Православни молитвеник, манастир Рукумија, 2000. л.Г.
Молитва помоћу бројаница један је од најстаријих начина молитве, који су нарочито неговали православни монаси. Саме бројанице имају символички карактер. Обично су црне боје и тиме нас упућују да водимо трезвен и озбиљан живот у непрестаном покајању. Бројанице су исплетене од чисте овчије вуне, што нас подсећа да смо ми словесне овце Доброга Пастира Господа Исуса Христа, који је сам као Јагањац Господњи пострадао за нас и избавио нас од вечне смрти. Мале бројанице имају 33 чворића.
Како се молимо помоћу бројаница?
Поред молитава које се налазе у молитвенику и редовно се читају у одређено доба дана, Црква Христова благосиља својим верницима да све своје молитве могу надопунити или заменити кратким молитвама које се више пута учестало и сабрано понављају. Оне нам омогућавају и помажу да се лакше саберемо умом на саме речи молитве како нам ум неби лутао.
Како дакле да започнемо молитву? Сабравши мисли, узмемо левом руком куглицу (или крстић) бројанице држећи је лагано између палца и кажипрста. Осенимо се знаком часног крста десном руком и тихо почнемо одбројавајући сваку поједину молитву једним чворићем. Најчешћа молитва којом се молимо "на бројанице" је тзв. ИСУСОВА МОЛИТВА која гласи:
ГОСПОДЕ, ИСУСЕ ХРИСТЕ, СИНЕ БОЖИЈИ ПОМИЛУЈ МЕ ГРЕШНОГА!
или у краћем облику: Господе, Исусе Христе, помилуј ме!
Исусова молитва је најважнија молитва сваког хришћанина. Она по црквеним правилима може да замени све друге. Будући освећена самим именом Христа Бога, она у наше срце низводи божанску благодат и уноси неисказани душевни мир када се учестало понавља. Највећа сила ове молитве лежи у самоме имену Исуса Христа, које изгони из нашега срца сваку сметњу и немир и уноси божански мир.
Поред Исусове молитве, уобичајено је да се хришћани моле и Пресветој Богородици и светитељима и то на следећи начин:
Пресвета Богородице, спаси ме грешнога!
Свети (име светитеља), моли Бога за мене гречнога!
Када смо сами, најбоље је да изаберемо неко тихо место и да речи молитве говоримо шапатом. Хришћани се најчешће моле стојећи пред иконама и упаљеним кандилом, али могу да се моле и седећи или лежећи када смо телесно исцрпљени или болесни. Корисно је да се после сваке изговорене молитве прекрстимо. На тај начин се наша пажња лакше везе за речи молитве. Међутим, молитва на бројанице може да се практикује у свакој ситуацији: у аутобусу, возу, чекаоници, приликом шетње или чак разговора у коме не учествујемо. Апостол Павле нас учи да се "молимо непрестано". Свакако, када смо у друштву не можемо се молити на исти начин као када смо сами. У том случају не треба привлачити пажњу никаквим "чудноватим" понашањем, већ напросто ћутећи, у себи изговарати молитву пратећи је неприметно окретањем бројанице. Укратко, можемо се молити увек и свугде, а да то нико други не зна осим Бога коме се молимо и нас самих. Свако намерно привлачење пажње других људи страно је духу истинске молитве коју вршимо у покајању и смирењу, скромно и тихо у "тајној одају срца свога".
Бројаница се може у тренуцима када је не користимо држати у џепу или око руке. Ипак, није лепо привлачити пажњу својим бројаницама, а поготово играти се њима прстима у тренуцима доколице. Оне служе искључиво за молитву, а не за игру или украс. Према бројаницама смо дужни да имамо долично поштовање.
