уторак, 06. децембар 2011.

ВЛАДИКА НИКОЛАЈ ДУХОВНЕ ПОУКЕ


ОСНОВНА ОПОМЕНА

Поука 27. св, Симеона Новог Богослова
Возљубњена ми у Господу, братијо! Послушајте што вам свакодневно, по дужности предлажем у поукама. Примите моје савете са радошћу, ради спасења душе и постарајте се да их испуните ради вашег добра. Видите ли колико су непостојана блага овога света, па опет, мало је људи које она не преваре. Како их је мало који су се ослободили од сластољубља, које људска слава не привлачи, ни среброљубље не побеђује, ни трње брига и трзавица рањава! То је узрок што су људске мисли непостојане и превртљиве. Човек може остати при једном, само кад одбаци све пропадљиво, видљиво, од ствари, пређе из таме која га опкољава и сроди се са вечним, невидљивим, постојаним. Са постојаним - постојана је; са непостојаним - нестална је.
Пролазност света показује да су и блага његова пролазна; непостојаност једне мисли показује слабост њеног стања. Плодове садашњих мисли душа ће видети тек тамо.
Погледајмо око себе: У овом пролазном свету све има почетак и крај, "где настало, ту га и нестало". Али душа човечија, као сила - једина невидљива и мислена - постаје овде и не престаје, већ прелази на другу страну као бесмртна. Док је у телу, помоћу тела види ствари; а кад се одвоји од тела, самим тим прекида везе са свима стварима и ступа у однос са мисленим и невидљивим заузета једино тиме. Ако је осветљена светлошћу Христових заповести, улази у неограничену светлост свеблагог Бога, и почиње осећати бесконачну радост. Ако је опкољена греховним мраком, одлази у бесконачни мрак, помешан са врелим огњем.
Пошто је ово заиста све овако, што и сами признајете, онда шта чекамо, зашто не бежимо од оне горке таме? Зашто говоримо: Тешко среброљупцима, славољубивим и сластољубивим, а не потрудимо се сазнати да смо и ми такви? Зашто говоримо, блажени који траже Бога и сву наду на Њега полажу, не видећи нашу пропаст, јер се од Њега удаљујемо и делима и мислима. Због чега мислите да верујете у Бога и исповедате Га, а на делу не верујете Његовим речима? Чему се надате кад занемарите право благо и предате се сујети?
Како то можеш да кажеш: Знам ја све то и да сам смртан и да је све пролазно, да је час смрти неизвестан, слава праведних вечна, мучење грешника беспрекидно, - тако говориш, а зло не избегаваш! Ако ти све видиш, онда зашто се спотичеш као слепац? показујеш се на делу помрачен душевно и телесно. Кад знаш шта је добро, зашто чиниш зло, као да си несвестан? ако знаш да је све видљиво пролазно, како те није стид радовати се пропадљивом благу? Не видиш ли како као неразумно дете наливаш воду у шупаљ суд? Велико је зло кад неко падне у самообману, мисли да зна - а не зна; мисли да има - кад нема. Мислећи да има и да зна, не стара се да позна и да заслужи.
О човече! Верујеш ли да је Христос - Бог? Ако верујеш, бој Га се и чувај Његове заповести. Ако не верујеш, питај саме ђаволе, којима си се покорио и од њих ћеш сазнати да нема другог Бога осим Њега, да је Он Власник, Судија и Цар свему, Творац светлости и светлост неприступна. Кад Он дође, уклониће се испред Његовог лица сви Његови непријатељи и преступници заповести, као што од Сунца ишчезава ноћ. Он ће вечно боравити са праведницима који ће, према вери, имати блаженство да Га гледају. А грешници ће се у време светлости покрити тамом, у време прославе биће посрамљени, у време радости биће предани мукама и огњу, према величини и каквоћи њихових страсти и њихових греха.
Ето шта сам нашао у Св. Писму и шта сам научио, а да и вас убедим, то сам вам и написао! Све сам вам рекао, нисам сакрио "талант", нисам позавидео вашем спасењу. А после овога, нека сваки изабере шта му је по вољи. Ја сам вам платио дуг у погледу Господа нашег Исуса Христа. Буди Њему слава! Амин.