"Праведан си Господе, и праведни су путеви Твоји."
Авва Теон и авва Теодор су нам причали: за време патријарха Пава, у Александрији је остало сироче после смрти родитеља, веома богатих људи, једна девојчица. Она није била крштена. Једном је изашла у башту, коју су јој оставили родитељи, а башта је била у самом центру града. У дубини баште она види непознатог човека који се вешао. Брзо дотрчавши њему, она га упита:
- Шта то радиш, добри човече?
- А шта ти радиш овде? Иди. Ја сам у великој невољи.
- Реци ми сву истину. Може бити да могу да ти помогнем.
- Ја сам много задужен. Моји зајмодавци траже дуг, а ја више волим да умрем, него да живим овако горким животом.
- Молим те, ево узми све што имам, и подај, само се немој вешати. Овај пристане на то и плати дуг.
Међутим, девојка падне у немаштину. И будући да је без родитеља, нико се није бринуо за њу. Дошавши у крајњу беду, она почне распустан живот.
А они који су познавали њене родитеље су говорили: неиспитиви су судови Божији, како и ради чега Господ попусти души да падне.
Млад организам не подноси такав живот: и она се много разболи. У скрушењу духа, она је молила суседе: Господа ради, сажалите се над мојом душом и молите епископа да бих ја постала хришћанка. Али су се сви одлучили од ње, презирући је.
"Ко ће пристати да буде кум тако распустне жене? говорили су за њу."
И она је била у великој невољи.
Када је она била сасвим пала духом и у врло лошем стању, јави јој се Анђео Божији у виду оног човека, коме је она некада указала милост.
- Шта је с тобом? упита је Анђео.
- Ја сам желела да постанем хришћанка, и јао мени, нико неће да каже за мене.
- Да ли заиста ти то желиш?
- Да, и тебе молим за то.
- Не падај духом, ја ћу довести било кога да те приме у крило Цркве.
Анђео јој доведе два анђела, и они је однесу у цркву. Затим приме изглед извесних чиновника и намесника града, и кажу клирицима да треба да крсте новообраћену. Клирици упитају чиновнике
- Заузима ли се ваша љубав за њу?
- Да, одговоре они.
Клирици изврше све што је требало по чину над онима који треба да се крсте, и крсте је у име Оца и Сина и Св. Духа. Затим је обуку у одећу новокрштених. Анђели је донесу кући где је она дошла у белом оделу. И они, положивши је на кревет, постану невидљиви.
Суседи је видећи у белом оделу упитају:
- Ко те је крстио?
- Дошли су неки, одговори она, и однели ме у цркву, и рекли клирицима, и они су ме крстили.
- Како су се звали, и какви су клирици?
О томе она није могла ништа рећи. Кажу за то епископу. Епископ дозове клирике који су је крстили.
- Јесте ли ви крстили ту жену? упита их епископ.
Ови нису одрицали, потврдили су и рекли, да је она била оглашена од тих и тих градоначелникових чиновника. Епископ пошаље по поменута лица и упита и њих, јесу ли они гарантовали за девојку?
- Ми ништа не знамо, одговоре они, не знамо ни оне који су то учинили.
Тада епископ разуме, да је то дело Божије. И дозвавши новокрштену упита је:
- Кажи ми, кћери моја, какво си ти добро учинила?
- Ја сам блудница и бедна, које сам добро могла учинити?
- Не можеш да се сетиш да ли си пре учинила неко добро?
- Не, осим овог, једном сам видела непознатог човека, који се веша. Њега су гонили зајмодавци. И давши му све што сам имала, ја сам га избавила од беде.
И рекавши то, она умре, добивши опроштај својих вољних и невољних грехова.
Епископ прослави Господа. "Праведан си Господе, и праведни су путеви Твоји" (Пс. 118,137).
Авва Теон и авва Теодор су нам причали: за време патријарха Пава, у Александрији је остало сироче после смрти родитеља, веома богатих људи, једна девојчица. Она није била крштена. Једном је изашла у башту, коју су јој оставили родитељи, а башта је била у самом центру града. У дубини баште она види непознатог човека који се вешао. Брзо дотрчавши њему, она га упита:
- Шта то радиш, добри човече?
- А шта ти радиш овде? Иди. Ја сам у великој невољи.
- Реци ми сву истину. Може бити да могу да ти помогнем.
- Ја сам много задужен. Моји зајмодавци траже дуг, а ја више волим да умрем, него да живим овако горким животом.
- Молим те, ево узми све што имам, и подај, само се немој вешати. Овај пристане на то и плати дуг.
Међутим, девојка падне у немаштину. И будући да је без родитеља, нико се није бринуо за њу. Дошавши у крајњу беду, она почне распустан живот.
А они који су познавали њене родитеље су говорили: неиспитиви су судови Божији, како и ради чега Господ попусти души да падне.
Млад организам не подноси такав живот: и она се много разболи. У скрушењу духа, она је молила суседе: Господа ради, сажалите се над мојом душом и молите епископа да бих ја постала хришћанка. Али су се сви одлучили од ње, презирући је.
"Ко ће пристати да буде кум тако распустне жене? говорили су за њу."
И она је била у великој невољи.
Када је она била сасвим пала духом и у врло лошем стању, јави јој се Анђео Божији у виду оног човека, коме је она некада указала милост.
- Шта је с тобом? упита је Анђео.
- Ја сам желела да постанем хришћанка, и јао мени, нико неће да каже за мене.
- Да ли заиста ти то желиш?
- Да, и тебе молим за то.
- Не падај духом, ја ћу довести било кога да те приме у крило Цркве.
Анђео јој доведе два анђела, и они је однесу у цркву. Затим приме изглед извесних чиновника и намесника града, и кажу клирицима да треба да крсте новообраћену. Клирици упитају чиновнике
- Заузима ли се ваша љубав за њу?
- Да, одговоре они.
Клирици изврше све што је требало по чину над онима који треба да се крсте, и крсте је у име Оца и Сина и Св. Духа. Затим је обуку у одећу новокрштених. Анђели је донесу кући где је она дошла у белом оделу. И они, положивши је на кревет, постану невидљиви.
Суседи је видећи у белом оделу упитају:
- Ко те је крстио?
- Дошли су неки, одговори она, и однели ме у цркву, и рекли клирицима, и они су ме крстили.
- Како су се звали, и какви су клирици?
О томе она није могла ништа рећи. Кажу за то епископу. Епископ дозове клирике који су је крстили.
- Јесте ли ви крстили ту жену? упита их епископ.
Ови нису одрицали, потврдили су и рекли, да је она била оглашена од тих и тих градоначелникових чиновника. Епископ пошаље по поменута лица и упита и њих, јесу ли они гарантовали за девојку?
- Ми ништа не знамо, одговоре они, не знамо ни оне који су то учинили.
Тада епископ разуме, да је то дело Божије. И дозвавши новокрштену упита је:
- Кажи ми, кћери моја, какво си ти добро учинила?
- Ја сам блудница и бедна, које сам добро могла учинити?
- Не можеш да се сетиш да ли си пре учинила неко добро?
- Не, осим овог, једном сам видела непознатог човека, који се веша. Њега су гонили зајмодавци. И давши му све што сам имала, ја сам га избавила од беде.
И рекавши то, она умре, добивши опроштај својих вољних и невољних грехова.
Епископ прослави Господа. "Праведан си Господе, и праведни су путеви Твоји" (Пс. 118,137).
