, златоусти еванђелисте, проповедниче покајања, и пророче православља, као од Бога вођена звезда, ти си, која по целом свету ходи, и паству, својим златоустим словима ка спасењу води, ка спасењу води, да је облагороди, и да Господу кличе: Алилуја!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Икос 5.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Видећи те протојереј Вукашин, веома милостивог попут Николаја Мирликиског, када си преко њега милостињу делио, да би и њега милостињи научио и да би испунио речи Господње, што да десница да не зна левица твоја. Отац Вукашин је прославио Бога који има тајне милостиве слуге твоје. И ми теби милостивом првопрестолнику кличемо:</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, јер си своју епископску плату нерадо примао, и нишчима је раздава!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, јер си протојереју Вукашину новац давао да он место тебе милостињу дели. У кога си погледао, ономе је новчану помоћ давао, јер си као пророк Божији свачију невољу и потребу духом видео!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, јер си једном, који је на улици од тебе ципеле тражио, одмах своје скинуо и дао, а сам обичне сеоске опанке обуо!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, јер је немогуће поменути сва доброчинства твоја!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, јер су, милостиње твоје, светитељу Николаје, и коленопреклоне молитве које си, за пријатеље и непријатеље чинио!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, ктиторе лелићког храма и обновитељу многих цркава и манастира!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, Николаје србски, пети еванђелисте и велики пророче православља!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Кондак 6.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Многи су те, светитељу Николаје, преко твојих књига упознали. На многима су се испунила пророштва твоја, и многи су осетили молитвену помоћ твоју. Док си сужањ био, Србкињи са парализованом вилицом си попут апостола рекао: Сребра и злата немам, а оно што имам дајем ти; молитвама Николаја Мирликијског оздрави. У Лелићу је један болесник штаке заборавио и отрчао да би превоз ухватио, кличући Богу: Алилуја!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Икос 6.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Врлинским живљењем си Богу угодио. За непријатеље си се, попут Силуана Атонског молио. Децу си посебно волео и многа сиротишта основао. Она су те својим деком звала. Са њима си последњи комад хлеба делио, и многа им писма писао. Видећи ширину душе и срца твога, ми те славимо:</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, јер си и нама пример милосрђа показао!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, јер си ради милостивог срца блаженство и на земљи и на небу стекао!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, јер си у Хиландару поново општежиће увео, и ради тога силних невоља имао!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, јер је клеветнику твоме, који је светогорској полицији наредио да те под стражом пешице до пристаништа изгнају, језик отпао!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, јер си неуморном делатношћу заговорнике конкордата у Србији ућуткао, а православље попут св. Саве поново утврдио!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, јер си безбожје и кривоверје неућутно изобличавао!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, Николаје србски, пети еванђелисте и велики пророче православља!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Кондак 7.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Желећи да Србаље утврдиш у вери, ти си неуморно о правоверју зборио, и против безбоштва и кривоверја борио. Европска си и светска лажна богомољства разоткривао, а истинско богомољство и истинску веру исповедао. Као истински богоносац по сведочењу по смрти твојој црквењака твога, си и затворена врата црквена молитвом откључавао, а то чудо је твој црквењак после дуго времена објавио, да би сви који сазнају за ово предивно чудо клицали Господу Алилуја!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Икос 7.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Видећи у теби Божјег изабраника, многи су те следили, и сада те следе, јер свима си био узор скромности и смирења. У кудељној мантији си на разговор краљу ишао, са небеским Царем си смиреноумно зборио, Свето Писмо препевавао, ради тога ти кличемо:</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, нови Давиде србски, јер си многе духовне песме написао!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, јер си једном док си за време Првог светског рата на Ади београдској био, редове војске која је у паници бежала збио, да би непријатеља потиснула, да би се народ без панике безбедно повући могао!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, лиро духовна, јер си по Духовној Лири Дамаскину сличан!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, нови богослове србски!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, јер си у стиху и прози славословио, и благовести еванђелске благовестио, прослављајући Господа!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, јер си попут Златоуста највишу државну власт када је погрешно радила изобличавао!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, јер те је анђео чувар од хиљаду смрти сачувао!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, Николаје србски, пети еванђелисте и велики пророче православља!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Кондак 8.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Благородне лозе, изабрани грозде, Николаје србски и свеправославни, Преслатки се Господ кроз тебе прослави. После мученичке смрти краља србског Александра, савремени гусари из Ватикана су поткупили намесника србског, да конкордат са Римом спроведе и унију са Ватиканом установи. Ти си се неустрашиво борио пролазећи широм Србије и Југославије, налазећи се и у смртној опасности, само да правоверје у Србији сачуваш, да би Србаљи у правоверју и правоживљењу клицали Богу: Алилуја!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Икос 8.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Ваистину си се, док си био на овом свету, о свима бринуо, као да ниси био од овога света. Имао си много непријатеља али и пријатеља. Пријатељ си Божји, и светаца Божијих био, о којима си у Прологу и у другим књигама писао. Сличним си животом и ти живео, као древни пророци поучавао и карао, и о својој се пастви неуморно старао. Ми ти захвални кличемо:</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, јер си краља мученика прослављао, и монархију као Божију установу прижељкивао!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, јер си нечастиве силе огорчио, да си их свуда потирао и сатирао!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, јер си своје робовање без роптања подносио!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, јер си у Дахау мученички венац добио, и кроз невоље се Господу још више приближио!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, јер ти се у тамници Преслатки Господ јавио и укрепио те и утешио!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, јер си у тамници, а и касније, Сатану посрамњивао, а душу још више обожио и оврлинио!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, јер си и по смрти од барјактара врага омрзнут био, да ти Срби ни мртвом дуго у Србију нису дали доћи!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, Николаје србски, пети еванђелисте и велики пророче православља!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Кондак 9.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Ни мудраци земни не могу да схвате, како се на гробу твоме у далекој земљи могла чути песма анђела, и како се пророштва твоја која су пре много година изречена обистинила, да су молитве твоје мелеми на ране болних, који исцељени вапију Богу: Алилуја!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Икос 9.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Ни најречитији говорници не могу ти против стати, Златоусте нови, јер твоја мудрост није од овога света. Она је благодат, благо дано од онога света, којим и нас облагодаћујеш да ти кличемо:</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, јер си мудрији од могих мудраца, чије мудровање није по Богу!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, јер си ради аскетског живљења окрилатио, да ти је душа још за живота на земљи са Господом и анђелима и светима зборила, и силном љубављу према Господу и угодницима Његовим горела!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, јер си многе ноћи и дане у молитви проводио!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, јер, и ако живећи у свету, затворнички си живот водио!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, јер си од Господа, Који те је веома заволео, и дар пророштва добио, да си један од највећих пророка православља постао!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, Николаје србски, пети еванђелисте и велики пророче православља!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Кондак 10.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Желећи да спасеш душу, тело си своје потчинио духу, да те је дух свети облагодатио, да су демони од твојих моштију у страху из људи бежали, и друге болести молитвама твојим губиле снагу, и да су исцељени Тројичном Богу непрестано клицали: Алилуја!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Икос 10.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Преблажени оче и нови србски чудотворче, ти си тврђава оних који ти притичу да се за њих молиш Господу Који нам снагу даје. Нас убоге у врлинама ослободи од свих невоља, најезде туђинаца и међусобног рата, и измоли нам погодно време за све, без штетних зрачења, и нас сачувај од сваке невоље да ти кличемо:</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, јер си непоколебиво јело гладнима правде!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, јер си неисцрпно пиће жеднима вечног живота!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, јер нас од метежа и рата чуваш!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, ти који од уза и ропства ослобађаш, јер си и сам сужањ био!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, јер си многе од различних невоља избављао!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, јер тобом покајници живот вечни стичу!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, Николаје србски, пети еванђелисте и велики пророче православља!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Кондак 11.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Преблажени Николаје србски, ти си у изгнанству о роду свом мислио и себе и друге тешио говорећи: Кад кућа гори она се гаси споља. Вољене Србе си молитвено крепио, и за њих се молио да им држава једног дана поново чврсто на ноге стане. Да Србаљи, после дугогодишњег лутања и падања, поново очи своје подигну у небо, и Господу кличу: Алилуја!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Икос 11.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>У послератном мраку, када су безбожници себе авангардом радничке класе сматрали, и све Христово исмевали и затирали, усред Ваљева на зидинама древног манастира Градца стадион начинили и њиме се поносили. И осим Хлеба Живота, само су земаљског хлеба и игара тражили, а у србским школама мајмуна на узвишено постоље поставили, и као родоначелника га именовали. О свему томе си у далекој земљи слушао и сузе ронио, и за Србе се и остале страдалце молио, да издрже до краја, и истински се надао да ће нас Господ ради светих предака ипак на крају сачувати, и зато ти ми кличемо:</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, свих утопија потопитељу!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, православља и светосавља благовесниче!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, јер си јасније од многих, религију такозваног Новог светског, сатанског поретка, препознао и изобличавао!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, јер се опет почело о твом врлинском живљењиу зборити, да многи о теби са љубављу проповедају и у твој манастир у Лелићу хитају!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, Николаје србски, пети еванђелисте и велики пророче православља!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Кондак 12.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>У свим делима твојим види се прст Божији, и благодат Божија се кроз тебе јавља, Николаје Нови, стубе православља. Иконе нам твоје помажу у муци, свете мошти твоје нечастиве косе, и победе над врагом свакодневно односе. И ми из захвалности Богу који те порославио кличемо: Алилуја!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Икос 12.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Опевајућ дела твоја за живота твога, и молитве топле које чине чуда, а и после смрти многа чуда теку, из Лелића твога слуго Вишњег Бога. Због тога ти вапијемо:</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, јер си наш нови кладенац чудеса!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, бањо Витездо ваљевског краја!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, србских земаља одбрано и надо!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, кличе ти презахвално стадо!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, свих врлина огледало!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, небеских служитеља сажитељу!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Радуј се, Николаје србски, пети еванђелисте и велики пророче православља!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Кондак 13.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Светитељу Николаје србски, смилуј се на род свој и све православне, да их нечасниви не улови у своје спремњене мреже, у ова мутна апокалиптичка времена. Прими ово данашње приношење и молитвама твојим избави нас од вечних мука, да би ти клицали: Алилуја!</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>(Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.)</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Молитва светитељу НИКОЛАЈУ СРБСКОМ и свеправославном</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>Нови Златоусте, пети еванђелисте, и велики пророче православља, не заборави нас, рода свог се сети, и свих православних, Николаје свети. Да се сви који ти кличу избаве од сваке невоље и муке. Да у правоверју и правоживљењу дане проживе. Да нам ота x бина наша буде далеко од нових јереси и раскола, а и ако их буде, молитвама твојим да изгубе снагу. И да конкордати са Ватиканом и врагом само давна прошлост буду. Да се увек, попут тебе, и попут светог кнеза Лазара, опредељујемо за небеско царство. Да нам се род србски сложи, умножи и обожи, и да сви Србаљи буду народ Божји. Да се само Господу и свецима Божијим клањамо, и да се пред непријатељима нашим никада не склањамо, имајући чврсту веру и наду у Божију помоћ, и твоје свете молитве, и да непријатеље вере и отечества побеђујемо, и да непријатељи наши побегну што даље могу, а ми да захвалимо теби за молитве твоје и твоме и нешем Цару и Богу узносимо хвале. Јер Њему приличи свака слава част и поклоњење, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова. Амин.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b><br /></b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>сатворио на Видовдан, 2000. л.Г.</b></span><br />
<span style="font-size: large;"><b>свештеник Марјан Кнежевић</b></span><br />
</div>Јована Лолаhttp://www.blogger.com/profile/15102558908731145634noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-4471369702442040597.post-60450438471704357772012-02-21T07:38:00.000-08:002012-02-21T07:38:35.116-08:00ПЛОДОВИ МОЛИТВЕ СХИИГУМАН ХАРИТОН ВАЛААМСКИ<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on"><br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="http://3.bp.blogspot.com/-4Vah4KcUrHo/T0O6bvrBEqI/AAAAAAAABKA/J9txC3ccgNQ/s1600/8072011-TihBM2.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="265" src="http://3.bp.blogspot.com/-4Vah4KcUrHo/T0O6bvrBEqI/AAAAAAAABKA/J9txC3ccgNQ/s400/8072011-TihBM2.JPG" width="400" /></a></div><div style="font-family: 'Palatino Linotype', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><b><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;">74. Први плодови молитве се састоје од пажње и умилења. Ови плодови се појављују пре свих других од сваке молитве која се правилно твори, а пре свега од Исусове молитве, која је изнад сваког појања псалама и другог молитвословља. Од пажње се рађа умилење, а од умилења се продубљује пажња. Они се сливају, рађајући једно друго; они молитви дају дубину, постепено оживљавајући срце; они јој дају чистоту, отклањајући расејаност и сањарење. Као и истинска молитва пажња и умилење су дарови Божији.</span></b></div><div style="font-family: 'Palatino Linotype', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><b><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;">75. Знајте да пажња никада не сме да напушта срце. Али дело у срцу понекад бива само умно - само га ум твори, а понекад и срдачно, то јест и почиње се и наставља са топлим осећањем. Ово није закон само за отшелнике, већ за све оне који чиста срца треба да стоје пред Богом и да пред Њим раде, то јест, за све хришћане. Ум се умара када изговара речи молитве. Тада се молите без речи - падните ничице у мислима у срцу пред Господом предајући Му се... То ће и бити права молитва, а реч је само изражава... и она је увек слабија од саме молитве пред Богом.</span></b></div><div style="font-family: 'Palatino Linotype', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><b><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;">Срдачна молитва никада није преурањена. Она је почетак дела. Њеним утврђивањем у срцу напредује дело Божије. Треба је развијати не жалећи труда. Бог, када види труд, даје оно што се тражи. Права молитва не бива производ самог човека: она је дар Божји. Тражите и наћи ћете! То што нисте користили вештачки начин укорењивања молитве - није штета. Овај начин није неизбежан; и без њега се може. Није главни положај тела, већ унутрашње устројство. Све дело се састоји у томе: "Стајати пажњом у срцу и гледати ка Богу, или вапити." - Нисам срео још никога ко би одобравао овај вештачки метод. Преосвећени Игњатије и о.Макарије Оптински га такође не одобравају.</span></b></div><div style="font-family: 'Palatino Linotype', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><b><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;">76. Умешно делање Исусове молитве... увек је творити једноставно с пажњом у срцу или хођење са сећањем на Бога, јесте наш труд и сам по себи има свој природни - а не благодатни - плод. Овај плод јесте сабраност мисли, страхопоштовање и страх Божји, сећање на смрт, умирење помисли и извесна срдачна топлота. Све су то природни плодови унутрашње молитве. Ово човек треба добро да запамти да не би трубио пред собом и пред другима и да се не би надимао.</span></b></div><div style="font-family: 'Palatino Linotype', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><b><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;">Док су у нама само природни плодови не вредимо ни паре, и у суштини, и по суду Божијем. Вредимо када дође благодат. Јер када она дође ууправо то ће значити да нас је Бог погледао милостивим оком...</span></b></div><div style="font-family: 'Palatino Linotype', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><b><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;">У чему се заправо испољава ово дејство благодати не могу вам рећи, али несумњиво је да она не може доћи пре него што се појаве сви горе наведени плодови унутрашње молитве.</span></b></div><div style="font-family: 'Palatino Linotype', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><b><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;">77. Плод молитве је сабраност пажње у срцу и топлина. Ово је природно дејство. То свако може да достигне. И ову молитву треба да твори свако, не само монах, већ и мирјанин.</span></b></div><div style="font-family: 'Palatino Linotype', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><b><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;">Ово није неко компликовано дело, већ једноставно. И Исусова молитва сама по себи није нека чудотворна, већ је као и свака друга кратка молитва - словесна, дакле, спољашња. Али она може да пређе у умну и срдачну... све природним путем. Што је од благодати - на то треба чекати, јер се то ни на који начин не може освојити.</span></b></div><div style="font-family: 'Palatino Linotype', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><b><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;">Оно што су вам писали да прво треба очистити страсти односи се на узвишену созерцатељну молитву, а ово је једноставна молитва..., која ипак, може да доведе до узвишене молтиве.</span></b></div><div style="font-family: 'Palatino Linotype', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><b><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;">Да би бављење њоме било успешно сваки пут када јој приступате треба све да оставите да би срце било апсолутно слободно од свега, да у пажњи не штрчи ни неко лице, ни посао, ни ствар. Све то треба истерати у ово време. Када завршите правило не треба да напуштате ову молитву никада, већ чим будете слободни, одмах да је се прихватите.</span></b></div><div style="font-family: 'Palatino Linotype', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><b><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;">За време богослужења треба пажљиво слушати службу... стојећи с пажњом тамо где се твори Исусова молитва. А када се нешто неразумљиво чита и поје треба творити ову молитву.</span></b></div><div style="font-family: 'Palatino Linotype', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><b><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;">78. Не заборављајте да се не треба ограничавати само механичким понављањем речи Исусове молитве. То човека неће никуда одвести осим до механичке навике да ову молитву понавља језиком, а да чак ни не размишља о њој. Наравно, ни ово није лоше, али то представља најудаљенију спољашњу периферију овог дела.</span></b></div><div style="font-family: 'Palatino Linotype', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><b><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;">Суштина ствари је свесно стајање у присуству Господа са страхом, вером и љубављу. Ово расположење је могуће и без речи. Њега и треба утврдити у срцу пре свега. Речи ће доћи касније да би се само на томе задржала пажња и продубила она осећања и расположења.</span></b></div><div style="font-family: 'Palatino Linotype', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><b><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;">79. Исусова или нека друга кратка молитва је добра ствар ако се језик на њу навикне. Постарајте се само притом да пажњу не држите у глави, већ у срцу и будите тамо не само за време стајања на молитви, већ и у свако време. Потрудите се да створите у срцу као неку раницу... Стални труд ће то брзо учинити. Ту нема ничег нарочитог. То је природна ствар (то што ће се појавити раница). Међутим, од тога ће бити и више сабраности. А главно је да Господ видећи труд дарује и Своју помоћ и благодатну молитву. Тада ће у срцу све кренути својим током.</span></b></div><div style="font-family: 'Palatino Linotype', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><b><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;">80. Плашите се да не паднете у духовно сластољубље? Откуд оно овде?! Јер не твори се молитва ради сласти, већ зато што је дужност да се на овај начин служи Богу; а сласт је обавезна принадлежност истинског служења. Осим тога, у молитви је главно стајање пред Богом умом у срцу, с побожношћу и страхом који отрежњује и истерује сваку настраност и који у срцу насађује бол пред Богом. Ова осећања: страх Божји и бол, или срце скрушено и смирено јесу главне црте праве унутрашње молитве и проба сваке молитве, на основу њих треба судити да ли наша молитва иде онако како треба или како не треба. Када они постоје - молитва је ваљана. Када их нема - није у реду, и треба је вратити на прави пут.</span></b></div><div style="font-family: 'Palatino Linotype', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><b><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;">Када их нема сласт и топлина могу да изазову надменост, а то је духовна гордост... и то ће бити погубна прелест. Тада ће сласт и топлина отићи; остаће само сећање на њих... а душа ће и даље мислити да их има. - Овога се бојте и више разгоревајте страх Божји, смирење и падање ничице пред Богом с болом, ходећи увек у присуству Божијем. Ово је главно!</span></b></div><div style="font-family: 'Palatino Linotype', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><b><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;">Срдачна топлина о којој пишете је добро стање. И треба је чувати и подржавати. Када ослаби, треба је распламсавати као што ви радите: сабирати се што јаче у себи и вапити ка Господу. Да не би одлазила треба избегавати расејавање мисли и утисака на осећања која нису у складу са овим стањем, треба избегавати да се срце прилепи за било шта видљиво и никаква брига не сме да прогута сву пажњу. Пажња пак према Богу нека буде стално и напетост тела нека не попушта, мирно, као војник у строју. Главно је: молити Господа да продужи ову милост.</span></b></div><div style="font-family: 'Palatino Linotype', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><b><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;">Што се тиче питања да ли је то то, једном заувек усвојите правило да таква питања одагнавате без жалости, чим се роде. То је вражији накот. Ако се задржите на овом питању непријатељ ће одмах дати и одговор: о, наравно, то је то... Сила си - свака ти част! - Затим ће се делија попети на штуле, почеће да умишља да је нешто велико, а друге ће презирати. И благодат ће отићи, али ће га непријатељ држати у мисли да је она са њим. И ово је: мисли да има, а нема ништа (мнитсја имјети, тогда как ничего нет). Свети оци су написали: "Немој мерити себе." А ако човек узме и реши ово питање значи да приступа мерењу себе: колико сам порастао. Изволите бежати од овога као од ватре.</span></b></div><div style="font-family: 'Palatino Linotype', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><b><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;">82. Права топлина је дар Божји; али постоји и природна топлина, плод сопствених напора и слободног расположења. Оне су једна од друге удаљене као небо од земље. Каква је топлина у вама - не види се. Касније ће се открити.</span></b></div><div style="font-family: 'Palatino Linotype', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><b><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;">"Мисли су ме умориле, не дозвољавају да се зауставим пред Богом." То је знак да је то ваша топлина, а не Божија. Први плод Божије топлине јесте сабраност мисли и њихова стална устремљеност ка Богу. Овде се дешава исто што и са крвоточивом женом. Код ње је било: ста ток крове... а овде се зауставља течење помисли. Шта је потребно? Одржавајући своју природну топлину не сматрати је за нешто вредно, већ само за извесну припрему за Божију топлину. Затим, треба осећати бол због оскудности Божијег дејства у срцу и у болу непрестано молити Господа: "Милостив буди! Не отврати Лица Твојего!.. Просвјети Лице Твоје!.." Уз ово треба повећати телесна лишавања... у храни, у сну, послу и слично. Сва дела треба предати у руке Божије.</span></b></div><div style="font-family: 'Palatino Linotype', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><b><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;">83. Од тренутка када се ујутру пробудите постарајте се да се саберете и да разгорите топлину. Ово сматрајте за своје нормално стање. Чим овога нема знајте да у вама нешто није у реду. Кад се ујутру доведете у такво стање сабраности и топлине треба све да чините да никако не разорите своје унутрашње расположење, а колико је у вашој моћи треба да чините оно што подржава ово стање, а оно што га растројава ни у ком случају не треба чинити: јер би то значило бити сопствени непријатељ... Одредите себи као закон да чувате сабраност и топлину, стојећи умом пред Господом. Онда ће се само показати како треба да се ради или шта човек себи треба да дозволи, а шта не треба.</span></b></div><div style="font-family: 'Palatino Linotype', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><b><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;">Свемоћни помоћник у овоме јесте Исусова молитва. На њу се треба навићи тако да се она непрестано изговара тамо где се налази срце. А да би се човек навикао треба да се потруди. Сада се латите тог посла. Или сте већ упознати са њим? - Чинило ми се да ову молитву творите само на правилу. На правилу она иде по свом реду, али је обавезно треба творити док човек седи, хода, једе, ради. Ако се она не држи јако у срцу могуће је да човек све остави и да се само њоме бави док се она у њему не укорени. То је проста ствар. Треба стати пред иконама у молитвеном положају (може да се седне) и када се пажња спусти тамо где се налази срце, онда тамо треба лагано творити Исусову молитву уз сећање на присуство Божије. Тако треба чинити пола сата, сат или више. Прво је тешко, а када се стекне навика све ће се одвијати природно, као дисање.</span></b></div><div style="font-family: 'Palatino Linotype', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><b><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;">Уз овакво унутрашње устројство у вама ће почети и умни живот, или како кажу, умно делање. Прва ствар овде јесте захтевање чистоте савести, да она човека не прекорева не само пред Богом, већ ни пред њим самим, чак ни пред стварима. Зато, чим се у мислима или речи појави нешто што смућује савест, одмах се у себи треба кајати пред Господом Који све види и Који ће умирити савест.</span></b></div><div style="font-family: 'Palatino Linotype', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><b><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;">Остаје само борба с помислима које ће мало мало зујати као досадни комарац. Сами се учите како да са њима изађете на крај. Искуство је наука. Рећи ћу вам једно: обично се помисли ковитлају у глави. Оне су празне. Али ви пазите на оне које се као стрела забадају у срце и остављају тамо траг као ожиљак. Одмах се приберите и изгладите овај траг молитвом ставивши на његово место супротно осећање. Када се чува топлина ови случаји су ретки и слаби.</span></b></div><div style="font-family: 'Palatino Linotype', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><b><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;">84. На језику нека буде Исусова молитва, у уму - виђење Господа пред собом, у срцу чежња за Богом или за општењем с Господом. Када све ово буде постојало, и када се устали, Господ ће вам видећи како се трудите дати оно за шта молите.</span></b></div><div style="font-family: 'Palatino Linotype', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><b><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;">85. Свака молитва треба да исходи из срца, а свака друга молитва није молитва. И молитве по молитвенику, и личне молитве, и кратке молитвице треба да иду из срца ка Господу Којег човек види пред собом. Тим пре таква треба да буде Исусова молитва.</span></b></div><div style="font-family: 'Palatino Linotype', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><b><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;">86. Молите ме да вам разјасним дело молитве... Али овде нема шта да се објашњава. Стани умом у срце пред лицем Господа и вапиј: Господи Иисусе Христе, Сине Божиј, помилуј мја грјешнаго! - То ће бити молитвени труд. Уколико се неко усрдније буде трудио Господ ће му, видећи труд, дати духовну молитву која бива плод благодати Светог Духа.</span></b></div><div style="font-family: 'Palatino Linotype', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><b><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;">Ево, то је све што треба рећи и схватити о Исусовој молитви. Све остало што се измишља не односи се на ову ствар. - То непријатељ одвлачи од праве молитве.</span></b></div><div style="font-family: 'Palatino Linotype', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><b><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;">87. Треба се пажњом зауставити у срцу и стајати тамо стално пред Господом. О томе сам вам више пута писао. Тада ћете примећивати сваку трунчицу. Молите се, Бог ће дати!</span></b></div><div style="font-family: 'Palatino Linotype', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><b><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;">88. Док постоји ревност, присутна је и благодат Светог Духа. Она је огањ. Ватра се одржава дрвима. Духовна дрва јесу молитва... Чим се благодат дотиче срца одмах се рађа обраћеност ума и срца ка Богу - т.ј. семе молитве. Затим иде богомислије.</span></b></div><div style="font-family: 'Palatino Linotype', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><b><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;">Благодат Божија пажњу ума и срца усмерава ка Богу и држи их на Њему. Пошто ум никада није без дејства и како се окреће према Богу он о Богу и размишља. Отуда потиче сећање Бога, стални сапутник благодатног стања... Сећање на Бога не бива празно, већ обавезно уводи у созерцање савршенстава Божијих и Божијих дела: благости, правде, стварања, промишљања, искупљења, суда и награде. Све заједно ово је свет Божји или духовна област. Ревнитељ стално пребива у овој области. Овакво је својство ревности. Отуда потиче и обрнуто: онај ко пребива у овој области подржава и оживљава ревност. Желите ли да одржите ревност? - Одржавајте прописано расположење... По деловима - то су дрва духовна... Имајте увек под руком оваква дрва и чим приметите да огањ ревности слаби узмите неку цепаницу од својих духовних дрва и обнављајте духовну ватру. И све ће кренути на добро. Из скупа таквих духовних кретања проистиче страх Божји, стајање пред Богом са свештеним страхом у срцу. Ово је стражар и чувар благодатног стања... Удубите се у ово и добро промислите о томе, уселите у свест и срце... и непрестано оживљавајте у себи... и бићете живи.</span></b></div><div style="font-family: 'Palatino Linotype', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><b><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;">Ваша кула је као пустињска келија. Човек може ништа да не види и не чује... Може нешто да прочита, па да поразмисли, мало да се помоли, па опет мало да поразмисли.</span></b></div><div style="font-family: 'Palatino Linotype', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><b><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;">Ето, све је ту. Када би Бог дао топлину у срце и када она не би нестајала! Чиста савест и стална молитвена усмереност ка Богу би требало управо ово да произведу. Али све је из руке Божије.</span></b></div><div style="font-family: 'Palatino Linotype', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><b><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;">89. Усрдно испуњавајући правило чувајте трезвеност ума и топлину срца. Када ова последња почне да се смањује пожурите да је разгорите знајући сигурно да чим она нестане то значи да је више од пола пута ка одступању од Бога пређено. Страх Божји је чувар и подстрекач унутрашње топлине, али потребно је и смирење, и трпљење, и верност правилима, и најпре трезвеност. Пазите на себе, Господа ради. Пазите на све начине да не заспите, или да се ако сте задремали пробудите.</span></b></div><div style="font-family: 'Palatino Linotype', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"></div><div style="font-family: 'Palatino Linotype', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><br />
</div><div style="font-family: 'Palatino Linotype', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><br />
</div></div>Јована Лолаhttp://www.blogger.com/profile/15102558908731145634noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-4471369702442040597.post-32250688129596026232012-02-21T07:31:00.001-08:002012-02-21T07:32:42.539-08:00МОЛИТВА АНЂЕЛИМА И СВИМА СВЕТИМА<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on"><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="http://2.bp.blogspot.com/-4Fe84vnzlU4/T0O40DyFYaI/AAAAAAAABJ4/PELxpo-PTkg/s1600/104830.jpeg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="303" src="http://2.bp.blogspot.com/-4Fe84vnzlU4/T0O40DyFYaI/AAAAAAAABJ4/PELxpo-PTkg/s400/104830.jpeg" width="400" /></a></div><span style="font-size: large;"><b style="background-color: #93c47d;"><span style="color: #333333; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; line-height: 20px; text-align: -webkit-auto;">Молитвама Оне Која Те је родила, Христе, мученика Твојих, апостола и пророка, и праведника и свих светих упокој преминулог раба Твојега. (Богордичен)</span><br style="color: #333333; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; line-height: 20px; text-align: -webkit-auto;" /><br style="color: #333333; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; line-height: 20px; text-align: -webkit-auto;" /><u style="color: #333333; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; line-height: 20px; text-align: -webkit-auto;">За мушко:</u><br style="color: #333333; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; line-height: 20px; text-align: -webkit-auto;" /><br style="color: #333333; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; line-height: 20px; text-align: -webkit-auto;" /><span style="color: #333333; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; line-height: 20px; text-align: -webkit-auto;">Свети Архангели и Ангели Божији, који сте послати да помогнете онима који желе задобити спасење, и све Силе Небесне, Херувими и Серафими, Престоли и Господства, Начала и Власти! Молим вас као пламене молитвенике, и свих који се моле крепке и моћне узоре, принесите и нашу молитву Господу, узнесите је Престолу Његовом, за преминулог раба Његовог (име); молите скупа с нама Оца и Сина и Светога Духа да му да Господ опроштај и остављење сагрешења; умолите Га као Милостивог Судију да не сустигне преминулога мач гнева Његовог, да га развесели Господ у светлости Светих Својих, и да заједно са вама и преминули прослави и усхвали Пресвето и великолепно Име у Тројици слављенога Бога у векове векова.</span><br style="color: #333333; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; line-height: 20px; text-align: -webkit-auto;" /><br style="color: #333333; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; line-height: 20px; text-align: -webkit-auto;" /><span style="color: #333333; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; line-height: 20px; text-align: -webkit-auto;">И ви, сви свети, који сте боравили на земљи као Анђели у телу, сада се радујете у граду Бога Живога, Небеском Јерусалиму, поставши небески људи! Молим вас као небожитеље који имају смелости предстати Престолу Вишњега Цара и Бога нашега, као пријатеље Божије и блиске Богу, молим вас сви свети: молите се заједно са нама за преминулог раба Божијег (име), да му да Господ опроштај и остављење грехова, и покој у насељима Својим.</span><br style="color: #333333; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; line-height: 20px; text-align: -webkit-auto;" /><br style="color: #333333; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; line-height: 20px; text-align: -webkit-auto;" /><span style="color: #333333; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; line-height: 20px; text-align: -webkit-auto;">Часни и славни Пророче и Претечо, Крститељу Христов Јоване, и сви свети и славни пророци и свехвални апостоли! Молите Господа, Којега као Спаситеља проповрдасте у свету, да приведете преминулога, увек помињанога од нас раба Божијег (име) од његове обузетости у овом житејском мору искушења, саблазни и беда ка тихом и безметежном пристаништу.</span><br style="color: #333333; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; line-height: 20px; text-align: -webkit-auto;" /><br style="color: #333333; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; line-height: 20px; text-align: -webkit-auto;" /><span style="color: #333333; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; line-height: 20px; text-align: -webkit-auto;">Свети мученици, који сте својом крвљу посведочили вашу крепку и неизрециву љубав према Господу! Молие Свештедрог Бога да ради пламениј молитава ваших очисти од грехова преминулога раба Божијега (име) и да га сподоби ући у Царство Небеско. Молите Праведног Судију да прими ради ваших светих молитава, отишллог к Њему раба Својега (име) милостиво на небесима, и да га настани у рају, у месту светлом, у месту покоја, месту вечне радости. Амин.</span></b></span><br />
<div style="color: #333333; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; line-height: 20px; text-align: center;"><span style="font-size: large;"><b style="background-color: #93c47d;"></b></span></div><span style="font-size: large;"><b style="background-color: #93c47d;"><br style="color: #333333; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; line-height: 20px; text-align: -webkit-auto;" /><u style="color: #333333; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; line-height: 20px; text-align: -webkit-auto;">За женско:</u><br style="color: #333333; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; line-height: 20px; text-align: -webkit-auto;" /><br style="color: #333333; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; line-height: 20px; text-align: -webkit-auto;" /><span style="color: #333333; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; line-height: 20px; text-align: -webkit-auto;">Свети Архангели и Ангели Божији, који сте послати да помогнете онима који желе задобити спасење, и све Силе Небесне, Херувими и Серафими, Престоли и Господства, Начала и Власти! Молим вас као пламене молитвенике, и свих који се моле крепке и моћне узоре, принесите и нашу молитву Господу, узнесите је Престолу Његовом, за преминулу рабу Његову (име); молите скупа с нама Оца и Сина и Светога Духа да јој да Господ опроштај и остављење сагрешења; умолите Га као Милостивог Судију да не сустигне преминулу мач гнева Његовог, да је развесели Господ у светлости Светих Својих, и да заједно са вама и преминула прослави и усхвали Пресвето и великолепно Име у Тројици слављенога Бога у векове векова.</span><br style="color: #333333; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; line-height: 20px; text-align: -webkit-auto;" /><br style="color: #333333; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; line-height: 20px; text-align: -webkit-auto;" /><span style="color: #333333; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; line-height: 20px; text-align: -webkit-auto;">И ви, сви свети, који сте боравили на земљи као Анђели у телу, сада се радујете у граду Бога Живога, Небеском Јерусалиму, поставши небески људи! Молим вас као небожитеље који имају смелости предстати Престолу Вишњега Цара и Бога нашега, као пријатеље Божије и блиске Богу, молим вас сви свети: молите се заједно са нама за преминулу рабу Божију (име), да јој да Господ опроштај и остављење грехова, и покој у насељима Својим.</span><br style="color: #333333; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; line-height: 20px; text-align: -webkit-auto;" /><br style="color: #333333; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; line-height: 20px; text-align: -webkit-auto;" /><span style="color: #333333; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; line-height: 20px; text-align: -webkit-auto;">Часни и славни Пророче и Претечо, Крститељу Христов Јоване, и сви свети и славни пророци и свехвални апостоли! Молите Господа, Којега као Спаситеља проповрдасте у свету, да приведете преминулу, увек помињану од нас рабу Божију (име) од њене обузетости у овом житејском мору искушења, саблазни и беда ка тихом и безметежном пристаништу.</span><br style="color: #333333; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; line-height: 20px; text-align: -webkit-auto;" /><br style="color: #333333; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; line-height: 20px; text-align: -webkit-auto;" /><span style="color: #333333; font-family: Arial, Tahoma, Helvetica, FreeSans, sans-serif; line-height: 20px; text-align: -webkit-auto;">Свети мученици, који сте својом крвљу посведочили вашу крепку и неизрециву љубав према Господу! Молие Свештедрог Бога да ради пламениј молитава ваших очисти од грехова преминулу радби Божију (име) и да је сподоби ући у Царство Небеско. Молите Праведног Судију да прими ради ваших светих молитава, отишлу к Њему рабу Своју (име) милостиво на небесима, и да је настани у рају, у месту светлом, у месту покоја, месту вечне радости. Амин.</span></b></span></div>Јована Лолаhttp://www.blogger.com/profile/15102558908731145634noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-4471369702442040597.post-76544511606356468042012-02-21T07:27:00.001-08:002012-02-21T07:28:07.650-08:00МОЛИТВЕ УЗ ВЕЛИКИ ПОСТ светог Јефрема Сирина<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on"><br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="http://1.bp.blogspot.com/-YpzqDWz6yp4/T0O3zOLQ9TI/AAAAAAAABJw/fCuZySREzB8/s1600/104630.jpeg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="640" src="http://1.bp.blogspot.com/-YpzqDWz6yp4/T0O3zOLQ9TI/AAAAAAAABJw/fCuZySREzB8/s640/104630.jpeg" width="536" /></a></div><div class="textIndex" style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; padding-left: 15px; text-align: -webkit-auto; vertical-align: top;"><strong><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;">Великопосна молитва светог Јефрема Сирина</span></strong></div><div class="textIndex" style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; padding-left: 15px; text-align: -webkit-auto; vertical-align: top;"><b><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;">Господе и Владико живота мога, дух лењости, чамотиње, властољубља и празнословља, не дај ми. <em><br />
(земни поклон)</em></span></b></div><div class="textIndex" style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; padding-left: 15px; text-align: -webkit-auto; vertical-align: top;"><b><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;">Дух целомудрености, смиреноумља, трпљења и љубави, даруј мени, слузи Твом. <em><br />
(земни поклон)</em></span></b></div><div class="textIndex" style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; padding-left: 15px; text-align: -webkit-auto; vertical-align: top;"><b><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;">Да, Господе Царе, даруј ми да видим сагрешења своја и да не осуђујем брата свог, јер си Благословен у векове векова. Амин. <em><br />
(земни поклон)</em></span></b></div><div class="textIndex" style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; padding-left: 15px; text-align: -webkit-auto; vertical-align: top;"><strong><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;">Од Васкрса до Томине недеље</span></strong></div><div class="textIndex" style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; padding-left: 15px; text-align: -webkit-auto; vertical-align: top;"><b><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;">И јутарње и вечерње молитвено правило замењује се овим:</span></b></div><div class="textIndex" style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; padding-left: 15px; text-align: -webkit-auto; vertical-align: top;"><b><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;">Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи, и свима у гробовима живот дарова. <em>(трипут)</em></span></b></div><div class="textIndex" style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; padding-left: 15px; text-align: -webkit-auto; vertical-align: top;"><b><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;">Видевши Васкрсење Христово, поклонимо се Светом Господу Исусу, једином Безгрешном. Крсту Твом клањамо се, Христе, и свето Васкрсење Твоје певамо и славимо; јер си Ти Бог наш, осим Тебе другог не знамо, и име Твоје призивамо. Приђите сви верни, поклонимо се светом Васкрсењу Христовом. Јер гле, кроз Крст дође радост целом свету. Увек благосиљајући Господа, певајмо Васкрсење Његово; јер ради нас претрпевши Крст, смрћу смрт уништи. <em>(трипут)</em></span></b></div><div class="textIndex" style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; padding-left: 15px; text-align: -webkit-auto; vertical-align: top;"><strong><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;">Ипакој, глас 4.</span></strong></div><div class="textIndex" style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; padding-left: 15px; text-align: -webkit-auto; vertical-align: top;"><b><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;">Претекавши јутро мироносице са Маријом, нашавши камен одваљен од гроба, слушаху од Ангела: Што с мртвима као човека тражите, Онога који је у вечној светлости? Видите погребне повоје, трчите и свету проповедајте да је васкрсао Господ, победивши смрт, јер је Он Син Бога, који спасава род човечански.</span></b></div><div class="textIndex" style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; padding-left: 15px; text-align: -webkit-auto; vertical-align: top;"><strong><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;">Кондак, глас 8.</span></strong></div><div class="textIndex" style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; padding-left: 15px; text-align: -webkit-auto; vertical-align: top;"><b><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;">Ако си и у гроб сишао, Бесмртни, но адову си силу разорио, и васкрсао као Победитељ, Христе Боже. Женама Мироносицама рекавши: "Радујте се!" И Твојим апостолима мир дарујући, палима дајући васкрсење.</span></b></div><div class="textIndex" style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; padding-left: 15px; text-align: -webkit-auto; vertical-align: top;"><b><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;">У гробу телесно, у аду с душом као Бог, у Рају с разбојником, и на Престолу био си, Христе, са Оцем и Духом, све испуњавајући, Безгранични.</span></b></div><div class="textIndex" style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; padding-left: 15px; text-align: -webkit-auto; vertical-align: top;"><b><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;">Слава Оцу и Сину и Светоме Духу.</span></b></div><div class="textIndex" style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; padding-left: 15px; text-align: -webkit-auto; vertical-align: top;"><b><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;">Гроб Твој - извор васкрсења нашег, Христе, показа се као живоносан, као лепши од раја, уистину светлији од сваке царске одаје.</span></b></div><div class="textIndex" style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; padding-left: 15px; text-align: -webkit-auto; vertical-align: top;"><b><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;">И сада и увек и у векове векова. Амин.</span></b></div><div class="textIndex" style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; padding-left: 15px; text-align: -webkit-auto; vertical-align: top;"><b><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;">Радуј се, Богородице, освећен си божански стан Свевишњег, јер се Тобом даде радост онима који кличу: Благословена си Ти међу женама, свебеспрекорна Владичице.</span></b></div><div class="textIndex" style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; padding-left: 15px; text-align: -webkit-auto; vertical-align: top;"><b><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;">Господе, смилуј се. <em>(40 пута)</em></span></b></div><div class="textIndex" style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; padding-left: 15px; text-align: -webkit-auto; vertical-align: top;"><b><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;">Слава Оцу и Сину и Светоме Духу. И сада и увек и у векове векова. Амин.<br />
Часнију од херувима и неупоредиво славнију од серафима, Тебе што Бога-Реч непорочно роди, уистину Богородицу величамо.</span></b></div><div class="textIndex" style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; padding-left: 15px; text-align: -webkit-auto; vertical-align: top;"><b><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;">Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи, и свима у гробовима живот дарова. <em>(трипут)</em></span></b></div><div class="textIndex" style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; padding-left: 15px; text-align: -webkit-auto; vertical-align: top;"><strong><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;">Од Томине недеље до Вазнесења</span></strong></div><div class="textIndex" style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; padding-left: 15px; text-align: -webkit-auto; vertical-align: top;"><b><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;">Уместо Царе небески... чита се Васкршњи тропар:</span></b></div><div class="textIndex" style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; padding-left: 15px; text-align: -webkit-auto; vertical-align: top;"><b><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;">Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи, и свима у гробовима живот дарова.<em>(трипут)</em></span></b></div><div class="textIndex" style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; padding-left: 15px; text-align: -webkit-auto; vertical-align: top;"><strong><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;">Од Вазнесења до Духова</span></strong></div><div class="textIndex" style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; padding-left: 15px; text-align: -webkit-auto; vertical-align: top;"><b><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;">Почиње се од Свети Боже, свети Крепки, свети Бесмртни... <em>(изоставља се све пре овог).</em></span></b></div><div class="textIndex" style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; padding-left: 15px; text-align: -webkit-auto; vertical-align: top;"><b><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;">Све важи и за вечерње молитве.</span></b></div></div>Јована Лолаhttp://www.blogger.com/profile/15102558908731145634noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-4471369702442040597.post-39862468749618713182012-02-21T07:25:00.001-08:002012-02-21T07:25:45.077-08:00МОЛИТВЕ АНЂЕЛУ ЧУВАРУ<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on"><span style="background-color: #93c47d;"><br />
</span><br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="http://4.bp.blogspot.com/-7Krcz7n5f8Q/T0O3F_0tJoI/AAAAAAAABJo/3U1-uUvxAIU/s1600/0a0efd76c0cd1085ef07179f4219f73d.jpeg" imageanchor="1" style="background-color: #93c47d; margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><span style="color: black;"><img border="0" height="302" src="http://4.bp.blogspot.com/-7Krcz7n5f8Q/T0O3F_0tJoI/AAAAAAAABJo/3U1-uUvxAIU/s400/0a0efd76c0cd1085ef07179f4219f73d.jpeg" width="400" /></span></a></div><b><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;">Молитва 1.</span></b><br />
<b><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;"><br />
</span></b><br />
<b><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;">Анђеле Христов, чувару мој свети и покровитељу душе и тела мога, опрости ми све што Ти сагреших у данашњи дан и избави ме од свакога зла непријатељског ми противника, да не бих никаквим грехом разгневио Бога мог, но моли се за мене грешног и недостојног слугу, да ме покажеш достојна доброте и милости Свесвете Тројице и Матере Господа мога Исуса Христа и свих Светих. Амин.</span></b><br />
<b><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;"><br />
</span></b><br />
<b><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;">Молитва 2.</span></b><br />
<b><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;"><br />
</span></b><br />
<b><span style="background-color: #93c47d; font-size: large;">Свети нђеле Христов, падајући ничице пред тобом молим ти се, Чувару мој свети, који си мени грешноме дат од светога крштења, да ми чуваш душу и тело. Својом лењошћу и својим рђавим навикама ја разгневих твоју пречисту светлост, и отерах те од себе свим гадним делима, лажима, клеветама, завишћу, осуђивањем, охолошћу, непокорношћу, мржњом на браћу, злопамћењем, среброљубљем, прељубом, јарошћу, тврдичлуком, ненаситим преједањем, опијањем, брбљањем, рђавим и лукавим мислима, гордељивошћу, и похотљивим беснилом, имајући вољу за сваку телесну пожуду. О, да зле наклоности моје, какве нема ни у неразумних животиња! Та како можеш погледати на мене, или пристутшти мени као смрдљивом псу? Каквим ћеш очима, Анђеле Христов, погледати на мене када сам се ужасно заплео у одвратна дела? Та како ћу већ моћи да молим опроштај за своја горка, зла и рђава дела, у која падам даноноћно и сваког часа? Но молим ти се, падајући ничице пред тобом, Чувару мој свети. смилуј се на мене грешног и недостојног слугу свог (име); буди ми помоћник и заштитник од мог злог противника, светим твојим молитвама, и учини ме учесником у царству Божјем са свима Светима, свагда, и сада и увек и кроза све векове. Амин.</span></b></div>Јована Лолаhttp://www.blogger.com/profile/15102558908731145634noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-4471369702442040597.post-36744042889117067302012-02-13T01:09:00.000-08:002012-02-13T01:12:52.877-08:00Старац Јосиф Ватопедски - Живи свједок Живог Бога<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on"><b><span style="background-color: #b6d7a8; font-size: large;"><span style="font-family: 'Comic Sans MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; text-align: justify;"></span></span></b><br />
<div align="justify"><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><b><span style="background-color: #b6d7a8; font-size: large;"><span style="font-family: 'Comic Sans MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; text-align: justify;"><a href="http://2.bp.blogspot.com/-SY-UCz0KT54/TzjT_aXlc-I/AAAAAAAAA3o/MllJZGCASpY/s1600/SUSj14.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="640" src="http://2.bp.blogspot.com/-SY-UCz0KT54/TzjT_aXlc-I/AAAAAAAAA3o/MllJZGCASpY/s640/SUSj14.jpg" width="418" /></a></span></span></b></div><div align="justify"><b><span style="background-color: #b6d7a8; font-size: large;"><span style="font-family: 'Comic Sans MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; text-align: justify;"><span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;"><em>Да би племените успомене и у будућности постојале<br />
као блистави путокази духовне историје,<br />
оне се морају записати. </em><br />
<br />
(Почетак житија Преподобног Јосифа Исихасте, које је написао блаженопочивши старац Јосиф Ватопедски, његово чадо)<br />
<br />
Дана 1. јула 2009. године, упокојио се старац Јосиф Ватопедски. С обзиром да смо и ми духовни пород старчев, осјећамо потребу да широј јавности кажемо неколико ријечи о овом светом човјеку, на корист и укрјепљење свих.</span></span></span></b></div><div align="justify"><b><span style="background-color: #b6d7a8; font-size: large;"><span style="font-family: 'Comic Sans MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; text-align: justify;"><span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;"><br />
</span></span></span></b></div><div align="justify"><b><span style="background-color: #b6d7a8; font-size: large;"><span style="font-family: 'Comic Sans MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; text-align: justify;"><span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;"> Старац Јосиф Ватопедски рођен је 1. јула 1921. године, на Кипру. Његова мајка, која је у то време била у седмом мјесецу трудноће, отишла је на дан Светих Бесребреника у манастир њима посвећен, да се поклони. Ненадно, ту у манастиру се и породила. Изгледало је као да је дијете мртворођено. Међутим, установили су да је дијете живо, и одлучили да га одмах крсте. На Светом крштењу дјечак је добио име Сократис.<br />
Када је младом Сократису било петнаест година, одлучио је да отпутује за Америку, гдје су његова старија браћа већ радила, и да им се придружи. Припремио је пасош, визу, и све што је било потребно. Али, прије него отпутује, зажелио је да оде у чувени манастир Ставровуни (на Кипру) да се поклони и затражи благослов Божији за пут. Са доласком у манастир, његов живот заувијек се промијенио. Манастирски комплекс, свете иконе и древне фреске, предио у коме се манастир налазио, али више од свега - живот монаха, оставили су на младог Сократиса тако снажан утисак, да је узео пасош и визу и поцијепао их, чврсто решен да остане у манастиру и служи Господу своме заувијек. Након неког времена проведеног у манастиру Ставровуни, духовник манастира, о. Кипријан, послао га је на Свету Гору, ради бољег духовног напредовања.</span></span></span></b></div></div><div align="justify"><b><span style="background-color: #b6d7a8; font-size: large;"><span style="font-family: 'Comic Sans MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; text-align: justify;"> </span></span></b></div><div align="justify"><div align="center"><b><span style="background-color: #b6d7a8; font-size: large;"><span style="font-family: 'Comic Sans MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; text-align: justify;"><span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;"> </span><a href="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image001_2.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-top-width: 0px; text-decoration: none;"><img height="221" src="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image001_2.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-style: initial; border-top-width: 0px;" width="147" /></a> <span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;"> </span></span></span></b></div><div align="center"><b><span style="background-color: #b6d7a8; font-size: large;"><span style="font-family: 'Comic Sans MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; text-align: justify;"><span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;"><em>Фотографија у старчевом пасошу из тог периода</em>.</span></span></span></b></div></div><div align="justify"><b><span style="background-color: #b6d7a8; font-size: large;"><span style="font-family: 'Comic Sans MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; text-align: justify;"><span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;"><br />
Године 1946. у скиту Свете Ане упознаје старца Јосифа Исихасту, коме се духовно потчињава. Старац Јосиф га прима код себе, и тако он постаје први послушник старца Јосифа Исихасте. Од 1947-1959. године (тј. до старчевог упокојења) остаје уз њега, у строгом послушању и подвигу. </span></span></span></b></div><div align="justify"><b><span style="background-color: #b6d7a8; font-size: large;"><span style="font-family: 'Comic Sans MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; text-align: justify;"><span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;"><br />
</span><div align="center"><a href="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image002_0.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-top-width: 0px; text-decoration: none;"><img height="221" src="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image002_0.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-style: initial; border-top-width: 0px;" width="320" /></a></div><div align="center"><em><span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;">У спиљама Свете Ане. </span><br />
<span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;">Храм Часног Претече братства Преподобног Јосифа Исихасте, коме је припадао блажени старац Јосиф Ватопедски.</span></em><br />
</div><div align="center"><a href="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image003_1.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-top-width: 0px; text-decoration: none;"><img height="229" src="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image003_1.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-style: initial; border-top-width: 0px;" width="298" /></a></div><div align="center"><em><span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;">Братство преподобног Јосифа Исихасте.<br />
Иза старца Јосифа Исихасте (који сједи) стоји старац Јосиф Ватопедски (трећи с десна)</span></em><br />
</div><div align="center"><br />
<a href="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image004_0.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-top-width: 0px; text-decoration: none;"><img height="218" src="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image004_0.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-style: initial; border-top-width: 0px;" width="317" /></a> </div><div align="center"><span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;"> </span><em><span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;">Келија Благовијести у којој је боравило братство Преподобног Јосифа Исихасте</span><br />
<span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;">све до његове блажене кончине.</span></em></div><div align="center"> </div><span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;"> У том периоду, од 1947. до 1959. године, око старца Јосифа Исихасте створило се читаво братство изузетних монаха. Након упокојења старца Јосифа Исихасте, а по његовом благослову старца, братство се раздвојило. Свако од братије отишао је у посебну келију, и временом створио своје братство. </span><div align="center"><br />
<a href="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image005_1.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-top-width: 0px; text-decoration: none;"><img height="221" src="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image005_1.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-style: initial; border-top-width: 0px;" width="300" /></a> </div><div align="center"><em><span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;">Старац Јосиф у Новом скиту, мало након упокојења Преподобног Јосифа Исихасте,<br />
а прије него што је основао своје братство.</span></em></div><span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;"><br />
Старац Јосиф (потоњи Ватопедски) послужио је Богу на разним мјестима: у Новом Скиту, Кутлумушу, манастиру Часног Крста (Минтис код Патмоса), у симонопетритској келији Благовијести код Кареје, поново, накратко, у Кутлумушу, и у Благовјештанској келији у Новом скиту. Живот са новим братством, које се из дана у дан све више увећавало, бивао је све тежи и тежи.<br />
</span><div align="center"><span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;"> </span><a href="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image006_1.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-top-width: 0px; text-decoration: none;"><img height="221" src="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image006_1.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-style: initial; border-top-width: 0px;" width="213" /></a> <span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;"> </span></div><div align="center"><em><span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;">Фотографија из 1982. године, из периода када је старац Јосиф </span><br />
<span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;">накратко боравио у манастиру Кутлумушу. </span><br />
<span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;">На фотографији је са старцем Пајсијем Светогорцем,</span><br />
<span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;"> јеромонахом Атанасијем (сада митрополитом Лемесолским) и </span><br />
<span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;">тада мирјанином, а сада Ватопедским монахом Нифоном </span><br />
<span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;">(економом ватопедског метоха у Ксантију)</span></em></div><span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;"><br />
</span><div align="center"><a href="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image007_1.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-top-width: 0px; text-decoration: none;"><img height="182" src="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image007_1.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-style: initial; border-top-width: 0px;" width="271" /></a></div><div align="center"><em><span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;">Благовјештенска келија у Новом скиту,</span><br />
<span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;"> коју је обновио и проширио старац Јосиф </span><br />
<span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;">за потребе свог братства, и у којој је боравио са </span><br />
<span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;">братством до одласка у манастир Ватопед.</span></em></div><div align="center"> </div><span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;"><br />
</span><div align="center"><a href="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image008_1.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-top-width: 0px; text-decoration: none;"><img height="189" src="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image008_1.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-style: initial; border-top-width: 0px;" width="266" /></a> <a href="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image009_1.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-top-width: 0px; text-decoration: none;"><img height="188" src="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image009_1.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-style: initial; border-top-width: 0px;" width="274" /></a></div><div align="center"> </div><div align="center"><a href="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image010_1.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-top-width: 0px; text-decoration: none;"><img height="178" src="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image010_1.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-style: initial; border-top-width: 0px;" width="263" /></a> <a href="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image011_1.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-top-width: 0px; text-decoration: none;"><img height="174" src="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image011_1.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-style: initial; border-top-width: 0px;" width="269" /></a></div><div align="center"><span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;"> </span></div><div align="center"><a href="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image012_1.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-top-width: 0px; text-decoration: none;"><img height="172" src="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image012_1.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-style: initial; border-top-width: 0px;" width="253" /></a> </div><div align="center"><span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;"><em>Фотографије из свакодневног живота старчевог</em></span></div><div align="center"><em><span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;">братства у Новом скиту. Старац није себе</span><br />
<span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;">изузимао од послушања. Био је у исто вријеме и</span><br />
<span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;">старац и послушник љубави. Увијек је давао примјер </span><br />
<span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;">братији својим животом.</span></em></div><span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;"><br />
</span><div align="center"><a href="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image013_1.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-top-width: 0px; text-decoration: none;"><img height="182" src="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image013_1.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-style: initial; border-top-width: 0px;" width="256" /></a></div><div align="center"><span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;"> <em>Тренуци одмора након послушања.</em></span></div></span></span></b></div><div align="justify"><b><span style="background-color: #b6d7a8; font-size: large;"><span style="font-family: 'Comic Sans MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; text-align: justify;"> </span></span></b></div><div align="justify"><b><span style="background-color: #b6d7a8; font-size: large;"><span style="font-family: 'Comic Sans MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; text-align: justify;"><span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;"><br />
</span><div align="center"><a href="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image014_1.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-top-width: 0px; text-decoration: none;"><img height="272" src="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image014_1.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-style: initial; border-top-width: 0px;" width="177" /></a> <span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;"> </span></div><div align="center"><em><span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;">Старац Јосиф са два јеромонаха из свог братства -</span><br />
<span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;">о. Атанасијем (сада митрополитом Лемесолским)</span><br />
<span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;">и о. Јефремом (сада игуманом ватопедским),</span><br />
<span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;"> у Новом скиту, 1985. године.</span></em></div><span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;"><br />
</span><div align="center"><a href="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image015_0.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-top-width: 0px; text-decoration: none;"><img height="202" src="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image015_0.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-style: initial; border-top-width: 0px;" width="281" /></a></div><div align="center"><span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;"> <em>Фотографија из 1986. године. Старац Јосиф у Новом</em></span><em><br />
<span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;">скиту са својим некадашњим сабратом,</span><br />
<span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;">а тада игуманом Дионисијата, старцем Харалампијем.</span></em></div><span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;"><br />
</span><div align="center"><a href="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image016_0.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-top-width: 0px; text-decoration: none;"><img height="295" src="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image016_0.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-style: initial; border-top-width: 0px;" width="193" /></a></div><div align="center"><em><span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;">Старац фотографисан у тренутку док се моли у дворишту скита.</span></em></div><span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;"><br />
</span><div align="center"><a href="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image017_0.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-top-width: 0px; text-decoration: none;"><img height="179" src="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image017_0.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-style: initial; border-top-width: 0px;" width="260" /></a></div><div align="center"><em><span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;">Старац у својој келији у Новом скиту.</span></em></div><div align="center"> </div><div align="center"><a href="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image018.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-top-width: 0px; text-decoration: none;"><img height="176" src="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image018.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-style: initial; border-top-width: 0px;" width="256" /></a> </div><div align="center"><em><span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;">Старац Јосиф крај свог радног стола, за којим је </span><br />
<span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;">свакодневно проводио више часова одговарајући </span><br />
<span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;">на многобројна писма духовних чада, и пишући књиге</span></em></div></span></span></b></div><div align="justify"><b><span style="background-color: #b6d7a8; font-size: large;"><span style="font-family: 'Comic Sans MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; text-align: justify;"><span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;"><br />
Сам старац Јосиф Исихаста говорио је пророчки о својој духовној дјеци и братији: „Ови калуђерчићи ће обновити монаштво Свете Горе". И тако се и десило! Први је о. Јефрем позван са својим братством да обнови и уреди манастир Филотеј. Не дуго након тога, из тог братства су обновљена и још три светогорска манастира. Касније, старац Јефрем, по Божијем промислу одлази у Америку, гдје оснива седамнаест манастира. Након одласка старца Јефрема са својим братством у Филотеј, и старац Харалампије добија на обнову и уређење манастир Дионисијат. Старац Јосиф, који је жарко желио да се испуни пророштво његовог старца, некако као да је остао једини на коме се те ријечи старчеве нису испуњавале, иако је био најстарији монах међу сабраћом. Али, Господ је имао своје разлоге због чега је одлагао време за то. Можда и јесте мало дуже чекао, али морало је тако бити, како би се створили погодни услови да добије можда и највећи дар од свих чада старца Јосифа Исихасте - манастир Ватопед. Манастир Ватопед се у то вријеме налазио готово у стању расула, са идиоритмичким уређењем и манастирским комплексом који се обрушавао. Напоменимо да је старац Јосиф са својим братством прешао из Новог скита у Ватопед на позив ватопедског братства, а по савјету и предсказању старца Порфирија. </span></span></span></b></div><div align="justify"><b><span style="background-color: #b6d7a8; font-size: large;"><span style="font-family: 'Comic Sans MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; text-align: justify;"><span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;"><br />
</span><div align="center"><a href="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image019.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-top-width: 0px; text-decoration: none;"><img height="189" src="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image019.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-style: initial; border-top-width: 0px;" width="261" /></a> <span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;"> </span></div><div align="center"><em><span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;">Старац са братством и гостима 1987. године - посљедњи Васкрс у Новом скиту.</span></em></div><span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;"><br />
Почетак живота у Ватопеду био је веома тежак. У мају 1990. године бива устоличен за игумана архимандрит Јефрем, из братства старца Јосифа. И ето, након двадесетак година, игумана Јефрем и старац Јосиф, благодаћу Божијом, обновили су већину манастирског комплекса, али што је најважније, обновили су монаштво! Данас манастир има више од стотину монаха. Братство живи веома веома интензивним духовним животом, са дугачким и предивним богослужењима, честим свеноћним бдењима, непрестаном молитвом, и веома честим причешћивањем. </span><div align="center"><br />
</div><div align="center"><span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;"> </span><a href="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image020.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-top-width: 0px; text-decoration: none;"><img height="246" src="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image020.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-style: initial; border-top-width: 0px;" width="168" /></a></div><div align="center"><span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;"><em>Старац Јосиф пред капијом манастира Ватопед, првих година живота у њему.</em></span></div><div align="center"> </div><div align="center"><a href="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image021.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-top-width: 0px; text-decoration: none;"><img height="287" src="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image021.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-style: initial; border-top-width: 0px;" width="196" /></a> </div></span></span></b></div><b><span style="background-color: #b6d7a8; font-size: large;"><span style="font-family: 'Comic Sans MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; text-align: justify;"><div align="center"><em><span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;">Пред капијом Ватопеда, са духовном браћом - старцем Јефремом</span><br />
<span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;">Аризонским (тада игуманом Филотејским) и старцем Јефремом</span><br />
<span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;">Катунакијским - 1989. године.</span></em></div><div align="center"> </div><div align="justify"><a href="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image022.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-top-width: 0px; text-decoration: none;"><div style="text-align: center;"><img height="285" src="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image022.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-style: initial; border-top-width: 0px;" width="187" /></div></a><div align="center"><span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;"><em>Недјеља Mироносица (април 1990. године), дан устоличења</em></span></div><div align="center"><em><span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;">игумана светог и великог манастира Ватопеда,</span><br />
<span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;">архимандрита Јефрема. Поред игумана се виде</span><br />
<span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;">старац Јосиф, и старац Теоклит Дионисијатски </span><br />
<span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;">(тада прот Свете Горе).</span></em></div><div align="center"> </div><div align="center"><a href="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image023.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-top-width: 0px; text-decoration: none;"><img height="190" src="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image023.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-style: initial; border-top-width: 0px;" width="276" /></a> </div><div align="center"><em><span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;">Послужење након устоличења у синодикону</span><br />
<span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;">манастира Ватопеда. На фотографији се види тадашњи</span><br />
<span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;">митрополит Димитријадски г. Христодул, потоњи</span><br />
<span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;">Архиепископ Атински и све Јеладе, као и игуман </span><br />
<span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;">манастира Ставровуни (Кипар).</span></em></div><div align="center"> </div><div align="center"><a href="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image024.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-top-width: 0px; text-decoration: none;"><img height="203" src="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image024.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-style: initial; border-top-width: 0px;" width="288" /></a> </div><div align="center"><em><span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;">Манастир Ватопед, септембар 1991. године:</span><br />
<span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;">Тадашњи Васељенски патријарх г. Димитрије,</span><br />
<span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;">игуман ватопедски Јефрем и старац Јосиф.</span></em></div><span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;"><br />
Старац Јосиф је, попут свог некадашњег сабрата, старца Јефрема Аризонског, својим светим животом оплодотворио и друге крајеве. На Кипар је послао јеромонаха Атанасија, који је постављен за игумана манастира Махера, данас вјероватно најугледнијег манастира на Кипру. Овај је затим обновио и основао десетак мушких и женских манастира на Кипру, који су прави светионици многострадалном кипарском народу! Касније је о. Атанасије изабран за митрополита Лемесолског. Посљедњих година је на један метох св. Николаја у Ксантију послао врлинског монаха Нифона, који представља уточиште и утјеху за огроман број људи. Ватопед духовно помаже не само манастире и хришћане у Грчкој и на Кипру, већ и у Румунији, Русији, Србији, Великој Британији, Грузији и по цијелом свијету. Годишње манастир посјети око 20 000 људи. <br />
Старац Јосиф је првих година боравка у Ватопеду живио у самом манастиру, у једној келијици која се налазила уз сами саборни храм. Посљедњих година је прешао у једну одвојену келију, на десетак минута хода од манастира. Ту је уз себе имао и једног сабрата, који га је служио. У тој келији је примао непрестано братију, али и мирјане. Ријека клирика и мирјана прошла је кроз старчеву келију, и окористила се његовим простим, али дубоким и премудрим савјетима и поукама, који су извирали увијек из великог искуства, утемељеног на практичном изучавању Светог Писма и Светих Отаца. Осим тога, свакодневно је одговарао на огроман број писама. Два пута седмично, сриједом и недјељом увече, мало након повечерја, старац би долазио у манастир и бесједио са братијом на разне теме. Ти сабори, или како се на Светој Гори зову - синаксиси, изузетно много су оснаживали братство.<br />
</span><div align="center"><a href="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image025.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-top-width: 0px; text-decoration: none;"><img height="182" src="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image025.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-style: initial; border-top-width: 0px;" width="273" /></a> <span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;"> </span></div><div align="center"><em><span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;">Старчева келија, надомак манастира Ватопеда, </span><br />
<span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;">у којој је провео посљедње године овоземаљског живота</span></em></div><div align="justify"><span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;"><br />
Старац је дане проводио у посту, молитви, сузама, и духовном старању о сабраћи (монасима и мирјанима). Његове ријечи и савјети су имали такву силу! Плодове његове молитве си осјећао одмах! Замолили би смо га да се помоли за неку ствар која нас је мучила, и силу молитве си осјећао истог тренутка! Инсистирао је на послушању. Старац је схватао и предао својој духовној дјеци послушање, као израз крајње слободе и љубави. Инсистирао је на жаркој и безграничној љубави, према Богу, према Цркви и према свима! О, како је он сав одисао Љубављу! Сав је горио од љубави према Богу. Говорио је о Богу са таквим одушевљењем и усхићењем, и са таквом присношћу, као што дијете говори о свом оцу! Инсистирао је на приљежном служењу ближњима, и уопште Цркви Христовој! Тражио је да на богослужењима сви будемо бодри и пажљиви, да отварамо срце Господу, да Му појемо и узносимо молитве жарко и силно, ревносно! Старац је био човјек свеобухватне љубави! Љубио је све и свакога, и од свеобилне љубави често није могао да заустави потоке суза. Сви се сјећамо његових ријечи, које је тако често и са таквом чежњом говорио: „Центар наше љубави је Христос!" Игуман о. Јефрем у слову на погребу дао је у једној краткој реченици најљепши опис старца: „Узљубио је много Бога"!<br />
Патријарх српски Павле, ако нас памћење добро служи, негдје је рекао: „Ако хоћеш да сазнаш у каквом си духовном стању, испитај себе како се причешћујеш." Митрополит лемесолски Атанасије у својој бесједи на погребу рекао је нешто што је и на нас оставило изузетно снажан утисак код старца: „Толико година се причешћивао из наших руку, и никада га не видјесмо да се причешћује без обилних суза!" Старац се на свакој Светој Литургији тако потресао, да га је страшно било и погледати!<br />
Како би споменуо име Мајке Божије, навирале су му топле сузе љубави на очи. Како је љубио монаштво! Како се радовао новим искушеницима! Како се потресао на монашењима! Како је ликовао на рукоположењима! Али, како је љубио и брак! Са каквом радошћу, поштовањем и љубављу нам је говорио о браку, о светињи брака, о односима супружника, о односу према дјеци, о односу према родитељима. Просто, дивио се божанственој красоти и монаштва и брака! Говорио је често, наглашавајући како мужеви треба да љубе своје супруге, да се „у браку женама „укида" крштено име. У браку, женино име је - љубав." Био је оличење љубави! Имао је безрезервну и безграничну љубав према свима и свему. Када је било потребно, знао је да буде и веома строг. У ствари, он није био строг према другима, у смислу крутости и жестине, већ, био је један веома одговоран и озбиљан духовник, који у питањима вјере и духовног живота није правио компромисе! Чини нам се да је најстрожија „епитимија" за свакога од нас била то да осјећаш толику и такву љубав Старчеву, и колико страда са нама и за нас, колико срце своје даје за нас, колико суза пролива. Он је свакодневно у молитви полагао живот свој за своје ближње. Како се радовао свакоме ко је долазио у његову келију! Како је смирен био! Када би долазили код њега на савјет, често би при одласку молио тако понизно да се молимо за њега, као да су му наше молитве биле потребне.... Можда је најупечатљивија старчева одлика било самоосуђивање. Старац је за живота био оклеветан, али никада није о томе изустио ни једну једину ријеч. Просто се предао вољи Божијој! Као карактеристичан показатељ те старчеве врлине, навешћемо ријечи игумана о. Јефрема о тој старчевој врлини, које је изрекао у бесједи на опијелу: „Више пута смо питали старца: ‘Шта осјећаш према људима који те осуђују, а знаш да те неправедно осуђују?' Одговарао нам је: ‘Не осјећам ништа против њих, нити ми пада тешко то (што ме клеветају), јер ја сам себе осуђујем више него они!' "</span></div><div align="justify"> </div><div align="center"><a href="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image026.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-top-width: 0px; text-decoration: none;"><img height="224" src="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image026.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-style: initial; border-top-width: 0px;" width="337" /></a></div><div align="center"><em><span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;">Старац Јосиф са игуманом Јефремом, на Васкрс 2009. године. </span><br />
<span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;">Једна од посљедњих старчевих фотографија.</span></em></div></div><div align="justify"><span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;"><br />
Старац је имао изузетан дар бесједништва, али и писања. Написао је мноштво књига о духовном животу. Осим тога, имао је и дар химнографије, тј. писања црквених пјесама и састављања служби. Написао је предивну службу свом старцу Јосифу Исихасти, као и два молебна канона чудотворним ватопедским иконама Пресвете Богородице - Свецарици и Утјешитељки. Икону Пртесвете Богородице Свецарице старац је веома поштовао. Због тога су му у гроб једну копију те иконе положили на груди.<br />
<br />
А сада желим да проговорим пар ријечи о неколико искустава са Старцем, из којих се види бар дјелић старчевог богатства које је скривао у својој дивној души. Ово прво нам је испричао један брат у Христу коме се овај догађај догодио. Наиме, старац Јосиф је био изашао са Свете Горе у Солун на неколико дана, да обиђе своју многобројну духовну дјецу. На дан-два прије повратка, игуман је послао једног брата у Христу да оде у старчеву келију и да је мало поспреми и очисти, прије него се врати старац. Цијело вријеме док је овај брат поспремао келију, осјећало се изузетно благоухање. Помислио је да мирис вјероватно долази од неких светих моштију из старчеве црквице. Али, старац није имао свете мошти у својој цркви. Брат је ипак отишао до цркве, и ишао од иконе до иконе, да види да мирис можда не долази од њих. Међутим, није успио да нађе извор благоухања. Наставио је да поспрема старчеву келију. У тренутку када се приближио старчевом радном столу (на коме је старац свакодневно писао књиге и одговарао на писма чадима, и за којим се молио и плакао сатима), примијетио је да мирис долази управо одатле. Почео је пажљиво да провјерава једну по једну ствар са старчевог стола, не би ли схватио одакле долази тај и такав мирис. На столу је стајала и једна марамица, која је била, очигледно, употребљавана. Њоме је старац брисао сузе. Те топле сузе љубави старчеве, које су биле проливене за ко зна колико болних душа, благоухале су! <br />
Када сам био студент четврте године (а студије које сам тада похађао су трајале пет година), почео сам да размишљам да, када почнем да слушам предавања пете године (с обзиром да сам био положио све испите у року), почнем паралелно још један факултет, богословље или музикологију. То је у мени још увијек била само једна мисао, помало далека, и нисам ни сам био сигуран шта сам желио од то двоје, и да ли сам уопште био спреман за друге студије, те зато нисам Старцу ништа ни навео у вези са тим. Приликом једне посјете Старцу, сједели смо испред његове келије и причали о другим стварима, невезаним за моје студирање. Док ми је говорио о стварима духовног живота, одједном застаде, погледа ме са осмијехом, и рече ми: „... И то што размишљаш о богословљу или музикологији, мани сад.... Заврши сада ове студије, па ћемо да видимо послије." Био сам запрепашћен.... Таквих дарова се удостојио дивни старац Јосиф.<br />
Другом приликом, сједио сам са Старцем испред његове келије; био је то мој посљедњи дан на Светој Гори. Спремао сам се да се вратим својој кући. Прије него ми је дао свој благослов, Старац ми рече: „Види, сада када изађеш, пази добро, молим те. Доћи ће ти једна помисао (није прецизирао, али је говорио описно) коју треба да одсјечеш одмах. Ако је не одсјечеш, доћи ће ти друга, и одмах да је одсјечеш! Ако је не одсјечеш, пашћеш у гријех (старац је, смјешкајући се, једним помало шаљивим покретом свог тијела описао гријех)". Заблагодарио сам старцу што ме упозорио, и замолио га да се моли. Када сам отишао са Свете Горе, након петнаестак дана ми се десило све што ми је Старац рекао. Али, по својој немарности и непажњи, тек након пада сам се сјетио свега што ми је Старац био рекао. Са једне стране сам жалио због гријеха, а с друге стране сам био задивљен суптилношћу старчевих упустава о догађајима који су тек требали да се догоде. Али, то није био крај. Након неколико недјеља, поново сам отишао код Старца. Није знао да сам стигао у Ватопед. Наредног дана, након Свете Литургије и трпезе, кренуо сам пјешке до Старчеве келије. Приближавајући се старчевој келији, примијетио сам старца гдје излази из келије, и тражи ме погледом, као да је знао да долазим. Смјешкао се, по обичају, и радосно ме посматрао како се приближавам. Када сам пришао на неколико метара од њега, каже ми благо, са пуно љубави: „Е, кад сам ти говорио прије него се деси, ниси ме слушао! Шта ћу ти сад...".<br />
Ово је само неколико капљица у океану чуда које је старац творио још за живота. И поред свега овога, старац је успио да остане скривен за многе. Тек што би се негдје пројавила његова светост, он би нестајао. Желио је да буде скривен од очију овог свијета, и Господ му је то и даривао.<br />
<br />
Старац је веома љубио нас Србе! Кад год би чуо да му је дошао неки Србин у келију, лице би му просто заблистало. И одмах би почињао да говори о о. Јустину Поповићу, кога је изузетно волио и цијенио. Више пута нам је говорио: „Оно што је Свети Сава био за Србе у своје вријеме, то је о. Јустин био у наше вријеме! Свети Сава и Свети Јустин су два највећа стуба Српске Цркве!" А једном ми је чак рекао: „ Ах, тај о, Јустин!!! То је један духовни гигант! Ја га нисам лично упознао, али сам га упознао кроз молитву и кроз његове књиге! Знаш, након мог старца Јосифа (Исихасте), ја за свог духовног оца сматрам о. Јустина!" Волио је веома и ученике о. Јустина, наше угледне епископе. Увијек је подстицао све који су му долазили, било да су монаси, свештеници или мирјани, да не заборављамо своју отаџбину, да не заборављамо примјер који су нам дали Свети Сава, Свети Симеон, и о. Јустин, и толико других Светих из нашег рода! Молио нас је да чувамо светоотачка предања, да будемо, као што је говорио, „близу Светих Отаца", чувајући оно што су нам они у Цркви предали! Говорио је са радошћу и поносом како смо ми Срби и Јелини кроз историју увијек имали љубав једни према другима! Радовао се највише када би му говорили о томе како се Христос враћа у душе Срба, како се манастири пуне, како се народ све више враћа Цркви и Богу! Увијек, а нарочито за вријеме ратова код нас, много се молио и плакао за наш народ! С обзиром да је старац потицао са многострадалног Кипра, много га је болило и страдање нашег народа. Старац Јосиф је био, заиста, један искрени пријатељ Срба.<br />
</span></div><div align="justify"><span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;"> А ево и какву је кончину имао наш блажени старац Јосиф Ватопедски. Посљедњих година, Старац се, као што смо поменули, повукао у једну келијицу која се налази близу Ватопеда. Желио је да се припреми за одлазак из овог варљивог свијета. Када би смо га питали: „Како сте, Старче?", често би одговарао: „Е, чекам воз да дође да ме покупи и одведе у отаџбину (мислећи, свакако, на небеску Отаџбину), али, касни, не знам шта му је." Говорио је то некако носталгично... Иначе, посљедњих мјесец дана Старац је обављао читаво богослужбено правило напамет, па чак и у сну! Посљедњег дана свог овоземаљског живота, око 10 сати ујутро, Старац је рекао брату који га је служио: „Данас одлазим, јер осјећам смрт." Брат је одговорио: „Биће како Бог хоће, старче"! Неколико сати касније, рекао је: „Шта ће ови демони овдје?" Мало касније, поново је упитао сабрата: „Ови Светитељи што су дошли, шта раде овдје? Да нису дошли да нам помогну?" Брат је одговорио: „Да, старче, дошли су да нам помогну." Предвече, Старац је, очигледно обављајући богослужење напамет, упитао брата: „Како бјеше иде наредни тропар?" Око 2:20 ујутро, старац се упокојио. Обавијештени су одмах игуман Јефрем и братија. Када су се братија скупила код Старца у келији, а прошло је било око четрдесет пет минута од упокојења, Старац је већ био положен на под цркве Преподобног Јосифа Исихасте, коју је Старац имао у склопу своје келије.</span></div></span><span style="font-family: 'Comic Sans MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; text-align: justify;"><div align="center"> </div><div align="center"><a href="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image027.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-top-width: 0px; text-decoration: none;"><img height="188" src="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image027.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-style: initial; border-top-width: 0px;" width="257" /></a> <a href="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image028.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-top-width: 0px; text-decoration: none;"><img height="186" src="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image028.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-style: initial; border-top-width: 0px;" width="278" /></a></div><div align="center"> </div><div align="center"><a href="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image029.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-top-width: 0px; text-decoration: none;"><img height="276" src="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image029.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-style: initial; border-top-width: 0px;" width="213" /></a> <a href="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image030.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-top-width: 0px; text-decoration: none;"><img height="202" src="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image030.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-style: initial; border-top-width: 0px;" width="268" /></a></div><div align="center"> </div><div align="justify"><span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;"> Руке су му биле прекрштене на грудима, и међусобно завезане бројаницама. Израз Старчевог лица је био потпуно миран, као да спава. Али, остала су му полуотворена уста. Монаси се сахрањују потпуно умотани и зашивени у мандију. Игуман је наложио да се Старац умота у мандију, али да му се, након тога, открије лице. Оци су рекли Игуману да ће можда бити ружно за видјети, јер су Старцу полуотворена уста. Али, игуман Јефрем је инсистирао да ураде као што је био благословио. Ставили су Старцу једну газу испод вилице, и завезали је изнад чела, не би ли се уста затворила, али није помогло.</span><br />
</div><div align="center"><a href="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image031.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-top-width: 0px; text-decoration: none;"><img height="237" src="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image031.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-style: initial; border-top-width: 0px;" width="280" /></a> <a href="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image032.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-top-width: 0px; text-decoration: none;"><img height="222" src="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image032.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-style: initial; border-top-width: 0px;" width="334" /></a></div><div align="center"> </div><div align="center"><a href="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image033.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-top-width: 0px; text-decoration: none;"><img height="215" src="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image033.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-style: initial; border-top-width: 0px;" width="322" /></a> <a href="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image034.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-top-width: 0px; text-decoration: none;"><img height="210" src="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image034.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-style: initial; border-top-width: 0px;" width="315" /></a></div><div align="center"> </div></span><span style="font-family: 'Comic Sans MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; text-align: justify;"><div align="justify"><span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;"> Спремање Старца за погреб је трајало још неких четрдесет пет минута. Старац је био умотан и зашивен у мандију. Остало је било још да се исијече мандија изнад старчевог лица, по благослову Игумана.<br />
Исијекли су мандију... и задивили се! Старац је сам затворио уста, и насмијао се! Израз читавог лица показује озареност и радост. Искрени да будемо, такав израз лица никада нисмо видјели! Ово је прво старчево чудо након упокојења! Ето, како је старац Јосиф љубио своју братију - хтио је, по навици да служи браћи, да им учини по вољи и у тој малој ствари, чак и по упокојењу.</span></div><div align="justify"> </div></span><span style="font-family: 'Comic Sans MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; text-align: justify;"><div align="center"><span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;"></span><a href="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image035.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-top-width: 0px; text-decoration: none;"><img height="252" src="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image035_0.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-style: initial; border-top-width: 0px;" width="167" /></a></div><div align="center"> </div><div align="center"><a href="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image036.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-top-width: 0px; text-decoration: none;"><img height="209" src="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image036.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-style: initial; border-top-width: 0px;" width="312" /></a> </div><div align="center"> </div><div align="justify"><span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;"> Старац није сахрањен на монашком гробљу, већ у самом манастиру, поред саборног храма, са његове сјеверне стране. На старчевом погребу била су четири архијереја, двадесетак игумана, мноштво јеромонаха, свештеника, ђакона, монаха и народа. Утисак свих била је пасхална радост коју су сви осјећали на сахрани! Један митрополит из Пољске, који се нашао тог дана у манастиру, рекао је након погреба: „Ово није била сахрана! Ово је била Васкршња Литургија."</span></div></span></span></b><div align="justify" style="font-family: 'Comic Sans MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; text-align: justify;"><b><span style="background-color: #b6d7a8; font-size: large;"> <span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;"> </span></span></b></div><div align="center" style="font-family: 'Comic Sans MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><b><span style="background-color: #b6d7a8; font-size: large;"><a href="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image036.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-top-width: 0px; text-decoration: none;"><img height="182" src="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image037.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-style: initial; border-top-width: 0px;" width="273" /></a> <a href="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image038.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-top-width: 0px; text-decoration: none;"><img height="192" src="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image038.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-style: initial; border-top-width: 0px;" width="288" /></a></span></b></div><div align="center" style="font-family: 'Comic Sans MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><b><span style="background-color: #b6d7a8; font-size: large;"> </span></b></div><div align="center" style="font-family: 'Comic Sans MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><b><span style="background-color: #b6d7a8; font-size: large;"> </span></b></div><div align="center" style="font-family: 'Comic Sans MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><b><span style="background-color: #b6d7a8; font-size: large;"><a href="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image039_0.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-top-width: 0px; text-decoration: none;"><img height="265" src="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image039_0.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-style: initial; border-top-width: 0px;" width="176" /></a> <a href="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image040.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-top-width: 0px; text-decoration: none;"><img height="266" src="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image040.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-style: initial; border-top-width: 0px;" width="176" /></a></span></b></div><div align="center" style="font-family: 'Comic Sans MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><b><span style="background-color: #b6d7a8; font-size: large;"> </span></b></div><div align="center" style="font-family: 'Comic Sans MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><b><span style="background-color: #b6d7a8; font-size: large;"><a href="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image041.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-top-width: 0px; text-decoration: none;"><img height="171" src="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image041.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-style: initial; border-top-width: 0px;" width="257" /></a> <a href="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image042.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-top-width: 0px; text-decoration: none;"><img height="256" src="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image042.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-style: initial; border-top-width: 0px;" width="170" /></a></span></b></div><div align="center" style="font-family: 'Comic Sans MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><b><span style="background-color: #b6d7a8; font-size: large;"> </span></b></div><div align="center" style="font-family: 'Comic Sans MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><b><span style="background-color: #b6d7a8; font-size: large;"><a href="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image043.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-top-width: 0px; text-decoration: none;"><img height="245" src="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image043.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-style: initial; border-top-width: 0px;" width="163" /></a> <a href="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image044.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-top-width: 0px; text-decoration: none;"><img height="189" src="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image044.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-style: initial; border-top-width: 0px;" width="283" /></a></span></b></div><div align="center" style="font-family: 'Comic Sans MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><b><span style="background-color: #b6d7a8; font-size: large;"> </span></b></div><div align="center" style="font-family: 'Comic Sans MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><b><span style="background-color: #b6d7a8; font-size: large;"><a href="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image045.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-top-width: 0px; text-decoration: none;"><img height="178" src="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image045.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-style: initial; border-top-width: 0px;" width="269" /></a> <a href="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image046.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-top-width: 0px; text-decoration: none;"><img height="187" src="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image046.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-style: initial; border-top-width: 0px;" width="281" /></a></span></b></div><div align="center" style="font-family: 'Comic Sans MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><b><span style="background-color: #b6d7a8; font-size: large;"> </span></b></div><div align="center" style="font-family: 'Comic Sans MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><b><span style="background-color: #b6d7a8; font-size: large;"><a href="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image047.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-top-width: 0px; text-decoration: none;"><img height="178" src="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image047.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-style: initial; border-top-width: 0px;" width="266" /></a> <a href="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image048.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-top-width: 0px; text-decoration: none;"><img height="184" src="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image048.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-style: initial; border-top-width: 0px;" width="275" /></a></span></b></div><div align="center" style="font-family: 'Comic Sans MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><b><span style="background-color: #b6d7a8; font-size: large;"> </span></b></div><div align="center" style="font-family: 'Comic Sans MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><b><span style="background-color: #b6d7a8; font-size: large;"> </span></b></div><div align="center" style="font-family: 'Comic Sans MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><b><span style="background-color: #b6d7a8; font-size: large;"><a href="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image049.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-top-width: 0px; text-decoration: none;"><img height="185" src="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image049.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-style: initial; border-top-width: 0px;" width="263" /></a> <a href="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image050.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-top-width: 0px; text-decoration: none;"><img height="186" src="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image050.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-style: initial; border-top-width: 0px;" width="279" /></a></span></b></div><div align="center" style="font-family: 'Comic Sans MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><b><span style="background-color: #b6d7a8; font-size: large;"> </span></b></div><div align="center" style="font-family: 'Comic Sans MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><b><span style="background-color: #b6d7a8; font-size: large;"><a href="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image051.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-top-width: 0px; text-decoration: none;"><img height="180" src="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image051.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-style: initial; border-top-width: 0px;" width="270" /></a> <a href="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image052.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-top-width: 0px; text-decoration: none;"><img height="181" src="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image052.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-style: initial; border-top-width: 0px;" width="272" /></a></span></b></div><div align="center" style="font-family: 'Comic Sans MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><b><span style="background-color: #b6d7a8; font-size: large;"> </span></b></div><div align="center" style="font-family: 'Comic Sans MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><b><span style="background-color: #b6d7a8; font-size: large;"><a href="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image053.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-top-width: 0px; text-decoration: none;"><img height="188" src="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image053.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-style: initial; border-top-width: 0px;" width="281" /></a> <a href="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image054.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-top-width: 0px; text-decoration: none;"><img height="184" src="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image054.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-style: initial; border-top-width: 0px;" width="276" /></a></span></b></div><div align="center" style="font-family: 'Comic Sans MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><b><span style="background-color: #b6d7a8; font-size: large;"> </span></b></div><div align="center" style="font-family: 'Comic Sans MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><b><span style="background-color: #b6d7a8; font-size: large;"><a href="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image055.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-top-width: 0px; text-decoration: none;"><img height="194" src="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image055.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-style: initial; border-top-width: 0px;" width="291" /></a> <a href="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image056.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-top-width: 0px; text-decoration: none;"><img height="195" src="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image056.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-style: initial; border-top-width: 0px;" width="260" /></a></span></b></div><div align="center" style="font-family: 'Comic Sans MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><b><span style="background-color: #b6d7a8; font-size: large;"> </span></b></div><div align="center" style="font-family: 'Comic Sans MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><a href="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image057.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-top-width: 0px; text-decoration: none;"><b><span style="background-color: #b6d7a8; color: black; font-size: large;"><img height="316" src="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image057.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-style: initial; border-top-width: 0px;" width="237" /></span></b></a></div><div align="center" style="font-family: 'Comic Sans MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><b><span style="background-color: #b6d7a8; font-size: large;"> </span></b></div><div align="center" style="font-family: 'Comic Sans MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;"><b><span style="background-color: #b6d7a8; font-size: large;"> </span></b></div><div align="justify" style="font-family: 'Comic Sans MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; text-align: justify;"><b><span style="background-color: #b6d7a8; font-size: large;"> </span></b></div><div align="justify" style="font-family: 'Comic Sans MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; text-align: justify;"><span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva; font-size: large;"><b style="background-color: #b6d7a8;"> Одлазак старца Јосифа у небеске станове је велики губитак, не само за манастир Ватопед, већ за читаву Православну Цркву. Али, читав живот Старчев, и његова кончина, показују да је одлазак Старчев у наручје Господа Кога је тако силно љубио, у ствари, добитак за све нас! Сигурни смо да се Старац наслађује у Рају са свима Светима, и да се моли за сав свијет! А другачије и не може бити, јер је Старац још на земљи започео рајски живот...</b></span></div><div align="justify" style="font-family: 'Comic Sans MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; text-align: justify;"><span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva; font-size: large;"><b style="background-color: #b6d7a8;"><br />
</b></span><div align="center"><a href="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image058.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-top-width: 0px; text-decoration: none;"><b><span style="background-color: #b6d7a8; color: black; font-size: large;"><img height="320" src="http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u8/image058.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-style: initial; border-top-width: 0px;" width="212" /></span></b></a></div><div align="center"><b><span style="background-color: #b6d7a8; font-size: large;"> </span></b></div><div align="center"><b><span style="background-color: #b6d7a8; font-size: large;"> </span></b></div><div align="center"><span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva; font-size: large;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Надамо се и молимо и вјерујемо, Старче, да ћеш нам испунити обећање које си нам дао када смо се посљедњи пут видјели:</b></span></div><div align="center"><b><span style="background-color: #b6d7a8; font-size: large;"><span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;">„Свагда ћу се молити за вас, и увијек ћемо бити заједно. Тамо гдје будем ја, бићете и ви".</span></span></b></div></div><div align="justify" style="font-family: 'Comic Sans MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; text-align: justify;"><div align="center"><b><span style="background-color: #b6d7a8; font-size: large;"><span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;"><br />
Амин! Нека тако буде! </span><br />
<span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;">Благодаримо ти за све, Старче, и молимо опроштај!</span><br />
<span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;">Вјечан ти спомен! </span></span></b></div><div align="right"><b><span style="background-color: #b6d7a8; font-size: large;"><span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva;"> И. З.</span></span></b></div><span style="font-family: 'trebuchet ms', geneva; font-size: large;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Напомена:<br />
Братија манастира Ватопеда и брат Зисис Папаниколау су нам уступили фотографије старца Јосифа и разне биографске податке. На томе им најсрдачније благодаримо! Већи број текстова, фотографија и видео записа о старцу Јосифу и његовом упокојењу можете наћи на сајту:</b></span><span style="background-color: white; color: #330033; font-family: 'trebuchet ms', geneva; font-size: x-small;"> <a href="http://vatopaidi.wordpress.com/2009/07/18/whys-the-smile-of-elder-joseph-of-vatopedi-from-eternity/" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-image: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-top-width: 0px; color: maroon; font-weight: bold; text-decoration: none;">http://vatopaidi.wordpress.com </a></span></div><span style="background-color: white; color: #003366; font-family: 'Comic Sans MS', Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: small; text-align: justify;"><br />
</span><br class="Apple-interchange-newline" /></div>Јована Лолаhttp://www.blogger.com/profile/15102558908731145634noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-4471369702442040597.post-19184978492103140612012-02-13T00:54:00.000-08:002012-02-13T00:54:00.080-08:00SMIRENOUMLJE: VRATA KA ČISTOJ MOLITVI<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on"><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="http://4.bp.blogspot.com/-jQsTfotloHc/TzjPmqwf8dI/AAAAAAAAAo8/dVVDsuQr8pE/s1600/JLO35763.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="300" src="http://4.bp.blogspot.com/-jQsTfotloHc/TzjPmqwf8dI/AAAAAAAAAo8/dVVDsuQr8pE/s400/JLO35763.jpg" width="400" /></a></div><b style="background-color: #b6d7a8;"><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">Jer ono što je u mislima, to je i u srcu. Razgovor o molitvi</span><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">U poslednjih deset godina, postala je uobičajena pojava da svetogorski hodočasnici posećuju isposnicu Sv. Georgija, do koje se od manastira Vatoped stiže za oko sat vremena hoda. Duga, prašnjava i brdovita staza do isposnice vodi pokraj manastirskih polja i mesta gde se nekada podvizavao Sv. Grigorije Palama. Posle nekoliko strmih uspona, put naglo prelazi u vijugavu stazicu koja vodi kroz planinsko zelenilo. U proleće, gusto šipražje preti da zakloni stazu, dok mnoštvo raznobojnog poljskog cveća oslikava okolni pejzaž – nudeći sebe kao dar zaštitinici planine, Presvetoj Majci Božijoj. Prolazeći pokraj ruševina vekovima starih, monaških staništa, hodočasnik stiže pred tersasaste bašte, odakle se pruža pogled na Egejsko more. Tu, usred lepo odžavanih bašta, ograđenih rustičnom, drvenom ogradom, uzdiže se nekoliko belih, kamenih zgrada, ukrašenih plavim tremovima. To je isposnica Svetog Gerogija. Napolju, na klupama, nekoliko hodočanika čeka da čuje dušekorisnu pouku od skromnog Starca, jeromonaha Dionisija (Ignata).</span><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">Pre četiri godine, na ovim stranicama objavili smo kratko žitije starca Dionisija, kada smo pisali o starcima rumunskog skita Kolitsou, koji pripada manastiru Vatoped. Dana 28. aprila / 11. maja 2004. ovaj pravedni rumunski starac usnuo je u Gospodu, nakon dugog bogougodnog života, u svojoj devedeset petoj godini. Starac Dionisije bio je monah osamdeset dve godine; sedamdeset sedam godina proveo je na Svetoj Gori, a šezdeset šest u ovoj isposnici. Bio je divan, bogoljubivi monah i duhovni otac, dobro poznat među svetogorskim monasima, ali do pre petnaest godina u velikoj meri nepoznat onima van Svete Gore.</span><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">Starac Dionisije rođen je 1909. godine u Rumuniji. Bio je najmlađi od osmoro dece. Na krštenju je dobio svetovno ime Dimitrije. Oduvek je bio blizak sa svojim najstarijim bratom Georgijem (kasnije monahom Gimnazijem) i pratio ga je na njegovom monaškom putu. Obojica su bili monasi u Rumuniji od 1922. godine, a onda su obojica 1926. godine otišli na Svetu Goru. Nakon deset godina veoma teškog fizičkog podviga i duhovne borbe na Svetoj Gori, dva brata su se našla pod duhovnim rukovodstvom starca Gedeona (Chelaru). U rumunskom skitu, dobili su isposnicu posvećenu Sv. velikomučeniku Georgiju i obnovili je, kako fizički tako i duhovno. Otac Gimnazije je živeo svetim životom; upokojio se 1965, a starac Gedeon se upokojio smrću pravednika 1979. Skoro deset godina, Starčev jedini sabrat u isposnici Sv. Georgija bio je shimonah Jovan (Šova). Osim starca Jovana (Goutsou)(+1996), starca Dometijana (Trihena) koji se podvizavao u isposnici Sv. Ipatija (+1984)i starca Josifa Vatopedskog, u blizini je bilo malo duhovno iskusnih monaha, kojima se mogao obratiti za duhovni savet.</span><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">Starac Dionisije bio je poslednja, živa veza, sa svetim svetogorskim podvižnicima, koji su živeli tokom prve polovine XX veka. Bio je čovek duboke unutarnje molitve, o kojoj bogonadahnuti Oci pišu u Dobrotoljublju. Mnogi, koji su imali koristi od njegovih duhovnih saveta, govorili su da su najčešće reči ohrabrenja, kojima je bodrio svoju sabraću bile: „ Smirenje, smirenje, više smirenja.“</span><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">Iako su mu roditelji bili prosti seljaci, i ako je najveći deo svog života proveo u tajnosti, blagodat koja je počivala na njemu privlačila je stalno reke hodočanika , koji su od njega tražili duhovne savete. Pred kraj njegovog života, oci koji su živeli sa njim morali su da zaključavaju vrata isposnice, kako bi Starac mogao da malo odmori svoje telo, iscrpljeno strogim podvizima i bolešću. Čak i onda, ljudi bi dolazili, preskakali ogradu, samo da porazgovaraju sa ocem Dionisijem. Studenti i državnici, Grci i Amerikanci, svi su dolazili da prime blagoslov od starčeve grube, ostarele desnice. Čak je i naslednik britanskog trona, princ Čarls, bio na starčevoj sharani, odajući mu poštovanje zajedno sa dve hiljade monaha, koji su došli iz svih krajeva Svete Gore.</span><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">U znak sećanja na ovog svetog Starca, objavljujemo ovaj intervju, pun korisnih saveta. Razgovor je vodio jerođakon Kelopa (Paraščiv,) autor knjige” Isusova molitva: put sjedinjenje uma i srca”, koja je izdata na rumunskom jeziku.U to vreme, Starac je imao devedeset dve godine, bio je slep i fizički slab, ali bogat duhovne mudrosti, koja je bila plod dugog i istrajnog podviga.</span><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">1. O Isusovoj molitvi</span><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><em style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">-Visokoprepodobni Starče, koji se smisao našeg života u ovom privremenom svetu?</em><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;"> Jedini smisao našeg ovozemaljskog života jeste da se spasemo, da zadobijemo Carstvo Nebesko. Naš Gospod Isus Hristos nas uči: “Budite sveti kao što je svet Otac vaš nebeski.” ( Mt. 5:48) Tokom ovog zemnog života, uz pomoć blagodati Božije i naših dobrih, hrišćanskih dela, možemo da se svrstamo u redove svetitelja. A ako, zbog nedostatka vrlina, mi ne budemo mogli da se pridružimo redovima svetitelja, moramo se truditi da nasledimo Raj. Ne možemo nikako istovremeno biti dobri hrišćani, a činiti grehe. Ako činimo greh, od nas odstupa blagodat Božija i mi se sjedinjujemo sa đavolom. Tako se mi udaljujemo od Crkve, od Svetih Tajni i bogonadahnutog učenja, s ciljem da zadovoljimo naše strasti, koje je đavo posejao u našem srcu. Ne trebamo da slušamo naše strasti. Zato Crkva peva: “Od mladosti moje mnoge strasti vojuju protiv mene…” (Himna Stepena , glas 4.) Zato na Jevanđelje govori: “Budući da sa sebe svukoste starog čoveka sa delima njegovim, i obukoste se u novoga, koji se obnavlja za poznanje, prema liku Onoga koji ga je sazdao. (Kol. 3:9-10) Jer ako smo od staroga čoveka, onda smo robovi greha i strasti.</span><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><em style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">-Kakvo je učenje svete Crkve o duhu demonskom i duhu čovekovom?</em><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">Čovekov duh postaje demonski kroz greh. Đavo seje zlo seme u našem srcu, kroz naše pokrete i pomisli. Ako prihvatimo loše seme u našem srcu, ono će početi da klija. Ako nismo pažljivi da to loše seme odbacimo i svoje srce očistimo bolagodaću Duha Svetoga i dobrim hrišćanskim delima, a posebno molitvom, postom, ispovešću, Svetim Pričešćem itd.) seme će pustiti korenje i počeće da raste. I od tog trena demon će nas napustiti, siguran da ćemo slediti naše strasti i činiti svako zlo.</span><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><em style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">-Dakle, ako živimo raskalašno, da li blagodat Božija odstupa od nas,i da li nas duh bluda navodi na sve vrste iskvarenih i protivprirodnih grehova?</em><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">Tako je. Ali je još strašnije što grehovi postaju naša priroda. Ljudi misle i govore da ne mogu da se oslobode tih grehova. Zato od početka treba stražiti nad telesnom i duhovnom čistotom. Imaćemo veliku pomoć u našoj duhovnoj borbi, ako stražimo nad telesnom i duhovnom čistotom, kao što je slučaj u monaškom životu. I mirjani treba da imaju uzdržane bračne odnose, danima koji su propisani od strane Crkve, i samo nakon Ckrvenog braka. Đavo ovo zna i zato on tako snažno pokušava da gurne ljude u greh bluda. Ova mnogobrojna zla naših dana su od demona, koji žele da isprljaju hram Duha Svetoga, telo hrišćaninovo, a potom da ga navedu na svako zlo. Kada ste počinili ovakve grehove, ne možete više da se molite: prestajete da učestvujete na Svetoj Liturgiji, prestajete da se ispovedate i ne možete da činite nikakva dobra, hrišćanska dela.</span><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">Zahvaljujući ovom svetovnom duhu – koje se ukorenjuje oko srca još od detinjstva, kroz loše vaspitanje, bogohulne filmove, reklame, želje, grehove, i sl. – hrišćanin više ne može da se moli, niti da čini dobra, spasonosna dela. Ali čak i oni, koji su pali u najteže grehe mogu da se isprave, uz pomoć Božanske blagodati. Ta borba i izbavljenje od greha i od demona računaće im se u mučeništvo.</span><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><em style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;"><br />
-Da li je nakon krštenja demon proteran iz dubine našeg srca i da li on onda deluje samo spolja?</em><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">On onda deluje izvan srca. Ali ako grešimo, mi mu dozvoljavamo da prodre u dubine našeg srca. To je strast. Od tada, ova strast će nam biti rukovoditelj, ali ni tada nas ne napušta blagodat Božija. Bog je čoveku dao apsolutnu slobodu. Blagodat Duha Svetoga pokazuje čoveku šta je dobro, a šta zlo.Ona nam pokazuje put u Carstvo Nebesko kao i put koji nas vodi u propast, tj. u pakao. Bog nam govori: “Stavio sam pred vas život i smrt, blagoslov i prokletstvo, zato izaberi život (5. Mojsijeva 30:19). Blagodat Duha Svetoga je mogla da učini potpuno nemogućim da čovek ikada padne ili sagreši. Ali, u tom slučaju, čovek ne bi imao ni svoju ličnost, niti vrline, nego bi bio životinja ili robot. Ni jedno stvorenje Božije nema slobodu kakvu čovek ima. Hrišćanin koji ispunjava Božije zapovesti , blagodaću Božijom može postati svetitelj. I Bog je toliko dobar da čak i kada padnemo u greh i zavapimo u pokajanju: “ Gospode, oprosti mi! Gospode, pomozi mi”, On nam prilazi i pomaže da se podignemo iz naših grehova. Zato je Gospod naš Isus Hirstos i rekao: “Hodite k Meni svi koji ste umorni i natovareni i ja ću vas odmoriti.” (Mt,. 11:28)</span><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">Međutim, ako su se strasti nastanile u čoveku i postale njegova nova, grešna priroda, takav čovek će reći: “Nemoguće je odseći ove strasti!” Danas je to najizražajnije, jer živimo u poslednjim vremenima, kada je čovek postao nemaran i ne razmišlja o duhovnim stvarima. Bez obzira da li je neko mirjanin, monah ili sveštenik, njega ne interesuju strasti i grehovi. To je veoma opasno, jer na taj način omogućavamo demonu da napreduje u kontroli nad nama.</span><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><em style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;"><br />
-Odake dolazi naša gordost?</em><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">Gorodost dolazi samo od demona. Kroz Sveto Krštenje, Bog je oprostio praroditeljski greh i sve grehove koje je osoba počinila pre krštenja, i dao nam je blagodat Duha Svetoga, da se kroz nju usavršavamo, rekavši: “Budite, dakle, savršeni, kao što je savršen Otac vaš nebeski.( Mt. 5:48)</span><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><em style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">-Ali posledice ostaju!</em><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">Treba da ih se rešimo uz pomoć blagodati Božije, koja nam uvek pomaže na našem putu usavršavanja. Ali pošto smo obdareni slobodnom voljom, moramo da se borimo protiv strasti i grehova. Na primer, ako pušite, vi imate vlast da kažete, “Ispovedio sam se, i uz Božiju pomoć od danas neću više da pušim.” Ali stari čovek unutar vas će reći: “Pušio si tolike godine! Nećeš moći da prestaneš da pušiš. Razbolećeš se i umrećeš.” Ali, ako imate vere, koja je ojačana blagodaću Duha Svetoga vi će te reći: “Doneo sam odluku, i uz Božju pomoć imam da ostavim pušenje, bez obzira na sve!” E, tada će blagodat Duha Svetoga sići na vas i pomoćiće vam u svakom pogledu. Ali ako razmišljate ovako: “Ostaviću pušenje, ali ću da pušim još samo nedelju ili dve i posle toga ću da prestanem,” onda niste odlučni, vaša volja je slaba, nije vas osnažila blagodat Duha Svetoga i nećete ostaviti pušenje.</span><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><em style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">-Mogu li se gresi roditelja preneti na decu?</em><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">Roditelji koji su počinili velike grehe i zla (razvratnici, alkoholičari, narkomani, pušači itd.) mogu roditi decu sa mentalnim i fizičkim oboljenjima. Ovo su potvrdila i medicinska istraživanja. Ali ovde posreduje i Božija blagodat, prisutna u Svetim Tajnama – u krštenju, miropomazanju, ispovesti, Svetom Pričešću, jeleopomazanje i Svetoj Tajni Braka – koje pomažu detetovom spasenju. Na primer, dete koje je rođeno slepo ima druge Božije darove u poređenju sa detetom koje je rođeno zdravo, kako bi živelo u ovom životu i bilo sačuvano. Ali grehovi koje su roditelji počinili nakon detetovog rođenja mogu takođe imati negativne posledice na duhovno i telesno zdravlje deteta. Štaviše, lošim vaspitanjem, koje roditelji pružaju detetu, roditelji mogu da ukorene strasti u dečje srce, koje su razarajuće po dušu. Imamo primere u Svetom Jevanđelju i Svetoj predanju, da se od čistih i pravednih roditelja rađaju deca koja su postala svetitelji, kao što je Presveta Bogorodica, Sv. Jovan Preteča i Krstitelj itd.</span><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;"> </span><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">2. O smirenoumlju</span><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><em style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;"><br />
-Sv. Siluan Atonski rekao je da jedina stvar koju hrišćanin treba da nauči u ovom životu jeste smirenje.</em><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">Istina je oče. Hrišćanin treba prvo da nauči šta je smirenje, da bi bio u stanju da sebe smiri u svakom trenutku svoga života, pred ljudima i pred demonima. Na taj način uzrasta duhovno, i njegovo srce biće ispunjeno blagodaću i blagouhanjem Svetoga Duha. Tada će se i Majka Božija, i Sveti Anđeli i svi Sveti nastaniti u njegovom srcu. Njegovo srce postaće duhovni Raj. I ako imaš Gospoda Savaota, bićeš radostan, ma gde bio. Na nesreću, današnji ljudi su vaspitani u duhu samoljublja, gordosti, taštine, razvrata, srebroljublju itd. i njihovo srce postaje pakao, prepuno grehova i nečistih duhova. Zato gord čovek muči sebe, a i druge oko sebe. Smirenoumlje je hrišćanska vrlina, koju mora da se potrudite da steknete i posedujete u svakom trenutku svoga života.</span><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><em style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">-Šta znači smirenost srca?</em><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">Naš Gospod Isus Hristos uči nas: “Naučite se od mene, jer ja sam smiren i krotak srcem; i naći ćete pokoj dušama svojim.” (Mt.11:29)Uz pomoć Božije blagodati i naših hrišćanskih dobrih dela, naše okamenjeno srce će se izmeniti i postaće duhovno. Zato nam Gospod govori: “Sine moj, daj mi srce svoje!” (Prič. 23:26) Oči našega srca treba neprestano da prebivaju na Bogu. Nadajmo se spasenju, a blagodat Duha Svetoga uvek će nam pomagati.</span><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">3. Sredstva za zadobijanje molitve</span><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><em style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">-Svetogorski oci nas uče da izgovaramo Isusovu molitvu sa pokajanjem, a ne mehanički. Šta nam možete reći o tome?</em><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">Cela smisao Isusove molitve jeste pokajanje. Zato se molimo: </span><em style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">“Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me grešnog!” </em><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">To znači pokajanje. Jer ako se molimo bez pokajanja, znači da u sebi razvijamo visokoumlje i da smo na pogrešnom putu. Zašto se mi molimo Gospodu našem Isusu Hristu da se smiluje na nas? Zato što smo grešni. Dakle, mi izgovaramo ovu molitvu samo u pokajanju. Ako bolujete od visokoumlja, maker i malo, Bog neće imati milosti prema vama. Đavo to zna, jer je on pao zbog visokoumlja. Zbog toga đavo seje strasti u srcu svakog čoveka u svetu, preko svoga visokoumlja. Neprijatelj nam šapuće: “Slava Bogu! Ti si monah. Nisi kao ostali ljudi. Ti si grešan, ali nisi kao ostali ljudi.” Ovo je duhovna propast za hrišćanina. Što su darovi koje ste zadobili od Gospoda veći – bez razlike da li ste Episkop, sveštenik, đakon, monah, doktor, profesor, inženjer i sl. –sebe morate smatrati najvećim dužnikom pred Bogom i najgrešnijim od svih. Ako je Sveti apostol Pavle – koji je bio vaznet do Trećeg Neba i koje je video Tajne koje “oko ne vide i uho ne ču, i u srce čoveku ne dođe” (1.Kor 2:9), ako je on smirivao sebe, govoreći da: “Gospod Isus Hristos dođe na zemlju da grešnike spase od kojih sam prvi ja” (1.Tim 1:15) – onda s čime se mi možemo ponositi, kad smo puni strasi i grehova? Jer, što se više očišćuješ od grehova svojih i približavaš Bogu, u Božanskoj Svetlosti sagledavaš strasti i grehove u njihovoj pravoj veličini, i tamu u svom srcu.</span><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">Dakle, ako sebe smatraš grešnijim od svih ljudi, čak i od demona koji te je porobio i prisiljava na svako zlo, onda će Sveti Duh sići na tebe. Visokoumlje je veoma štetno za naš duhovni život! Zato Sv. Jovan Damaskin govori u Kanonima Presvetoj Bogorodici: </span><em style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">“Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, molitvama Prečiste Matere Tvoje, pomiluj me grešnog, grešnijeg od svakog čoveka na zemlji!”</em><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;"> Nije on ovo rekao iz formalnosti, već zahvaljujući svome smirenumlju. On je sebe smatrao grešnijim od svakog čoveka na zemlji. Samo na ovaj način će svedobri Bog pomoći nama da nasledimo Carstvo Nebesko, jer smireni grešnik je bolji pred Bogom od pravednog, ali gordog čoveka. Onaj koji ima dobra dela, ali je visokouman, biće ostavljen od Boga da padne u greh, kako bi se smirio. Zato nam je Gospod Isus Hristos ostavio parabolu o cariniku i fariseju. Farisej je imao dobra dela, ali se uznosio umom i govorio: “Nisam kao svi drugi ljudi i kao ovaj pohlepni carinik”. Bog ga nije blagoslovio zbog ovog visokoumlja. A carinik se nije usudio ni da pogleda k nebu, već je rekao: “Dobri Gospode, budi milostiv meni, grešnome!” I Bog ga je zbog njegovog smirenja blagoslovio. Tako je on napustio hram opravdan i ispunjen blagodaću Duha Svetoga.</span><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><em style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">-Kako da pobedimo snažne pomisli gneva?</em><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">Duh gneva dolazi, jer nemaš smirenoumlje. Ali moraš se boriti, jer u momentu besa um i rasuđivanje se pomračuju i možeš počiniti mnoga zla. Treba da se smiriš, da tražiš oproštaj i da se moliš Bogu da ti pomogne, jer nam je Gospod Isus Hristos rekao: “Bez mene ne možete činiti ništa.” (Jn,15:5) Zato se gnevimo, jer smo gordi, mislimo das mo bitni, da smo u pravu.</span><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><em style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">-Često se dešava da imamo mnoga poslušanja u manastiru, i mene obuzima tuga jer nemam dovoljno vremena za molitvu i čitanje.</em><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">Oče, ako izdržiš u poslušnosti bez roptanja, Bog će poslati blagodat Duha Svetoga na tebe, a Sveblagi Bog će primiti tvoju smirenu molitvu. Kada izvršavaš poslušanje bez roptana, imaš mir u duši. Treba da obavljaš svoje poslušanje kao sin Božiji, po blagodati, a ne kao rob ili životinja. Ako ti se oduzme staro, a dodeli novo poslušanje, ne treba se buniti, već reći: “To je volja Božija! Izvršiću to svom svojom ljubavlju.” I Bog će na tebe izliti svoju blagodat.</span><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;"><em>-Ali, ja sam duhovno nezadovoljan, jer ne mogu da se molim, ne mogu da ispunim svoje molitveno pravilo i metanija.</em></span><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">Nije važno. Ostani u miru. Bog će ti uračunati kao da si ispunio ono što nisi mogao iz blagoslovenih razloga. Budi trpeljiv. Sve će proći – Neka ti dobri Gospod podari trpljenje! Zapamtite da se smirenje “kuva” u ponoć (to je molitva), a jeda tokom dana. Ako se niste molili tokom noći, nećete biti strpljivi tokom dana. Sveti apostoli nisu bili u stanju da bdiju sa Gospodom u Getsmanskom vrtu i zato nisu imali blagodatnu silu da se odupru iskušenjima dolazećeg dana. Malo strpljenja! “Trpljenjem svojim spasavajte duše svoje.” (Luka 21: 19)</span><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><em style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;"><br />
-Napadaju me zle, bogohulne pomisli. Da li su one od demona? Čak me ni u crkvi ne ostavljaju na miru. Šta da radim?</em><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">Ne obraćaj pažnju na njih. Pusti ih. Neka urlaju u tvom umu. Ti se sa velikim smirenjem moli Bogu: </span><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">“Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, pomiluj me grešnog!”</span><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;"> I one će prirodno nestati same od sebe. Jer ako počneš da razgovaraš sa pomislima, a neprijatelj to vidi, bićeš u nevolji. Trebalo bi da kažeš u svom umu: “Ja sam monah i ja verujem svemu što Pravosalvna Crkva uči.”</span><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><em style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">-Najviše se mučim kada osuđujem bližnjeg!</em><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">Oče, najveća opasnost za svakoga od nas je kada osuđujemo druge. Da li znate zašto? Kada osuđujete bližnjega, posebno sveštenika, duhovnog oca ispovednika, ili Starca, prva stvar koja se događa je telesne strasti će te napadati više nego inače. To je dopuštenje Božije, jer nisi vodio računa o svojim sopstvenim gresima, već si druge osuđivao. Ali mi treba da se naoružamo najoštrijim mačem protiv demona i njihovog lukavstva, a to je smirenoumlje. Dakle, ako vidite čoveka kako čini greh, kaži u sebi: “Ja sam mnogo gori od njega.” Ali ne samo rečima – treba da veruješ da si stvarno gori od njega. Čak iako nisi počinio takav greh delom, jesi željom, mislima, ili voljnim delom duše. Ja sam monah, a za monaha, greh počinjen mislima podjednako je strašan kao greh koji mirjanin počini delom. Osim toga, mi nemamo nikakvo pravo da ikome sudimo. Gospod naš Isus Hristos kaže: “ Ne sudite, da vam se ne sudi.” (Mt 7:1) Jer ako sudimo, gordi smo i Bog će dopustiti da padnemo u velike grehe, kako bi se smirili i uvideli naše grehe i slabosti. A ako se ponizimo, smirimo, Bog će nas osloboditi naših strasti i prestaće borba koju su demoni podizali na nas. Jer, smirenoumlje sagoreva đavola kao oganj. Ali mi treba da stražimo, da budemo pronicljivi u svemu.</span><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><em style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;"><br />
-Kako se možemo sjediniti sa Bogom?</em><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">Trebalo bi da očistimo svoju dušu i telo od svih strasti i malo po malo, uzrastaćemo u ljubavi Božijoj. Ali trebalo bi da primamo blagodat kroz svete tajne, da se mnogo molimo, da postimo, da činimo druga dobra dela, koja čine hrišćani kako bi zadobili smirenje u umu i srcu. Smirenoumljem, molitvom i rasuđivanjem, čovek se približava Bogu osećajući radost u srcu. Takođe, imaće mnoga iskušenja, kako bi se ponizio. Bez obzira na kojoj se duhovnoj stepenici nalazili, ako ne prebivate u smirenju, neprijatelj će vas oboriti u trenu. Na temelju smirenja grade se sva druga dobra dela: poslušnost, duhovne suze, Božanska ljubav…</span><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><em style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">-Kako da hrišćanin pronađe miri i tišinu za molitvu, u sred gradske buke i meteža?</em><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">Moramo mnogo da se trudimo. Ne smemo da budemo nemarni. Nemar je najveća opasnost za dušu. Znači da čovek sam nema milosti za svoju dušu, i tako upada u veliku duhovnu opasnost. Niste izvršili vaše molitveno pravilo? Nemar vam kaže: “Nije bitno.” Niste postili? Nemar vam kaže: “Nije bitno.” Da li si učinio blud? Nemar vam govori: “Nije bitno.” Treba da se trudimo, koliko god možemo, i Bog će nam pomoći da se spasemo. Što su veća iskušenja, veća je blagodat Božija, veći je i venac koji ćemo primiti. Ali, Bog neće dozvoliti iskušenja koja prevazilaze naše snage. Ako posedujemo molitvu, čistotu duše i tela, blagodat Duha Svetoga će se spustiti na nas; čak i velike teškoće biće lako rešive. Vremena u kojima ćemo se teško spasavati bila su predskazana od strane Svetih otaca. Jedan učenik je rekao svome starcu: Oče, mi smo slabi a neprijatelj nas napada. Ako je ovako sada, kako li će biti u poslednjim vremenima? Starac je odgovorio: Čedo, u poslednjim vremenima, monasi će biti kao mirjani, a mirjani kao demoni! Ali ja poznajem ljude koji žive u sred Bukurešta i vode čist, blagočestiv, bogougodan život.</span><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><em style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">-Hrišćanstvo je religija ljubavi. Ali postoje hrišćani koji kažu da ne mogu da vole svoga bližnjeg čak ni prirodnom, čovekovom ljubavlju. Šta onda reći o Božanskoj, blagodatnoj ljubavi?</em><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">To se dešava zato što nam je srce ostrašćeno, puno grehova. Ali se čovek ne rađa sa strastima. Rađa se čist. Kako godine prolaze, kroz sve što čini, on stiče strasti. Greh ulazi u njegovu prirodu, nakon što on počen da ga prihvata i neguje u sebi. Bog nije stvorio čoveka da bude loš. To nikako! Čovek je dobar, ali ga vaspitanje i društvo kvare. Zato trudimo se i borimo se da spasavamo svoju dušu i Bog će nam pomoći.</span><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;"><em>-Ove godine, kad sam na brodu prilazio Svetoj Gori, pomisao me je bodrila da se vratim nazad. Da li je to bio demon ili duh ovoga sveta?</em></span><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">Oče, demon ili duh ovoga sveta je jedno te isto! Duh ovoga sveta je demonsko delo. Sv. apostol Jovan rekao je pre dve hiljade godina “ceo svet u zlu leži.” (1.jov 5:19) To znači da svetom vladaju i deluju duhovi gordosti, srebroljublja , taštine, raskalašnosti, sujete, laži itd.</span><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;"><br />
4. O usresređenosti uma</span><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;"><em>-Kada tvorimo glasno Isusovu molitvu, možemo je izgovarati ili pojati. Koji je najbolji način?</em></span><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">Da se molitva izgovara.</span><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><em style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">-Pročitao sam u spisima Svetih Otaca da ako izgovaramo molitvu, demonske misli mogu da nas napadaju u pauzama između reči.</em><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">Demonske misli mogu da nas zaokupljaju i dok pevamo. Najvažnije je da budemo smireni, i da usresredimo um na reči molitve, a ne da on luta svuda okolo. Naš um, duh i srce treba da budu usmereni na Gospoda Isusa Hrista. Moramo uložiti napor i blagodat Duha Svetoga će nam pomoći da se molimo.</span><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><em style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">-Zbog svetovnih briga i mnogih iskušenja, čovekov um je stalno rasejan. Kako usredsrediti naš um pod takvim uslovima?</em><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">Sv. apostol Pavle nas uči: “Molite se bez prestanka, na svemu zahvaljujte.” (1. sol. 5:17-18) Treba da se molimo u pokajnju, sa smirenjem i nadom u svedobrotu Božiju. Gospod nam je pomogao mnogo puta u našim molitvama.</span><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><em style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">-Kada se molimo čitajući Psaltir, Akatiste, molitveno pravilo, bogoslužbene himne, srce se zagreva. Može li ova toplina srca da nam pomogne da se usresredimo na izgovaranje Isusove molitve?</em><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">Oče, to su osetljive stvari. Ali ako imate duhovnu radost mir Duha Svetoga obitava u vama, nema potrebe tražiti da li je ta radost u srcu, umu ili duši. Jer ako je u umu, onda je i u srcu, i ako je u srcu onda je i u umu i duši. Ako je u umu i u srcu i ako je u srcu i u umu je, jer je duhovna radost blagodatno dejstvo. Nemoguće je da duhovna radost prebiva na jednom mestu, a nezadovoljstvo na drugom. Jer kada Duh Sveti osenjuje čoveka, On to čini u potpunosti. Čovek je sav u duhovnoj radosti.</span><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><em style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">-Kada se čovek vežba u Isusovoj molitvi, može da mu se pojavi bol u predelu srca. Da li treba da se usresredimo na to osećanja?</em><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">U tom trenutku, molitvu više ne možeš da izgovaraš usnama, već samo srcem. Srce ne oseća bol tada, kao što neki, koji tvore Isusovu molitvu, misle. Tada je srce u stanju velike duhovne radosti i ne možete da zadrže suze koje same teku.</span><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><em style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;"><br />
-Ako se Isusova molitva dugo izgovara, da li se um umara?</em><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">Naravno. Važno je da um prebiva u čistoti i miru, jer ako je zaokupljen mislima, mnogo brže se umara. Još ako se đavo umeša sa svojim iskušenjima, um se pomračuje i rasejav, pa će trebati mnogo duže da se podvizava. Zato su Sveti Oci napuštali svetovne brige i povlačili se u pustinje, u peštere planinske, da ne bi ništa ni čuli ni videli. Jeli su samo malo suvaraka na nekoliko dana. Živeći ovako, oni su savršeno očistili svoj um i sebe približili svome Nebeskom Ocu. Mi imamo svedočanstva Svetih Otaca da su postojali ljudi i na carskim dvorovima, koji su prebivali u Isusovoj molitvi. U to vreme, bilo je mnogo više blagočestivih ljudi, ugodnika Božijih, nego danas.</span><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><em style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">-Kada se um umori izgovarajući Isusovu molitvu, da li je dobro čitati Psaltir, Akatiste, spise Svetih Otaca, ili da se pevaju slavoslovja?</em><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">Dok Isusovu molitvu ne izvežbamo savršeno u nama, nećemo moći da je neprestano tvorimo. Dobro je da izgovaramo i druge molitve, ili da čitamo ili pevamo duhovne pesme. Međutim, blagotvoran telesni rad mnogo će nam pomoći.Čak iako smo stekli Isusovu molitvu, ne bi trebali da zapostavljamo molitveno pravilo i poklone, koje smo dobili od našeg duhovnog oca.</span><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><em style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">-Video sam na Svetoj Gori da neki oci svoje molitveno pravilo i bogosluženja zamenjuju Isusovom molitvom.</em><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">To je istina. Ali naš otac ispovednik nas je posavetovao da molitveno pravilo ne treba izostavljati ni iz kakavog razloga. U crkvi, u nekim skitovaima i kelijama zaista se određena bogosluženja zamenjuju Isusovom molitvom. Jedan od otaca prilazi pevnici i glasno izgovara sto puta: </span><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">“Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me grešnog.”</span><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;"> Onda drugi oci zauzimaju njegovo mesto i tako redom.Drugi oci, koji su u crkvi, pažljivo slušaju i ponavljaju u pokajanju. Stariji oci, monasi, pričali su da dok su se ovako molili u skitu Sv. Ane, jedan Starac je video Spasitelja Isusa Hrista kako silazi među njih.</span><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;"><br />
5. O tvorenju Isusove molitve</span><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;"> </span><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><em style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">-Kako je bolje tvoriti umnu molitvu, sa pažnjom na otkucaje srca ili sa pažnjom na disanje?</em><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">Lakše je tvoriti Isusovu molitvu ako se ona uskladi sa disanjem. Sv. Jovan Lestvičnik kaže da naša molitva treba da bude sjedinjena sa disanjem. Baš kao što nam je za život potreban vazduh, tako i da bismo nahranili dušu blagodaću Duha Svetoga, treba da se molimo. Kada udišete izgovarajte: </span><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">“Gospode Isuse Hriste, Sine Božji”</span><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">, a kada izdišete izgovarajte: </span><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">“pomiluj me, grešnog!”</span><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;"> Jer kroz misli sve grehove i strasti mi usmeravamo na srce. Kroz Isusovu molitvu, kada izgovaramo</span><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;"> “Gospode Isuse hriste, Sine Božiji,” </span><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">mi prizivamo Gospoda u naše srce, a kada kažemo </span><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">“pomiluj me grešnog!”</span><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;"> mi odgonimo strasti i grehove iz našeg srca. Prizivajući ime Gospoda Isusa Hrista neprestano, hrišćanin se postepeno obožuje. Ali potrebna je pažnja, uzdržanje i tihovanje. Zato su oci odlazili u pustinje, napuštena mesta, kako bi prebivali u tišini i kako bi mogli da se usresrede umom na molitvu. Ako čovek mnogo govori, pa čak i dušekorisne stvari, može da padne. Sv. Arsenije Veliki je rekao: “Zažalio sam kada sam govorio, ali nikada nisam zažalio kada sam ćutao.” Ali mi, mnogogovorljivi, koji vreme svoje uzaludno trošimo – kako možemo reći: “Gospode Isuse Hriste?” Što se tiče praktikovanja Isusove molitve, bilo da se ona tvori uz koncentraciju na disanje ili otkucaje srca, svaki hrišćanin treba da, iz svog iskustva, zaključi koji mu metod najviše odgovara.</span><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><em style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;"><br />
-Pošto danas više ne postoji isihija, tihovanje, da li je neophodno da čovek što češće učestvuje u bogoslužbenom životu Crkve (Sveta Liturgija, ispovest, Pričešće, Sveta Tajnja Jeleopomazanja) kako bi se očistio od gehova i kako bi mu bilo lakše da se moli?</em><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">Oci koji tako uče imaju u vidu slabosti i brige današnjeg čoveka. Zato, umesto da ostane kod kuće i moli se na stoličici , bolje da učestvuje u Svetoj Liturgiji, da se ispoveda i prima Sveto Pričešće, da sluša molitve, psalmopojanje, učenja Crkve kako bi se blagodaću Duha Svetoga srce moglo očistiti. Ali potrebna je priprema za Sveto Pričešće, o čemu nas uči Sv. apostol Pavle.</span><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><em style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">-Isusova molitva može da se izgovara sa bolom u srcu. Kako vi savetujete da se tvori Isusova molitva?</em><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;"> </span><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">Čovek treba da izgovara Isusovu molitvu sa bolom u srcu, koji je stekao kroz patnju i sa duhovnim suzama. Suze su dar Božiji, i malo njih ga stiču. Dakle, moramo se moliti smireno, sa rasuđivnajem, jer ako nemamo rasuđivanje, mogu nas snaći iskušenja, kao što su oštećenje srca, mentalne bolesti itd. Naš kušač poseduje riznice zla i ostareo je u zlu. On se čak usudio da kuša i Gospoda našeg Isusa Hrista.</span><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><em style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">-Da li je osećanje prisustva Božijeg u srcu takođe molitva?</em><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">Da, jeste. Prisustvo Božije u srcu jeste molitva. Ali, to je veliki dar Božiji. Kada stekneš prisustvo Božije u srcu, ne korisitiš više reči, već ćutiš, kako bi što duže zadržao tu duhovnu radost. Ako poseduješ strah Božiji u svom srcu, sve što radiš očistiće te od grehova, i ti ćeš osetiti prisustvo Božije u srcu, kao radost duhovnu, mir, Božansku ljubav… zato nas uči Sveto Jevanđelje “da je strah od Boga početak mudrosti.”(Ps. 110:9) Danas vlada ljudska mudrost. Mnogo toga je čovek izumeo, otkrio. Ali mali broj mudrih ljudi ovoga sveta odaju slavu Bogu, što im je dao um, mudrost i moć da otkriju te stvari. Većina njih govorio: “Ja sam to uradio!”, Ali u tome ima dosta samoljublja, a Bogu je mrsko samoljublje. Ništa što čovek čini iz samoljublja Bog ne prihvata. Dakle, gord čovek, bez obzira šta činio, iz trenutaka u trenutak, iz časa u čas, tone sve dublje u dubine paklene.</span><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;"><br />
6. Greške u tvorenju Isusove molitve</span><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><em style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;"><br />
-Koje su najveće greške koje ljudi čine kada tvore Isusovu molitvu?</em><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">Gordost uma je najveća opasnost i samo mali broj njih se izbavlja od ove zamke lukavoga. Možeš ga poraziti jedino smirenoumljem.Ali smirenoumlje mora da bude čvrsto ukorenjeno u duši, srcu i mislima. Smirenoumlje je vrlina koja se stiče kroz velike napore i duhovne borbe. Moramo se boriti i svedobri Bog, videvši naš bol, neće nas ostaviti da budemo poraženi od demona. Moramo biti oprezni, posebno da se čuvamo greha osude bližnjega. Na primer, vidite čoveka kako razgovara sa ženom i počnete da ih osuđujete, misleći da će počiniti greh. U tom trenutku, duh bluda napada vašu dušu, misli i srce.</span><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><em style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">-Dok izgovaramo Isusovu moltivu, u našem srcu se može javiti toplina, koja je od duha nečistog. Kako da izbegnemo ovo iskušenje?</em><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">Oče, to je najveći problem! Ako nemate smirenje, onda, bez obzira šta činili, pašćete u prelest i demonska iskušenja će vas napadati. Zato Sveti prorok David kaže: “Ponizih se i spasio si me.”(Ps.114:6) Možemo da se izbavimo od svih iskušenja koja ste nabrojali u vašoj knjizi:</span><em style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;"> “Molitva Isusova: Put sjedinjenja uma i srca”</em><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">, i od drugih, koje niste nabrojali, ako samo zadobijemo smirenje. Đavo ne može ući u srce čoveka koji je smiren. Najače oružje protiv demona jeste smirenje. To nisu mеtanija, post ili svenoćna bdenija, jer ako nisi smiren, pri prvom napadu demona, tvoju dušu će savladati demon bluda, taštine, gneva, itd. Dakle, ako nisi smiren, put ka spasenju je težak i pun iskušenja. Ova uskušenja bivaju po dopuštnju Božijem, da bismo videli naše slabosti i da bi se smirili. Vidiš šta kaže Sv. apostol Pavle: “jer ne ratujemo protiv krvi i tela, nego protiv duhova zlobe u podnebesju.” (Ef. 6:12) Ali ne možemo pobediti ukoliko nismo smireni. Ako u smirenju kažeš: </span><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">“Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, pomiluj me grešnog!”</span><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;"> neprijatelj naš, đavo, neće moći da nam priđe i da nas iskušava. Kušač, đavo, može da nam se približi kada smo se predali visokoumlju, ili kada prihvatamo gorde pomisli i reči, koje nam ljudi ili demoni upućuju: “Vidiš li koliko si uznapredovao u molitvi!” ili “Zar ne vidiš da nisi kao ostali.” Ustvari, to je cilj đavola, da nas preda visokoumlju, tj. gordosti i da nas liši molitve.</span><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><em style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">-Može li demon da nas napadne sa pomislima gneva, zavisti, mržnje, bluda itd?</em><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">Da. Zato bi trebalo da čovek iskoreni glavne strasti iz svog srca kroz ispovest, pokajanje, molitvu, dobra dela i milostinju.</span><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><em style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;"><br />
-Ali Sveti Oci govore da Isusova molitva najviše pomaže pri savlađivanju strasti.</em><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">Naravno, ali Isusova molitva mora da bude sjedinjena sa dobrim delima o kojima sam malopre govorio. Isusova molitva preobražava starog čoveka u novog, duhovnog, oboženog čoveka. Kada se Gospod Isus Hristos utvrdi u umu, duši i srcu, čovek postaje Presto Božiji, hram Duha Svetoga. I Božanska milost donosi čistotu i svetost u njegov um, dušu i srce. Ali, potreban je napor. Pre pričešćivanja Svetim Tajnama, treba očistiti naše duše I tela, govoreći Isusovu molitvu. I kada hoćeš da spavaš izgovaraj Isusovu molitvu. Blagodat duha svetoga i naš Anđeo čuvar biće sa nama, ako zaspimo sa imenom Gospoda nešega Isusa Hrista.</span><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><em style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">-Šta nam možete reći o toploti bubrega, koja je prirodna, a može se javiti prilikom izgovaranja Isusove molitve?</em><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">Oci tihovatelji nas uče da ova toplota, koja dolazi iz bubreka jeste prirodna, a javlja se dejstvom naše volje. Ova toplota donosi u dušu grubost, uznemirenost i hladnoću. Onaj ko se bavi molitvom treba da izbegava ovu toplotu, dok se podvizava ovom molitvom. Ne treba da obraća pažnju na nju i ne treba da se usresređuje na nju. Dobro je fizičkim radom odagnati ovu toplotu. Nije lako dostići savršenstvo u bavljenju Isusovom molitvom, ali treba da se trudimo i podvizavamo duhovno, jer Bog od nas ne traži ništa što prevazilazi naše snage.</span><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><em style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">-Ako se molimo, a nečiste misli nas napadaju (gordost, bes, blud…) da li to može da uznemiri i razdraži druge oce i bratiju u manastiru?</em><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">Ako u srcu imaš nečiste duhove dok se baviš molitvom, oni će napadati i ostale oce i bratiju u manastiru.</span><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><em style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;"><br />
-Kako je bolje izgovarati Isusovu molitvu, u potpunoj ili skraćenoj formi? (“Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, pomiluj me grešnog! ili “Gospode Isuse Hriste, pomiluj me!” ili “Isuse, pomiluj me!” ili “Isuse, Isuse, Isuse!”</em><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">To zavisi od čovekovog uma i duhovnog stanja. Najbolje je izgovarati je u punom obliku, jer u tom slučaju prepoznajemo Božansku prirodu našeg Spasitelja Isusa Hrista, tražimo Njegovu milost i priznajemo našu grešnost. Ali, kada smo rasejani, uznemireni, kada nemamo koncentraciju, onda najbolje da sa pokajanjem vapimo: “Isuse, Isuse, Isuse!” Bitno je da vapimo, dozivamo ime Gospodenje sa dubokim pokajanjem!</span><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><em style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">-Šta je dobro da početnik čini, kako bi se utvrdio u ovoj molitvi?</em><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">Pre svega, uz pomoć blagodati Božije, početnik treba da prestane da čini smrtne greha. A da bi smogao snage za to, mora da potraži iskusnog duhovnog oca, ispovednika, kome bi se detaljno ispovedao. Zatim da redovno prisustvuje Svetoj Liturgiji , što je češće moguće, da ispunjava svoje dnevno molitveno pravilo i metanija, i da se bar dva puta dnevno vežba u Isusovoj molitvi, na tihom mestu, po petnaest minuta. Trebalo bi da postavi temelj i da se vežba u svim dobrim hrišćanskim delaima, da stekne vrlinu smirenoumlja, jer ako se ne smiri pred Bogom, ljudima i demonima, sve mu je uzalud. Treba da odseča svoju volju, da živi u poslušanju, i da s radošću prima sve što mu se dešava. Ako ne odseče svoju volju, stalno se suprotstavljajući drugima, i osuđujući druge, ako protivureči i pravda se, onda je na početku gordosti. Onda on ima visoko mišljenje o sebi. Zato čovek treba da se smiri i da bude poslušan. Kada si iskren, ne sumnjaš, već imaš smirenje, blagodat Duha Svetoga sići će na tebe. To je dobar temelj i bićeš u mogućnosti da duhovno uzrastaš, da se boriš sa iskušenjima, imajući Isusovu molitvu kao nepobedivo oružje. Ako si smiren umom, pobedićeš strasti. Ovo ne znači da si stekao savršenstvo, već kad imaš blagodat smirenoumlja, iz Božju pomoć, imaš silu kojom se možeš suprotstaviti demonskim, nečistim pomislima, ostrašćenim ljudima i demonima.</span><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><em style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">-Kako možemo da sačuvamo naš um od zlih pomisli?</em><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">Ako si smiren, blagodaću Svetoga Duha očuvaćeš um čistim. Ali ako si neposlušan, ako ne odsecaš svoju volju, ako se ne poniziš, Božija blagodat će se udaljiti od tebe i nećeš moći da odoliš nečistim, demonskim pomislima.</span><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><em style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">-Da li postoje trenuci kada nas napušta blagodat Božija?</em><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;">Blagodat Božija napušta nas jedino onda kada činimo velike, smrtne grehe. Ali smirenoga blagodat Božija nikada ne napušta.</span><br style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;" /><span style="font-family: Georgia, 'Times New Roman', Times, serif; text-align: justify;"><br />
Iz časopisa “Pravoslavni svet”, br. 1</span></b> </div>Јована Лолаhttp://www.blogger.com/profile/15102558908731145634noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-4471369702442040597.post-76524169836168539472012-01-25T08:40:00.000-08:002012-01-25T08:40:33.373-08:00КАНОН СВЕТИТЕЉУ САВИ АРХИЕПИСКОПУ СРПСКОМЕ<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on"><br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="http://1.bp.blogspot.com/-NG7dZgpj5js/TyAwddyqHWI/AAAAAAAAAcQ/1Z2c5miA61U/s1600/sveti-sava1.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="640" src="http://1.bp.blogspot.com/-NG7dZgpj5js/TyAwddyqHWI/AAAAAAAAAcQ/1Z2c5miA61U/s640/sveti-sava1.jpg" width="465" /></a></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><b><br />
</b></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><b><br />
</b></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><strong class="bbc" style="background-color: #b6d7a8;">Глас 2.</strong></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><strong class="bbc" style="background-color: #b6d7a8;">Песма 1.</strong></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><b style="background-color: #b6d7a8;"><span class="bbc">Ирмос: </span>Ходите људи, певајмо песму Христу Богу, Који је раздвојио море и водио људе, које изведе из египатског ропства, јер се прослави.</b></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><strong class="bbc" style="background-color: #b6d7a8;">Светитељу оче Саво, моли Бога за нас!*</strong></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><em class="bbc"><b style="background-color: #b6d7a8;">(овај припев чита се пред свим тропарима сваке песме, осим Богородичиних, пред којима се чита: „Слава Оцу и Сину и Светоме Духу и сада и увек и у векове векова. Амин.“)</b></em></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Светлост Светлости, Христе Боже, Који си се од Оца пре векова родио и Који си од почетка са Оцем и Духом , одагнавши мрак моје душе, озари мој ум, молим Ти се, да бих могао да опевам Твога угодника, Славу свештенога.</b></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><strong class="bbc" style="background-color: #b6d7a8;">Светитељу оче Саво, моли Бога за нас!</strong></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Ако си и човек по природи, али, ангелски на земљи поживео си, изабравши у младости десни пут, био си чувар целомудрености, часно обиталиште Духа Светога, Саво свеосвећени.</b></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><strong class="bbc" style="background-color: #b6d7a8;">Светитељу оче Саво, моли Бога за нас!</strong></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Заволевши почетак мудрости – страх Божји и заповестима Његовим стално поучавајући се, Ти си се као дрво насадио крај извора духовних вода, од којих, оче Саво, напајајући се, као плод Христу, принео си се.</b></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><strong class="bbc" style="background-color: #b6d7a8;">Слава Оцу и Сину и Светоме Духу и сада и увек и у векове векова. Амин.</strong></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><b style="background-color: #b6d7a8;"><span class="bbc">Богородичан: </span>Чу Ева праматер, Чиста: У мукама ћеш децу рађати. Ти, пак, Дјево, чула си: Господ је с Тобом, радује се! И обрадованим гласом, Богоневесто, жалост праматере уништила си.</b></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><strong class="bbc" style="background-color: #b6d7a8;">Песма 3.</strong></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><b style="background-color: #b6d7a8;"><span class="bbc">Ирмос: </span>Утврдивши ме на камену вере, отворио си уста моја на непријатеље моје, јер се обрадова дух мој певајући: Нема светога, као што је Бог наш и нема праведнога, осим Тебе, Господе.</b></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Презревши ниже као попрано и љубав родитеља превладавши, пустињу заволевши, Христа си потражио и Његовим мачем љубави ранио си душу своју, Њега љубећи и Његове неисказане красоте тражећи.</b></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Ради свих у земљи немарних, испросивши у родитеља да идеш у лов на зверове, пустињу си, Оче, достигао, где многим постом, непрестаним бдењем и молитвама, душегубне звери страсти, умртвио си.</b></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Заволевши смирење Христа, Који се, нас ради, смирио до обличја слуге, поставши њиме (смирењем) висок, смирио си гордост и у телу, многим уздржањем, удостојио си се да постанеш благообитељни дом Тројице, Саво свештени.</b></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><b style="background-color: #b6d7a8;"><span class="bbc">Богородичан: </span>Код других жена не догоди се да дева буде мати и да дева буде по рођењу. На Теби, пак, Дјево Богомати, обоје се догоди. Зато весељем духа кличем: нема непорочних, осим Тебе, Владичице.</b></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><strong class="bbc" style="background-color: #b6d7a8;">Сједален, глас 8.</strong></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Павлов засад и Аполосово напајање и ваше вере засад и учењем напајање – Бог, Који даје све да узрасте, примио је, људе ваше, вере благочестиве, молитвама вашим одгајивши, Он умножи и од Њега сте, као верне слуге и делатељи разумни достојну награду за трудове примили, Симеоне преподобни и Саво свештени, Богоносни оци, пастири и учитељи, Првопастира и Учитеља Христа молите да стадо ваше у миру сачува и да спасе душе наше.</b></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><strong class="bbc" style="background-color: #b6d7a8;">Слава Оцу и Сину и Светоме Духу и сада и увек и у векове векова. Амин.</strong></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><b style="background-color: #b6d7a8;"><span class="bbc">Богородичан: </span>Због тебе се радује, Благодатна, сва твар, Ангелски сабор и људски род; освештани храме и рају разумни, девствена похвало из Које се Бог оваплоти и Маденац поста, пре векова Овај Бог наш: утробу Твоју створи престолом и чрево Твоје пространије од Небеса сачини. Због тебе се радује, Благодатна, сва твар, слава Теби.</b></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><strong class="bbc" style="background-color: #b6d7a8;">Песма 4.</strong></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><b style="background-color: #b6d7a8;"><span class="bbc">Ирмос: </span>Певајући Те, чух Господе, и ужаснух се: до мене се снисходиш, мене тражећи заблуделога. Зато, велико Твоје снисхођење, мене ради, прослављам, Многомилостиви.</b></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Ангелскоме животу ревновавши, владара оца оставивши, горе Атона достигао си. Отуда, постом и молитвама, мисленоме истоку Христу, потекао си и од Њега сунце западу засијао си.</b></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Духовном мудрошћу житејскоје море испитавши и дубину сујете познавши, богатство и све то, као гнило одбацио си; речи пак Христове изабравши, у сасуде срца свога скрио си, и њих, као часне, изволео си чувати.</b></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Отшелнике по горама, босим ногама обилазећи, преподобни, и њих хранећи топлим хлебом, примао си њихове топле молитве и од свих поуке уздржања ка Христу, у своме срцу, слагао си.</b></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Ти си Духом родио онога, који Те је, телом родио, усаветовавши га, да власт, супругу и децу остави и да као Аврам из отаџбине у земљу туђу, к теби, Оче, у пустињу се пресели и да испосником постане.</b></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><b style="background-color: #b6d7a8;"><span class="bbc">Богородичан: </span>Тебе истинито откровење посведочи, многообразно јављајући се, показујући, оваплоћеног из Тебе, Једнога од Тројице, Пречиста, непромењено, Богомати Владичице и свет обновивши.</b></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><strong class="bbc" style="background-color: #b6d7a8;">Песма 5.</strong></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><b style="background-color: #b6d7a8;"><span class="bbc">Ирмос: </span>Просвећење оних, који у тами леже, спасење очајних, Христе Спасе мој, Теби јутрењујем, Царе мира, просвети ме светлошћу Твојом: јер осим Тебе, другог бога не знам.</b></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Разума твога видевши ревност, Онај, Који све унапред зна, постави Те првим пастиром на западу људима својим, којима си проповедао мислени Исток – оваплоћену Реч – Христа, равног Оцу и Духу Светоме сопрестолна.</b></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Уподобивши се многострадалноме Јову трпљењем, заиста, Оче, дом твој отворен си имао и двер језика слађу од меда, гладнима спасења, отварао си, испуњавајући душе речима ангелске хране.</b></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Следујући Божанственом закону, постао си законоположник – архијереј Богопријатан, правило најпознатије, наставник заблуделих, светилник свесветли, отачаство твоје просвећујући, Саво Богомудри.</b></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><b style="background-color: #b6d7a8;"><span class="bbc">Богородичан: </span>Управи ум мој, Владичице, утруђен пучином брига и потапан налетом трулежних страсти, спаси ме, Богородице, Теби притичем, јер друге помоћи, Чиста, осим Тебе, не знам.</b></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><strong class="bbc" style="background-color: #b6d7a8;">Песма 6.</strong></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><b style="background-color: #b6d7a8;"><span class="bbc">Ирмос: </span>Ваљајући се у греховном понору, призивам бездну неиспитаног милосрђа Твога: од трулежи, Боже, избави ме.</b></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Мраком јереси покривена земља људи твојих, некада сада се светли светлошћу Православља, старе прелести одгурнувши, нови Израиљ и људи Божји посташе, на прави закон, тобом, Богоносни, управљени.</b></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Као апостол од Христа послан и речју Јеванђеља учећи, просветио си оне, који су били у ноћи незнања, творећи исцељења и чудеса велика у удивљујућим овим, привео си к Њему људе твоје, вером испуњене.</b></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Тражећи веће, желећи боље, Јерусалим, Египат и Синај посетио си и све тамо, по пустињама обилазећи, обилном руком даривао си и њиховим молитвама, отачаство твоје, Саво, обогатио си.</b></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><b style="background-color: #b6d7a8;"><span class="bbc">Богородичан: </span>Посрнуле некада, горким једењем забрањеног плода и пале тренутном жељом, Пречиста, обновила си, Творца родивши, Реч Ипостасну, Дјево, Мати, Владичице.</b></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><strong class="bbc" style="background-color: #b6d7a8;">Кондак, глас 8.</strong></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Као просветитеља великога и апостола сатрудника, Црква твојих људи прославља Те, преподобни, но имајући слободу према Христу Богу, твојим молитвама, од сваких нас беда спасавај, да Ти кличемо: радуј се, оче Саво, Богомудри.</b></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><strong class="bbc" style="background-color: #b6d7a8;">Икос</strong></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Житијем си био као анђео на земљи, Оче, по природи човек, а чистоти бесплотних си се уподобио. Удивљени тиме, ми Ти певамо похвалне песме: радуј се благочестивог оца изданче и матере одуховљени плоде; Радуј се испрошени молитвама од Бога, Коме си од младости последовао. Радуј се светла висино поста, чистото благоухана, радуј се стубе девствености, којим се свака страст уништи. Радуј се високи смирењем, који си гордост демона низложио. Радуј се светилниче многосветли, који узводиш Христу људе твоје. Радуј се хранитељу сиротих и милосрдни добротворе ништих. Радуј се равни у ревности апостолима у проповеди Јеванђеља. Радуј се састрадалче мученика, странствујући хођењем. Радуј се чудотворче, дивних по Богу и ужасних чудеса. Радуј се похвало отачаству твоме, спасавајући оне, који Ти певају. Радуј се, оче Саво Богомудри.</b></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><strong class="bbc" style="background-color: #b6d7a8;">Песма 7.</strong></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><b style="background-color: #b6d7a8;"><span class="bbc">Ирмос: </span>Богомрска наредба безаконог мучитеља распалила је велики огањ. Али, Христос даде Богочестивим отроцима росу духовну, Он, благословен и препрослављен.</b></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Видећи живота твога Богоугодну преданост, Свезнајући, као Бог свих, изабравши тебе, присаједини Те апостолском лику просветитеља, Богоносни и благодаћу просвети срце твоје, а Ти си људе твоје просветио да Њему вапију: Благословен је Бог и препрослављен.</b></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Лучама јеванђељских речи, људе своје разумно озаривши, од недостојног ка достојном си узвео и сасушена њихова срца зловерјем, учинио си за веру у Бога плодоносним, оче Саво.</b></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Милостив и кротак, преподобан и незлобив, тих и предусретљив јавио си се, као Павле, који хвалећи Христа рече: Такав нам треба Архијереј. Њега моли Саво, архијереју, да у миру сачува стадо твоје.</b></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><b style="background-color: #b6d7a8;"><span class="bbc">Богородичан: </span>Обнављају се у Теби закони природе; но изнад природе, по природи Недостижног Бога, Дјево, Емануила, преславно, Чиста, родила јеси, ради нашег рађања верних.</b></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><strong class="bbc" style="background-color: #b6d7a8;">Песма 8.</strong></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><b style="background-color: #b6d7a8;"><span class="bbc">Ирмос: </span>Светлоносни душом, јаче од снега пресијавајући, преподобни отроци усред пламена не опалише се: већ све скупа, сваку твар сазиваху к Божјој песми и радошћу појаху: појте дела Господња Господа.</b></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Благодаћу Светога Духа, Који у светима обитава, светитељу Саво, људима твојим проповедао си Сина сабеспочетног и Оцу сопрестолна, Који је Човек постао да би људима спасење створио, који певају: сва дела појте Господа и преузносите Га у све векове.</b></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Добро течење завршивши, жељном крају преставио си се, радујући се. Зато, светоносни твој спомен, Црква твоја, Оче свршујући, сазива преподобне пастире и учитеље, који просвећени певају: сва дела појте Господа и преузносите Га у све векове.</b></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><b style="background-color: #b6d7a8;"><span class="bbc">Богородичан: </span>Распеће и погребење, Које од Тебе небрачно, Дјево, произиђе, претрпевши ради нас и мучење – Његовим страдањима подражавајући, преподобни, крстом пошћења, Њему, Чиста, последоваше.</b></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><strong class="bbc" style="background-color: #b6d7a8;">Песма 9.</strong></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><b style="background-color: #b6d7a8;"><span class="bbc">Ирмос: </span>Од Бога, Бог Реч, Који је неизреченом мудрошћу дошао да обнови Адама, отровом у трулеж љуто палог, од свете Дјеве, неисказано оваплотивши се нас ради, верни, једномислено песмама величајмо.</b></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Украшен, заиста, врлинама делатељним, Оче, и твој светоносни спомен украси се, просвећујући благодатним зракама нас, када се молимо да нас од беда и напасти избаве твоје молитве Христу.</b></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Изнедривши Те Христу, отачаство твоје радује се и светли се Црква Спаса и Бога, цела и благоухана имајући Те и спомен твој данас радосно празнује. Њој награду давши, светитељу, сваке муке избави је.</b></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Услиши молбе и појања гласе, јерарше Христов, похитај вери и љубави људи твојих и као отачаство љубави, стани, насупрот, Оче, оних, који гњевом војују против нас и озго покров твој даруј онима који Те хвале.</b></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><b style="background-color: #b6d7a8;"><span class="bbc">Богородичан: </span>Исцелила си рушење и старо страдање земнородних, Свенепорочна, родивши Бога, Цара Христа, Који је телом узео грехе наше. Зато Те сви нараштаји, Дјево Владичице Богоневесто, величају као блажену.</b></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><strong class="bbc" style="background-color: #b6d7a8;">Свјетилен</strong></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Знамо Те као многосветли светилник, молитве чедо, пустиње васпитање, чистоте обиталиште, монаха сапостниче, бедних хранитељу, светлости светитеља. Зато те, Оче, верни, опевамо.</b></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><strong class="bbc" style="background-color: #b6d7a8;">Слава Оцу и Сину и Светоме Духу и сада и увек и у векове векова. Амин.</strong></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><b style="background-color: #b6d7a8;"><span class="bbc">Богородичан: </span>Премудрост Ипостасну, Превечну Реч и Лекара свих, родила си Свечиста Царице, исцели трулеж и ране душа наших и сачувај нетакнуте сваког напада оне, који Те увек моле, Заступнице света.</b></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><strong class="bbc" style="background-color: #b6d7a8;">Стихире, глас 8.</strong></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Оче свештени, Саво Богомудри, уздржавањем добро васпитавши се, у преславну висину врлина узрастао си, Христове тајне красоте гледајући. Његовим сијањем озаривши свој ум, људе твоје просветио си, јереси си истргнуо из Цркве Христове, Тиме, стекавши Те као светилника, пресветлу твоју успомену хвалимо, свештено блаженом је називајући.</b></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Уручени ти талант умноживши, удостојио си се радости Господа твојега и сада предстојиш са чиновима светитеља и постника, одеждом свештенства и венцем поста украшен, преблажени, благодаћу Божанственог сијања и мисленом зором блистајући духовно. Зато просвећуј молитвама твојим оне, који празнују, Саво, оче свештени, твој светли и свети спомен.</b></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Прихвативши, твоје чесне мошти, Саво блажени, са вером и љубављу их поштујемо: јавио си се као орган Светога Духа, објављујући неисказане спасоносне тајне, Божанственим твојим учењима, велегласно проповедајући нам ваплоћење Речи, Коју јасније, тобом, Оче, познасмо. Њој (Речи) Те сада предлажемо као молитвеника, да се у твојим предањима сачувамо.</b></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><b style="background-color: #b6d7a8;"><span class="bbc">(глас 6.) </span>Засија као сунце, светитеља Христова спомен, коме и ми, празнујући данас, молбено вапијемо: радуј се снаго целомудрености, која си сачувала душу непоробљеном, обложивши је штитом уздржања. Радуј се првопастиру и учитељу Христоименитих људи својих. Радуј се Цркве украшење, архијереја лепото и монаха похвало. Саво, преосвећени и свеблажени Оче, Христа Бога моли увек да мир пошаље васељени и да спасе душе наше.</b></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><b style="background-color: #b6d7a8;"><span class="bbc">(глас 5.) </span>Приђите христољубиви сви, приђите, празник успомене свршујући, Саву, свестенопроповедника Јеванђеља песмама да похвалимо, кличући: радуј се словесни поточе мисленога раја, који си бразде срца наших, духовним водама Божјих речи напојио, показујући их као плодоносне Христу Богу, Који свима даје опроштење и велику милост.</b></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Радуј се праве вере наставниче, Божанствених заповести служитељу, Богосветли светилниче, који си, у мраку незнања, Богоглагољивим речима, које су у срца ушле, просветио и ка светлости Свете Тројице узвео, Саво, оче Богоносни, српска похвало за оне, који прослављају свети спомен твој.</b></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><b style="background-color: #b6d7a8;"><span class="bbc">(глас 8.) </span>Уперивши ум, као духовним крилима, узлетео си ка висини Божјег разума, када си, оставивши земаљског оца, Небеснога заволео. Али, и онога, који Те је родио, Ти си духовно препородио и Небесном Оцу усвојио, обострано си га код Њега прославио: на Небесима истинским благом насладио си га, на земљи, пак, његово тело чесно и мироточиво твојим молитвама учинио си и људе твоје вером просветио си. Зато Те и апостолских дарова достојним показа прослављани тобом Христос, имајући велику милост.</b></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><strong class="bbc" style="background-color: #b6d7a8;">МОЛИТВА светитељу САВИ, архиепископу србскоме</strong></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><b style="background-color: #b6d7a8;">О, свештена главо, преславни чудотворче, светитељу Христов Саво, Српске земље првопрестолниче, чувару и просветитељу свих хришћана, поуздани пред Господом предстатељу, теби припадамо и молимо се, удостој нас да будемо причасници твоје љубави према Богу и ближњему, којом је, за живота, твоја света душа била препуњена. Озари нас истином, просвети ум и срце наше светлошћу Божанственог учења, научи нас да се на тебе угледамо, Бога и ближњега нашега да љубимо и заповести Господње да творимо непогрешно, да будемо и ми чеда твоја, не само по имену, већ и по укупном животу нашем. Моли се, свети архијереју, за Свету Православну цркву и за отаџбину твоју земну, која Те увек са љубављу поштује. Погледај милостиво на сваку душу верних твојих, који милост и помоћ твоју ишту, буди нам свима у болести исцелитељ, у бедама и невољама помоћник, да се, помоћу твојих светих молитава удостојимо и ми грешни сигурно спасење добити и Царство Христово наследити. О, Свече Божји не постиди надање наше. Које на тебе чврсто полажемо, славимо и певамо дивнога у светима Својим, Бога Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин.</b></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><strong class="bbc" style="background-color: #b6d7a8;">Тропар светом Сави, глас 3.</strong></div><div class="bbc_center" style="color: #454545; font-family: tahoma, helvetica, arial, sans-serif; line-height: 19px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: center;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Био си наставник, првопрестолник и учитељ пута, који води у живот, јер, чим си дошао, светитељу Саво, просветио си одмах своју отаџбину и препородивши је Духом Светим, засадио си своју освећену децу као дрва маслинова у мисаоном рају. Зато Те поштујемо као равна апостолима и светитељима и молимо: Умоли Христа Бога да нам дарује велику милост.</b></div></div>Јована Лолаhttp://www.blogger.com/profile/15102558908731145634noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-4471369702442040597.post-4457428784878400272012-01-25T08:29:00.000-08:002012-01-25T08:29:03.690-08:00Светитељу Саво, моли Бога за нас! Свети владика Николај<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on"><br />
<table cellpadding="5" cellspacing="0" style="background-color: #d8e6a2; color: black; empty-cells: show; font-family: verdana, sans-serif; font-size: small;"><tbody>
<tr><td class="smalltext" valign="bottom"><table border="0" style="empty-cells: show;"><tbody>
<tr></tr>
<tr><td height="100%" valign="top" width="85%"><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="http://2.bp.blogspot.com/-vHFu8Naj5S8/TyAtngxqsnI/AAAAAAAAAcI/1DHEqH3SwZA/s1600/30626c143e97d44c836c593bcd666725e580c374.pjpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="300" src="http://2.bp.blogspot.com/-vHFu8Naj5S8/TyAtngxqsnI/AAAAAAAAAcI/1DHEqH3SwZA/s400/30626c143e97d44c836c593bcd666725e580c374.pjpg" width="400" /></a></div><div class="post"><b style="background-color: #b6d7a8;">Прозрео си рано у суштину ствари<br />
Мудрошћу којом те Створитељ обдари.<br />
Небо се не спушта на гомиле брига,<br />
У небо се расте на трњу подвига.<br />
На Атону, старом духовном мегдану,<br />
Кроз подвиг си стек'о душу обасјану.<br />
Народ те је глед'о ка' Давида свога<br />
Голијата како савлађује злога.<br />
Зато ти кличемо, и јуче и данас:<br />
Подвижниче Саво, моли Бога за нас!<br />
Венцима окићен победе и силе<br />
Послуш'о си позив отаџбине миле:<br />
С крстом и 'ванђељем, оружијем моћним<br />
Дошао си на страх страшилима ноћним.<br />
Србију си земљу крстом прекрстио,<br />
Истином си Божјом народ просветио.<br />
Ниси одмор иск'о нит у госте пошо'о,<br />
Апостолским послом к својима си дош'о,<br />
Зато ти кличемо, и јуче и данас:<br />
Апостоле Саво, моли Бога за нас!<br />
Научен од Духа учио си друге:<br />
Велможе и себре, кнежеве и слуге.<br />
Учио си народ божанској мудрости,<br />
Учио га труду, поштењу, милости.<br />
С љубављу и надом и челичном вером<br />
Учио си речју, примером и пером.<br />
<br />
Наука је твоја извор непресушни.<br />
И за гладне душе прави хлеб насушни.<br />
Зато ти кличемо, и јуче и данас:<br />
Учитељу Саво, моли Бога за нас!<br />
Страдалник си био за живота свога<br />
Ради живе вере и крста часнога;<br />
Без страдања нема ни песме ни славе,<br />
На небу од суза бисери се праве!<br />
Теби ни гроб није за одмор служио:<br />
На Врачару некрст тело ти спалио<br />
Да би се на небу мученик обрео;<br />
Да све венце примиш – тако Бог је хтео.<br />
Зато ти кличемо, и јуче и данас:<br />
Мучениче Саво, моли Бога за нас!<br />
<br />
<br />
<br />
Свети владика Николај<br />
Речи Светог Саве<br />
<br />
<br />
И ја дете бејах, знадох за весеље<br />
Са децом се играх, љубих родитеље,<br />
Ал, кад видех децу горко уплакану<br />
Где мајци ил' оцу иду на сахрану,<br />
Од бола се стресох, и ја пролих сузе:<br />
- Ко то малој деци родитеље узе?<br />
- То их Творац узе, одговор ми, дође.<br />
Ја убрисах сузе, и жалост ме прође,<br />
Прилепих се срцем Оцу небескоме<br />
Са љубављу већом него земаљскоме.<br />
И ја младић бејах у друштву младића<br />
Окружен и ласкан китом од племића.<br />
Јесте младост красна, ал' окове кује,<br />
У страст окована страстима робује.<br />
Млад се човек спрема и на мегдан хити<br />
Замишљен како ће другог победити.<br />
Све ово видећи ја ћу себи рећи:<br />
- Ко победи себе, јунак је највећи.<br />
Зато мегдан себи ја од себе створих<br />
И посебним кључем небеса отворих.<br />
И ја старац бејах, са старцима ходих,<br />
Разговоре слушах, разговоре водих.<br />
Зачудих се многим на ивици гроба<br />
Где се хвале собом из прошлога доба.<br />
Удови од жена ал' не од сујете<br />
<br />
Мало неки од њих" смрти да се сете:<br />
А ја себи викнух: смрт је близу сада,<br />
Прошлост су ти греси а будућност нада,<br />
С покајањем хитај док су живе кости,<br />
С дисањем се моли: Господе, опрости!<br />
<br />
<br />
<br />
Свети владика Николај<br />
Песма Светом Сави<br />
<br />
<br />
Господ благи збори кад по земљи ходи<br />
О духовном пићу и о живој води:<br />
Блажен ко њу пије у овоме веку,<br />
Реке ће од њега живе да потеку.<br />
У српскоме роду нико знао није<br />
Живом водом себе к'о ти да опије.<br />
Зато су из тебе реке се излиле<br />
И сву земљу српску дивно натопиле:<br />
И милост и правда и истина света,<br />
И нада и братство и смерна просвета,<br />
Снажно родољубље, нежно братољубље<br />
То су твоје воде, све дубља од дубље.<br />
Појио си њима живи ти рукосад,<br />
Појио си до сад, појићеш и од сад.<br />
К'о што Мисир нема воде изван Нила<br />
Тако ни без тебе твоја домовина.<br />
<br />
</b></div></td></tr>
<tr><td class="smalltext" valign="bottom"><table border="0" style="empty-cells: show;"><tbody>
<tr><td align="left" class="smalltext" colspan="2"></td></tr>
<tr><td align="left" class="smalltext" id="modified_9980" valign="bottom"></td></tr>
</tbody></table></td></tr>
</tbody></table></td></tr>
</tbody></table></div>Јована Лолаhttp://www.blogger.com/profile/15102558908731145634noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-4471369702442040597.post-18151635634311987142012-01-25T07:21:00.001-08:002012-01-25T07:21:56.939-08:00Maнaстир Завала XIII вијек<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on"><b><span style="background-color: #b6d7a8; font-size: large;"><br style="color: #333333; font-family: Arial, sans-serif; line-height: 18px; margin-bottom: 0px; margin-left: 0px; margin-right: 0px; margin-top: 0px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px;" /><img alt="Слика" src="http://static.flickr.com/92/235193198_1bf6e6f5e0.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-top-width: 0px; color: #333333; font-family: Arial, sans-serif; line-height: 18px; margin-bottom: 0px; margin-left: 0px; margin-right: 0px; margin-top: 0px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px;" /><span style="color: #333333; font-family: Arial, sans-serif; line-height: 18px;"> </span><br style="color: #333333; font-family: Arial, sans-serif; line-height: 18px; margin-bottom: 0px; margin-left: 0px; margin-right: 0px; margin-top: 0px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px;" /><img alt="Слика" src="http://static.flickr.com/98/235190304_9859f38d56.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-top-width: 0px; color: #333333; font-family: Arial, sans-serif; line-height: 18px; margin-bottom: 0px; margin-left: 0px; margin-right: 0px; margin-top: 0px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px;" /><span style="color: #333333; font-family: Arial, sans-serif; line-height: 18px;"> </span><br style="color: #333333; font-family: Arial, sans-serif; line-height: 18px; margin-bottom: 0px; margin-left: 0px; margin-right: 0px; margin-top: 0px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px;" /><img alt="Слика" src="http://static.flickr.com/84/235190864_271ada3105.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-top-width: 0px; color: #333333; font-family: Arial, sans-serif; line-height: 18px; margin-bottom: 0px; margin-left: 0px; margin-right: 0px; margin-top: 0px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px;" /><span style="color: #333333; font-family: Arial, sans-serif; line-height: 18px;"> </span><br style="color: #333333; font-family: Arial, sans-serif; line-height: 18px; margin-bottom: 0px; margin-left: 0px; margin-right: 0px; margin-top: 0px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px;" /><img alt="Слика" src="http://static.flickr.com/83/235191052_f20578d190.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-top-width: 0px; color: #333333; font-family: Arial, sans-serif; line-height: 18px; margin-bottom: 0px; margin-left: 0px; margin-right: 0px; margin-top: 0px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px;" /> </span></b><br />
<b><span style="background-color: #b6d7a8; font-size: large;"><br />
</span></b><br />
<span style="background-color: #b6d7a8; color: #333333; font-family: Arial, sans-serif; line-height: 18px;"><b><span style="font-size: large;">Манастир Завала удаљен је око 40 километара југозападно од Требиња. Према народном предању задужбина краља Драгутина. Када се говори о времену његовог оснивања, често се помиње 1271. година, која је уписана на једном старом манастирском печату. Овдје је почетком седамнаестог вијека боравио чувени живописац Георгије Митрофановић. Он је прије доласка у Завалу живописао манастир Хиландар на Светој гори. У Херцеговини је, осим овог манастира, осликао још и манатир Добрићево код Билеће. </span></b></span></div>Јована Лолаhttp://www.blogger.com/profile/15102558908731145634noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-4471369702442040597.post-59367253331700080182012-01-25T07:04:00.000-08:002012-01-25T07:11:15.137-08:00Манастир Моштаница<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on"><span style="background-color: #b6d7a8;"><br />
</span><br />
<div class="postbody left-box" style="color: #333333; float: left; font-family: Arial, sans-serif; font-size: 11px; line-height: 1.48em; margin-bottom: 0px; margin-left: 0px; margin-right: 0px; margin-top: 0px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; width: 753px;"><div class="content" style="font-size: 1.2em; line-height: 1.4em; margin-bottom: 0px; margin-left: 0px; margin-right: 0px; margin-top: 0px; min-height: 3em; overflow-x: hidden; overflow-y: hidden; padding-bottom: 0.1em; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px;"><span style="background-color: #b6d7a8;"><br style="margin-bottom: 0px; margin-left: 0px; margin-right: 0px; margin-top: 0px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px;" /><img alt="Слика" height="267" src="http://i55.photobucket.com/albums/g146/osavic/130_gal.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-top-width: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 0px; margin-right: 0px; margin-top: 0px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px;" width="400" /> <br style="margin-bottom: 0px; margin-left: 0px; margin-right: 0px; margin-top: 0px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px;" /><img alt="Слика" height="268" src="http://i55.photobucket.com/albums/g146/osavic/125_gal.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-top-width: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 0px; margin-right: 0px; margin-top: 0px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px;" width="400" /> <br style="margin-bottom: 0px; margin-left: 0px; margin-right: 0px; margin-top: 0px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px;" /><img alt="Слика" height="268" src="http://i55.photobucket.com/albums/g146/osavic/124_gal.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-top-width: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 0px; margin-right: 0px; margin-top: 0px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px;" width="400" /> <br style="margin-bottom: 0px; margin-left: 0px; margin-right: 0px; margin-top: 0px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px;" /><img alt="Слика" height="268" src="http://i55.photobucket.com/albums/g146/osavic/127_gal.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-top-width: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 0px; margin-right: 0px; margin-top: 0px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px;" width="400" /></span></div></div><div class="back2top" style="clear: both; color: #536482; font-family: Arial, sans-serif; font-size: 11px; height: 1em; margin-bottom: 0px; margin-left: 0px; margin-right: 0px; margin-top: 0px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 0px; text-align: right;"><span style="background-color: #b6d7a8;"><br class="Apple-interchange-newline" /></span></div><span style="background-color: #b6d7a8;"><br />
</span><br />
<div style="border-bottom-color: transparent; border-image: initial; border-left-color: transparent; border-right-color: transparent; border-style: initial; border-top-color: transparent; border-width: initial; float: right; font-family: 'Lucida Sans Unicode'; font-style: italic; margin-bottom: 0px; margin-left: 0px; margin-right: 0px; margin-top: -13em; text-align: justify; width: 5em;"><div class="image-container alignright" style="padding-bottom: 0.5em; padding-left: 0.5em; padding-right: 0px; padding-top: 0.5em; text-align: right;"><a href="http://www.ikiprev.com/urlframe.php?latinize=1&convert=1&url=http%3A//istorijska-biblioteka.wikidot.com/art%3Amanastir-mostanica" style="color: #465864; text-decoration: none;"><b style="background-color: #b6d7a8;"><br class="Apple-interchange-newline" /></b></a></div></div><div style="border-bottom-color: transparent; border-image: initial; border-left-color: transparent; border-right-color: transparent; border-style: initial; border-top-color: transparent; border-width: initial; float: right; font-family: 'Lucida Sans Unicode'; margin-bottom: 0px; margin-left: 0px; margin-right: 2em; margin-top: -13em; text-align: justify; width: 3.5em;"><div class="image-container aligncenter" style="padding-bottom: 0.5em; padding-left: 0.5em; padding-right: 0.5em; padding-top: 0.5em; text-align: center;"><a href="http://istorijska-biblioteka.wikidot.com/isbi:izabrani-clanci" style="background-color: #b6d7a8; color: #465864; text-decoration: none;"><b></b></a></div></div><div style="border-bottom-color: rgb(216, 218, 190); border-bottom-style: solid; border-bottom-width: 1px; border-image: initial; border-left-color: rgb(216, 218, 190); border-left-style: solid; border-left-width: 1px; border-right-color: rgb(216, 218, 190); border-right-style: solid; border-right-width: 1px; border-top-color: rgb(216, 218, 190); border-top-style: solid; border-top-width: 1px; float: right; font-family: 'Lucida Sans Unicode'; margin-bottom: 0.4em; margin-left: 1.2em; margin-right: 0em; margin-top: 0.5em; text-align: justify;"><table style="empty-cells: show;"><tbody>
<tr><td style="text-align: justify; width: 400px;"><div class="image-container aligncenter" style="padding-bottom: 0.5em; padding-left: 0.5em; padding-right: 0.5em; padding-top: 0.5em; text-align: center;"><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="http://www.istorijskabiblioteka.com/slika:manastir-mostanica" style="color: #465864; margin-left: 1em; margin-right: 1em; text-decoration: none;"><b style="background-color: #b6d7a8;"><img alt="Манастир Моштаница. На слици се види и конак изграђен 1972. године. Реновиран је и проширен 2005." class="image" height="299" src="http://tinyurl.com/39jdm8q" style="border-bottom-width: 0px; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-top-width: 0px;" width="400" /></b></a></div></div></td></tr>
<tr><td style="background-attachment: initial; background-clip: initial; background-image: initial; background-origin: initial; border-bottom-color: transparent; border-image: initial; border-left-color: transparent; border-right-color: transparent; border-style: initial; border-top-color: transparent; border-width: initial; font-style: italic; padding-bottom: 5px; padding-left: 5px; padding-right: 5px; padding-top: 5px; text-align: justify; width: 400px;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Манастир Моштаница. На слици се види и конак изграђен 1972. године. Реновиран је и проширен 2005.</b></td></tr>
</tbody></table></div><div style="font-family: 'Lucida Sans Unicode'; line-height: 1.4em; margin-bottom: 1.5em; margin-top: 15px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 1px; text-align: justify;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Манастир Моштаница је српски православни манастир који се сматра једним од најзначајнијих православних манастира у Босни и Херцеговини. Смјештен је у долини истоимене рјечице на сјеверним падинама Козаре, 12 километара јужно од Козарске Дубице и припада Бањалучкој епархији. Кроз историју, овај манастир је заузимао важно мјесто у животу Срба на овом подручју. Претпоставља се да је саграђен у 16. вијеку. Током своје дуге и бурне историје, био је чак девет пута рушен и обнављан.</b><br />
<span style="background-color: #b6d7a8; color: #990011; font-size: small; text-align: left;">Историја манастира</span></div><div style="font-family: 'Lucida Sans Unicode'; line-height: 1.4em; margin-bottom: 1.5em; margin-top: 15px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 1px; text-align: justify;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Прота Славко Вујасиновић наводи народно предање према коме је тијело мученика Теодора Тирона<sup class="footnoteref"><a class="footnoteref" href="http://www.istorijskabiblioteka.com/art:manastir-mostanica" id="footnoteref-1" style="color: #465864; display: inline; padding-left: 3px; text-decoration: none;">1</a></sup> спаљено на мјесту данашњег манастира. Од њега је остала само рука која је поштована као као свете мошти, тако да је манастир према тим моштима добио име Моштаница, као и рјечица која тече поред њега. Мошти, тачније рука светог Теодора наводно се чувала у манастиру све до 1683. године, када је пребачена у манастир Комоговину[<a class="bibcite" href="http://www.istorijskabiblioteka.com/art:manastir-mostanica" id="bibcite-1-27697a" style="color: #465864; display: inline-block; text-decoration: none;">1</a>]. Међутим, Вујасиновић вјерује да је манастир добио име по рјечици Моштаници. То објашњава другим сличним случајевима, као што су манастири Гомионица и Грачаница, који су такође добили имена по рјечицама у чијој се близини налазе[<a class="bibcite" href="http://www.istorijskabiblioteka.com/art:manastir-mostanica" id="bibcite-2-82944a" style="color: #465864; display: inline-block; text-decoration: none;">2</a>]. Љубо Михић наводи народно предање према којем су се на рјечици која протиче поред манастира налазила 44 дрвена мостића, тако да је име Моштаница настало од ријечи <em>мост</em>, а касније је и манастир тако назван[<a class="bibcite" href="http://www.istorijskabiblioteka.com/art:manastir-mostanica" id="bibcite-3-43222a" style="color: #465864; display: inline-block; text-decoration: none;">3</a>]. Фрањо Рачки, хрватски историчар, вјерује да манастир носи име по плованији<sup class="footnoteref"><a class="footnoteref" href="http://www.istorijskabiblioteka.com/art:manastir-mostanica" id="footnoteref-2" style="color: #465864; display: inline; padding-left: 3px; text-decoration: none;">2</a></sup> „<em>Mosteniutza</em>“ која се спомиње 1501. године[<a class="bibcite" href="http://www.istorijskabiblioteka.com/art:manastir-mostanica" id="bibcite-4-62632a" style="color: #465864; display: inline-block; text-decoration: none;">4</a>].</b></div><h2 id="toc2" style="color: #465864; font-family: 'Lucida Sans Unicode'; font-style: italic; padding-top: 15px;"><span style="background-color: #b6d7a8; font-size: small;">Настанак манастира Моштанице</span></h2><div style="border-bottom-color: rgb(216, 218, 190); border-bottom-style: solid; border-bottom-width: 1px; border-image: initial; border-left-color: rgb(216, 218, 190); border-left-style: solid; border-left-width: 1px; border-right-color: rgb(216, 218, 190); border-right-style: solid; border-right-width: 1px; border-top-color: rgb(216, 218, 190); border-top-style: solid; border-top-width: 1px; float: left; font-family: 'Lucida Sans Unicode'; margin-bottom: 0.5em; margin-left: 0px; margin-right: 1em; margin-top: 0.5em; text-align: justify;"><table style="empty-cells: show;"><tbody>
<tr><td style="text-align: justify; width: 270px;"><div class="image-container aligncenter" style="padding-bottom: 0.5em; padding-left: 0.5em; padding-right: 0.5em; padding-top: 0.5em; text-align: center;"><a href="http://www.istorijskabiblioteka.com/slika:mostanica-kljuc" style="color: #465864; text-decoration: none;"><b style="background-color: #b6d7a8;"><img alt="Кључ из манастира Моштанице на коме се налази натпис "1111", што наводи на претпоставку да манастир потиче из 12. вијека. Сматра се да је ово копија оригиналног кључа која је урађена по сјећању на прави, који је био дрвен и који је изгледа настрадао у неком од многобројних пожара које је манастир претрпио током своје историје." class="image" src="http://tinyurl.com/3a6agqt" style="border-bottom-width: 0px; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-top-width: 0px;" width="270px" /></b></a></div></td></tr>
<tr><td style="background-attachment: initial; background-clip: initial; background-image: initial; background-origin: initial; border-bottom-color: transparent; border-image: initial; border-left-color: transparent; border-right-color: transparent; border-style: initial; border-top-color: transparent; border-width: initial; font-style: italic; padding-bottom: 5px; padding-left: 5px; padding-right: 5px; padding-top: 5px; text-align: justify; width: 270px;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Кључ из манастира Моштанице на коме се налази натпис "1111", што наводи на претпоставку да манастир потиче из 12. вијека. Сматра се да је ово копија оригиналног кључа која је урађена по сјећању на прави, који је био дрвен и који је изгледа настрадао у неком од многобројних пожара које је манастир претрпио током своје историје.</b></td></tr>
</tbody></table></div><div style="font-family: 'Lucida Sans Unicode'; line-height: 1.4em; margin-bottom: 1.5em; margin-top: 15px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 1px; text-align: justify;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Манастир Моштаница се први пут јавља у изворима 1579.<sup class="footnoteref"><a class="footnoteref" href="http://www.istorijskabiblioteka.com/art:manastir-mostanica" id="footnoteref-3" style="color: #465864; display: inline; padding-left: 3px; text-decoration: none;">3</a></sup> у књизи <em>Отачник</em> која се данас чува у Хиландару. У овој књизи пише да је написана у <em>храму светог арханђела Михаила у Манастиру званом Моштаница, у вријеме игумана Григорија јеромонаха</em>. Међутим, како наводи историчар Љубо Михић у својој књизи <em>Козара</em>, манастир је морао настати прије ове године јер се сматра да је за развијање књижевне дјелатности био потребан извјестан временски период. Међутим, било какво прецизније датирање је немогуће[<a class="bibcite" href="http://www.istorijskabiblioteka.com/art:manastir-mostanica" id="bibcite-3-98759a" style="color: #465864; display: inline-block; text-decoration: none;">3</a>] с обзиром на то што и међу самим историчарима није постигнута сагласност ни око вијека настанка, ни око оснивача манастира. С друге стране, у народу се сачувало више легенди о настанку манастира.</b></div><div style="font-family: 'Lucida Sans Unicode'; line-height: 1.4em; margin-bottom: 1.5em; margin-top: 15px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 1px; text-align: justify;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Према једној од њих, манастир је подигнут 1113. године и то на мјесту погибије светог Теодора Тирона. Тврдња о овако раној години оснивања заснива се на основу натписа на старом манастирском кључу на којем је урезан број 1111[<a class="bibcite" href="http://www.istorijskabiblioteka.com/art:manastir-mostanica" id="bibcite-5-44206a" style="color: #465864; display: inline-block; text-decoration: none;">5</a>].</b></div><div style="font-family: 'Lucida Sans Unicode'; line-height: 1.4em; margin-bottom: 1.5em; margin-top: 15px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 1px; text-align: justify;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Друга легенда тврди да је манастир задужбина родитеља <a href="http://www.istorijskabiblioteka.com/art:sveti-sava" style="color: #465864; text-decoration: none;">светог Саве</a>, али се сматра да је ова легенда историјски неоснована. Љиљана Шево, аутор дјела <em>Манастири и цркве брвнаре Бањалучке епархије</em>, наводи да се ово казивање уклапа у широко присутне мотиве <a href="http://www.istorijskabiblioteka.com/art:sveti-sava" style="color: #465864; text-decoration: none;">светосавског</a> предања и да не постоје писани извори којима би ова тврдња била поткријепљена[<a class="bibcite" href="http://www.istorijskabiblioteka.com/art:manastir-mostanica" id="bibcite-5-83098a" style="color: #465864; display: inline-block; text-decoration: none;">5</a>].</b></div><div style="font-family: 'Lucida Sans Unicode'; line-height: 1.4em; margin-bottom: 1.5em; margin-top: 15px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 1px; text-align: justify;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Док Шево одбацује тврдњу да су манастир основали први Немањићи, владика Никодим Милаш и хаџи-Сава Косановић наводе да је овај црквени објекат могао бити подигнут за вријеме владавине краља Милутина или краља Драгутина. Њих двојица ово мишљење заснивају на тврдњи руског историчара Мајкова да се Милутинова држава извјесно вријеме простирала све до Дувна (1305) и да је у мираз добио Босну. Историчар Ђорђе Микић сматра да је ову тврдњу тешко у потпуности прихватити. За Драгутина се зна да је 1284. од свог шурјака, угарског краља Ладислава добио на управу Сријем, Мачву, Соли и Усору, а да је његов син Владислав био херцег Славоније под чију су управу, према <a href="http://www.istorijskabiblioteka.com/art:ferdo-sisic" style="color: #465864; text-decoration: none;">Ферди Шишићу</a>, потпадали градови и варошице Бихаћ, Крупа на Уни, Костајница, Зрињ, Топуско, Стјеничник и Дубица[<a class="bibcite" href="http://www.istorijskabiblioteka.com/art:manastir-mostanica" id="bibcite-4-79538a" style="color: #465864; display: inline-block; text-decoration: none;">4</a>].</b></div><div style="font-family: 'Lucida Sans Unicode'; line-height: 1.4em; margin-bottom: 1.5em; margin-top: 15px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 1px; text-align: justify;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Прота Славко Вујасиновић не искључује могућност да су Немањићи подигли неки ранији манастир Моштаницу који се налазио на истом мјесту, али не и данашњи манастир који носи ово име. Он наводи:</b></div><blockquote style="border-bottom-style: none; border-color: initial; border-image: initial; border-left-style: solid; border-right-style: none; border-top-style: none; border-width: initial; color: grey; font-family: 'Lucida Sans Unicode'; font-style: italic; padding-bottom: 0px; padding-left: 1em; padding-right: 1em; padding-top: 0px; text-align: justify;"><div style="line-height: 1.4em; margin-bottom: 1.5em; margin-top: 15px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 1px;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Он [манастир Моштаница] је и млађег поријекла и стила од оног из доба Немањића, а да ли је збиља овај данашњи подигнут и сазидан на рушевини немањићког, то се не може ни знати ни доказати<em>[<a class="bibcite" href="http://www.istorijskabiblioteka.com/art:manastir-mostanica" id="bibcite-6-37134a" style="color: #465864; display: inline-block; text-decoration: none;">6</a>] […] Првобитну Моштаницу су основали и подигли они, који су тога времена основали и многе друге манастире на путу којим су се кретале сеобе православног српског народа од истока и југа к сјеверу. То су били калуђери-избјеглице (пребјези) из турске царевине, која је тада досезала до планине Козаре, и основали га почетком 16. вијека</em>[<a class="bibcite" href="http://www.istorijskabiblioteka.com/art:manastir-mostanica" id="bibcite-7-65311a" style="color: #465864; display: inline-block; text-decoration: none;">7</a>].</b></div></blockquote><div style="font-family: 'Lucida Sans Unicode'; line-height: 1.4em; margin-bottom: 1.5em; margin-top: 15px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 1px; text-align: justify;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Хрватски историчар Фрањо Рачки тврдио је да је овај манастир раније био католички. Други историчари се слажу да ова тврдња није без основа, с обзиром на то што су до доласка османске власти на ове просторе (пада Костајнице 1556/7. године) већинско становништво Кнешпоља чинили римокатолици. Након доласка Османлија римокатоличко становништво се повукло у унутрашњост Угарске и ови простори су остали пусти, па је османска власт ту населила <em>своју рају, да им земљу око градова обрађује</em><sup class="footnoteref"><a class="footnoteref" href="http://www.istorijskabiblioteka.com/art:manastir-mostanica" id="footnoteref-4" style="color: #465864; display: inline; padding-left: 3px; text-decoration: none;">4</a></sup>, тј. православно становништво, које је до тада у тој области чинило мањину или га уопште није било. Тако Фрањо Рачки каже да се 1501. у долини Уне помињу <em>римокатоличке плованије</em> под влашћу загребачке бискупије, а међу њима и плованија „<em>Mosteniutza</em>“[<a class="bibcite" href="http://www.istorijskabiblioteka.com/art:manastir-mostanica" id="bibcite-4-50144a" style="color: #465864; display: inline-block; text-decoration: none;">4</a>].</b></div><div style="font-family: 'Lucida Sans Unicode'; line-height: 1.4em; margin-bottom: 1.5em; margin-top: 15px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 1px; text-align: justify;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Постоји такође предање по коме је манастир подигнут за вријеме намјесништва Хасан-паше Предојевића, који је своме брату калуђеру Гаврилу Предојевићу обновио као столицу манастир Рмањ и подигао манастир Моштаницу. Међутим, ова претпоставка је мало вјероватна с обзиром на то што је Хасан-паша Предојевић, према бошњачком историчару Хусрефу Хаџиалагићу, владао између 1591. и 1593. године[<a class="bibcite" href="http://www.istorijskabiblioteka.com/art:manastir-mostanica" id="bibcite-9-33104a" style="color: #465864; display: inline-block; text-decoration: none;">9</a>], док се манастир први пут јавља у изворима десетак година раније (1579).</b></div><h2 id="toc3" style="color: #465864; font-family: 'Lucida Sans Unicode'; font-style: italic; padding-top: 15px;"><span style="background-color: #b6d7a8; font-size: small;">Од првог помена до најновијих дана</span></h2><h3 id="toc4" style="color: #465864; font-family: 'Lucida Sans Unicode'; padding-top: 15px;"><span style="background-color: #b6d7a8; font-size: small;">Моштаница у 17. вијеку</span></h3><div style="border-bottom-color: rgb(216, 218, 190); border-bottom-style: solid; border-bottom-width: 1px; border-image: initial; border-left-color: rgb(216, 218, 190); border-left-style: solid; border-left-width: 1px; border-right-color: rgb(216, 218, 190); border-right-style: solid; border-right-width: 1px; border-top-color: rgb(216, 218, 190); border-top-style: solid; border-top-width: 1px; float: right; font-family: 'Lucida Sans Unicode'; margin-bottom: 0.4em; margin-left: 1.2em; margin-right: 0em; margin-top: 0.5em; text-align: justify;"><table style="empty-cells: show;"><tbody>
<tr><td style="text-align: justify; width: 190px;"><div class="image-container aligncenter" style="padding-bottom: 0.5em; padding-left: 0.5em; padding-right: 0.5em; padding-top: 0.5em; text-align: center;"><a href="http://www.istorijskabiblioteka.com/slika:mostanica-stub" style="color: #465864; text-decoration: none;"><b style="background-color: #b6d7a8;"><img alt="Стубови у манастиру са натписима на старословенском језику." class="image" src="http://tinyurl.com/36kkvpr" style="border-bottom-width: 0px; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-top-width: 0px;" width="190px" /></b></a></div></td></tr>
<tr><td style="background-attachment: initial; background-clip: initial; background-image: initial; background-origin: initial; border-bottom-color: transparent; border-image: initial; border-left-color: transparent; border-right-color: transparent; border-style: initial; border-top-color: transparent; border-width: initial; font-style: italic; padding-bottom: 5px; padding-left: 5px; padding-right: 5px; padding-top: 5px; text-align: justify; width: 190px;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Стубови у манастиру са натписима на старословенском језику.</b></td></tr>
</tbody></table></div><div style="font-family: 'Lucida Sans Unicode'; line-height: 1.4em; margin-bottom: 1.5em; margin-top: 15px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 1px; text-align: justify;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Крај 16. вијека, када се манастир Моштаница први пут помиње у изворима, као и почетак 17, јесу вријеме највеће експанзије Османског царства према западу. Из писама које су монаси упућивали аустријским генералима сазнаје се да је манастир био у врло лошој ситуацији, али је и поред тога његована књижевна дјелатност. Манастир је такође у то вријеме набавио и низ скупоцјених предмета. Тако је 1607. године, у вријеме игумана Серафиона јеромонаха, монах Теодор преписао у Моштаници једно јеванђеље[<a class="bibcite" href="http://www.istorijskabiblioteka.com/art:manastir-mostanica" id="bibcite-10-64949a" style="color: #465864; display: inline-block; text-decoration: none;">10</a>], док је јеромонах манастира Моштанице Гаврило између 1634. и 1635. у овом манастиру преписао <em><a href="http://www.istorijskabiblioteka.com/art:zlatoust" style="color: #465864; text-decoration: none;">Златоуст</a></em><sup class="footnoteref"><a class="footnoteref" href="http://www.istorijskabiblioteka.com/art:manastir-mostanica" id="footnoteref-5" style="color: #465864; display: inline; padding-left: 3px; text-decoration: none;">5</a></sup> у коме се, између осталог, жали на несигурна времена због којих није могао да доврши свој преписивачки рад. Те исте године братство Моштанице наручило је и један раскошни сребрни крст, позлаћен и украшен драгим камењем. Овај крст је касније пронађен у ризници манастира Бањске. Према натпису на крсту може се закључити да га је израдио кујунџија Стефан Ивановић — Сарајевац из Сомбора[<a class="bibcite" href="http://www.istorijskabiblioteka.com/art:manastir-mostanica" id="bibcite-10-9547a" style="color: #465864; display: inline-block; text-decoration: none;">10</a>]. Иако изгледа да је манастир у ово вријеме живио у благостању, само три године касније био је спаљен заједно са манастиром Рмањ (Хрмањ). Овај догађај је забиљежен у једном писму аустријског генерала Франкопана у којем стоји да је у његов ђенералитет избјегло око 100 монаха из манастира Рмња и Моштанице[<a class="bibcite" href="http://www.istorijskabiblioteka.com/art:manastir-mostanica" id="bibcite-11-8206a" style="color: #465864; display: inline-block; text-decoration: none;">11</a>]. Прота Славко Вујасиновић закључује да је манастир у то вријеме веома добро стајао, када је могао држати и хранити толики број монаха. Ови избјегли монаси нису се на крају вратили у своје манастире него су неки отишли у манастир Марчу, док су други основали манастир Лепавину.</b></div><div style="font-family: 'Lucida Sans Unicode'; line-height: 1.4em; margin-bottom: 1.5em; margin-top: 15px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 1px; text-align: justify;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Године 1642. манастир Моштаница је обновљен и живио је у миру све до Великог бечког рата (1683—1699), када је опет био опустошен и спаљен. У то вријеме моштанички монаси су основали и манастир Комоговину, што је забиљежено на једном натпису на том манастиру. Натпис гласи:</b></div><blockquote style="border-bottom-style: none; border-color: initial; border-image: initial; border-left-style: solid; border-right-style: none; border-top-style: none; border-width: initial; color: grey; font-family: 'Lucida Sans Unicode'; font-style: italic; padding-bottom: 0px; padding-left: 1em; padding-right: 1em; padding-top: 0px; text-align: justify;"><div style="line-height: 1.4em; margin-bottom: 1.5em; margin-top: 15px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 1px;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Калуђери Јово Свилокос и Силвестар Продановић, јеромонаси, фундираше овај манастир, јегде народ испод цара турецкаго пресели под власт ћесара римског. Ова два калуђера из манастира Моштанице придоше сјеме и започеше овдје литургију говорити и манастир направише.[<a class="bibcite" href="http://www.istorijskabiblioteka.com/art:manastir-mostanica" id="bibcite-12-1416a" style="color: #465864; display: inline-block; text-decoration: none;">12</a>]</b></div></blockquote><div style="font-family: 'Lucida Sans Unicode'; line-height: 1.4em; margin-bottom: 1.5em; margin-top: 15px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 1px; text-align: justify;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Моштаница је поново обновљена 1699. године. У једној штампаној књизи из библиотеке у Сремским Карловцима забиљежено је да је та књига 1698. откупљена из манастира Моштанице, што свједочи о томе да је овај манастир у то доба још увијек имао развијену књижевну дјелатност[<a class="bibcite" href="http://www.istorijskabiblioteka.com/art:manastir-mostanica" id="bibcite-13-6732a" style="color: #465864; display: inline-block; text-decoration: none;">13</a>].</b></div><h3 id="toc5" style="color: #465864; font-family: 'Lucida Sans Unicode'; padding-top: 15px;"><span style="background-color: #b6d7a8; font-size: small;">Моштаница у 18. вијеку</span></h3><div style="font-family: 'Lucida Sans Unicode'; line-height: 1.4em; margin-bottom: 1.5em; margin-top: 15px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 1px; text-align: justify;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Манастир је и сљедећих година био рушен. Када год би избио рат између Аустрије и Османског царства, Османлије су из освете калуђерима и српском народу, који је најчешће стајао на страну аустријског цара, палили манастир. Такав је случај био и 1716, али је манастир убрзо након двије године обновљен. Године 1786. побунио се српски народ у долини Уне против османске власти, а у то вријеме се и Аустрија спремала за нови рат са османском државом. У знак освете за ту побуну, као и за подршку аустријском генералу Лаудону, манастир је опет био спаљен. У томе периоду је из Дубице и Новог избјегло 128 породица са 46 свештеника и 17 калуђера.</b></div><div style="font-family: 'Lucida Sans Unicode'; line-height: 1.4em; margin-bottom: 1.5em; margin-top: 15px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 1px; text-align: justify;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Аустријска окупација долине Уне трајала је 9 година, а у том периоду, тачније 1792, Моштаница је по пети пут обновљена. Заслуга за ову обнову припада игуману Венијамину Влајинићу. На десном угаоном стубу у паперти<sup class="footnoteref"><a class="footnoteref" href="http://www.istorijskabiblioteka.com/art:manastir-mostanica" id="footnoteref-6" style="color: #465864; display: inline; padding-left: 3px; text-decoration: none;">6</a></sup> манастира стоји урезано у камену:</b></div><blockquote style="border-bottom-style: none; border-color: initial; border-image: initial; border-left-style: solid; border-right-style: none; border-top-style: none; border-width: initial; color: grey; font-family: 'Lucida Sans Unicode'; font-style: italic; padding-bottom: 0px; padding-left: 1em; padding-right: 1em; padding-top: 0px; text-align: justify;"><div style="line-height: 1.4em; margin-bottom: 1.5em; margin-top: 15px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 1px;"><b style="background-color: #b6d7a8;">В славу свијатија и јединосушнија и животворјашчија и нераздјелимаја Троици Оца и Сина и свијатога Духа, јегде обновиттсја свјатаја обитељ в љето 1792 битс ратно времја и страшно зјело при игумену Влајинићу Венијамину огнем попаљена биста од прокљатих агарјанов[<a class="bibcite" href="http://www.istorijskabiblioteka.com/art:manastir-mostanica" id="bibcite-14-30134a" style="color: #465864; display: inline-block; text-decoration: none;">14</a>].</b></div></blockquote><h3 id="toc6" style="color: #465864; font-family: 'Lucida Sans Unicode'; padding-top: 15px;"><span style="background-color: #b6d7a8; font-size: small;">Моштаница у 19. и 20. вијеку</span></h3><div style="border-bottom-color: rgb(216, 218, 190); border-bottom-style: solid; border-bottom-width: 1px; border-image: initial; border-left-color: rgb(216, 218, 190); border-left-style: solid; border-left-width: 1px; border-right-color: rgb(216, 218, 190); border-right-style: solid; border-right-width: 1px; border-top-color: rgb(216, 218, 190); border-top-style: solid; border-top-width: 1px; float: right; font-family: 'Lucida Sans Unicode'; margin-bottom: 0.4em; margin-left: 1.2em; margin-right: 0em; margin-top: 0.5em; text-align: justify;"><table style="empty-cells: show;"><tbody>
<tr><td style="text-align: justify; width: 350px;"><div class="image-container aligncenter" style="padding-bottom: 0.5em; padding-left: 0.5em; padding-right: 0.5em; padding-top: 0.5em; text-align: center;"><a href="http://www.istorijskabiblioteka.com/slika:mostanica-spaljena" style="color: #465864; text-decoration: none;"><b style="background-color: #b6d7a8;"><img alt="Згариште манастира Моштаница из 1875. године. Манастир су турске власти спалиле до темеља након избијања босанске буне. Манастир је, након неколико безуспјешних покушаја, био обновљен 1883. године." class="image" src="http://tinyurl.com/3aetuzs" style="border-bottom-width: 0px; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-top-width: 0px;" width="350px" /></b></a></div></td></tr>
<tr><td style="background-attachment: initial; background-clip: initial; background-image: initial; background-origin: initial; border-bottom-color: transparent; border-image: initial; border-left-color: transparent; border-right-color: transparent; border-style: initial; border-top-color: transparent; border-width: initial; font-style: italic; padding-bottom: 5px; padding-left: 5px; padding-right: 5px; padding-top: 5px; text-align: justify; width: 350px;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Згариште манастира Моштаница из 1875. године. Манастир су турске власти спалиле до темеља након избијања босанске буне. Манастир је, након неколико безуспјешних покушаја, био обновљен 1883. године.</b></td></tr>
</tbody></table></div><div style="font-family: 'Lucida Sans Unicode'; line-height: 1.4em; margin-bottom: 1.5em; margin-top: 15px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 1px; text-align: justify;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Манастир је био обнављан и 1833. године, али се не зна да ли је прије тога опет био рушен. Када су Османлије опет обновиле власт у долини Уне 1795. године, игуман Венијамин је морао да пребјегне у Аустрију, тако да је могуће да је у том периоду и манастир настрадао. О овој обнови свједочи натпис урезан код улазних врата у којем пише:</b></div><blockquote style="border-bottom-style: none; border-color: initial; border-image: initial; border-left-style: solid; border-right-style: none; border-top-style: none; border-width: initial; color: grey; font-family: 'Lucida Sans Unicode'; font-style: italic; padding-bottom: 0px; padding-left: 1em; padding-right: 1em; padding-top: 0px; text-align: justify;"><div style="line-height: 1.4em; margin-bottom: 1.5em; margin-top: 15px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 1px;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Сија в свјатија обитељ обновитеја в љето 1833 мјесеца априла, обнови га архим. Игуман Гвоић Герасим[<a class="bibcite" href="http://www.istorijskabiblioteka.com/art:manastir-mostanica" id="bibcite-15-41046a" style="color: #465864; display: inline-block; text-decoration: none;">15</a>].</b></div></blockquote><div style="font-family: 'Lucida Sans Unicode'; line-height: 1.4em; margin-bottom: 1.5em; margin-top: 15px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 1px; text-align: justify;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Манастир је био на удару и 1858, приликом <a href="http://www.istorijskabiblioteka.com/art:petar-popovic-pecija" style="color: #465864; text-decoration: none;">Пецијине</a> буне. Обновљен је око 1863. године, највјероватније заслугом народног црквеног заступника из Бањe Луке Гавре Вучковића, који је издејствовао у Цариграду дозволу од султана за обнову Манастира Рмња и Моштанице. Прота Славко Вујасиновић наводи како је у овом послу велики удио имао и кнез Михајло Обреновић, па се сматра да је заступник Кнежевине Србије у Цариграду Јово Ристић много допринио да се <em>раји</em> изиђе у сусрет[<a class="bibcite" href="http://www.istorijskabiblioteka.com/art:manastir-mostanica" id="bibcite-16-96896a" style="color: #465864; display: inline-block; text-decoration: none;">16</a>]. Када је 1875. избио велики устанак у Босни, османске власти су и овај пут спалиле манастир. Калуђер Кирило Хаџић је забиљежио да је манастир запаљен 16. септембра 1875, а до 28. септембра остали су само голи зидови.</b></div><div style="font-family: 'Lucida Sans Unicode'; line-height: 1.4em; margin-bottom: 1.5em; margin-top: 15px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 1px; text-align: justify;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Када је дошла аустријска власт 1878. почеле су и припреме за обнову манастира. Неколико аустроугарских комисија је прегледало манастир и изјавило да се зидине не могу обновити. Ипак, упорношћу калуђера Кирила Хаџића и солидарношћу српског народа који је тада живио на овим просторима, Моштаница је ипак на крају обновљена 1883. године[<a class="bibcite" href="http://www.istorijskabiblioteka.com/art:manastir-mostanica" id="bibcite-17-41384a" style="color: #465864; display: inline-block; text-decoration: none;">17</a>].</b></div><div style="font-family: 'Lucida Sans Unicode'; line-height: 1.4em; margin-bottom: 1.5em; margin-top: 15px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 1px; text-align: justify;"><b style="background-color: #b6d7a8;">У 20. вијеку манастир су порушиле снаге НДХ 1941, али је обновљен одмах послије завршетка Другог свјетског рата, 1947. године. Године 1981. подигнут је зид око манастира, а 1972. конак, који је обновљен и проширен 2005. Тренутно је у току десета обнова манастира.</b></div><h1 id="toc7" style="border-bottom-color: rgb(70, 88, 100); border-bottom-style: dotted; border-bottom-width: 0.5px; border-top-color: initial; border-top-style: none; border-top-width: initial; color: #990011; font-family: 'Lucida Sans Unicode'; margin-bottom: 0.5em; margin-left: 0px; margin-right: 0px; margin-top: 0.5em; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 20px;"><span style="background-color: #b6d7a8; font-size: small;">Архитектура</span></h1><div style="border-bottom-color: rgb(216, 218, 190); border-bottom-style: solid; border-bottom-width: 1px; border-image: initial; border-left-color: rgb(216, 218, 190); border-left-style: solid; border-left-width: 1px; border-right-color: rgb(216, 218, 190); border-right-style: solid; border-right-width: 1px; border-top-color: rgb(216, 218, 190); border-top-style: solid; border-top-width: 1px; float: left; font-family: 'Lucida Sans Unicode'; margin-bottom: 0.5em; margin-left: 0px; margin-right: 1em; margin-top: 0.5em; text-align: justify;"><table style="empty-cells: show;"><tbody>
<tr><td style="text-align: justify; width: 350px;"><div class="image-container aligncenter" style="padding-bottom: 0.5em; padding-left: 0.5em; padding-right: 0.5em; padding-top: 0.5em; text-align: center;"><a href="http://www.istorijskabiblioteka.com/slika:mostanica-tlocrt" style="color: #465864; text-decoration: none;"><b style="background-color: #b6d7a8;"><img alt="Тлоцрт манастира Моштаница." class="image" src="http://tinyurl.com/3xkqpxq" style="border-bottom-width: 0px; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-top-width: 0px;" width="350px" /></b></a></div></td></tr>
<tr><td style="background-attachment: initial; background-clip: initial; background-image: initial; background-origin: initial; border-bottom-color: transparent; border-image: initial; border-left-color: transparent; border-right-color: transparent; border-style: initial; border-top-color: transparent; border-width: initial; font-style: italic; padding-bottom: 5px; padding-left: 5px; padding-right: 5px; padding-top: 5px; text-align: justify; width: 350px;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Тлоцрт манастира Моштаница.</b></td></tr>
</tbody></table></div><div style="font-family: 'Lucida Sans Unicode'; line-height: 1.4em; margin-bottom: 1.5em; margin-top: 15px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 1px; text-align: justify;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Најважнији објекат овог манастира је црква манастира, посвећена арханђелу Михаилу. Остали пратећи објекти су се кроз вријеме мијењали по својој позицији, броју и изгледу. Основа цркве манастира има димензије 23,4 метра пута 10,5 метара, и има облик ручног правилног крста подијељеног на два дијела. Висина највише куполе је 13,5 метара. Горњи дио, тј. наос, има облик правоугаоника димензија 8,81 метар пута 11 метара, са три апсиде (избочине) које су изнутра полукружне, а са спољне стране полигоне, односно образују половину десетоугла. То значи да црква има триконхосну основу са једном куполом ослоњеном на ступце квадратног пресјека.</b></div><div style="font-family: 'Lucida Sans Unicode'; line-height: 1.4em; margin-bottom: 1.5em; margin-top: 15px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 1px; text-align: justify;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Тамбур<sup class="footnoteref"><a class="footnoteref" href="http://www.istorijskabiblioteka.com/art:manastir-mostanica" id="footnoteref-7" style="color: #465864; display: inline; padding-left: 3px; text-decoration: none;">7</a></sup> куполе је осмостран, пјевничке и олтарска конха<sup class="footnoteref"><a class="footnoteref" href="http://www.istorijskabiblioteka.com/art:manastir-mostanica" id="footnoteref-8" style="color: #465864; display: inline; padding-left: 3px; text-decoration: none;">8</a></sup> су изнутра полукружне, а споља петостране, пресведене полукалотама.</b></div><div style="font-family: 'Lucida Sans Unicode'; line-height: 1.4em; margin-bottom: 1.5em; margin-top: 15px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 1px; text-align: justify;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Кракови уписаног крста пресведени су суперпонираним луковима. Над просторима у угловима уписаног крста у наосу су слијепе калоте<sup class="footnoteref"><a class="footnoteref" href="http://www.istorijskabiblioteka.com/art:manastir-mostanica" id="footnoteref-9" style="color: #465864; display: inline; padding-left: 3px; text-decoration: none;">9</a></sup>.</b></div><div style="font-family: 'Lucida Sans Unicode'; line-height: 1.4em; margin-bottom: 1.5em; margin-top: 15px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 1px; text-align: justify;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Припрата<sup class="footnoteref"><a class="footnoteref" href="http://www.istorijskabiblioteka.com/art:manastir-mostanica" id="footnoteref-10" style="color: #465864; display: inline; padding-left: 3px; text-decoration: none;">10</a></sup> је одвојена зидом од наоса, пресведена системом од двије слијепе калоте, ослоњене на два ступца осмоугаоног пресјека, којим је простор издијељен на шест травеја<sup class="footnoteref"><a class="footnoteref" href="http://www.istorijskabiblioteka.com/art:manastir-mostanica" id="footnoteref-11" style="color: #465864; display: inline; padding-left: 3px; text-decoration: none;">11</a></sup>. Четири угаона поља су пресведена крстастим сводовима. Лукови који повезују поткуполне ступце у наосу са зидовима су полуобличасти, док су сви остали лукови у наосу и припрати преломљени.</b></div><div style="border-bottom-color: rgb(216, 218, 190); border-bottom-style: solid; border-bottom-width: 1px; border-image: initial; border-left-color: rgb(216, 218, 190); border-left-style: solid; border-left-width: 1px; border-right-color: rgb(216, 218, 190); border-right-style: solid; border-right-width: 1px; border-top-color: rgb(216, 218, 190); border-top-style: solid; border-top-width: 1px; float: right; font-family: 'Lucida Sans Unicode'; margin-bottom: 0.4em; margin-left: 1.2em; margin-right: 0em; margin-top: 0.5em; text-align: justify;"><table style="empty-cells: show;"><tbody>
<tr><td style="text-align: justify; width: 350px;"><div class="image-container aligncenter" style="padding-bottom: 0.5em; padding-left: 0.5em; padding-right: 0.5em; padding-top: 0.5em; text-align: center;"><a href="http://www.istorijskabiblioteka.com/slika:mostanica-konak" style="color: #465864; text-decoration: none;"><b style="background-color: #b6d7a8;"><img alt="Конак изграђен 1972. године у оквиру манастирског комплекса. Реновиран је и проширен 2005. Иза конака се може видјети капела манастира са звоником, изграђена 2002. године." class="image" src="http://tinyurl.com/366c423" style="border-bottom-width: 0px; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-top-width: 0px;" width="350px" /></b></a></div></td></tr>
<tr><td style="background-attachment: initial; background-clip: initial; background-image: initial; background-origin: initial; border-bottom-color: transparent; border-image: initial; border-left-color: transparent; border-right-color: transparent; border-style: initial; border-top-color: transparent; border-width: initial; font-style: italic; padding-bottom: 5px; padding-left: 5px; padding-right: 5px; padding-top: 5px; text-align: justify; width: 350px;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Конак изграђен 1972. године у оквиру манастирског комплекса. Реновиран је и проширен 2005. Иза конака се може видјети капела манастира са звоником, изграђена 2002. године.</b></td></tr>
</tbody></table></div><div style="font-family: 'Lucida Sans Unicode'; line-height: 1.4em; margin-bottom: 1.5em; margin-top: 15px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 1px; text-align: justify;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Улазни портал се налази на јужном зиду припрате, а на јужној фасади се налазе мања врата у зони ђаконикона<sup class="footnoteref"><a class="footnoteref" href="http://www.istorijskabiblioteka.com/art:manastir-mostanica" id="footnoteref-12" style="color: #465864; display: inline; padding-left: 3px; text-decoration: none;">12</a></sup>, док се унутрашњи портал налази на зиду између припрате и наоса. На припрати се налазе прозори у осовини бочних зидова (по један на свакој фасади), а на наосу у осовинама травеја, по три на јужној и сјеверној фасади, док је олтарска апсида без прозора. Тамбур куполе има осам прозора.</b></div><div style="font-family: 'Lucida Sans Unicode'; line-height: 1.4em; margin-bottom: 1.5em; margin-top: 15px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 1px; text-align: justify;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Портали и прозори су израђени усијецањем оквира степенастом профилацијом у зидну масу. Сви отвори су завршени трочлано профилисаним поврнутим, луковичастим, такозваним сараценским луковима. Над луковима унутрашњег и јужног портала начињена су профилисана правоугаона украсна поља. Ова профилација се на јужном зиду везује за кордонски вијенац<sup class="footnoteref"><a class="footnoteref" href="http://www.istorijskabiblioteka.com/art:manastir-mostanica" id="footnoteref-13" style="color: #465864; display: inline; padding-left: 3px; text-decoration: none;">13</a></sup>, који се на цијелој грађевини налази на половини висине јужног портала.</b></div><div style="font-family: 'Lucida Sans Unicode'; line-height: 1.4em; margin-bottom: 1.5em; margin-top: 15px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 1px; text-align: justify;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Капители стубаца у припрати украшени су такозваном сталактитном орнаментиком. На западној фасади налази се плитка ниша, завршена поврнутим луком уклопљеним у профилисано поље украсног правоугаоника. Простори проскомидије<sup class="footnoteref"><a class="footnoteref" href="http://www.istorijskabiblioteka.com/art:manastir-mostanica" id="footnoteref-14" style="color: #465864; display: inline; padding-left: 3px; text-decoration: none;">14</a></sup> и ђаконикона означени су полукружним нишама у источном зиду олтара, а двије нише су усијечене и у источни зид припрате, сјеверно од унутрашњег портала[<a class="bibcite" href="http://www.istorijskabiblioteka.com/art:manastir-mostanica" id="bibcite-18-82954a" style="color: #465864; display: inline-block; text-decoration: none;">18</a>].</b></div><div style="font-family: 'Lucida Sans Unicode'; line-height: 1.4em; margin-bottom: 1.5em; margin-top: 15px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 1px; text-align: justify;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Године 1972. поред цркве изграђен је конак, који је 2005. био обновљен и проширен. Цркви арханђела Михаила је 2002. године придружена још једна мања капела са звоником посвећена св. Василију Острошком.</b></div><h1 id="toc8" style="border-bottom-color: rgb(70, 88, 100); border-bottom-style: dotted; border-bottom-width: 0.5px; border-top-color: initial; border-top-style: none; border-top-width: initial; color: #990011; font-family: 'Lucida Sans Unicode'; margin-bottom: 0.5em; margin-left: 0px; margin-right: 0px; margin-top: 0.5em; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 20px;"><span style="background-color: #b6d7a8; font-size: small;">Фреске и иконе</span></h1><div style="font-family: 'Lucida Sans Unicode'; line-height: 1.4em; margin-bottom: 1.5em; margin-top: 15px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 1px; text-align: justify;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Моштанички, данас изгубљени фрагменти свједоче о зидном сликарству чије вријеме настанка није лако одредити. Како је већина манастира украшавана непосредно послије градње, претпоставља се да је и Моштаница <a href="http://www.istorijskabiblioteka.com/art:zivopis" style="color: #465864; text-decoration: none;">живописана</a> током 16. вијека. Старији истраживачи су оставили податак да је посљедњи траг моштаничког живописа управо онај на западној фасади и да је то највјероватније био ружичасти балчак пламеног мача светог арханђела Михаила, којем је и посвећена моштаничка црква[<a class="bibcite" href="http://www.istorijskabiblioteka.com/art:manastir-mostanica" id="bibcite-19-21905a" style="color: #465864; display: inline-block; text-decoration: none;">19</a>].</b></div><div style="font-family: 'Lucida Sans Unicode'; line-height: 1.4em; margin-bottom: 1.5em; margin-top: 15px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 1px; text-align: justify;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Драгослав Алексић у своме дјелу <em>Кнежопоље и Кнежопољци</em>, писаном 1931. године, наводи да се на првом лијевом стубу налазила једна велика слика Богородице са Христом у наручју, која је по предању донесена прије 120 година из Русије. У потпису испод слике налазило се име Ст. Ј. Субановића, сликара из Костајнице који ју је рестаурирао 1902. године. На њој су постојале три рупе од куршума. Та слика је данас изгубљена, највјероватније је страдала у Другом свјетском рату, када је манастир био опустошен. Сав остали црквени инвентар је новијег датума и не привлачи много пажње[<a class="bibcite" href="http://www.istorijskabiblioteka.com/art:manastir-mostanica" id="bibcite-20-95185a" style="color: #465864; display: inline-block; text-decoration: none;">20</a>].</b></div><h1 id="toc9" style="border-bottom-color: rgb(70, 88, 100); border-bottom-style: dotted; border-bottom-width: 0.5px; border-top-color: initial; border-top-style: none; border-top-width: initial; color: #990011; font-family: 'Lucida Sans Unicode'; margin-bottom: 0.5em; margin-left: 0px; margin-right: 0px; margin-top: 0.5em; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 20px;"><span style="background-color: #b6d7a8; font-size: small;">Значај манастира Моштанице</span></h1><div style="font-family: 'Lucida Sans Unicode'; line-height: 1.4em; margin-bottom: 1.5em; margin-top: 15px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 1px; text-align: justify;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Велики број калуђера који је боравио у манастиру током његове историје свједочи о веома активном културном животу манастира. Из већ поменутог писма генерала Франкопана знамо да је половином 17. вијека манастир био прилично богат, с обзиром на то што је могао да издржава прилично велики број калуђера, а то подразумијева да је посједовао и доста своје земље.</b></div><div style="font-family: 'Lucida Sans Unicode'; line-height: 1.4em; margin-bottom: 1.5em; margin-top: 15px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 1px; text-align: justify;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Моштаница је, поред духовног средишта овог дијела Босанске Крајине, била и његово културно средиште. У њој су се преписивале књиге, а такође је постојала и школа. У то вријеме манастир је био једино мјесто у којем је православна раја могла научити читати и писати. Манастир је такође имао и приходе од производње сукна — Моштаница је имала своју <em>ступу</em>, тј. воденичко коло за ваљање сукна, све до 1890. године, када престаје са радом, пошто се народ почео све више одијевати готовом дућанском робом. До 1905. године манастир је био чифчија,<sup class="footnoteref"><a class="footnoteref" href="http://www.istorijskabiblioteka.com/art:manastir-mostanica" id="footnoteref-15" style="color: #465864; display: inline; padding-left: 3px; text-decoration: none;">15</a></sup> па је давао спахији трећину својих прихода. Те године га је игуман П. С. Иванчевић откупио од неког спахије из Цариграда[<a class="bibcite" href="http://www.istorijskabiblioteka.com/art:manastir-mostanica" id="bibcite-21-60971a" style="color: #465864; display: inline-block; text-decoration: none;">21</a>]. Године 1933. манастирска парохија је имала око 850 домова.</b></div><div style="font-family: 'Lucida Sans Unicode'; line-height: 1.4em; margin-bottom: 1.5em; margin-top: 15px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 1px; text-align: justify;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Манастир Моштаница је 1951. године регистрован као споменик културе друге категорије и ужива мјере заштите прописане Законом о заштити културно-историјског и природног насљеђа Босне и Херцеговине[<a class="bibcite" href="http://www.istorijskabiblioteka.com/art:manastir-mostanica" id="bibcite-22-82039a" style="color: #465864; display: inline-block; text-decoration: none;">22</a>].</b></div><h1 id="toc10" style="border-bottom-color: rgb(70, 88, 100); border-bottom-style: dotted; border-bottom-width: 0.5px; border-top-color: initial; border-top-style: none; border-top-width: initial; color: #990011; font-family: 'Lucida Sans Unicode'; margin-bottom: 0.5em; margin-left: 0px; margin-right: 0px; margin-top: 0.5em; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 20px;"><span style="background-color: #b6d7a8; font-size: small;">Моштаница данас</span></h1><div style="font-family: 'Lucida Sans Unicode'; font-style: italic; text-align: justify;"><div style="line-height: 1.4em; margin-bottom: 1.5em; margin-top: 15px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 1px;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Историјска библиотека је посјетила манастир и овај одјељак је резултат разговора нашег сарадника са игуманом и монахињама.</b></div></div><div style="border-bottom-color: rgb(216, 218, 190); border-bottom-style: solid; border-bottom-width: 1px; border-image: initial; border-left-color: rgb(216, 218, 190); border-left-style: solid; border-left-width: 1px; border-right-color: rgb(216, 218, 190); border-right-style: solid; border-right-width: 1px; border-top-color: rgb(216, 218, 190); border-top-style: solid; border-top-width: 1px; float: right; font-family: 'Lucida Sans Unicode'; margin-bottom: 0.4em; margin-left: 1.2em; margin-right: 0em; margin-top: 0.5em; text-align: justify;"><table style="empty-cells: show;"><tbody>
<tr><td style="text-align: justify; width: 190px;"><div class="image-container aligncenter" style="padding-bottom: 0.5em; padding-left: 0.5em; padding-right: 0.5em; padding-top: 0.5em; text-align: center;"><a href="http://www.istorijskabiblioteka.com/slika:mostanica-ulaz" style="color: #465864; text-decoration: none;"><b style="background-color: #b6d7a8;"><img alt="Улаз у манастир. Радови на обнови и ојачању темеља манастира су тренутно у току." class="image" src="http://tinyurl.com/2wp6cpu" style="border-bottom-width: 0px; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-top-width: 0px;" width="190px" /></b></a></div></td></tr>
<tr><td style="background-attachment: initial; background-clip: initial; background-image: initial; background-origin: initial; border-bottom-color: transparent; border-image: initial; border-left-color: transparent; border-right-color: transparent; border-style: initial; border-top-color: transparent; border-width: initial; font-style: italic; padding-bottom: 5px; padding-left: 5px; padding-right: 5px; padding-top: 5px; text-align: justify; width: 190px;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Улаз у манастир. Радови на обнови и ојачању темеља манастира су тренутно у току.</b></td></tr>
</tbody></table></div><div style="font-family: 'Lucida Sans Unicode'; line-height: 1.4em; margin-bottom: 1.5em; margin-top: 15px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 1px; text-align: justify;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Данас је манастир мјесто на коме се одржавају многи важни јавни догађаји дубичке општине. У вријеме манастирске славе, Преображења (19. август), одржава се велики збор на ливадама око манастира, на коме се окупи и по 40.000 људи.</b></div><div style="font-family: 'Lucida Sans Unicode'; line-height: 1.4em; margin-bottom: 1.5em; margin-top: 15px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 1px; text-align: justify;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Године 2002. подигнута је капела са звоником посвећена Василију Острошком, а 2005. обновљен је конак подигнут 1972. године. Тренутно је у току генерална обнова манастира, која је почела крајем 2006. и почетком 2007, и претпоставља се да ће радови трајати до 2012.</b></div><div style="font-family: 'Lucida Sans Unicode'; line-height: 1.4em; margin-bottom: 1.5em; margin-top: 15px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 1px; text-align: justify;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Необична је и тужна судбина многих вриједних предмета који су припадали манастиру. Када су монаси били приморани да бјеже пред снагама НДХ 1941, понијели су дио манастирског архива са собом, а остатак је спаљен заједно с манастиром. Међутим, до данас се није сазнало гдје се налази дио архива који су монаси понијели са собом и шта је било са њим.</b></div><div style="font-family: 'Lucida Sans Unicode'; line-height: 1.4em; margin-bottom: 1.5em; margin-top: 15px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 1px; text-align: justify;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Такође, крст који је манастир наручио 1635. године, и који је касније изгубљен па пронађен у манастиру Бањској, данас се, по ријечима једне од монахиња, налази у музеју. Монахиње су покушале да га врате у манастир, али без успјеха. Од музеја су добиле само слику крста.</b></div><div style="font-family: 'Lucida Sans Unicode'; line-height: 1.4em; margin-bottom: 1.5em; margin-top: 15px; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 1px; text-align: justify;"><b style="background-color: #b6d7a8;">У току радова на обнови манастира, нађено је више скелета. Према ријечима једне монахиње, код самог улаза у манастир нађен је скелет без главе. Својевремено су била планирана истраживања, до којих нажалост, није дошло.</b></div><h1 id="toc11" style="border-bottom-color: rgb(70, 88, 100); border-bottom-style: dotted; border-bottom-width: 0.5px; border-top-color: initial; border-top-style: none; border-top-width: initial; color: #990011; font-family: 'Lucida Sans Unicode'; margin-bottom: 0.5em; margin-left: 0px; margin-right: 0px; margin-top: 0.5em; padding-bottom: 0px; padding-left: 0px; padding-right: 0px; padding-top: 20px;"><span style="font-size: small;"><br />
</span></h1></div>Јована Лолаhttp://www.blogger.com/profile/15102558908731145634noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-4471369702442040597.post-13535535541624591512011-12-06T13:32:00.000-08:002011-12-06T13:32:52.802-08:00ПОСЛЕДЊИ ЛЕК или савест, Закон и Јеванђеље<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on"><br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="http://2.bp.blogspot.com/-hPd0IHCIeE8/Tt6JbHFN9zI/AAAAAAAAAb4/sHehOlaBTnY/s1600/c-portail.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="640" src="http://2.bp.blogspot.com/-hPd0IHCIeE8/Tt6JbHFN9zI/AAAAAAAAAb4/sHehOlaBTnY/s640/c-portail.jpg" width="478" /></a></div><div style="margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><span class="Apple-style-span" style="font-family: 'Courier New', Courier, monospace; font-size: large;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Велики руски светитељ и тајновидац отац Серафим Саровски (упокојен 2. јануара 1833. године) у разговору са ученим архимандритом Макаријем, ректором семинарије, објашњавао је како има боље од бољега. Ову своју тезу он је ставио на дугачку линију свечовечанске драме, од почетка до краја. "Има боље од бољега, радости моја", говорио је он. "Ово је истина и под водом и на земљи и на небесима. Под водом алге су добре, рибе су боље, бисер је најбољи. На земљи, растиње је добро, животиње су боље, човек је најбољи. На небу стоји чин над чином, лик над ликом, коло над колима, све боље од бољега. Тај иоредак важи и за сву историју рода људског: детиње доба трајало је до Закона, младићско под Законом, а када се наврши време, тј. у зрелом добу, посла Бог Сина Свог Јединородног. Од тог времена, радости моја и отпочели су последњи дани, који ће се завршити невечерњом светлошћу".</b></span></div><div style="margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><span class="Apple-style-span" style="font-family: 'Courier New', Courier, monospace; font-size: large;"><b style="background-color: #b6d7a8;">У вези са овим посмотримо мишљење древних учитеља цркве.</b></span></div><div style="margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><span class="Apple-style-span" style="font-family: 'Courier New', Courier, monospace; font-size: large;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Преподобни Касијан у својим размишљањима о праоцима пре даног Закона на Синају пита се: Чиме су се руководили људи пре тог Закона? На основу чега су они творили Закон без Закона? На основу чега је Авељ могао бити доброг владања? И како је он могао знати, да треба да принесе жртву Богу од првина стада својега? Како је Ноје умео разликовати чисте од нечистих животиња? Како су Сим и Јафет знали, да је стидно откривати наготу оца својега? Како је Аврам знао да треба да да Мелхиседеку десетак од свега? Ко му рече, да се откаже добити од плена незнабожачког после победе над незнабошцима? Ко га научи да буде гостољубив? Шта је научило Јова да буде смеран, трпељив, целомудрен и човекољубив? Како то, да ниједан од праведних људи пре Закона није нарушио Закон?</b></span></div><div style="margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><span class="Apple-style-span" style="font-family: 'Courier New', Courier, monospace; font-size: large;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Савет. То је одговор на сва горња питања. Закон Божји био је упечаћен у душу човечју и пре писаног Закона. Није био потребан спољашњи Закон онима који су носили Закон у себи. Као што мудри Павле објашњава у погледу незнабожаца: Јер као незнабожци не имајући закона, сами од себе чине што је по закону, они закона не имајући, сами су себи закон: они доказују да је оно написано у срцима њиховим што се чини по закону, будући да им савјест сведочи (Римљ. 2,14).</b></span></div><div style="margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><span class="Apple-style-span" style="font-family: 'Courier New', Courier, monospace; font-size: large;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Тако је, дакле, савест била чувар Закона и пре закона. савет је била регулатор свих мисли, жеља и поступака код праотаца од Авеља па до Мојсеја. Тај период историје људске назива преподобни Серафим детињским добом.</b></span></div><div style="margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><span class="Apple-style-span" style="font-family: 'Courier New', Courier, monospace; font-size: large;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Онда је дошао писани Закон. То јест спољашњи закон. Дошао је онда, када је савест код људи толико ослабила, да више није била у стању да управља људима. Кад су урези воље Божје у савести људској оплићавали и изглађени, онда је настала потреба да се воља Божја уреже у таблице закона. Но, то не значи, по нашем мишљењу да је савест била излишна и непотребна. Не. Него је закон требало да поправи и оживи савест, да је подсети, да је оснажи, да је продуби и утврди.</b></span></div><div style="margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><span class="Apple-style-span" style="font-family: 'Courier New', Courier, monospace; font-size: large;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Тај Закон, чија је суштина у декалогу, урезаном у плочама на Синају, био је регулатор људских мисли, жеља и поступака до ваплоћења Сина Божјег. Дакле, хиљаде година. Овај период историје људске назива преподобни Серафим младићским добом човечанства.</b></span></div><div style="margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><span class="Apple-style-span" style="font-family: 'Courier New', Courier, monospace; font-size: large;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Али је и писани Закон на крају изнемоћао. Јер кроз Закон дође познање гријеха. И тако баш под Законом умножи се гријех и род људски паде у крајњу изнемоглост и збуњеност. Требало је да се пружи трећи лек. И трећи лек пружен је кроз Јеванђеље, или Радосну Вест Сина Божјег, ваплоћеног и лично јављеног међу људима. И тако су отпочели, по св. Серафиму, последњи дани. Наравно, у том смислу, да се неки четврти лек човечанству од Божије стране неће и не може давати. Јер се Закон даде преко Мојсеја, а благодат и истина постаде од Исуса Христа. Залуталим и изнемоглим путницима није било довољно само показати прави пут, него још и оснажити их за путовање. Истина осветљава, а благодат оснажава. И светлост и снага дође кроз Господа Исуса, који се не јави да укине Савест, него да је исправи, нити да поништи Закон, него да га испуни. Не мислите рекао је Спаситељ, да сам ја дошао да покварим Закон; нисам дошао да покварим него да га испуним. Да га испуним и преиспуним. Да одсече не само гране зла, које закон забрањује, него баш корен. На пример: Ако Закон забрањује убиство, Христос забрањује и гнев као корен убиства. Ако Закон забрањује прељубу, Христос не дозвољава ни поглед са жељом, јер је жеља родитељ прељубног дела. На тај се начин Закон испуњава и нреиспуњава, наиме, кад се зло у корену одсеца. Јер ако се дрво зла само креше, оно још бујније расте, као што бива и са обичним дрвећем. Ако је душа човекова испуњена убилачким мислима и прељубним жељама, не може закон спречити убиство и прељубу, као што се показало пре Христа и као што се показује данас код оних који нису узели лек Христов у себе. Дошао је Христос Господ, да нам буде Он савест и закон и још нешто више преко тога. Његов мудри апостол Павле, светски јеванђелист и мисионар каже: Јер је Христос свршетак Закона (Рим. 10,4). Па шта онда? Шта је стављено место закона? Опет онај исти мудри Павле одговара: Јер се сав закон извршује у једној речи - љубав (Гал. 5).</b></span></div><div style="margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><span class="Apple-style-span" style="font-family: 'Courier New', Courier, monospace; font-size: large;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Ово пишемо због две врсте људи међу нама. Једно су они који се позивају само на своју савест, а друго су они који се чувају да се не огреше о прописе Закона. Не бисмо могли речи рећи против оних првих, кад би нам они могли доказати, да је у њих савест неповређена као у Авеља, Аврама и Мелхиседека. Нити бисмо имали шта да се споримо са онима који се само на закон позивају, ако би нам они могли доказати, да они схватају закон онако као Мојсеј и Исус Навин, или као Исаија, Јеремија и Данило.</b></span></div><div style="margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><span class="Apple-style-span" style="font-family: 'Courier New', Courier, monospace; font-size: large;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Али шта да се ради кад неко учини рђаво дело па га правда и говори:</b></span></div><div style="margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><span class="Apple-style-span" style="font-family: 'Courier New', Courier, monospace; font-size: large;"><b style="background-color: #b6d7a8;">- Ја сам то учинио по својој савести.</b></span></div><div style="margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><span class="Apple-style-span" style="font-family: 'Courier New', Courier, monospace; font-size: large;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Или како да се снађемо, кад два човека мисле или чине две сасвим супротне ствари, а обојица тврде, да тако мисле или чине "по својој савести" или што је још горе "по свом убеђењу". Само им једно можемо рећи: Савест ваша мора се ценити и мерити Јеванђељем. Ако се противи Јеванђељу, савест ваша је слепи вођ ваш и паклени саветник. Ако се саглашава са Јеванђељем, онда је све добро. Онда значи, да је Јеванђеље ушло у душу вашу и појачало урезе и писмена савести, које је Творац у почетку стварања урезао и уписао, али која су се временом истрла и изгладила.</b></span></div><div style="margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><span class="Apple-style-span" style="font-family: 'Courier New', Courier, monospace; font-size: large;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Или, даље, како да мислимо о људима, који се хвале да не лажу, не краду и не чине прељубу, међутим одричу Христа и његово Јеванђеље? Оно исто што мислимо и о јеврејским старешинама, који су се хвалили Законом, међутим осудили су Господа славе на смрт и распели на Крсту.</b></span></div><div style="margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><span class="Apple-style-span" style="font-family: 'Courier New', Courier, monospace; font-size: large;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Савест је била умртвљена и закон испражњен онда када се свемоћни Месија света родио у Пећини Витлејемској. Он је дошао, да савест оживи љубављу и закон испуни духом и истином. Он је већи од савести и закона. Он је удахнуо савест у Адаму и Он је дао закон Мојсеју. Па кад су људи сломили оба ова поштапача на путу животноме, и кад су залутали на странпутице лажи и били испребијани од адских разбојника и бачени украј пута, јавио се Он и објавио: Ја сам пут, истина и Живот.</b></span></div><div style="margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><span class="Apple-style-span" style="font-family: 'Courier New', Courier, monospace; font-size: large;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Јасно је, дакле, да је Господ Христос сам собом - последњи лек из руке Онога који је пророцима објавио: Ја сам ваш лекар.</b></span></div><div style="margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><span class="Apple-style-span" style="font-family: 'Courier New', Courier, monospace; font-size: large;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Јасно је, да се људи не могу ослонити на савест мимо и насупрот Христа. Јасно је да никакав Закон није спасоносан, ако је само у формама и параграфима, испражњен од Христа.</b></span></div><div style="margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><span class="Apple-style-span" style="font-family: 'Courier New', Courier, monospace; font-size: large;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Христос је оживитељ и регулатор савести. Христос је испунитељ и препунитељ закона. Он је надсавест и надзакон. Зато се свети апостол Павле не хвали ни савешћу ни законом, него Христом. Не живим, вели, ја, него Христос живи у мени.</b></span></div><div style="margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><span class="Apple-style-span" style="font-family: 'Courier New', Courier, monospace; font-size: large;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Христос је живот наш. Изван Њега живот је смрт, као што је изван Њега и савест и закон - намалан леш.</b></span></div><div style="margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><i><span class="Apple-style-span" style="font-family: 'Courier New', Courier, monospace; font-size: large;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Христос је савест наша. Христос је закон наш. Христос је живот наш.</b></span></i></div><div style="margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"></div><div style="margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><br />
</div><div style="margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><span class="Apple-style-span" style="font-family: 'Courier New', Courier, monospace; font-size: large;"><b style="background-color: #b6d7a8;"><br />
</b></span></div><div style="margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"></div><div class="pnormal" style="margin-bottom: auto; margin-left: auto; margin-right: auto; margin-top: auto; text-align: center; text-indent: 0px;"><span class="Apple-style-span" style="font-family: 'Courier New', Courier, monospace; font-size: large;"><b style="background-color: #b6d7a8;">ВЛАДИКА НИКОЛАЈ<br />
ДУХОВНЕ ПОУКЕ</b></span></div><div style="margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-indent: 30pt;"><br />
</div><br />
</div>Јована Лолаhttp://www.blogger.com/profile/15102558908731145634noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-4471369702442040597.post-28598034002078424032011-12-06T13:21:00.000-08:002011-12-06T13:21:34.857-08:00ВЛАДИКА НИКОЛАЈ ДУХОВНЕ ПОУКЕ АМИН<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on"><br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="http://1.bp.blogspot.com/-uV7dh_OG3Jo/Tt6HS3AZW-I/AAAAAAAAAbw/ZAv2BmLFZr8/s1600/-ABH0005.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://1.bp.blogspot.com/-uV7dh_OG3Jo/Tt6HS3AZW-I/AAAAAAAAAbw/ZAv2BmLFZr8/s1600/-ABH0005.jpg" /></a></div><div style="margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><span class="Apple-style-span" style="font-family: 'Courier New', Courier, monospace; font-size: large;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Код једног светог оца прочитао сам ову напомену о речи Амин: "Реч Амин тврда је реч, којом се потврђује оно што је претходно речено". Толико је сваком познато. Но, ово даље што тај свети отац пише, неће бити свакоме познато.: "Њу (ову реч Амин) нигде не сусрећемо у Старом Завету, пошто је овај био преобраз; а у новој Благодати (Новом Завету) свуда се говори Амин, пошто она остаје на век и вавек" (Св. Петар Дамаскин: Реч 23).</b></span></div><div style="margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><span class="Apple-style-span" style="font-family: 'Courier New', Courier, monospace; font-size: large;"><b style="background-color: #b6d7a8;">У целом Старом Завету не налази се, дакле, реч Амин. И та реч је у Новом Завету честа и обична. Сва четири Јеванђеља завршавају се са Амин. Тако исто и Откривење Јованово. Све посланице апостолске. У целом Новом Завету једино две књиге не завршавају се са Амин. То су: Дела апостолска и Посланица св. Јакова.</b></span></div><div style="margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><span class="Apple-style-span" style="font-family: 'Courier New', Courier, monospace; font-size: large;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Први је изрекао ову реч сам Господ Исус. А први пут ју је изрекао, када је објавио молитву Оче наш. На завршетку те молитве Он је рекао: Јер је Твоје царство и сила и слава ва вијек. Амин (Мат. 6,13).</b></span></div><div style="margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><span class="Apple-style-span" style="font-family: 'Courier New', Courier, monospace; font-size: large;"><b style="background-color: #b6d7a8;">После тога је много пута Господ поновио ту реч, говорећи: Амин, Амин глагољу вам, што је на српском преведено са: Заиста, заиста вам кажем.</b></span></div><div style="margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><span class="Apple-style-span" style="font-family: 'Courier New', Courier, monospace; font-size: large;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Зашто је Господ употребио ову реч Амин, реч нечувену у свету до Њега?</b></span></div><div style="margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><span class="Apple-style-span" style="font-family: 'Courier New', Courier, monospace; font-size: large;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Прво зато, према тумачењу светога Петра Дамаскина, што Нова Благодат или Нови Завет остаје ва век века. То значи да је Нови Завет последњи Завет Бога са људима. другог завета неће бити до свршетка времена. И још, да је Нови Завет последње и савршено Откривење Божје, које се неће замењивати неким другим откривењем Страшнога Суда Божијег.</b></span></div><div style="margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><span class="Apple-style-span" style="font-family: 'Courier New', Courier, monospace; font-size: large;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Друго, зато што је Господ Исус био сам својом личношћу носилац вечних истина. У Њему је били Амин за све непроменљиве истине Божанске. То апостол Павле јасно изражава кад каже: Колико је обећања Божјих у Њему (у Христу) су да у њему Амин (Кор. 1,20). Па будући Амин за све истине, Господ је изговарао реч Амин за све Божје истине као печат тих истина. И кад је он објављивао те истине, Он је ударио Свој печат. И земаљски цареви кад објављују неки указ, ударају на крају свој печат. Тако је цар небески објављујући свету Себе и Своју вољу и Своје заповести, потврђивао све те објаве Својим печатом. А печат Његов је та реч Амин.</b></span></div><div style="margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><span class="Apple-style-span" style="font-family: 'Courier New', Courier, monospace; font-size: large;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Сам Господ Себе назива именом Амин. У својој визији свети Јован, јеванђелиста, боговидац, чуо је ове речи: И анђелу Лаодикијске цркве напиши; тако говори Амин, свједок вјерни и истинити, почетком створења Божијега (Откр. 3,14). То Он о Себи говори. Он је Себе раније називао почетком. Када Га Јевреји једном приликом упиташе: Ко си ти? рече им Исус: Почетак (Јов. 8,25). А Павле свети о Њему пише: Све се кроза њ и за њ сазда. И Он је прије свега и све је у Њему (Колош. 1,15-17). Тако је Он, дакле, Почетак. Тако Он себе назива и после прослављења, после васкрсења и вазнесења - Почетак створења Божјег. али уз то именује Себе и именом Амин. Тако говори Амин. дакле:</b></span></div><div style="margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><span class="Apple-style-span" style="font-family: 'Courier New', Courier, monospace; font-size: large;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Исус - Почетак и Амин.</b></span></div><div style="margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><span class="Apple-style-span" style="font-family: 'Courier New', Courier, monospace; font-size: large;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Исус - Алфа и Омега.</b></span></div><div style="margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><span class="Apple-style-span" style="font-family: 'Courier New', Courier, monospace; font-size: large;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Исус - Први и Последњи.</b></span></div><div style="margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><span class="Apple-style-span" style="font-family: 'Courier New', Courier, monospace; font-size: large;"><b style="background-color: #b6d7a8;">И бијах мртав и ево сам жив ва вијек вијека, амин (Откр. 1,18). Онај који се мења, који умире и остаје мртав, не може се назвати Амин. Само вечно Живи именује се Амин. Дакле:</b></span></div><div style="margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><span class="Apple-style-span" style="font-family: 'Courier New', Courier, monospace; font-size: large;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Исус - Живот и Амин.</b></span></div><div style="margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><span class="Apple-style-span" style="font-family: 'Courier New', Courier, monospace; font-size: large;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Па онда према завршецима појединих Новозаветних књига може се рећи:</b></span></div><div style="margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><span class="Apple-style-span" style="font-family: 'Courier New', Courier, monospace; font-size: large;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Исус - Слава и Амин.</b></span></div><div style="margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><span class="Apple-style-span" style="font-family: 'Courier New', Courier, monospace; font-size: large;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Исус - Благодат и Амин.</b></span></div><div style="margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><span class="Apple-style-span" style="font-family: 'Courier New', Courier, monospace; font-size: large;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Исус - Мир и Амин.</b></span></div><div style="margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><span class="Apple-style-span" style="font-family: 'Courier New', Courier, monospace; font-size: large;"><b style="background-color: #b6d7a8;">И тако даље.</b></span></div><div style="margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><span class="Apple-style-span" style="font-family: 'Courier New', Courier, monospace; font-size: large;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Ето због чега је Амин добило тако значајно место у свима богослужењима црквеним. На сваки возглас одговара се са Амин. свака молитва, тајна или јавна, завршава се са Амин. И наравно, сваки обред, сваки чин богослужбени, у цркви, или у дому, или у пољу, или ма где, завршава се са Амин.</b></span></div><div style="margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><span class="Apple-style-span" style="font-family: 'Courier New', Courier, monospace; font-size: large;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Да би неко могао рећи Амин, мора претходно знати шта се рекло. Као човек који ставља печат и потпис на оно што мора претходно знати и разумети, шта је написано и шта се потврђује. О томе апостол Павле говори овако: Јер кад благословиш духом, како ће онај који стоји мјесто простака рећи амин по твоме благослову, кад не зна шта говориш (Кор. 14,16)? Шта да чини? Апостол одговара: Молићу се Богу духом, а молићу се и умом; хвалићу и умом (кор. 14,15). То јест: молићу се Богу и језиком и разумом. Да би онај који стоји крај мене, чуо и разумео, те да би могао рећи амин. Ако ли не чује и не разуме, како ће рећи Амин? Јер не може никако рећи Амин на моје ћутање, ако не зна шта ја мислим и о чему се молим, за себе и у себи. А се могу ћутке молити и опет на крају рећи Амин. Због чега? Због тога што ја знам, шта сам се молио; знам шта потврђујем речју Амин.</b></span></div><div style="margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><span class="Apple-style-span" style="font-family: 'Courier New', Courier, monospace; font-size: large;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Из овога следује, да је Амин велика реч, врло велика. Она је једно од имена Божјих. Тим именом ми печатимо молитве наше. На пример: кад завршимо једну молитву речима: Јер је Твоје царство и сила и слава и сада и увек и вавек века и изрекнемо реч Амин исто је као кад бисмо место Амин изрекли реч - Бог, или Христос.</b></span></div><div style="margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><span class="Apple-style-span" style="font-family: 'Courier New', Courier, monospace; font-size: large;"><b style="background-color: #b6d7a8;">И тако именом Божјим ми потврђујемо молитве наше. Потпис Божји ми стављамо под сваку нашу молитву, била то молитва прошње или благодарења или похвале. Зар ово сазнање не улива страх у сваку душу? И зар оно не позива на опрезност у молитви? ако се молимо како треба, ако просимо шта треба, ако благодаримо свесрдно и ако похваљујемо Бога правилно - онда смо са Амин потврдили један истинит документ. Но, ако се молимо како не треба, без страха, смерности и љубави; ако просимо од Бога ствари сујетне и глупе; ако му полублагодаримо, фарисејски истичући више своје заслуге, и ако га хвалимо са сумњом и гневом, онда ми - авај нама - ударамо печат Божји на један фалсификат, на један лажни документ. А сваки документ, са именом Божјим, износи се на небо, да нам у Дан Суда буде или за оправдање или за осуду. Сваку молитву завршену са Амин узносе ангели Божји пред престо Цара небеснога и чувају је у скривницама небесним до рока, то јест до дана Расплета.</b></span></div><div style="margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><span class="Apple-style-span" style="font-family: 'Courier New', Courier, monospace; font-size: large;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Ето због чега је неопходан страх и опрезност у молитви. И ето због чега треба да изговарамо на крају сваке молитве реч Амин, тј. име Бога Живога, са трепетом душе. Јер том речју ми потписујемо Свевишњега Бога под оно што смо исказали ми, грешни и недостојни.</b></span></div><div style="margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><span class="Apple-style-span" style="font-family: 'Courier New', Courier, monospace; font-size: large;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Врло ћете ретко, или управо никада чути реч амин са усана безбожника. Безбожник полупрезире то име, а полу га се боји, као и имена Христос.</b></span></div><div style="margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><span class="Apple-style-span" style="font-family: 'Courier New', Courier, monospace; font-size: large;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Насупрот ђаволу и безбожницима ангели и светитељи радо изговарају реч Амин и сладе се њоме као слатким именом Божјим. У својој визији апокалиптичној свети Јован гледао је блажене житеље неба и често чуо из њихових уста реч Амин. тако чуо је једном како забрује похвале Богу и Јагњету од сваког створења што је на небу и на земљи и под земљом и што је на мору и што је у њима. И кад се похвале изрече, тада четири животиње говораху Амин (Откр. 5,14). А под четири животиње треба разумети велике чинове ангелске. опет у другој визији, а то сви анђели стајаху око престола и старјешине и четири животиње и падоше на лице пред пријестолом и поклонише се Богу нашему ва вијек вијека. Амин. (Откр. 7,11-12). Опет у једној другој визији, а то падоше двадесет и четири старјешине и четири животиње и поклонише се Богу који сјеђаше на пријестолу говорећи: Амин. Алилуја. А на крају свих својих страшних виђења чу Јован обећање самога Господа Исуса, и написа Јован: Говори онај који сведочи ово: Да, доћи ћу скоро! Амин.</b></span></div><div style="margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><span class="Apple-style-span" style="font-family: 'Courier New', Courier, monospace; font-size: large;"><b style="background-color: #b6d7a8;">После свега овога свети Јован благосиља оне, којима описује велика чудеса небеска речима: Благодат Господа нашега Исуса Христа са свима вама. Амин.</b></span></div><div style="margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><span class="Apple-style-span" style="font-family: 'Courier New', Courier, monospace; font-size: large;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Из овога је јасно, како се реч Амин често изговара на небесима од свију оних који Бога прослављају, то јест од ангела и светитеља. Међутим, нема нигде ниједног сведочанства да се ово име изговара у аду или на земљи на устима злих духова. Ћаволи и зли људи то име не изговарају. Уосталом није ни очекивати да зли духови и зли људи изговарају оно име које означава потврду сваке истине и правде, потврду Пресвете Тројице, Богородице и светитеља, потврду бесмертног царства Христовог, потврду славе и величине и живота и радости праведника у том царству, потврду победе добра над злом, чистоте над трулежи, врлине над грехом, потврду свега закона Божијег и обећања Божјих. Одрицатељима свега тога не може бити мио печат, којим се ово тврди. Или како би могли изустити Амин демони и демонски људи, који су управили сав свој дух и језик на одрицање? Они који са шкргутањем газе сваку реч Божју, како би потврђивали речи Божје изговарајући Амин? Не, богоборци никад не могу изговорити ову свету реч - Амин.</b></span></div><div style="margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><span class="Apple-style-span" style="font-family: 'Courier New', Courier, monospace; font-size: large;"><b style="background-color: #b6d7a8;">Ову реч с радошћу изговарају само деца светлости, препорођена, освећена, преображена, васкрсла из смрти греха. Богу нашем слава: Тому слава и держава всегда ниње и присно и во вјеки вјеков. Амин.</b></span></div><div style="margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"></div><div style="margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><br />
</div></div>Јована Лолаhttp://www.blogger.com/profile/15102558908731145634noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-4471369702442040597.post-29671013331728768392011-12-06T13:17:00.000-08:002011-12-06T13:17:14.387-08:00ВЛАДИКА НИКОЛАЈ ДУХОВНЕ ПОУКЕ<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on"><br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="http://3.bp.blogspot.com/-4z9WrichdLw/Tt6GGhJZbZI/AAAAAAAAAbo/CovRDISMMdQ/s1600/DSC01331.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="300" src="http://3.bp.blogspot.com/-4z9WrichdLw/Tt6GGhJZbZI/AAAAAAAAAbo/CovRDISMMdQ/s400/DSC01331.jpg" width="400" /></a></div><div class="pnormal" style="margin-bottom: auto; margin-left: auto; margin-right: auto; margin-top: auto; text-align: center;"><b><span class="Apple-style-span" style="background-color: #b6d7a8; font-family: 'Courier New', Courier, monospace; font-size: large;">ОСНОВНА ОПОМЕНА</span></b></div><div class="pnormal" style="margin-bottom: auto; margin-left: auto; margin-right: auto; margin-top: auto; text-align: center;"><br />
</div><div style="margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: right; text-indent: 30pt;"><i><b><span class="Apple-style-span" style="background-color: #b6d7a8; font-family: 'Courier New', Courier, monospace; font-size: large;">Поука 27. св, Симеона Новог Богослова</span></b></i></div><div style="margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: right; text-indent: 30pt;"></div><div style="margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><b><span class="Apple-style-span" style="background-color: #b6d7a8; font-family: 'Courier New', Courier, monospace; font-size: large;">Возљубњена ми у Господу, братијо! Послушајте што вам свакодневно, по дужности предлажем у поукама. Примите моје савете са радошћу, ради спасења душе и постарајте се да их испуните ради вашег добра. Видите ли колико су непостојана блага овога света, па опет, мало је људи које она не преваре. Како их је мало који су се ослободили од сластољубља, које људска слава не привлачи, ни среброљубље не побеђује, ни трње брига и трзавица рањава! То је узрок што су људске мисли непостојане и превртљиве. Човек може остати при једном, само кад одбаци све пропадљиво, видљиво, од ствари, пређе из таме која га опкољава и сроди се са вечним, невидљивим, постојаним. Са постојаним - постојана је; са непостојаним - нестална је.</span></b></div><div style="margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><b><span class="Apple-style-span" style="background-color: #b6d7a8; font-family: 'Courier New', Courier, monospace; font-size: large;">Пролазност света показује да су и блага његова пролазна; непостојаност једне мисли показује слабост њеног стања. Плодове садашњих мисли душа ће видети тек тамо.</span></b></div><div style="margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><b><span class="Apple-style-span" style="background-color: #b6d7a8; font-family: 'Courier New', Courier, monospace; font-size: large;">Погледајмо око себе: У овом пролазном свету све има почетак и крај, "где настало, ту га и нестало". Али душа човечија, као сила - једина невидљива и мислена - постаје овде и не престаје, већ прелази на другу страну као бесмртна. Док је у телу, помоћу тела види ствари; а кад се одвоји од тела, самим тим прекида везе са свима стварима и ступа у однос са мисленим и невидљивим заузета једино тиме. Ако је осветљена светлошћу Христових заповести, улази у неограничену светлост свеблагог Бога, и почиње осећати бесконачну радост. Ако је опкољена греховним мраком, одлази у бесконачни мрак, помешан са врелим огњем.</span></b></div><div style="margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><b><span class="Apple-style-span" style="background-color: #b6d7a8; font-family: 'Courier New', Courier, monospace; font-size: large;">Пошто је ово заиста све овако, што и сами признајете, онда шта чекамо, зашто не бежимо од оне горке таме? Зашто говоримо: Тешко среброљупцима, славољубивим и сластољубивим, а не потрудимо се сазнати да смо и ми такви? Зашто говоримо, блажени који траже Бога и сву наду на Њега полажу, не видећи нашу пропаст, јер се од Њега удаљујемо и делима и мислима. Због чега мислите да верујете у Бога и исповедате Га, а на делу не верујете Његовим речима? Чему се надате кад занемарите право благо и предате се сујети?</span></b></div><div style="margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><b><span class="Apple-style-span" style="background-color: #b6d7a8; font-family: 'Courier New', Courier, monospace; font-size: large;">Како то можеш да кажеш: Знам ја све то и да сам смртан и да је све пролазно, да је час смрти неизвестан, слава праведних вечна, мучење грешника беспрекидно, - тако говориш, а зло не избегаваш! Ако ти све видиш, онда зашто се спотичеш као слепац? показујеш се на делу помрачен душевно и телесно. Кад знаш шта је добро, зашто чиниш зло, као да си несвестан? ако знаш да је све видљиво пролазно, како те није стид радовати се пропадљивом благу? Не видиш ли како као неразумно дете наливаш воду у шупаљ суд? Велико је зло кад неко падне у самообману, мисли да зна - а не зна; мисли да има - кад нема. Мислећи да има и да зна, не стара се да позна и да заслужи.</span></b></div><div style="margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><b><span class="Apple-style-span" style="background-color: #b6d7a8; font-family: 'Courier New', Courier, monospace; font-size: large;">О човече! Верујеш ли да је Христос - Бог? Ако верујеш, бој Га се и чувај Његове заповести. Ако не верујеш, питај саме ђаволе, којима си се покорио и од њих ћеш сазнати да нема другог Бога осим Њега, да је Он Власник, Судија и Цар свему, Творац светлости и светлост неприступна. Кад Он дође, уклониће се испред Његовог лица сви Његови непријатељи и преступници заповести, као што од Сунца ишчезава ноћ. Он ће вечно боравити са праведницима који ће, према вери, имати блаженство да Га гледају. А грешници ће се у време светлости покрити тамом, у време прославе биће посрамљени, у време радости биће предани мукама и огњу, према величини и каквоћи њихових страсти и њихових греха.</span></b></div><div style="margin-bottom: 2pt; margin-top: 2pt; text-align: justify; text-indent: 30pt;"><b><span class="Apple-style-span" style="background-color: #b6d7a8; font-family: 'Courier New', Courier, monospace; font-size: large;">Ето шта сам нашао у Св. Писму и шта сам научио, а да и вас убедим, то сам вам и написао! Све сам вам рекао, нисам сакрио "талант", нисам позавидео вашем спасењу. А после овога, нека сваки изабере шта му је по вољи. Ја сам вам платио дуг у погледу Господа нашег Исуса Христа. Буди Њему слава! Амин.</span></b></div></div>Јована Лолаhttp://www.blogger.com/profile/15102558908731145634noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-4471369702442040597.post-56581286171706090052011-10-15T01:50:00.000-07:002011-10-15T01:50:33.193-07:00СТРАДАЊЕ У ОГЛЕДАЛУ ПРАВДЕ БОЖИЈЕ<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on"><span class="Apple-style-span" style="background-color: #fafafa; color: #333333; font-family: Verdana, Arial, Tahoma, Calibri, Geneva, sans-serif;"><b><span style="font-family: Arial;"><span style="font-family: Calibri;">Људи су, будући створена бића, од почетка били одвојени од Бога својом природом, а Адамовим падом је уследила одвојеност од Бога због греха и смрти. Господ Христос је одвојеност по природи превазишао својим Оваплоћењем, јер је, примивши нашу људску природу, постао једно са нама. Одвојеност због греха превазишао је својом смрћу на Крсту, а "последњу препреку, тиранију смрти, изагнао је потпуно из природе Својим Васкрсењем".</span></span><br />
<br />
<img alt="" border="0" src="http://mattandjojang.files.wordpress.com/2008/10/jesus-crucified.gif" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-top-width: 0px; max-width: 800px;" /><br />
<br />
<span style="font-family: Arial;"><span style="font-family: Calibri;">Догађаје из Христовог живота нису могли увек разумети ни верујући, а камоли незнабошци. Било је лако прихватити догађаје у којима се пројављује Божија сила, а много теже оне у којима се пројављује тзв. немоћ Божија.</span></span><br />
<br />
<span style="font-family: Arial;"><span style="font-family: Calibri;">Проповед Апостола о страдању Христовом била је саблазан Јеврејима, јер они нису могли прихватити истину да Бог долази у историју и страда, да, другим речима, савршени Бог може бити уједно и Мученик. Јелини су Христово страдање сматрали за лудост, јер су се руководили сличном логиком: како Бог, као постојано биће може доћи у свет и пострадати? Апостол Павле је у првој посланици Коринћанима писао да он, у име Цркве, проповеда Христа распетога, Јудејцима саблазан, а Јелинима лудост, онима пак позванима, и Јудејцима и Јелинима, Христа Божију Силу и Божију Премудрост (1. Кор. 23-24).</span></span><span style="font-family: Arial;"><span style="font-family: Calibri;"><br />
</span></span><br />
<span style="font-family: Arial;"><span style="font-family: Calibri;">Зашто је Бог изабрао да спасе људе узимајући на Себе бреме страдања, идући на Крст и пролазећи кроз смрт? Зар није могао да спасе Адама и Еву, и цео људски род, на неки други начин, нпр. лишавајући их могућности да учине или да понове преступ? Није ли, следујући фарисејској логици, људима било могуће задобити спасење тако што верно испуњавају старозаветни закон?</span></span><br />
<br />
<span style="font-family: Arial;"><span style="font-family: Calibri;">Да је Господ лишио прародитеље и цео људски род слободе и да је укинуо могућност да се учини грех, спасење би нам било даровано независно од наше воље. Људи у том случају не би били слободна бића, него оруђа у рукама Божијим, а вечни живот би нам био обезбеђен на магијски начин.</span></span><br />
<br />
<span style="font-family: Arial;"><span style="font-family: Calibri;">Апостол Павле, који је и сам био велики ревнитељ у испуњавању заповести и који је писао да је закон педагог за Христа, уверавао је Римљане да се: дјелима закона ниједно тијело неће оправдати пред Њим (Господом), јер кроз закон долази познање гријеха. А сада се без закона јавила правда Божија посвједочена од закона и пророка и то правда Божија кроз вјеру у Исуса Христа за све и на све који вјерују јер нема разлике (Римљ. 3, 20-22). Дакле, оправдање кроз закон је немогуће, јер га нико од људи не може у потпуности испунити и зато су хришћани позвани да се спасавају следујући духовном закону вере и љубави.</span></span><br />
<br />
<span style="font-family: Arial;"><span style="font-family: Calibri;">Постоји и такво мишљење да је избављење људског рода од смрти могло доћи кроз покајање, јер као што је преступ водио трулежности, тако је покајање опет требало да одведе човечанство у бесмртност. Објашњавајући зашто покајање није било довољно за спасење, Св. Атанасије Велики говори да "оно не избавља из стања у које је запала природа, него само даје опроштај сагрешења. Да је био само грех и да није уследила трулежност, било би довољно покајање... Знао је Логос да ни на један други начин не би било могуће ослободити људе трулежности, него кроз смрт. Међутим, пошто је Логос бесмртан и Син Очев, Он није могао умрети, те је због тога узео тело да би могао да умре, а пошто тело које припада Логосу влада над свим, оно му даје могућност да умре за све, али и да остане нетрулежно, захваљујући Логосу који борави у њему, и да, захваљујући Васкрсењу, одступи трулежност од свих".</span></span><br />
<br />
<span style="font-family: Arial;"><span style="font-family: Calibri;">У одлуци да пострада за пали људски род огледа се смисао доласка Сина Божијег у телу. Св. Јован Дамаскин каже да се "Премудрост огледа у томе што је Бог нашао за немогућу ситуацију најповољније решење: Примио је човечанску природу да би је исцелио и да би победио смрт на Крсту, односно кроз Крст... Најчудеснији од свега је Његов Часни Крст, јер смо постали деца Божија и наследници, не другачије, него само са Крстом Господа Исуса Христа".</span></span><br />
<br />
<span class="Apple-style-span" style="border-color: initial; border-style: initial;"><img alt="" border="0" src="http://www.futog.info/v3/wp-content/uploads/2009/12/pravoslavlje-pravoslavni-krst.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-top-width: 0px; max-width: 800px;" /></span><br />
<br />
<span style="font-family: Arial;"><span style="font-family: Calibri;">У Крсту Христовом, који се увек повезује са Васкрсењем, јесте најдубља тајна Његовог доласка на земљу и уједно најдубља тајна Хришћанства. Господ Христос је Првомученик и Он је својим страдањем дао пример свима који ће Му следовати: апостолима, мученицима и свим хришћанима. У грчком језику реч мартис значи мученик, али и сведок. Мученик је дакле, онај који најдубље сведочи и исповеда хришћанску веру.</span></span><br />
<br />
<span style="font-family: Arial;"><span style="font-family: Calibri;">У Христовом страдању су снагу црпли сви мученици ране Цркве и сви потоњи невини страдалници. Христовим мучеништвом су уједно оправдана и страдања старозаветних праведника, Јова и многих пророка. Први мученик међу хришћанима, који је био спреман да се због проповеди речи Христове поистовети са Њим и који је, попут распетог Господа, молио Оца небеског да опрости његовим убицама, био је Архиђакон Стефан. Верујући Христу, верујући у силу Његовог Крста и Васкрсења, Апостол Петар је тражио да буде разапет и то са главом окренутом на доле. Пламену жељу да се уподоби страдању Христовом имао је и Св. Игнатије Богоносац који је путујући у Рим, где је требало да буде предат зверима због тога што је проповедао реч Христову, писао посланице тамошњим хришћанима молећи их да се не труде око његовог избављења. Писао им је : "Оставите ме да будем храна зверовима преко којих се може достићи Бог, пшеница сам Божија и мељем се зубима зверова да се нађем чисти хлеб Христу... Љубав се моја разапе и нема у мени огња који жели ишта материјално, него је у мени вода жива и жуборећа која ми изнутра говори: Хајде ка Оцу!".</span></span><br />
<br />
<span style="font-family: Arial;"><span style="font-family: Calibri;">Овакву жељу за страдањем Христа ради, коју је имао Св. Игнатије и многи други знани и незнани мученици није могуће разумети умом, него једино вером у Господа исуса Христа. Ова свесна жртва се не може објаснити ни мудрим речима, да се - по речима Апостола Павла - не обеснажи Крст Христов (1. Кор. 1, 17; 2, 4).</span></span><span style="font-family: Arial;"><span style="font-family: Calibri;"><br />
</span></span><br />
<span style="font-family: Arial;"><span style="font-family: Calibri;">У историји људског рода било је, међутим, и оних који су следовали логици древних Јелина и сматрали да је мучеништво (а самим тим и Хришћанство) лудост, и да је оно лишено сваког смисла. Овакво мишљење није било својствено само паганима, него се, нажалост, временом усталило и међу западним хришћанима. На Западу се, поготово од времена Калвина, уврежило уверење да је страдање једног народа доказ знак одсуства Божије благодати. По истом уверењу, потврда Божије бриге о једном народу се огледа у одсуству страдања и земаљском изобиљу и благостању.</span></span><br />
<br />
<span class="Apple-style-span" style="border-color: initial; border-style: initial;"><img alt="" border="0" src="http://www.blic.rs/data/images/2010-04-03/26918_jerusalim-vatra-reuter_f.jpg?ver=1270307922" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-top-width: 0px; max-width: 800px;" /></span><br />
<br />
<span style="font-family: Arial;"><span style="font-family: Calibri;">Православни хришћани полазе са супротних позиција у разумевању страдања по Богу и руководе се речима апостола Павла да се сила Божија у немоћи показује савршена (2. Кор. 12, 9). Управо се на Крсту, на коме изгледа да је Бог потпуно немоћан, показује пунота Његове силе која се огледа у Његовој бескрајној љубави. Господ Христос је распет, Он шири руке и грли цело човечанство, и оне који су Му поверовали, признавши Га за Сина Божијег и оне који су у помами викали Пилату: Распни Га, распни, ... крв Његова на нас и нашу дјецу... и ако си Син Божији, сиђи са Крста.</span></span><br />
<br />
<span style="font-family: Arial;"><span style="font-family: Calibri;">Христос је без сумње могао да покаже Јеврејима своју "моћ" тако што би сишао са Крста. И у Гетсиманском врту, говорећи Петру да стави нож у корице, Он помиње да му Отац у сваком часу може послати војску ангела. Но, ни у Гетсиманији, ни на Крсту, Господ Исус Христос није хтео да учини још једно у низу чуда и да Својом очигледном силом принуди Јевреје да поверују. Он је дошао у свет да, обавивши дело спасења, објави вољу Очеву, а воља Очева јесте била да Христос као невино Јагње пострада за пали људски род и да се прослави Син Човечији на Крсту.</span></span><br />
<br />
<span style="font-family: Arial;"><span style="font-family: Calibri;">Господ Христос није хтео да сиђе са Крста јер би тиме нарушио вољу Очеву и прекинуо вечну заједницу са Њим. Он одбацује и сваки покушај нарушавања онтолошке везе коју има са Оцем. Зато, на одвраћање Петрово од страдања, одговара страшним речима: Иди од Мене сатано! (Мт. 16, 23). Петар је наиме, желео да Христос остане са њима и да на земљи установи Своју власт. Но, Господ га опомиње не само на то да Његово царство није од овога свијета и да би "остајање на земљи" значило губитак оног односа из кога добија идентитет Сина Божијег.</span></span><br />
<br />
<span class="Apple-style-span" style="border-color: initial; border-style: initial;"><img alt="" border="0" src="http://www.evangelizafuerte.com.mx/wp-images/articulos/getsemani.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-top-width: 0px; max-width: 800px;" /></span><br />
<br />
<span style="font-family: Arial;"><span style="font-family: Calibri;">На исти начин треба разумети и Христове речи у Гетсиманији. Његова човечанска природа хоће да избегне страдање, али се одмах покорава вољи Божијој. Речима: Ако је могуће да ме мимоиђе чаша ова, следују речи: али не како ја хоћу, него како Ти хоћеш (Мт. 26, 42), и нема никаквог онтолошког растојања између њих. И на Крсту Господ Христос вапије у име целе човечанске природе: Боже, Боже мој, зашто си ме оставио?!, а затим изговара последње речи, које дају печат Његовом страдању: Оче, у руке Твоје предајем Дух свој!</span></span><br />
<br />
<span style="font-family: Arial;"><span style="font-family: Calibri;">Крајњи смисао Христовог страдања, са аспекта православне Сотириологије, је дакле, искупљење рода људског, и у њему је истовремено темељ исповедања Христа за Сина Божијег - Прворођеног из мртвих (Кол. 1, 18). Христово страдање на Крсту, којим показује своју решеност да остане у заједници са Оцем, постаје образац и залог свим страдалницима и мученицима који хоће да имају вечни живот од Оца у име Христово. На тај начин је једино могуће објаснити откуда код њих потреба и жеља за мучеништвом. За Св. архиђакона Стефана се каже да при страдању: пун Духа Светога, погледа на небо и видје славу Божију, и Исуса гдје стоји с десне стране Бога (Д. ап. 7, 55). Он је, дакле, имао непобедиву веру у Царство Божије, у које је био загледан још за живота на земљи и у коме је, оснажен Духом Светим, у потпуности био присутан својим духом, те зато није ни осећао болове у телу док су га каменовали. И заиста, да није укрепљења Духа Светог, било би немогуће превазићи слабости људске природе, страх од смрти и бол.</span></span><br />
<br />
<span style="font-family: Arial;"><span style="font-family: Calibri;">Црква је одувек ценила мучеништво као образац истинског живота. Крв мученика је, по речима Тертулијана, била семе нових хришћана. У житију Св. Поликарпа Смирнског се каже да су хришћани, "сабрали његове кости, драгоценије од драгог камења и значајније од злата. Они ће се сабирати у радости и веселости празнујући дан мучеништва Светог Поликарпа, у спомен оних који су се претходно подвизавали у мучеништву и вежбајући се у припремама за нова мучеништва". Пракса подизања Цркава на гробовима мученика траје непрекинуто од првих векова Хришћанства до данас. Мошти Светих мученика се у свакој новој Цркви уграђују у Часну Трапезу и у Антиминс, који може, у случају невоље, да послужи и као замена за Часну Трапезу.</span></span><br />
<br />
<span style="font-family: Arial;"><span style="font-family: Calibri;">Суштинско је питање откуда православним хришћанима увереност у праведност и исправност страдања? Господ Христос је показао да се, као што је претходно речено, у Његовом страдању огледа Божија премудрост и Божија праведност. Св. Јован Дамаскин говори: "А праведност се пројављује тако да Он, иако је човек поражен, не подстиче кога другога да победи тиранина, нити насилно отима човека од смрти, него је њега, кога је још од давнина смрт кроз грех поробила, њега је Добри и Праведни Бог поново учинио победником. Тако је оним што је подобно спасао оно што је створено по подобију".</span></span><br />
<br />
<span style="font-family: Arial;"><span style="font-family: Calibri;">Другачија је, дакле, Божија праведност, а другачија је људска праведност. Иако често Божија праведност у људским очима изгледа као неправда, библијска истина о њој је исказана у Апостоловим речима да људска неправда објављује Божију праведност (Римљ. 3, 5). То свакако не значи да Божија праведност не може да дође до изражаја без људске неправде, него да се она не може свести на логику људске праведности.</span></span><br />
<br />
<span style="font-family: Arial;"><span style="font-family: Calibri;">Логика људске праведности је узела маха у западном богословљу и њени плодови су застрашујући. Западни теолог Августин, који је поставио темељ римокатоличком богословљу, тумачио је на следећи начин Божију праведност: "Сатана је орган извршења Божије правде. Бог је дао сатани власт над смрћу и над свим људима. Сатана је праведно држао под својом влашћу људе као преступнике, али када је прекорачио своју власт и приковао на Крсту јединог Праведника, Богочовека, требало је да плати своју кривицу. Тако Бог може да узме колико хоће кажњених испод власти сатане". Овај јуридички приступ је потпуно стран библијском начину мишљења и не може се наћи у делима источних Светих Отаца. Као последица оваквог гледања јавило се уверење Томе Аквинског који је сматрао да ће један од видова задовољења Божије правде бити у томе да ће блаженство оних у Рају бити и гледање мука оних који су у паклу.</span></span><br />
<br />
<span class="Apple-style-span" style="border-color: initial; border-style: initial;"><img alt="" border="0" src="http://www.pravmir.ru/wp-content/uploads/2009/09/resurrection.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-top-width: 0px; max-width: 800px;" /></span><br />
<br />
<span style="font-family: Arial;"><span style="font-family: Calibri;">Није потребно додатно објашњавати бесмисао оваквог схватања Божије праведности сведеног на ниво људске јуридичке логике. У православном доживљају Божија праведност се увек повезивала са Божијом добротом и љубављу. Христова љубав према онима који су Га распели образац је љубави за све непријатеље којима смо дужни опростити грехе, а не враћати им осветом. Свако ко је хтео да посведочи Христа Господа у свету је, по Његовим речима, требало да пострада и да покаже љубав према ближњима. Божија правда у овоме свету, по речима оца Јустина Поповића, неминовно иде на ногама страдања.</span></span><br />
<br />
<span style="font-family: Arial;"><span style="font-family: Calibri;">Неодвојиво од питања правде Божије јесте и питање суда. Суд по библијском поимању неприкосновено припада Богу. Господ Христос ће као праведни Судија доћи на крају историје да суди живима и мртвима и зато нас упозорава: Не судите да вам се не суди (Мт. 7, 1). Људи дакле, не смеју присвајати себи право да доносе коначне пресуде, које припадају једино Богу.</span></span><br />
<span style="font-family: Arial;"><span style="font-family: Calibri;"><br />
</span></span><br />
<span style="font-family: Arial;"><span style="font-family: Calibri;">Полазећи од библијског схватања Божије правде и суда, не могу се схватити и ничим оправдати насиља и злочини средњовековне инквизиције, која је спаљивала на ломачама оне који нису исповедали римокатоличко учење, као ни магнум цримен над православним народом нове инквизиције, који су учинили нови крсташи, нове убице "у Божије име". У наше време смо били сведоци извршења "космичке правде" Нато алијансе над српским народом, посредством ваздушних удара под називом "Милосрдни Анђео".</span></span><br />
<br />
<span style="font-family: Arial;"><span style="font-family: Calibri;">Божија правда се не показује у пламену створене ватре, него у огњу нестворене божанске љубави, који привлачи оне који љубе Бога и ближње своје, али и непријатеље, и која сажиже (прогони) оне који немају ову љубав и који су окренули лице од Бога живога. Овакву правду и љубав Божију следили су наши Свети преци, а на првом месту велики Свети мученици и исповедници вере. У име вере у небеску правду, Срби су склопили нови Косовски Завет са Богом предвођени Великомучеником косовским Царем Лазарем који се због љубави према Богу и своме роду "борио до крви" - за Крст часни и слободу златну. Овај хришћански идеал истине и правде Божије био је надахнуће и новомученика српских који су пострадали "због верности Богу и Божијој правди".</span></span><br />
<br />
<span class="Apple-style-span" style="border-color: initial; border-style: initial;"><img alt="" border="0" src="http://www.osu.pl/older/foto/grezze/grezze_ikona.jpg" style="border-bottom-width: 0px; border-color: initial; border-left-width: 0px; border-right-width: 0px; border-style: initial; border-top-width: 0px; max-width: 800px;" /></span><br />
<br />
<span style="font-family: Arial;"><span style="font-family: Calibri;">Страдање у име Христово и вера у правду Божију остаће наше коначно определење кроз сву историју до "скончанија вијека". Пред овим дугом стоји сваки православни хришћанин, јер ће сви који хоће да сведоче Христа бити страдалници, биће гоњени. Владика Његош би рекао: "Тежак вијенац, ал' је воће слатко". То је пут којим су прошли Свети мученици, наши славни преци, то је пут који, по речима другог великог песника Шантића, знамо - пут Богочовека Христа.</span></span><br />
<br />
<span style="font-family: Arial;"><span style="font-family: Calibri;">Здравко М. Пено</span></span></b></span></div>Јована Лолаhttp://www.blogger.com/profile/15102558908731145634noreply@blogger.com