Данас смо се, љубљени моји пријатељи, сабрали овде да прославимо архангела Михаила и сву небеску ангелску војску.
Ова црква, у којој се налазимо, освештана је у част архистратига Михаила. На тај начин, данашњи празник је истовремено и престони празник наше обитељи.
Укратко, историја данашњег празника је следећа. Још у апостолска времена, било је распрострањено лажно учење о ангелима. Пагани су од њих начинили идоле којима су се клањали као боговима. Неки су сматрали да је архистратиг Михаило бог Јудејаца и посебно су га поштовали.
И међу хришћанима су се појавили јеретици, посебно у црквама Колошана и Лаодикејаца, који су ширили лажна учења о ангелима и клањали им се као боговима. Један део тих јеретика био је убеђен да видљиви свет није створио Бог него ангели, па су ангеле поштовали више него и Самог Христа, Сина Божијег.
У жељи да развеје то лажно ангелопоклоњење, апостол Павле је писао Колошанима: Нико да вас не обмањује тобожњом понизношћу и служењем ангелима, упуштајући се у оно што није видео (Кол. 2; 18). Апостол Павле је имао право да тако разобличује јеретике будући да је он сам, као што знамо, био вазнет до трећег неба, где је слушао неизрециве речи и видео различите ангелске чинове.
Он је то објаснио свом ученику, Дионисију Ареопагиту. На основу тога, богомудри Оци су створили православно учење о небеској ангелској јерархији, која се састоји од девет ангелских чинова.
Лажно ангелопоклоњење било је толико опасно, да су Свети Оци били принуђени да и пре Првог сабора, 319. или 321. године, сазову помесни сабор у Лаодикеји. На њему је 35. правилом било осуђено безбожно ангелопоклоњење и установљено побожно, правилно поштовање ангела као служитеља Божијих и чувара људског рода. Тада је наложено да се Сабор архистратига Михаила и осталих небеских бесплотних (бестелесних) сила празнује 8. новембра.
Дан празновања није изабран случајно. Новембар је девети месец после марта, који се сматра првим месецом после стварања света.
Да би се означило девет ангелских чинова, празник ангела установљен је управо у новембру, деветом месецу у години. Осми дан указује на дан Страшног суда, у којем ће непосредно учествовати и ангели. Према веровању наше свете Цркве, а на основу речи Самог Спаситеља (Мт. 25; 31, 13; 39, 49, 16; 27 и Мк. 13; 2627), нама ће на дан Страшног суда судити ангели. Дан Страшног суда Свети Оци називају Осмим даном.
Све до данас, време се мери седмицама. Међутим, сам дан Страшног суда неће се односити на број дана последње седмице, као што неће бити ни први дан нове седмице - он ће бити последњи дан света, Осми дан. Један део тога дана односиће се на садашњи, а један на будући живот. Посветивши осми дан деветога месеца прослављању и поклоњењу светим ангелима, ми их молимо да буду наши руководитељи у овом животу, како бисмо се у Осмом дану, након страшног звука трубе, удостојили да станемо међу изабране. Тај дан је назван Ангелским сабором, јер у тај дан прослављамо и поштујемо све ангеле због њиховог служења нашем спасењу.
Он се именује као "Сабор архистратига Михаила и осталих небеских бестелесних (бесплотних) сила" зато, што је архангео Михаило био вођа оних ангела, који су остали верни Богу.
За постојање ангелског света знамо из Светог Писма. Знамо, да га је Бог створио и пре стварања видљивог света и човека. Знамо да је број ангела небројено велики и да је премудрост Божија установила задивљујући поредак у тој небеској војсци, стварајући ангелску јерархију и поделивши све ангеле на девет чинова, по три чина у јерархији, потчинивши ниже чинове вишим.
Ангели се једни од других разликују како по просветљености, тако и по степену благодати.
Највишу јерархију ангела, који стоје у непосредној близини Божијој, чине ангели који носе имена Серафими, Херувими и Престоли. Саобразно свом имену, серафими имају срца која пламте љубављу према Богу и подстичу друге да такође ватрено љубе свог Створитеља. Серафим, заправо, значи "пламени".
Херувими поседују пуноту знања и обиље премудрости. Они су озарени обиљем луча светлости Божије. Њима је дато да све знају у оном степену, у којем могу да знају створена суштаства.
Престоли су ангели, који су толико узвишени и толико озарени благодаћу, да Господ обитава у њима и кроз њих објављује Своје судове.
Другу, средњу јерархију, чине ангели који носе имена Господства, Силе и Власти. Господства уче људе да господаре над својом вољом и да буду изнад сваког искушења, а такође заповедају оним злим духовима, који су се заклели да ће погубити човека. Силе су ангели, испуњени божанственом снагом. То су они духови, кроз које Господ савршава Своја чудеса. Њима је од Бога даровано да ниспошљу благодат чудотворења оним угодницима Божијим, који током живота на земљи творе чуда. Власти су они ангели који имају власт да укроте демонску силу и да одбију ђаволска искушења. Осим тога, они укрепљују добре подвижнике у њиховом духовном и телесном труду.
Трећа, најнижа јерархија, укључује у себе такође три чина: Начала, Архангели и Ангели. Начала - то је онај ангелски чин, којем је поверено да управља васељеном, да чува поједине земље и народе и да их руководи. То су, дакле, ангели који управљају народима. Њихово достојанство је више, него достојанство ангела - чувара појединих људи. Из Књиге пророка Данила дознајемо да је архистратигу Михаилу била поверена брига о јудејском народу (в. Дан. 10; 21). Архангели су велики благовесници Божијих тајни и свега великог и преславног. Они у људима укрепљују свету веру и просветљују њихове умове за познање и разумевање воље Божије.
Ангели (последњи, девети чин јерархије) - то су светла духовна суштаства, која су нам најближа и која се посебно брину о нама. О њима ћу касније исцрпније говорити. Сада ћу укратко рећи нешто о архангелима.
Из Светог Писма нам је познато да архангела, тј. старијих ангела, који началствују над свима осталима, има седам.
У Књизи о Товији читамо да је ангео, који је беседио с њим, рекао: Ја сам Рафаил, један од седморице ангела (Тов. 12; 5). У Откровењу св. Јована Богослова говори се о седам духова, који су пред престолом Божијим (Откр. 1; 4). Међу њих седморицу света Црква убраја Михаила, Гаврила, Рафаила, Уриила, Селатиила, Јегудиила и Варахиила. Предање им придружује и Јеремиила.
1. Архангео Михаило: први међу врховним ангелима, бранитељ славе Божије. Он се често изображава у војничком одејанију, заједно са другим ангелима, верним Богу. Понекад се изображава сам, у војничком одејанију, са мачем или копљем у рукама, док ногама гази змаја или древну змију - ђавола.
Он се тако изображава у знак сећања на велику битку која се некада на небесима водила између ангела - служитеља Божијих и злих духова, ангела који су отпали од Бога и постали слуге сатанине.
Понекад се изображава са копљем чији врх украшава бели барјак са крстом. То је посебна одлика архангела Михаила и његове војске, која означава моралну чистоту и непоколебиву верност Небеском Цару.
2. Архангео Гаврило: гласник одлука Божијих и служитељ Његовог свемогућства. Понекад се изображава са рајском гранчицом у руци или тако што у једној руци држи фењер унутар којег гори свећа а у другој огледало. Свећа затворена у фењер означава да одлуке Божије често бивају скривене до времена њиховог испуњења, али и да их након испуњења разумеју само они, који се пажљиво загледају у огледало своје савести и речи Божије.
3. Рафаил се изображава с алабастерским сасудом, испуњеним исцељујућим уљем. Име "Рафаил" означава "милосрђе", "помоћ свим страдалницима".
4. Уриил - архангео светлости и пламена Божијег, изображава се са муњом спуштеном надоле. Он озарује пламеном ватрене љубави, просветљује људске умове откровењем душекорисних истина. За њега би се могло рећи да је посебан покровитељ људи, који су се посветили наукама.
5. Селатиил: архангео молитве. Изображава се или са бројаницама у руци, или у молитвеној пози, са рукама побожно укрштеним на грудима.
6. Јегудиил - "похвала Божија". Изображава се са златним венцем у једној и са бичем са три гајтана у другој руци. Венац се изображава стога, да би подстакао људе који се подвизавају у славу Божију, а бич ради њихове заштите од непријатеља именом Пресвете Тројице.
7. Варахиил - архангео Божијих благослова, који се у време овоземаљског живота шаљу онима што се труде на задобијању небеских, вечних благослова.
Такви су архангели.
Сада ћемо нешто рећи о ангелима.
Мећу мноштвом ангела, налази се и ангео - чувар свакога од нас. Сви смо ми, драги моји, дужни да стремимо ка томе да што је могуће боље упознамо свог ангела - чувара, да га упознамо у тој мери, да можемо да осетимо његово присуство у својој близини. Зато је неопходно да о њему сазнамо што је могуће више.
Наша Црква учи да је Бог ангеле саздао по Свом образу. То су бестелесна, разумна (словесна), чиста суштаства, слична духу. Они су од Бога изобилно обдарени природним даровима: умом, способношћу да познају и љубе како свог Творца, тако и људе, и да буду живи образац Божијих савршенстава. Они су верни служитељи Божији и извршиоци Његове воље. Они нису способни само да разумеју један другога и да међусобно беседе него, исто тако, разумеју и језик наших душа, због чега можемо да им се обраћамо у молитви. У томе је залог нашег блиског и непосредног општења са ангелом - чуваром, што је доступно свакоме од нас.
Ми смо грешни људи, и својим телесним очима не видимо ангеле, иако су они свагда присутни у нашим храмовима, на нашим богослужењима. Ми не видимо ни свог ангела - чувара, иако је он стално у нашој близини. Међутим, неопходно је да научимо да присуство свог небеског покровитеља осећамо душом и да га гледамо својим духовним очима.
Веровање наше Цркве у то, да сваки хришћанин има свог ангела - чувара засновано је на сведочењима Светог Писма и на учењима Светих Отаца. На то нам указује Сам Господ у светом Еванђељу: Гледајте да не презрете једнога од малих ових, јер вам кажем да ангели њихови на небесима стално гледају лице Оца Мога Небескога (Мт. 18; 10).
О томе говоре и житија светих. Она нам казују како су велики угодници Божији и преподобни оци видели своје ангеле и беседили са њима. О томе можемо пронаћи многа сведочења код пустиножитеља (посебно египатских), а такође и у житијима познијих векова, па чак и оних сасвим блиских нама.
Према учењу Цркве, свакоме од нас је у светим тренуцима Крштења од Бога дат ангео - чувар. Он нас стално прати, чувајући нас на нашем животном путу, и свагда се налази у нашој непосредној близини.
Свети Василије Велики учи да уз свакога верног (тј. верујућег) постоји ангео - чувар, који као педагог и пастир управља његовим животом.
Слично св. Василију, и свети Атанасије Синаит, изражавајући учење Цркве, каже: "Онима, који су се удостојили крштења, од Бога су дати ангели, који се брину о њима и помажу им."
Иако ми због своје огреховљености и душевне нечистоте не видимо ангеле онако, како их виде свети, верујемо да нас они окружују, да просветљују наш ум у богопознању, да нас поучавају у љубави према Богу и људима, да нас подстичу на молитву и на све што је свето, чисто и узвишено. Они наше душе испуњавају унутрашњим миром.
Свети Оци - Дионисије Ареопагит, Јован Дамаскин, Василије Велики, Григорије Богослов и низ других, оставили су нам учење о небеској ангелској јерархији, указујући нам да наши ангели - чувари, служитељи и устројитељи нашег спасења, заузимају девети, тј. најнижи чин у јерархији.
То, међутим, не би требало да збуни никога од нас. Иако се они налазе на самом крају јерархије па су, према томе, удаљенији од Бога више него остали, ми бисмо се, да можемо да их видимо, запрепастили њиховом красотом и племенитошћу, и не бисмо били у стању да поднесемо усхићење и дивљење.
Срећни смо, драги моји, и због саме свести о томе да су ангели чувари служитељи нашег спасења, да нисмо усамљени у свом земаљском животу и у свом труду на спасењу своје бесмртне душе. Ми поуздано знамо да су с нама наши помоћници и да нас ограђују од свих могућих недаћа које сусрећемо на животном путу, као и од гнева Божијег, који је сваки од нас заслужио. Наш ангео - чувар је суштаство, које нас бескрајно љуби. Он нас љуби свом пунотом своје љубави. Његова љубав је велика, и њено дејство је силно будући да он, созерцавајући Бога, види вечну љубав која жели наше спасење.
Не збуњујте се, драги моји, тиме што наш ангео - чувар заузима девето, последње место у Небеској ангелској јерархији. Његово служење је велико у очима Божијим. Он је одређен да чува и спасава нас, људе, а човек је, као што сви ми добро знамо, круна творевине Божије.
Наш ангео - чувар је, на неки начин, наша друга мати. Он се исто тако, па чак и више, брине о нама. Мати се посебно брине о нама док смо у детињем и младалачком узрасту. Ангео се о нама брине од тренутка крштења па до последњег дана живота, и за све то време он је наш брижни педагог. Уколико га ми сами не одгурнемо од себе током свог земаљског живота, он ће нашу душу повести и на поклоњење Богу, када наступи време да се душа разлучи са телом.
Још једном вам понављам да се не збуњујете тиме, што се наш ангео - чувар налази на деветом месту у небеској јерархији. Ако је Бог послао ангела да чува и штити човека, Он му је истовремено дао и силу да надвлада непријатеље.
Наши ангели - чувари су моћни по својим личним особинама, али су моћни и силом коју су добили од Бога. Моћни су и молитвама, које за нас упућују Свевишњем Богу.
Све што је у нама чисто, добро и светло, свака добра мисао, свако добро кретање срца, наша молитва, покајање и добра дела - све се то у нама рађа и савршава према савету нашег невидљивог ангела чувара. Дејствујући кроз нашу савест и срце, он, наш ангео, уздржава нас од греха и саблазни. Он нам помаже да се боримо са искушењима, он нам сугерише страх пред тешким грехопадом.
Када наш ангео - чувар види да идемо спасоносним путем, свесрдно се стара да нас ободри и утврди на том путу. Ако пак падамо у грех и удаљујемо се од пута спасења, он испољава тако дирљиву бригу да заблуделу овцу врати у стадо Христово! Истовремено, када ми, привучени световном испразношћу, престанемо да га слушамо и паднемо у грех, ангео за време наше непоправљивости одступа од нас, плаче због нас, са стране мотри на нас и за нас се моли Богу да буде стрпљив и да оклева са казном. За све то време, он не престаје да куца на двери наше савести, с циљем да у нама пробуди покајање.
Ангео - чувар, који нам је дат, на неки начин представља нашу проширену и отворену савест. Он свим силама настоји да нас спасе, и ми немамо право да га у томе ометамо. Ми смо дужни да му помажемо у његовим напорима да нас спасе. Дужни смо да га молимо да наш ум обогати обиљем светих мисли, да нас оснажи у навикнутости на благочестива размишљања. Ми смо дужни да га волимо као свог старијег и снажнијег брата. Ми, међутим, у суштини, толико често заборављамо на њега, не молимо му се и својим гресима вређамо његову светост! И поред тога, он опет и опет пројављује своју бригу о нама. Он посредује за нас пред милосрђем Божијим, он се моли Богу за наше потребе, и Отац Небески никада не одбија његове прозбе.
О, кад бисмо свог ангела - чувара упознали тако, да се из наших груди отргну речи: "Ангеле Божији, ангеле небески, ангеле, утешитељу мој, јави ми се и откриј се мом срцу! На моју несрећу, ја те све до сада нисам познавао. Говори моме срцу и оно ће те послушати, послушаће твоје савете и испуниће их!"
Потрудимо се, драги моји, да задобијемо такво душевно расположење.
Због чега пак ангели Божији испољавају такву бригу о људима?
Као прво, зато што су они служитељи Божији и што су од Бога добили заповест да чувају и спасавају људе. Као друго, и они сами су створења Божија, тако да се и на њих, као и на људе, односе речи: Будите савршени, као што је савршен и Отац ваш Небески (Мт. 5; 48). Они то разумеју и настоје да, подражавајући свога Творца, покажу и своје милосрђе и своје дуготрпљење према људима.
У њиховој тежњи да подражавају Бога, за ангеле на земљи, међу људима, постоји широко поље делања. С каквом тежњом и с каквом радошћу они због тога носе на земљу, људима, богате дарове Божије! Они нам приступају да би несрећног човека нахранили хлебом благодати, да би га напојили са неколико капи с извора небеских наслада, да би помогли човеку да раскине окове греха и да би га с тријумфом довели у дом Оца Небеског. Они помажу убогима, укрепљују слабе, васкрсавају мртве тј. доводе грешнике до искреног и скрушеног покајања, васкрсавајући их за живот вечни.
Каква је радост за њих, да спасавају душе које је Христос искупио Својом Крвљу и које ће (уз њихову помоћ) заједно с њима делити њихову славу и блаженство!
Ако бисмо били бар мало осетљивији, приметили бисмо колико нам наш ангео - чувар помаже да се кроз покајање вратимо на пут спасења. Он не само да нас подстиче на покајање, него обећава и да ће нас подсетити на све наше грехове, на све животне грешке и несмотрености.
Он нам каже: "Кад се припремиш за покајање, ја ћу стајати поред тебе и подсетићу те на све твоје грехе, јер сам био њихов сведок. Док си грешио, стајао сам на извесној удаљености од тебе, али сам видео све твоје рђаве поступке, жалио сам те и плакао сам због њих!"
Како би било добро, кад би на те речи свог ангела - чувара човек могао да одговори: "Твоји савети, мој ангеле - чувару, проничу у моје скамењено срце, и ја те призивам из дубине бездана у који сам пао својим гресима: приведи ме мом Небеском Оцу!"
Добро запамтите, драги моји, да ће у тренутку, кад пођете да своје покајање принесете служитељу Цркве, ваш ангео - чувар бити уз вас. Колико ће се он обрадовати, кад види да је искрена исповест очистила вашу душу од грехова!
Наши ангели - чувари, Божији изасланици који су нам упућени, без препрека и брзо прелазе пут од Бога до нас, и од нас до Бога (када их наша дела не би спречавала у томе). Они од Бога исходе ка нама, да би нам донели Његову благодат. Они од нас усходе ка Богу, да би Му предали наше молитве и благодарења.
Колико је потребно да свакоме од нас буде близак његов ангео - чувар! Какво би поверење требало да имамо у њега! Током свог живота, њему можемо да поверимо најскривеније тајне своје душе. Оне тајне, које не бисмо поверили ни најприснијим људима. То је стога, што у ангелу-чувару видимо најмудријег саветника, најнекористољубивијег у љубави и помоћи, благог у привезаности за нас, брижног у нашим потребама.
Због тога наша Црква током богослужења свакодневно у наше име узноси молитву: "Ангела мира, верног вођу, чувара душа и тела наших, молимо од Господа." Чему та свакодневна прозба ако је, као што смо рекли, Бог свакоме од нас већ дао ангела - чувара?
Разлог је у нама самима. Ми га својом немарношћу и својим гресима једноставно приморавамо да се удаљи од нас јер он, будући да је свет, не подноси грех.
О, колико нам је он потребан у свим околностима нашег живота! Колико је срећан онај човек, који свој пут савршава пред лицем Божијим и будући руковођен својим ангелом - чуваром! Његов живот је чист и спокојан. Такав човек се плаши чак и сенке греха, да не би ражалостио свог ангела.
Међутим, тешко нама ако га својим поступцима приморамо да уместо нашег заступника постане наш тужилац! Према учењу Цркве, ангео - чувар ће стати пред свакога од нас у тајанственом, страшном, свештеном и неизбежном тренутку наше смрти.
Тада ћемо га молити и преклињати да се не удаљује од нас. Да нас не напушта приликом проласка кроз митарства, јер ће нам без њега бити веома страшно. Колико ћемо дубоко тада жалити што смо се за свог живота удаљили од њега и што смо заборавили да му се молимо, посебно у тренуцима опасности!
Колико ће бити блажени они међу нама, који су за живота научили да му се молитвено обраћају: "Ангеле - чувару мој! Када наступи час моје смрти, похитај ми у помоћ приликом разлучења душе од тела. Буди мој утешитељ у борби са смрћу и прими ме под твоју заштиту када пређем у област вечности, када изађем из овог света и ступим у мени непознати свет. Охрабри ме својим присуством, да те видим како стојиш с моје десне стране, као мој светли и тихи заступник..." Ако се човекова душа покаже као достојна, ангео - чувар ће ју пратити у поклоњењу Богу и у трећем, и у деветом, и у четрдесетом дану после смрти, неће ју оставити саму у загробном животу.
То је оно веома сажето и основно што сам желео да вам кажем о нашим ангелима - чуварима.
Све, што је претходно речено, обавезује свакога од нас да побожно поштује свог ангела - чувара и да му се моли. Причасници данашњег дана! Посебно позивам вас да, када будете приступали светој Чаши, имате на уму да ми само због своје недостојности не видимо колико је ангела окружило Чашу са живототворним Телом и Крвљу Христовом. Нечујно за нас, они лепршају својим крилима и узносе славу свемогућем Богу. Поред свакога од вас иде и верни пријатељ, којега такође не видите, али који вас саветује: "Не хитај, не жури и не гурај оне, који иду заједно с тобом (као што то ми, на жалост, често чинимо) и уступи место ономе, који жели да прође пре тебе! Корачај са сваком побожношћу!"
Тиме ћете обрадовати свог ангела - чувара. Свима вама, пријатељи моји, желим не само да љубите свог ангела - чувара као нешто недостижно узвишено и свето, него и да сваки од вас, сразмерно својим духовним снагама, осети како уз њега непрестано стоји и његов ангео - чувар, његов најближи и најискренији пријатељ.
То осећање свима вама најискреније желим од свег срца.
Амин.
28. фебруара (13. марта) 1994. године
АРХИМАНДРИТ ЈОВАН (КРЕСТЈАНКИН)
ОЖИВИМО СРЦА ЗА БОГА!
Писма духовног руковођења за савременог човека
