Да би човек престао да чини неки грех, треба да настоји да избегава све што би могло да га изазове да тај грех почини. Пијаница, на пример, ако жели сам себи да помогне да се поново не напије, не сме ни да прође поред кафане. За то је потребно мало труда и.добра воља и добри Бог ће нам помоћи да превазиђемо све тешкоће. Неко, рецимо, има неку страст. Позна је, бори се. да је одсече, каје се, смирава се. Добра воља коју има да одсече ту страст за Бога представља обавештење да му помогне. Али ако не уложи труд да се промени и наставља да греши, како Бог да му подари благодат Божију? Благодат; Божија не силази док је човек у ситуацији да наставља да греши, јер му то не помаже. Кад би му то помагало, Бог би благодат Божију слао и ђаволу.
Човек који не остаје упорно при свом паду, са својим грешним мислима, него се каје због својих грехова и бори се да не греши више, добија благодат Божију и помоћ. Када, међутим, нема кајања и грех се сматра модом, то је већ демонско стање.
- Како се спасао, старче, један од двојице разбојника који су били распети заједно са Христом?
- Он се попео на зид и преко зида ушао у рај! "Покајање разбојника рај је украло."[1] Украо је, значи, својим великим покајањем чак и рај.
- Ако је неко, старче, променио живот и није наставио да живи са својим старим грешним навикама, али понекад упадне у неки од старих грехова, да ли то значи да у њему нема покајања?
- Ех, ако улаже неопходан напор и труд, а ипак падне, блаже му се суди. У почетку није лако. Али када неко стварно разуме колико је било рђаво то што је чинио, не пада поново.
Некада је постојало искрено покајање. Када би се неко покајао, није му се дешавало да се врати на старо. Сећам се колико ми је једна жена помогла својим истинским покајањем. Сва се скупила, није ни говорила. Била је сва у црном - као да је калуђерица - и бринула је о једној малој цркви, палила је кандила... Много ти је помагало само да је видиш. А сада видим да неки, чим промене живот, почињу да изигравају учитеље другима, иако у њима још постоји стари човек. Када се неко стварно покаје, престане да живи блудним животом којим је живео и почне да води духовни живот, представља подстрек и помоћ за друге. Али да од оног стања у коме се налазио одмах постане духовни човек и да проповеда, е, то је прелест.
- Да ли они то чине, старче, са намером дa помогну другима?
- Да. Да помогну. Али изван тог њиховог понашања, нарочито ако су били по нечему Познати у свету, крије се горда помисао: "Сада ће људи престати да говоре о познатим људима, говориће о мени!" Из тога можеш разумети да су на погрешном путу. Ако стварно осећају свој грех, неко време не смеју то да забораве и да се осмеле, већ морају много да пазе. И када им долазе разне идеје или помисли из ранијег живота, треба да их одагнају као богохулне помисли. То је доказ да их нису сасвим одбацили и да њихов организам пружа отпор. Треба, значи, човек да поседује много смирења и да му се огадило све из старог живота, како би могао истински да се промени. Ако задржи из свог пређашњег живота било шта што он сам сматра добрим, после се провуче и остало. Све дотле, док има у себи било шта од старог човека, не помаже Бог, и што год да чини, неће бити чисто.
- Kaдa неко промени живот, дa ли треба, старче, дa се потруди да исправи представу коју су други раније имали о њему?
Не би требало егоистично да води рачуна о томе да поправи представу других људи. Треба да брине о томе како он сам да се поправи, а онда ће се, сама од себе, променити и представа других. Ако се мишљење о њему из његовог грешног живота задржало у заједници, или у његовој ближој околини, оно ће се променити, ако за то постоји добра воља. Он сам не треба уопште да говори. Говориће Бог кроз његово покајање.
СТАРАЦ ПАЈСИЈЕ СВЕТОГОРАЦ
ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
ЧУВАЈТЕ ДУШУ!
Разговори са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у савременом свету
