Zahvaljivanje, zahvalnost Bogu na svemu što svakodnevno dobijamo od Njega na dar, je po Svetim Ocima srž naše vere i temelj vascelog našeg bića. Najveća služba u Pravoslavnoj Crkvi – Liturgija, pri kojoj primamo u sebe samo Prečisto Telo i Krv Hrista Boga našeg, se na grčkom kaže Evharistija, što bi u prevodu bilo zajedničko zahvaljivanje, blagodarenje Bogu. Jedan od Svetitelja naše Crkve koji je to itekako svim bićem svojim ispunjavao i živeo time bio je i Sveti Jovan Kronštatski, veliki svetionik Ruske Pravoslavne Crkve, koji je itekako pokazao da se i živeći u svetu i braku može dostići svetost života i srca.
Svetitelj se rodio u malom selu Sura na severu Rusije u domu Ilje Sergijeva, crkvenjaka i pojca tamošnje crkveposvećene Svetom Nikoli, i Teodore, pobožne pravoslavne hrišćanke, 18. oktobra (1. novembra po novom kalendaru) 1834. godine. Pošto Crkva toga dana slavi Svetoga Jovana Rilskoga, svetitelj je na rođenju dobio ime Jovan. Mali Vanja (kako su roditelji iz milošte zvali) je voleo da sa ocem posećuje crkvene službe i da svim srcem učestvuje u njima, čitajući molitve svetiteljima. Kasnije je govorio da je svu svoju pobožnost crpeo čitajući bogoslužbene knjige. Učenje mu nije dobro išlo jer je vrlo slabo pamtio. Taakođe roditelji su mu bili jako siromašni pa mu je to dodatno opterećivalo srce. Zbog siromaštva i slabog pamćenja trpeo je brojna ismejavanja svojih drugova. Izgleda da je svetitelj još tada naučio da saoseća sa mukama i paatnjama siromašnih i u njemu se razvilo bolno saosećanje sa svima paćenicima. Jedne noći toplo se molio Gospodu da prosvetli njegov um kako bi bolje učio, što se i desilo. Gospod ga je obasjao Duhom Svetim i svetitelj je kao jedan od najboljih u školi upisao Bogosloviju. Kao najbolji bogoslov dobio je blagoslov i kao stipendista upisao Duhovnu Akademiju (Bogoslovski fakultet) u Petrogradu. O njegovom potonjem delovanju kasnije. Jedna od najjačihosobina koju je kao sveštenik posedovao bila je molitvenost. Pri molitvi je njegovo srce gorelo kao da razgovara sa Samim Bogom, Ovde ću izneti samo jednu njegovu molitvu blagodarnosti (zahvalnosti) Bogu.
Na novu 1898. godinu blagodarim Ti, Svemilosrdni Gospode, što si mi podario još jednu godinu dobrote Tvoje! Obnovi, Gospode, duh pravi u utrobi mojoj, i srce čisto sazdaj u meni radi Tvoga useljenja u mene. Zahvaljujem Ti za neizbrojna dobročinstva Tvoja, koja si izlio i neprestano izlivaš na mene mnogogrešnog. Zahvaljujem Ti na dugotrpljenju Tvome prema meni, koji sam Te mnogi gresima razgnevio, i na milosrđu Tvome nepobedivom i koje sve pobeđuje. Zahvaljujem Ti na darovanom mi zdravlju duševnom i telesnom, jer iako sam starac po godinama, mlad sam duhom i telom. Zahvaljujem Ti na svakodnevnom opravdanju Tvome časnom Krvljuu Tvojom. Zahvaljujem Ti na suznom umiljenju pri vršenju Liturgije i na svagdašnjim utehama Duha Tvoga Svetoga, na svetinji Njegovoj, koja se izliva iz najsvetijeg i neiscrpnog bića Njegovog, koje je jedno s Tobom. Zahvaljujem Ti na nezadrživom privlačenju k meni ljudi Tvojih – dece, omladine, odraslih i starih, koji sa svih strana trče k meni, gde god se pojavim u gradovima i selima. Zahvaljujem Ti što svuda moćno i snažno zasađuješ veru pravoslavnu i pobožnost, osobito u ženskim manastirima. Zahvaljujem Ti što mi daješ slobodu da se molim za sav svet i sve ljude i za izvođenje njihovo iz zabluda i privođenje u jedinstvo vere i pobožnosti. Zahvaljujem Ti što nepravednu jarost nepravoslavnih naroda nepriajteljski raspoloženih prema nama, pravoslavnima, ukroćuješ i razumevanju istine privodiš. Zahvaljujem Ti što sve privlačiš jedinstvu – da svi budu jedno, kao što si Ti jedan i Trojici slavljeni Bože. Zahvaljujem Ti što moćnoga u snazi đavola svakog dana pobeđuješ i psoramljuješ u njegovim lukavim i nasilnim spletkama. Zahvaljujem Ti što si mi podario da stojim u istini i pravdi Tvojoj. Zahvaljujem Ti što si mi podario reč mudrosti i sile, da objavljujem ljudima ime Tvoje rečju Jevanđelja Tvoga. Zahvaljujem Ti što me svuda proslavljaš, iako sam ja mnogogrešan i nedostojan. Zahvaljujem Ti i za neporočni život moj, iako me svakog dana greh privlači k sebi i muči me – i ako me Ti ne bi čuvao, kao zenicu oka – učinio bih svaki greh. Nema broja Tvojim milostima prema meni, Gospode, i za sve Ti zahvaljujem, i nemam reči da Ti dostojno zahvalim, Gospode! Amin.“
Svetitelj se rodio u malom selu Sura na severu Rusije u domu Ilje Sergijeva, crkvenjaka i pojca tamošnje crkveposvećene Svetom Nikoli, i Teodore, pobožne pravoslavne hrišćanke, 18. oktobra (1. novembra po novom kalendaru) 1834. godine. Pošto Crkva toga dana slavi Svetoga Jovana Rilskoga, svetitelj je na rođenju dobio ime Jovan. Mali Vanja (kako su roditelji iz milošte zvali) je voleo da sa ocem posećuje crkvene službe i da svim srcem učestvuje u njima, čitajući molitve svetiteljima. Kasnije je govorio da je svu svoju pobožnost crpeo čitajući bogoslužbene knjige. Učenje mu nije dobro išlo jer je vrlo slabo pamtio. Taakođe roditelji su mu bili jako siromašni pa mu je to dodatno opterećivalo srce. Zbog siromaštva i slabog pamćenja trpeo je brojna ismejavanja svojih drugova. Izgleda da je svetitelj još tada naučio da saoseća sa mukama i paatnjama siromašnih i u njemu se razvilo bolno saosećanje sa svima paćenicima. Jedne noći toplo se molio Gospodu da prosvetli njegov um kako bi bolje učio, što se i desilo. Gospod ga je obasjao Duhom Svetim i svetitelj je kao jedan od najboljih u školi upisao Bogosloviju. Kao najbolji bogoslov dobio je blagoslov i kao stipendista upisao Duhovnu Akademiju (Bogoslovski fakultet) u Petrogradu. O njegovom potonjem delovanju kasnije. Jedna od najjačihosobina koju je kao sveštenik posedovao bila je molitvenost. Pri molitvi je njegovo srce gorelo kao da razgovara sa Samim Bogom, Ovde ću izneti samo jednu njegovu molitvu blagodarnosti (zahvalnosti) Bogu.
Na novu 1898. godinu blagodarim Ti, Svemilosrdni Gospode, što si mi podario još jednu godinu dobrote Tvoje! Obnovi, Gospode, duh pravi u utrobi mojoj, i srce čisto sazdaj u meni radi Tvoga useljenja u mene. Zahvaljujem Ti za neizbrojna dobročinstva Tvoja, koja si izlio i neprestano izlivaš na mene mnogogrešnog. Zahvaljujem Ti na dugotrpljenju Tvome prema meni, koji sam Te mnogi gresima razgnevio, i na milosrđu Tvome nepobedivom i koje sve pobeđuje. Zahvaljujem Ti na darovanom mi zdravlju duševnom i telesnom, jer iako sam starac po godinama, mlad sam duhom i telom. Zahvaljujem Ti na svakodnevnom opravdanju Tvome časnom Krvljuu Tvojom. Zahvaljujem Ti na suznom umiljenju pri vršenju Liturgije i na svagdašnjim utehama Duha Tvoga Svetoga, na svetinji Njegovoj, koja se izliva iz najsvetijeg i neiscrpnog bića Njegovog, koje je jedno s Tobom. Zahvaljujem Ti na nezadrživom privlačenju k meni ljudi Tvojih – dece, omladine, odraslih i starih, koji sa svih strana trče k meni, gde god se pojavim u gradovima i selima. Zahvaljujem Ti što svuda moćno i snažno zasađuješ veru pravoslavnu i pobožnost, osobito u ženskim manastirima. Zahvaljujem Ti što mi daješ slobodu da se molim za sav svet i sve ljude i za izvođenje njihovo iz zabluda i privođenje u jedinstvo vere i pobožnosti. Zahvaljujem Ti što nepravednu jarost nepravoslavnih naroda nepriajteljski raspoloženih prema nama, pravoslavnima, ukroćuješ i razumevanju istine privodiš. Zahvaljujem Ti što sve privlačiš jedinstvu – da svi budu jedno, kao što si Ti jedan i Trojici slavljeni Bože. Zahvaljujem Ti što moćnoga u snazi đavola svakog dana pobeđuješ i psoramljuješ u njegovim lukavim i nasilnim spletkama. Zahvaljujem Ti što si mi podario da stojim u istini i pravdi Tvojoj. Zahvaljujem Ti što si mi podario reč mudrosti i sile, da objavljujem ljudima ime Tvoje rečju Jevanđelja Tvoga. Zahvaljujem Ti što me svuda proslavljaš, iako sam ja mnogogrešan i nedostojan. Zahvaljujem Ti i za neporočni život moj, iako me svakog dana greh privlači k sebi i muči me – i ako me Ti ne bi čuvao, kao zenicu oka – učinio bih svaki greh. Nema broja Tvojim milostima prema meni, Gospode, i za sve Ti zahvaljujem, i nemam reči da Ti dostojno zahvalim, Gospode! Amin.“
Preuzeto iz knjige
Sveti Jovan Kronštatski
Gospode Ime Ti je Ljubav
Sveti Jovan Kronštatski
Gospode Ime Ti je Ljubav
